Uopšteno mogu reći da mi se zemlja osmeha dopada. Zaista to i jeste, jer ćete uživati u razmeni osmeha sa totalnim neznancima na ulici. Možda se baš zbog toga osmeh nalazi na skoro svim statuama Bude u Tajlandu, a ima ih milion, na svakom koraku. U svim pozama, bojama i veličinama, svakako predmet divljenja i poštovanja pre svega. Sa svih strana ćete zapaziti natpise i apele da statue Bude ne trebate kupovati i koristiti kao ukras ili detalj u svom životnom prostoru jer to predstavlja nepoštovanje i protivno je njihovoj kulturi. A kultura im je jedna od važnijih stvari koliko sam primetio, te i pored “amerikanizacije” i mnoštva turista, novina sa zapada i slično, vrlo se striktno pridržavaju svojih običaja i načela. Za razliku od utiska koji sam imao u Japanu koji je dosta više poprimio taj namet. Tajland vam se može svideti ili ne. Definitivno, kao što je jedan hrvatski turista dok je čekao na palačinke rekao, sve zavisi od onoga šta očekuješ od jedne zemlje. Njegova očekivanja su bila drugačija, moja nisu.
Sa lokalnim stanovništvom je malo teže uspostaviti neku dublju konverzaciju pored obaveznog osmeha ili par neformalnih rečenica na engleskom jeziku. Lično smatram da to nije njihova mana, kao što im mnogi zameraju. Niko nije dužan da perfektno govori strani jezik da bi se prilagodio situaciji i turistima. Turisti su tu da razumeju, nauče i prilagode se kulturi u kojoj su gosti. Svakako govorni jezik nije jedini način da sa nekim ostvarite komunikaciju te da upoznate jedan narod. Nesumnjivo, za vaše turističke potrebe će svako od njih znati dovoljno. Možda je najbolje da pre puta naučite nešto njihovih reči.
Tajlandski narod mogu opisati kao suzdržan, dostojanstven, proračunat i srećan. Nailazio sam uglavnom na, reći ću, dobre ljude, prijatne i veoma staložene i strpljive ali i na one koji su malo bezobrazniji i arogantni, ali su srećom u jakoj manjini. Kao i svuda. Dosta njih će vam i pored nepoznavanja jezika, pomoći u svakom trenutku, neko zbog moguće novčane nagrade ali neko i iz svojih dobrih osobina. Imao sam jako prijatna iskustva gde su mi ljudi pomagali, crtali po svojim rukama putokaze i brojeve autobusa koje je potrebno da uhvatim jer nisu znali da izgovore. Nažalost, vremenom je kao i svuda, novac uspeo da iskvari jedan deo naroda, te morate biti jako oprezni sa ponudama koje dobijate sa svih strana na ulici. Stranac je tu da potroši novac, a novac je njima jako potreban zbog lošijeg ekonomskog stanja u zemlji kao i jako duboke korpucije koja vlada u svim porama društva. Ako ste imali novca da dođete do Tajlanda, imate sigurno dovoljno i da potrošite dosta para, neko je, po mom gledištu, javno mišljenje. Morate se dobro informisati o cenama u Tajlandu, začkoljicama koje vas čekaju, mogućim prevarama ili običnim precenjivanjem lokalnih usluga, kako vam se novčanik ne bi ispraznio nakon prvih pet dana odmora. Da se razumemo, niko vas neće oteti, opljačkati ili nešto nažao učiniti, samo će probati da vam naplate duplo skuplje uslugu ili stvar. Pokušaće da vas navede na svoju vodenicu od čega imaju koristi. Tajland nije jeftin kao što vlada generalno mišljenje. Jeste ako spavate po nekim sobicama bez klime, tople vode i slično, ili ako se hranite isključivo na ulici po štandovima, ne idete na izlete, masaže, ne putujete okolo. Nije dovoljno kupiti samo kartu do tamo, a onda možete živeti mesec dana za dvesta evra, jednostavno nije tako. Možda je nekada bilo, ali ova zemlja danas ima mnogo više turista samim tim i više cene. Ima jeftinijih stvari, ali cene su manje više slične kao u Srbiji, čak neke i više. Ali kao što sam spomenuo, najvažnije je se pre puta dobro informisati koliko šta otprilike košta, koje su to prave cene usluga i stvari kako ne bi došli u neprijatne situacije. Pogotovo jer će vam retko ko izdati fiskalni račun,pokazati odmah cenovnik, već je sve stvar dogovora, cenkanja i često natezanja. Sa jakim stavom i predznanjem, svakako ste u prednosti i mogućnosti da svoje rashode držite pod kontrolom.
Higijena u gradovima, na putevima i prevoznim sredstvima nije u istom rangu kao i u Evropi i jednostavno nemojte biti iznenađeni niti očekivati Švajcarsku na krajnjem istoku Azije. Ali svakako nije ni nepodnošljivo prljavo, kao što sam očekivao zbog raznih komentara na koje sam nailazio. Prljavije jeste, ali ništa mnogo strašnije od nekih delova naše zemlje ili delova glavnog grada Srbije kojima se ne bismo baš pohvalili. Možda je za nekog iz Norveške ili pomenute Švajcarske taj šok veći, ali za nas, ovakve, not a big deal. Ono što je mene iznenadilo, prosto rečeno, Tajlanđani ne smrde, ne u smislu uvrede da sam očekivao da narod smrdi, već nećete pronaći nijednu osobu da se oseća, pa čak ni u krcatom vagonu trećeg razreda lokalnog voza na 30 stepeni. Za razliku, recimo, od jedne naše prosečne pedesetpetice. Ali se pripremite da je temperatura tamo gde je klimatizovano, meni barem, nepodnošljivo niža od normalne, te ćete se u marketima, vozovima bolje klase kao i aerodromima srmzavati, navući neku prehladu ili bol u grlu. Obavezno uvek imajte nešto od dužih rukava kod sebe. Nisam siguran koja je fora sa preniskim temperaturama rashlađivanja ali njima očigledno ne smeta.
U sledećim postovima ću pričati o svakom mestu opširnije, ovde sam samo želeo ukratko da prenesem svoj utisak o zemlji i narodu. Možda neki kao uvod, opšti utisak. Na ovom putovanju sam se vozio avionom pet puta, vozom dva puta, autobusom, tuk tukom, kombijem, čamcem i autom nekoliko puta. Kupao sam se na šest plaža i u jednoj laguni, izgoreo na suncu i zaledio u vozu. Spavao u vozu, avionu, aerodromu, bungalovu, hostelu i hotelu. Peo sam se uz jako strme litice na Rajliju, osvojio vidik i još jednu prelepu lagunu sakrivenu među planimama. Družio sam se sa majmunima i slonovima u džungli, posetio bezbroj hramova, naučio dosta o njihovoj kulturi. Malo su nas i meduze pozdravljale. Posetio sam i besciljno šetao po ne znam koliko njihovih šarenih pijaca, probao nekoliko jela i voća. U svakom slučaju za petnaest dana koliko sam bio tamo, dosta toga sam uradio i probao, što ću pokušati da vam na što bolji i slikoviti način prenesem u narednim tekstovima.
Rado ću vam odgovoriti na sva pitanja vezana za ovu zemlju i moje iskustvo.
Vidimo se uskoro u Bangkoku, glavnom gradu zemlje osmeha.