Tag: tajland

Posted on

Vozom po Tajlandu

U Tajlandu nije dovoljno obići samo jedno mesto, biti u Bangkoku a ne videti savršene plaže, neverovatne stene, džunglu, mir i blud. Možda vam je najlakša opcija da izmedju gradova i ostrva u ovoj zemlji putujete avionom, ali ja predlažem mnogo racionalniju, zanimljiviju i eko frendli varijantu – voz. Proćićemo kroz nekoliko mesta koje sam posetio ali i one koje nisam, sa što više infomacija koje će vam poslužiti u organizaciji puta. Putovanjem vozom štedite novac za hotel (ukoliko putujete noću), ali i vreme tokom dana koje bi potrošili na aerodrome i letove. Naspavani stižete u sledeće mesto na mapi.

CHIANG MAI
Grad na severu, okružen džunglom, miran, zelen, zabavan. Obidjite hramove, zabavni vodeni park “Grand Canyon”, šetajte šumom sa slonovima u jednom od sirotišta za slonove (nemojte ih nikako jahati), jedite i pijte. Ovaj grad je jedan od jeftinijih što se turističkih centara tiče. Svratite na masažu svako veče, kako bi već sutradan bili spremni za akciju.

Iz Bangkoka postoji osam vozova dnevno za Chiang Mai, od kojih izdvajam tri kao najbolju opciju za turiste. Prvi na listi je voz sa brojem 9, kreće iz glavnog grada u 18:10H a stiže ujutru u 07:15H. Vozovi su uglavnom relativno tačni, kašnjenja nisu ogromna. Ovaj voz je nov uveden 2016.), najmoderniji u floti, lično isproban i samo pohvale mogu ići na njegov račun. Udoban, funkcionalan, čist. Sledeći po preporuci je takodje noćni voz sa brojem 13, koji kreće sa glavne stanice u 19:35 a stiže u Chiang Mai u 8:40H. Ukoliko ipak preferirate vožnju tokom dana tu je voz sa brojem 7, kreće u 8:30H a stiže u 19:30H. Cena karte po smeru je 29 evra (spavaća kola druga klasa), 47 evra (spavaća kola prva klasa) ili 18 evra za sedište u dnevnom vozu. Ralika izmedju druge i prve klase je što se ležajevi u prvoj klasi nalaze u privatnim kupeima (dva ležaja po odeljku), dok je druga klasa sa sedištima koja se pretvaraju u ležajeve u celom vaginu. Iako zvuči da ste svi zajedno tu, ležajevi su tako napravljeni da ste veoma odvojeni od drugih, prema koridoru postoji debela zavesa koja vas odvaja i pruža dovoljno privatnosti. Imate osećaj da ste u maloj sobici koja je tu samo za vas. Svaki krevet ima svoje noćno svetlo kao i utičnicu. Ukoliko imate opciju, birajte donji krevet (postoje donji i gornji kreveti na sprat) jer ima više mesta i imate pristup prozoru. Donji kreveti su i neznatno skuplji od gornjih. Kondukteri ili domaćini voza kako da ih nazovem su zaduženi da vaše sedište pretvore u krevet, te ujutru da krevet vrate u položaj za sedenje. Iz svog iskustva, većina turista koje sam sreo putovala je drugom klasom, i sasvim je fenomenalno iskustvo te nemate potrebe za plaćanjem prve klase. Vagon je tokom noći za vreme spavanja jako tih.

Povratak za Bangkok takodje ima tri opcije koje preporučujem: prva je noćni voz broj 10, kreće u 18:00H, stiže u 6:50H, drugi po redu je voz broj 14, kreće u 17H, stiže u 6:15H, ili dnevni voz broj 8, kreće u 8:50 i stiže u Bangkok u 19:25H.

AYUTTHAYA
Ovaj drevni i zaista predivan grad treba obići barem kao jednodnevni izlet, što smo mi i uradili. Vozom je jako lako stići do ovog mesta, putovanje traje oko 1 sat i 45 minuta, a vozovi idu na svakih sat vremena otprilike. Rezervacije nisu potrebne. Ono što trebate znati da u ovim lokalnim vozovima postoji samo jedna klasa – treća. Nisu moderni kao ovi na dužim relacijama ali su sasvim solidni i služe svrsi. Imaćete priliku da osetite svakodnevni život ovih ljudi, koji ovim vozovima putuju na i sa posla. Ponekad prazni, ponekad puni zavisi u kom delu dana putujete. Cena karte je oko 60 centi po smeru. Voz koji vozi za Chiang Mai staje i u ovom gradu tako da postoje i brži vozovi na ovoj relaciji, malo skuplji ali dosta ređi, tako da kako odlučite ili kako vam se zalomi. Svakako nama je bilo uzbudljivo iskustvo voziti se na ovoj relaciji.

