Odlučili smo da jednu avgustovsku subotu provedemo obilazeći rezervat prirode “Carska bara”, koji se nalazi na nekih sat i petnaest vožnje od Beograda. Kažu da je dom za više od 200 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 30 sisara. Mi smo videli lamu. Rezervat možete obići peške, dosta je obeleženih staza, brodićem organizovano ili kao i mi – kvadovima. Odmah bih naglasio da je važno kvadove voziti stazama predviđenim za to kako ne bismo oštetili biljni ili životinjski svet.
Izjutra smo stigli u etno selo Tiganjica, odmah seli u bar sa cvetnom bašticom i naručili domaću kafu i ceđeno. Vazda u Vojvodini poručujem ceđeno, mislim da je neka fora. Čekali smo vodiča i termin za početak avanture. Nisam doručkovao od uzbuđenja, ili pak jer sam kasno ustao, nisam siguran. Znam samo da mi je ovo bio drugi put da vozim kvad, iako se prvog puta ne sećam. Možda se nije ni desilo. Ljudi, fantastična vožnja je trajala sat i po vremena, što je dovoljno za jedno fenomenalno iskustvo po prirodi. Vozikao bih se ja ceo dan, da se ne lažemo, no moji me ne puštaju. Ruta je vodila kraj same bare, Belog jezera, do nepreglednih polja svega i svačega. Otkrio sam još jedno omiljeno selo u Srbiji, Belo blato. Taj drvored koji se proteže kroz celo mesto dovoljan je razlog za moje penzionisanje u nekoj od tih kuća. Recimo, zelena fasada i klupica ispred. Elem, postoje dve vremenski različite ture kvadovima, jedna od pola sata i druga od sat i po. Neću se suzdržavati od preuranjene izjave da nam je vožnja zaista bila “highlight” tog dana. Dobro, i Pako alpaka delio je titulu. Da ne kažem trofej.
Pako, izmislih mu ime, odnedavno je stanovnik Tiganjice. Poklon je Beogradskog zoološkog vrta, šarmantni momak sa frizurom kakve smo imali u četvrtom razredu osnovne škole. Iako svi misle da je klasična lama, Pako je alpaka, ne pljuje, voli da klopa, ne boji se, pravi je zavodnik. Preuzeo je uglavnom sve objektive posetilaca, uprkos tome što su i ostali stanovnici ovog vrta podjednako lepotani. Patke đuskaju, koze se izležavaju, srndać pod borovima razmišlja o životu, konji pasu i valjaju se u travi. Da li je potrebno da naglasim da je etno selo Tiganjica idealno mesto za familijarni odmor i beg iz užurbanog grada? Deca su bila u transu, jer pregršt je sadržaja za njih i nas. Vreme je za ručak uz promatranje svega što se dešava. Seli smo u restoran bliži ergeli konja jer mi se jako svideo luster koji se slušta sa staklenog krova. Bez zezanja.
Zapratite moj instagram profil za više fotografija i ovakvih pričica!
U sklopu etno sela postoji bar, dva restorana, ergela konja, mali zoološki vrt, apartmani od kojih nam je jedan zaustavio dah zbog svog izgleda. Celo selo urađeno je od cigli, drveta i prirodnih materijala, sa dosta zelenila i vode, jedna skroz autentična atmosfera.
Informacije:
Cena vožnje kvadova: 30min – 30 evra / 90min – 75 evra (cena po kvadu)
Rezervacije za vožnje: 0641201801 – Zoran
Lokacija.
Rezervacija smeštaja: Wood Mood Apartment
Instagram nalog etno sela: Tiganjica