KRABI
Ukoliko ste se zaputili do mora, a ko nije tokom boravka u Tajlandu, i to možete obaviti vozom. Postoje kombinovane karte voz+autobus, ili voz+brod. Za Krabi imate ovu prvu opciju gde cen akarte u drugoj klasi košta 27 evra, dok je prva klasa 43 evra. Za razlike ove dve klase pogledajte u pasusu “Chiang Mai” ukoliko niste pročitali. Mi smo putovali na ovoj relaciji drugom klasom i bili zadovoljni. Voz nije do te mere moderan kao onaj za Chiang Mai ali je sasvim solida, udoban i čist. Iz Bangkoka postoje dva voza, jutarnji i večernji, oba idu do stanice Surat Thani, gde presedate na autobus. Mi predlažemo opet – noćni. Noćni kreće iz Bangkoka u 19:30H stiže u Surat u 07:16H odakle dalje autobus kreće u 8:00H a u Krabi stiže u 11H. Dnevni kreće iz Bangkoka u 08:05H, stiže u 16:45H u Surat Thani gde je presedanje na autobus u 18:10. U Krabi se stiže u 21:10H, što je bez spavanja malo naporno verujem, tako da opet – glasam uvek za noćni voz. Iz mesta Krabi imate dalje tranfere do hotela, okolnih plaža i sela. Budite obazrivi kod svih tih tranfera, unapred se informišite o cenama jer će svako želeti da izmuze što više novca od vas. Oni prosto žive od turizma.

Povratak Za Bangkok: Krabi autobus 06:30 > 09:30 Surat Thani, odakle voz kreće u 10:40, stiže u Bangkok u 19:45. Bolja opcija večernja, autobus kreće iz Krabija u 16H, stiže u Surat u 19H da bi preseli na voz u 21:04H. U Bangkok stižete ujutru u 08:35H.

PHUKET
Do Puketa se dolazi istim vozom kao i za Krabi, na istoj stanici se preseda za autobus. Kombinovana karta autobus+voz za drugu klasu košta 29 evra, prvu klasu 45 evra. O vozovima i razlikama u klasama pročitajte iznad u odeljku “Chiang Mai”. Postoje dve noćne i jedna dnevna opcija. Prva kreće iz Bangkoka u 18:30, stiže u Surat Thani u 6:28H, gde presedate na bus u 7H koji stiže u Puket u 11H. Druga opcija je Bangkok u 19:30H, Surat Thani stiže u 7:16H, odakle autobus kreće u 9H i putuje do Puketa četiri sata. Dnevni voz kreće u 8:05H, stiže u Surat u 16:45, autobus dalje u 17:30H a stiže u Puket u 21:30H. Dalje iz Puketa postoje tranferi po ka ostalim mestima na ostrvu. Takodje budite obazrivi što se cena tiče jer znaju da traže više para nego što košta, i obavezno ugovorite cenu pre same vožnje.

Povratak: 06H iz Puketa, stiže u Surat u 10H, voz u 10:40H stiže u Bangkok u 19:45H. Druga opcija kreće u 12H, stiže u Surat Thani u 16:30 odakle voz kreće u 17:38H i stiže u Bangkok u 05:35H. Najbolja opcija je autobus u 16H, stiže u Surat u 20H, voz u 21:04H sa dolaskom u glavni grad u 08:35H.

KOH TAO
Kombinovanom kartom voz+brod možete lako stići do ovog divnog ostrva. Ona važi i za transfer od železničke stanice do luke. Cena u jednom smeru za drugu klasu košta 35 evra, dok u prvoj treba izdvojiti 49 evra.  Voz iz Bangkoka kreće u 19:30H, stiže u stanicu “Chumphon” u 4:23H, transfer do luke, kafica, brod kreće u 7H, i stiže na ostrvo u 9:30H. Povratak sa ostrva je brodom u 14:30H, dolazak u luku u 17:30, transfer do železničke stanice, voz kreće u 19:36 ili 21:22 (bolji voz). U Bangkok se stiže ujutru u 5:10H odnosno u 6:30H.

KANCHANABURI (most na reci Kwai)
Do ovog čuvenog mosta na reci Kwai može se stići vozom. Zapravo vozovi još uvek prelaze preko ovog mosta. Voz u jednom smeru košta nešto manje od 3 evra, a kreće ne sa glavne stanice već sa stanice Bangkok Thonburi. Rezervacija nije potrebna, karte se kupuju na šalteru i postoji samo jedna jedina klasa na ovoj relaciji – treća. Voz kreće u 7:50H i stiže kod mosta u 10:44H, povratak je u 14:40H, dolazak u Bangkok u 17:40H. Ukoliko imate vremena bolje je u Jančanaburiju ostati barem jednu noć kako bi obišli i ostala mesta u tom okrugu.

Pored regularnog voza postoji i turistički voz koji ide subotom i nedeljom, a kreće sa glavne železničke stanice u Brangkoku. Povratna karta u drugoj klasi košta oko 7 evra, dok je treća upola jeftinija.
06.30 polazak iz Bangkoka “Hualamphong” stanice
07:40 dolazak u Nakhon Pathom, 40 minuta pauza za obilazak hrama
09.35 dolazak do mosta na reci Kwai, pauza za razgledanje 25 minuta
10.00 polazak preko mosta i putovanje uz reku
11:30 dolazak u Nam Tok Sai Yok Noi. Vreme da se obiđe vodopad.
14:25 polazak iz Nam Tok Sai Yok Noi i dolazak u Kančanaburi gde se ostaje 60 minuta, sve do 16:53 kada se kreće nazad prema Bangkoku. Dolazak u Bangkok u 19:25H.
***za ovu rutu je najbolje rezervisati kartu unapred, lično na šalteru, nije moguće rezervisati ovaj voz online.

INFO: Svi autobusi koji prihvataju kombinovane karte su kompanije “Phantip“, videćete njihove autobuse koji su jasno naznačeni po izlasku iz železničke stanice.

Karte možete unapred rezervisati i kupiti preko sajta Tajlandskih Železnica.  Takodje i preko agencije 12Go, koja naplaćuje svoje usluge na cenu karte. Ja sam lično kupio direktno preko sajta i nisam imao nikakvih problema, kartu sa mejla odštampate i sa tim papirom idete u voz.

Mapu železničkih linija Tajlanda možete pogledati ovde.

Posted on

RAILAY

Kako doći od Bangkoka do Rajlija?
Ako nešto volim, to su turisti iz zapadne Evrope koji u svojoj zemlji ne smeju da zucnu dok se u zemljama po Aziji, Africi i Americi bahate. Takvi su bili neki nemci u vozu iz Bangkoka za Surat Tani, gradić na jugu države. Odlučili smo da do mora krenemo kombinacijom nekoliko prevoza, vozom, autobusom i brodom, malo duža i recimo da kažem, komplikovana opcija s obzirom da postoje direktni letovi, ali velika avantura. Tako je i bilo. Voz koji smo platili oko 25 evra po sobi za noćni voz, sa spavaćim kolima, može vam takođe uštedeti novac za smeštaj koji nećete platiti tu noć, te imate dva u jedan – prevoz i smeštaj. Vozovi su uvek zanimljiviji od aviona i iz aspekta upoznavanja ostatka zemlje, ljudi i kulture. Mnogo toga smo doživeli i videli na ovom putu što možda na dva aerodroma ne bi. Tajlanđani nisu tačni u minut da se razumemo, voz vam može kasniti, ali ne previše. Nemojte preterano očekivati da ćete stići svuda po redu vožnje i planu. Nama voz nije kasnio, ali smo imali mali problem sa autobusom jer je bilo previše ljudi pa smo usmereni na drugi, lokalni autobus koji je iz Surat Tanija išao za Krabi. Ceo put od Bangkoka do Rajlija nas je koštao oko 39 evra. Kao što rekoh, prvo smo išli vozom, te autobusom kompanije Phantip, obe karte možete rezervisati online. Nakon toga, kada smo stigli u grad Krabi, uzeli smo nešto slično tuk-tuku ali je veći, kao otvoreni kombi, koji nas je za nekih 15 minuta odvezao do luke. Ukoliko idete na Rajli istočni deo, brodić kreće iz luke Ao Nam Mao, dok ako vam je smeštaj na zapadnoj strani, najbolje je od Krabija otići do luke u mestu Ao Nang, pa tu brodićem do Rajlija. Imajte na umu da Tajlanđani jako slabo govore engleski jezik, ako je ikako moguće pripremite nazive ulica, hotela, mesta i luka na tajlandskom jeziku, jer često i pokazivanje na mapi neće uroditi plodom. Druga opcija i brža vam je svakako avion do Krabi aerodroma odakle dalje možete uhvatiti taksi do luke, pa brodićem na Rajli. Većina hotela organizuje prevoz od aerodroma do njih, raspitajte se kod svog. Letove iz Bangkoka možete pronaći ovde. U vozu smo lepo spavali uz zvuke tračnica, što bi rekli braća Hrvati, u autobusu gledali polja pirinča i šume, malo spavali ka odredištu, u crvenom kombiju mirisali letnji pljusak, jahali talase u brodiću, sve dok nas sunce nije obasjalo na istočnoj strani Rajlija.

Prvo što ćete pomisliti kada budete pristajali u uvalu – ovo je raj na zemlji. I jeste, vizuelno svakako, kao sa reklama za Tajland. Planine koje obavijaju ovo mesto uzdižu se i spuštaju, gordo i zastrašujuće. Ako ne za sve, ovo je raj za penjanje i planinarenje zasigurno, za koje sam se jako zainteresovao na ovom mestu, a kasnije i počeo da treniram u Beogradu. Rajli iako nije ostrvo, baš zbog gordih planina sa svih strana, nije moguće osvojiti kopnenim putem. Baš zbog toga je atmosfera u mesto nekako ostrvska i opuštajuća. Okolne planine imaju i jednu lošu stranu – tokom dana bilo koji brodić da dolazi ili kreće iz lokalnog pristaništa, a ima ih koliko i stanovnika u Bangkoku, odjekuje zvuk motora tako da ovo mesto u prinipu nije za one koji vole apsolutnu tišinu tokom dana. Što se tiče ostalih zvukova, tu su razne ptice, talasi, vrlo tiha muzika od nekud, majmuni, cvrčci i još po nešto. Sami tajlanđani su nekako jako tih narod imam utisak, sve rade staloženo i tiho, nekako dostojanstveno, nema nepotrebne dreke i vike među njima kao u našim zemljama.

Mirisi su slični kao i u Bangkoku, mešavina hrane, mirisnih ulja i kanalizacije sa dodatkom mora. Istočni deo u kojem smo i mi odseli nema plažu, već šetalište i pristanište za brodiće dok je plaža na zapadnoj strani jako blizu i lako dostupna. Plaža je ogromna i peščana, zapravo podeljena na dva dela, u prvom je rezervisana za brodiće dok je u drugom delu odeljak za kupanje. Ono što trebate znati da se u vodama ovde jako često pojavljuju meduze od onih najmanjih koje praktično i ne vidite do malo većih, ali svakako nije problem za plivanje. Samo budite obazriviji i ne idite u dosta duboku vodu. Smešteni smo bili u bungalovima Garden View, prezadovoljni smeštajem kao i izgledom celog kompleksa. Tu se nalazi recepcija, kuhinja i terasa sa stolovima gde svakog jutra uživate u doručku (preporučujem banana palačinke) kao i oko 20 drvenih kućica svaka sa pogledom ka moru. Mi smo dobili mislim bungalov sa najboljim pogledom na uvalu, bili smo bez teksta nekih 15 minuta po dolasku, šetali po bungalovu i terasi ushićeni i srećni. Zaista vredi svaki cent koji smo platili. Svaki bungalov poseduje sef, svoje kupatilo, terasu i ventilator. Vodu za tuširanje greju putem sunčeve svetlosti tako da je voda povremeno hladna, ali to u ovim vremenskim uslovima nije nikakav problem, čak i prija. Kompleks se nalazi na brdu isprepletan drvećem i palmama, tako da praktično imate utisak da boravite u džungli jer ne vidite nikakva svetla šetališta ili restorana, izdvojeni ste da uživate u svom miru i pogledu koji će vas mamiti da i ne napuštate sobu. Mi smo bungalov platili oko 20 evra po osobi po noćenju. Svakodnevni gosti su nam bili gušteri, vodeni, onako simpatični.

Hrana i sve na Rajliju je skuplje nego u Bangkoku, što se valjda i očekuje od mesta na moru sa brodićima kao jedinim transportom. Takođe mogu konstatovati da je i kvalitet hrane po restoranima lošijeg kvaliteta nego u glavnom gradu, ili sam možda ja bio na pogrešnim mestima. Kao što sam spomenuo, u samom mestu ima se svašta videti i raditi, jedno od zanimljivijih stvari na ovom putovanju je bilo penjanje uz relativno strmu planinu do skrivene lagune unutar nje. Penjanje do vrha i kasnije spuštanje do lagune traje oko 45 minuta, imajte na umu da je klizavo i delimično zahtevno za snagu, ali je nagrada na kraju itekako vredna. Zbog zemlje i klizavih i opasnih površina nemojte ići u avanturu tokom ili pre kiše. Negde na sredini uspona, kada stignete do vrha, sa leve strane imate vidikovac koji će biti idealno mesto da predahnete i uživate u pogledu na plažu i ostatak Rajlija. U samoj laguni možete provesti neko vreme, nema mnogo mesta za leći na primer, ali se možete okupati i uživati u detaljima koje je priroda za nas izvajala. Uspon prema laguni započinje negde na pola puta između istočnog Rajlija i plaže Ao Phra Nang, o kojoj ću takođe sada reći par reči. Prvi put kada smo stigli na ovu plažu koja se nalazi između istočnog i zapadnog dela Rajlija, nije bilo teško odlučiti da ćemo se tu i vraćati narednih dana, s obzirom da je plaža daleko lepša, atraktivnija i prirodnija od one na zapadnoj strani. Svaka preporuka za plažu koja nudi odmor, divno more, strme stene za one željne adrenalina, malo ostrvo preko puta do koga možete peške tokom oseke, razne male đakonije koje možete kupiti na jednom od brodića prodavnica, ali i pećinu punu falusa posvećenih princezi. Živopisni kutak koji je učinio ovaj deo puta tako opuštajućim.

IZLET

Štandovi na šetalištu imaju u ponudi nekoliko opcija izleta, uglavnom su svuda iste cene samo se kompanije razlikuju, ako i to. Najpopularniji izleti su “Četiri ostrva”, koji je mislim i najkraći jer se obilaze četiri ostrva blizu Rajlija, sledeće je “Phi Phi” za koji smo se mi odlučili, gde se obilazi ostrvo Bamboo, uvala Maya, gde je btw sniman film “Beach”, uvala majmuna, Phi Phi Don sa ručkom u hotelu, kao i laguna na ostrvu Phi Phi Leh. Odmah ću vam reći da smo jako zadovoljni izletom iako ja sam nisam miljenik organizovanih putovanja preko agencija. Treći izlet koji je često na reklamama je “James Bond Island” ili kako Tajlanđani kažu “Jame Bond”, jer koliko sam uočio, gutaju i ne izgovaraju poslednja slova u pojedinim rečima, tako je lanč – lan, masaža – masaaa, bič – bi itd. Naš izlet je koštao 46 evra po osobi gde je uključen prevoz, neograničena voda za piće, posluženje u vidu voća, ručak u hotelu na Phi Phi Donu, kao i taksa za ulazak u nacionalni park. Ceo izlet je trajao oko 6 i po sati, a na gliseru nas je bilo oko tridesetoro plus posada. Jako zabavni zaposleni, predani svom radu, učiniće ovaj izlet još nezaboravnijim. Kompanija kojom smo mi išli je Sea Eagle Tour .

Imali smo priliku da se kupamo na kristalno čistoj “Bamboo” plaži sa tirkizno zelenom vodom, gnjurimo i razgledamo korale, grebene i ribice svih boja u blizini ostrva Phi Phi, okupamo se u uvali “Maya” i prošetamo obližnom džunglom, družimo se sa malim, skoro plišanim majmunima koji dan provode na stenama uvale dok čekaju po koju bananu da poleti sa broda, kupamo se i skačemo sa broda u laguni koja je sa svih strana okružena masivnim planinama. Nemam ništa zameriti organizaciji ovog puta tako da vam svakako predlažem ovu turu ako se zateknete u nekom mestu u Andamanskom moru.

Osučanli smo se, izgoreli ili počeli da gorimo, neki dobili upalu mišića od penjanja, pozdravili se sa bungalovom i krenuli na malo duži put brodom. Nekih dva sata od Rajlija. Vidimo se uskoro na Puketu, ostrvu Bude i bluda.

Posted on

BANGKOK NaPočetku

O glavnom gradu Tajlanda sa osam miliona stanovnika sam imao oprečna mišljenja, zahvaljujući blogovima i forumima koje sam čitao kao i broju stanovnika koji je enroman. Bangkok na forumima ili hvale ili kude, nema srednje linije. Ja sam u bandi koja će ga hvaliti. Apsolutna neistina je da glavni grad treba zaobići, da tu nema šta da se vidi, da je prljav i haotičan. Dobro, haotičan jeste i pomalo prljav, ali da li ste vi u skorije vreme videli Južnu Moravu? Ja jesam, koliko se mogla videti. Pre svega, Tajlanđani su jedan veoma pažljiv i ljubazan narod koji će vam, iako barataju sa minimalnim znanjem engleskog jezika, uvek i u svakom momentu pomoći iako se to od njih ne zahteva ili traži. Ali kao što rekoh, morate biti obazrivi jer će vam neko pomoći iz koristi ili kako bi vas navukao da nešto kupite, uplatite i slično. Ipak ste njima vi jedini izvor prihoda.

Kada sletite u Bangkok, odmah će onih osam miliona i još toliko turista postati vaša realnost i svakodnevnica. Visoka vlažnost vazduha je karakteristična za ovaj deo sveta, tako da obratite pažnju na odevanje pri sletanju i uvek imajte flašicu vode kod sebe. U avionu ćete dobiti papir koji morate popnuti pre dolaska na pasošku kontrolu, upisujete ime, prezime, broj leta, adresu u Tajlandu i tako neke formalnosti, te zajedno sa vizom ulazite u državu. Od aerodroma do grada možete koristiti gradski voz, taksi, autobus ili Uber. Ja sam izabrao taksi kao najbrži vid transporta posle višečasovnih letova. Taksisti na Tajlandu znaju biti veoma naporni i naravno, žele naplatiti što više. Kada uđete u taksi, on će po nahođenju da proba da Vam predloži fiksnu cenu prevoza koja je obično viša nego da taksimetar odbrojava, zato insistirajte na taksimetru, možete im samo reći “meter”, pa će, doduše nevoljno, upaliti isti. Meni je konačni račun bio za 3 evra manji od njegove fiksne cene. Imajte takođe na umu da na iznos na taksimetru morate dodati 50 bati za aerodromsku taksu koju grad njima naplaćuje kao i na putarine do grada u iznosu od 75 bata (2 evra).

PREVOZ PO GRADU
Iako ogroman, Bangkok na kraju i nije nešto preterano težak što se transporta tiče. Na raspolaganju su vam gradski brodići kao jako dobar i brz način da sa tačne A stignete na tačku B, dobro organizovan i lak za upotrebu i što je najvažnije jako jeftin. Obavezno koristite gradske linije koje koristi i stanovništvo jer pre svega upoznajete jedan grad najbolje kroz narod koji u njemu živi. Postoji i “plava linija” koja je samo za turiste, koja je dosta skuplja od ostalih linija i koja je po mom mišljenju apsolutno nepotrebna. Jedino što ćete u njoj naći češće, je mesto za sedenje. Sledeći vid prevoza koji sam probao da koristim je gradski autobus, jednom uspešno dok sam kod drugog pokušaja več odustao. Mada u baš tom autobusu je kondukter koji raspolaže sa tek nekoliko reči engleskog jezika pitao mene i prijatelje gde smo se zaputili, kada smo mu pokazali na mapi gde želimo ići. On je nakon toga išao po autobusu i pitao ostale putnike kako je najbolje doći do tog mesta, na kraju izvadio olovku i na svojoj ruci ispisao broj autobusa koji je bolje uhvatiti. Na takve situacije smo se često sretali i kasnije, jedan od razloga zbog čega jako poštujem tajlandski narod. Jednostavno, na stajalištima ne postoje mape  i neke rute linija, uglavnom je to ako ima, spisak nekih stajališta koje je komplikovano ispratiti. Taksi – objasnio sam uglavnom na početku više o njemu, najvažnije je da ne pristajete na fiksne cene, nagovaranja i na kompromise. Čuveni tuk-tuk, prepoznatljivi simbol ne samo Tajlanda ali i okolnih država. Avantura i doživljaj za sebe. Iako se vozači tuk-tukova služe raznim trikovima da vas prevare, naplate više i slično, morate se bar jednom voziti ovim prevoznim sredstvom. Najvažnije za vožnju je da obavezno ugovorite cenu vožnje pre ulaska u tuk-tuk, nemojte dati da vas odere sa cenom na kraju vožnje, posle je kasno da pregovarate. Budite jasni i ubedljivi sa destinacijom jer će vam ponuditi vožnju do nekog marketa, radnje ili slično gde na primer rade njegovi prijatelji i gde možete nešto lepo kupiti. Ne nasedajte takođe na priče da baš taj hram koji želite posetiti, danas ne radi pa će vas on odvesti na bolje mesto. Sve su to načini da od vas naplati što više para. Ako ste jasni i odlučni na početku, vožnja tuk-tukom je zanimljiv događaj i takođe brz način da tumarate Bangkokom. Uber. Uber je najveća konkurencija taksiju, doduše zvanično zabranjen na Tajlandu ali se svakako može koristiti. Možda najlakši način što se tiče destinacije, sami je postavljate u aplikaciji i nemate uobičajnih poteškoća oko objašnjenja taksisti ili tuk-tuk vozačima gde zapravo želite da idete, jer obično adresa izgovorena na engleskom jeziku njima ne znači mnogo. Što se tiče cena, nisam siguran šta je najjeftinije od ova tri, nekada je to bio tuk-tuk, nekada uber, nekada taksi, mislim da zavisi od doba dana, ili prilika u saobraćaju jer su cene za isto odstojanje varirale. Moj izbor redom je: brod, uber, tuk-tuk, taksi, autobus. Metroom se još uvek nisam vozio, verovatno ću kada se budem vratio u Bangkok za nekoliko dana pa ću o tome opširnije.

ZNAMENITOSTI
Pored više od 400 hramova u Bangkoku, zanimljivih četvrti, pijaca i restorana, nekada je dovoljno da besciljno lutate njegovim ulicama, dok vam nad glavom visi milijardu kablova kada sam se zapitao da li svaka kuća u Bangkoku ima poseban svoj vlasitit kabal. Milijardu kablova, zaklanja dobar deo neba što i nije toliko loše kada upeče zvezda. Prvo sam Bangkok obišao uzduž, rekom, što uglavnom morate u svakom gradu koji poseduje reku uraditi, jer je pogled sa vode na krovove grada uvek drugačiji nego kada se nalazite unutar. Od hramova koje treba obići a obišao sam ih u Bangkoku izdvajam: Wat Arun – moj omiljeni i jedan od najlepših u Tajlandu kao i Wat Pho, zanimljiv i drugačiji, sa manjem brojem turista, bar kada sam ja bio, sa zanimljivim sadržajem i figurama. Ulaz u hramove se plaća, obično je to simbolično oko pola evra do dva. Nedaleko od hramova, nalazi se i kraljevska palata (The Grand Palace), sagrađena 1782. koja je zapravo ceo kompleks hramova i građevina, raznih stilova i boja, sa dosta fotografija, islikanih zidova, zlatnih detalja. Mana ove atrakcije je što zaista u svakom momentu imate reku turista dok ste vi samo mala kapljica, ali svakako nemojte propustiti obilazak zbog toga. Naoružajte se stprljenjem i čuvajte svoje stvari onde gde je dosta turista. Cena ulaza je viša nego ulaz u klasičan hram, takođe i kodeks oblačenja je striktniji nego na ostalim mestima, pa tako ovde muškarci ne mogu ući u bilo kakvim bermudama već isključivo u pantalonama. Obavezno je prekrivanje ramena i grudi . Ukoliko nemate kod sebe odeću, preko puta palate imate dosta butika gde je možete kupiti ili iznajmiti. Ovakav vid iznajmljivanja odeće, marama i ešarpi je prisutan ispred skoro svakog većeg hrama. Nakon nešto više od sat vremena u kraljevskom kompleksu zaputio sam se u Amulet market, pijaca raznih džidžabidža da tako kažem, amajlija, rekao bih dosta zanimljiva za kolekcionare i ljude koji vole sitne figurice i stvari. Ukoliko Bangkok obilazite peške, imajte u vodu da je grad mnogo veći nego što vam se čini na mapi i da ne prenakrcate optimistično svoj dnevni plan razgledanja jer je samo za obići par hramova potrebno jako puno energije.

Najviše vremena u Bangkoku smo proveli na čuvenom Khaosan Road- u, iako sam došao tu sa predrasudama vreme provedeno tu je bilo fenomenalno. U par navrata sam svraćao tu, da jedem, šetam, kupim po koji suvenir i majice, uživam na masaži. Kada mi neko spomene Bangkok, prva slika u glavi mi je zapravo ovaj deo grada sa zanimljivim kafićima i restoranima, muzikom, bojama i mirisima. Ovde se može lepo jesti za pristojne pare ili popiti piće sa prijateljima. Ovaj kvart ima neku ludačku energiju, nije izlizan niti prenapadan, nekako taman za moj ukus. Za svakoga po nešto, za dnevnu ili večernju varijantu. Takođe, dosta hostela i apartmana se nalazi upravo ovde, ja nisam, ali dosta ljudi se opredeljuje za smeštaj u ovoj ulici. Ja sam bio smešten u Bunny Burrow hostelu, blizu glavne železničke stanice zbog svojih planova o obilasku okolnih mesta, ali se odatle lako do takozvanog centra grada, hramova i Khaosan ulice može doći brodom ili drugim prevoznim sredstvom. Obavezno idite na masažu, ako to ne uradite kao da niste ni bili u Tajlandu. Masaža stopala posle naporne i duge šetnje ili tajlandska masaža za totalni preporod tela, vaš je izbor. Moj je bio i jedno i drugo. Masaže se kreću oko 6 evra za sat vremena, što je sasvim pristojna cena. Nakon dnevnog ili večernjeg obilaska se možete zaputiti u Kinesku četvrt (China Town), koja je nastala u drugoj polovini 19. veka, pijaca koja rekao bih radi non stop, kada se sve ostalo zatvori ona radi. Kinezi su jedan vredan i marljiv narod. Pripremite svoje nozdrve i oči, ono što ste osetili na drugim mestima ovde je duplo. Hrana je uglavnom ono što tajlandski Kinezi, kojih je 14% ukupne populacije u zemlji, nude na svojim malim improvizovanim tezgama duž ulice. Usudite se da probate barem jedan griz raznoraznih đakonija, te svakako pripremite za put neki od probiotika, zlu ne trebalo. Teturao sam se po ovoj pijaci već vidno umoran, zbog čega sam se ubrzo zaputio ka hostelu, koji je sva sreća bio blizu Kineske četvrti. Laku noć i pozdrav do sledećeg javljanja iz ovog tropskog glavnog grada.

Posted on

Pripreme za Tajland

Imam opsesiju da svoja putovanja isplaniram na vreme, pokupujem sve karte, možda malo i pre vremena, rezervišem, vidim, proučim. Avionsku kartu za Bangkok iz Beograda smo našli i pazarili za neverovatnih 420 evra po osobi, mada je moguće i malo jeftinije nekada naći, preko kompanije Qatar Airways, jedne od najboljih aviokopmanija  u svetu. Na ovoj ruti možete tražiti i kod kompanija Etihad i Turkish Airlines. Etihadom sam putovao do Japana i imam samo reči hvale za tu kompaniju. Veoma je važno da koliko god je moguće svoje karte rezervišete, tj. pazarite ranije, jer je trenutna cena ove koju smo mi kupili, oko 750 evra po osobi. Najbolje je početi sa pretragom oko tri meseca ranije, po mogućstvu i ranije. Ono što me raduje kod ovog puta je da letimo preko Dohe, glavnog grada države Katar, gde imamo pauzu između letova dovoljnu da obiđemo na brzinu cenatar grada. Uvek je dobro ne propustiti priliku da usput vidite sve što vam se pruži, a mi ovu priliku nećemo propustiti.  Sledeće što nas još više raduje je temperatura vazduha u ove dve zemlje. Prvo januarsko letovanje  u mom životu. Šlauf i peškir su spremni. Tehnikalije: Državljanima Srbije je potrebna viza za Tajland kao i za Katar, ali ne brinite se, samo formalno, i po koji evro, niko vam neće tražiti izvod iz matične knjige, potvrdu o zaposlenju i babinoj penziji. Kompanija Qatar Airways obezbeđuje svojim putnicima besplatne tranzitne vize, potrebno je da samo na njihovom sajtu aplicirate unošenjem svog koda koji ste dobili pri kupovini karte. Vize za Tajland se vade u konzulatu te zemlje u Beogradu, cena vize je 30 evra i važi tri meseca.


Aplikaciju vize za Katar  možete pronaći ovde.
*vuzu za Katar preko ove aplikacije možete zatražiti isključivo ako imate kupljenu avionsku kartu kod te kompanije sa presedanjem u Dohi.
Sve o vizi za Tajland možete pronaći ovde.

Odobrenje vize za Katar smo čekali dva dana, šalju Vam potvrdu mejlom koju kasnije štampate i nosite sa sobom na pasošku kontrolu u toj zemlji. Vizu za Tajland smo čekali 5 dana ali je sve prošlo kako treba, po dogovoru. Moram pohvaliti jako ljubazno osoblje u počasnom konzulatu ove zemlje u Beogradu. Zaista profesionalni ljudi. Ako u Dohi pravite pauzu i izlazite sa aerodroma, budite pažljivi jer je aerodrom zaista ogroman tako da je potrebno vratiti se nazad minimum dva sata pre sledećeg leta.

Naš plan je da u Tajlandu obiđemo Bangkok, Ajutaju, Krabi, Puket i Čijang Mai.
Smeštaj smo svuda pronašli i rezervisali preko sajtova Booking i Hostel World, cene se kreću od 8 evra do 20 evra koliko smo platili najskuplji smeštaj. U pitanju su privatne trokrevetne sobe u hotelima, hostelima kao i drvena koliba na samoj obali mora. Moguće je pronaći i jeftiniji smeštaj. Dosta ljudi putuje pa na licu mesta pronalazi smeštaj, što je kako kažu nekada dosta jeftinije, ali ja lično ne volim da gubim vreme na to, pogotovo ako putujete u samom vrhu sezone kao mi. Putovati od jednog mesta do drugog u Tajlandu je veoma lako, na raspolaganju su vam uglavnom sva prevozna sredstva, autobus, voz, brod ili avion. Mi smo se odlučili za dva putovanja vozom, jedno brodom i jedno avionom. Nismo preterani ljubitelji autobusa.

Inspiraciju, kao i savete o putovanju u Tajland sam nalazio po forumima, najčešće na forumu TripAdvisor, u vodiču Lonely Planet koji sam naručio ovde, kao i na pojedinom vlogovima od kojih bi izdvojio ovo dvoje predivnih ljudi, ovde. Uglavnom, ako imate volju i malo vremena, možete istražiti svaku zemlju uzduž i popreko. Svakako zanimljivije nego putovanje preko agencija.

Opširnije o celom putu možete čitati uskoro na blogu, fotografije gledati na mom instagram nalogu, svaki dan ću sumirati u što opširniji i jasniji tekst, saznaćete sve o mestima koje sam posetio, cenama, utiscima i savetima kako da na najbolji i jeftiniji način proputujete ovu , očekujem, čarobnu zemlju. Sva pitanja u vezi ovog puta ili bilo kog saveta o putovanjima mi možete postaviti u komentaru ispod ili poslati u poruci na nekoj od društvenih mreža.

Vidimo se uskoro u Bangkoku.
Putriota.