Tag: sta obici u srbiji

Posted on

Šta posetiti u Vrnjačkoj banji?

Šta obići u Vrnjačkoj banji i okolini? Podeliću sa vama nekoliko lokacija, one koje sam lično posetio ali i one koje još uvek nisam. Ja sam ove godine po prvi put posetio ovu banju i malo je reći da sam oduševljen. Smatram da je ovo jedna od najleših, ako ne i najlepša naša banja, jako je uređena i puna sadržaja za uživanje.

Ukoliko vam je potreban smeštaj u Vrnjačkoj banji, najbolje je da ga bukirate preko sajta booking.com!

Krenuću od same banje, postaviti nazive lokacija, moguć kratki opis, dok ćete klikom na naziv dobiti tačne koordinate. Uživajte!

ZAMAK BELIMARKOVIĆ
Pored crkve, najstariji objekat u Vrnjačkoj banji. Izgrađen je po uzoru na zdanja u Italiji i zaista pleni pažnju, nalazi se na prelepom mestu, na samoj padini, okružen zelenilom i lepim vrtom. Danas je u njemu dom kulture, otvoren je za javnost. Pored doma kulture, ovde se nalazi i Zavičajni muzej grada. Okruženje dvorca je obogaćeno raznim skulpturama vajara. Zaista sam imao utisak kao da sam na trenutak zavirio u kakvo selo Toskane. Moj favorit za uživanje.

IZVOR JEZERO
Sedam je izvora tople i hladne vode u banji, a ovaj mi je bio najinteresantniji. Pre svega zbog paviljona koji je izgrađen iznad samog izvorišta ali i jezerceta na kojem leži zgrada. Nekako izgleda bajkovita cela ta scena. Preporučujem da obavezno svratite. Pored samog paviljona se nalazi i prostor na kojem se održava čuveni LOVE festival.

LAVIRINT
Lavirint koji je napravljen uz pomoć žive ograde. Zanimljivo za decu i odrasle. Ovakvi lavirinti se nalaze svuda po svetu i čine jako lepe dodatke vrtovima kao što je ovaj. Nemojte se izgubiti!

JAPANSKI VRT
Odmah pored lavirinta se nalazi i Japanski vrt, koji me je moram biti iskren, pomalo razočarao. Nisam siguran da li je zbog godišnjeg doba tokom kojeg sam posetio banju ili nečeg drugog, zamišljao sam ga kao jednu pravu malu botaničku baštu, ali odsustvo biljaka, riba u jezeru i slično rezultiralo je mlakim iskustvom. Svakako, probajte da pronađete nešto što ja nisam.

AMFITEATAR DANILO BATA STOJKOVIĆ
Ova letnja pozornica nosi ime po poznatom srpskom glumcu a nalazi se podno Hrama rođenja Presvete Bogorodice. U sklopu ove pozornice se održavaju razna kulturna dešavanja i događaji među kojima je najpoznatiji Festival filmskog scenarija koji se održava uspešno već godinama.

HRAM ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE
Hram se nalazi na brdu iznad šetališta i pomenutog amfiteatra. Podignut je 1834, krasi ga jako lep mozaik na samom ulazu. Minijaturna šuma u kojoj se nalazi zajedno sa njim pružaju pravi odmor za dušu. U blizi manastira se nalaze jako lepe vile i kuće pa možete uživati u razgledanju.

VIDIKOVAC
Kod uspona do manastira, desno se skreće za amfiteatar i hram, dok levo idete do vidikovca, sa koga se pruža pogled na šetalište, izvor i reku. Obavezno posetite ovo mesto gde možete napraviti zanimljivu fotku.

MOST LJUBAVI
Vrnjačka banja ima pregršt mostova, i sve to zajedno izgleda jako, jako romantično. Drvored, šetalište i rečica. Jedan od njih je čuveni među turistima ali i lokalcima. Most ljubavi na čijim ogradama možete, ukoliko ste i vi zaljubljeni, zakačiti svoj katanac, ispisati imena, datum i možda nacrtati nešto. U poslednje vreme su aktuelni i šareni katanci te je bitno biti što originalniji kako bi ljubav potrajala. Ovo sam izmislio. Nije loše dok kačite katanac izrecitovati u sebi pesmu “Molitva za ljubav” Desanke Maksimović. Ne znam kako most nosi sve nas.

BISOKOP
Ukoliko volite filmove, da, u Vrnjačkoj banji postoji aktivni bisokop koji nudi svakodnevne projekcije uglavnom. Svratite do njega, pazarite kokice i uživajte u večeri.

PROMENADA
Glavno šetalište uz park je zaista ulica jako lepih fasada. Rekoh već da mi je ova banja jako lepa zbog svih tih kuća, vila i hotela koji zaista izgledaju lepo. Možete i tumarati okolnim uličicama i otkrivati nešto novo.

Tu su još i izvor “Topla voda“, Rimski izvor, izvor Slatina, izvor Snežnik.

SPOMEN PARK POPINA
Nedaleko od Vrnjačke banje, na samom izlazu nalazi se spomen park “Popina”, koga meštani još zovu i “Snajper” zbog svog izgleda. Sagrađen je 1980. godine, a autor je Bogdan Bogdanović. Na tom mestu se 13. oktobra 1941. po prvi put sukobili partizani i nemački okupatori. Na spomen-ploči ispred spomenika stoji tekst: „Ovde je 13. oktobra 1941. godine braneći granice Užičke republike Vrnjačko-trstenički NOP odred vodio žestoku borbu s petostruko nadmoćnijim nemačkim kolonama“. Po meni je ovo jedan od “moćnijih” jugoslovenskih spomenika i jako mi je žao što se ovaj pravac u arhitekturi i dalje ne primenjuje. Obavezno posetiti!

MANASTIR LJUBOSTINJA
Ukoliko imate vremena, u blizini banje se nalazi i manastir Ljubostinja, zadužbina knjeginje Milice, sagrađen, tj. završen 1405. godine.

TVRĐAVA KOZNIK
Negde na pola puta između Vrnjačke banje i Kopaonika nalazi se najpoznatije utvrđenje ovog kraja, Koznik. Na samim obroncima pomenute planine. Sagrađen je tokom četrnaestog veka, gde ga je prema legendi sagradila Jerina, žena despota Đurađa Brankovića, a u izgradnji su učestvovali i muškarci i žene, deca pa i životinje. Otuda i naziv kažu. Ukoliko imate vremena, obavezno posetite ovu tvrđavu kao jednodnevni izlet iz Vrnjačke banje. Više o tvrđavi možete pročitati ovde.

Nakon pentranja i obilaska preporuka za klopicu u lokalnom restoranu Skačak!

JEZERO SELIŠTE
Iznad Vrnjačke banje na planini Goč, odakle dolazi sav taj svež vazduh, nalazi se veštačko jezero Selište koje možete posetiti. Oko samog jezera se nalaze i staze za šetnju. Ovo mesto služi i kao polazna tačka ukoliko volite da planinarite a želite da osvojite planinu Goč. Okruženi ste netaknutom prirodom.

Nadam se da ćete uživati u našoj najlepšoj banji. Javite mi svoje utiske ali i nove lokacije ukoliko sam neku propustio! Bukirajte svoj smeštaj za banju!

Podržite moj rad na mrežama:
YOUTUBE
INSTAGRAM

Hvala!

Posted on

Šta videti na Mokroj Gori?

Pogledajte moj novi youtube video! 18 sati na teretnom vozu kroz Saharu!

Večito je pitanje kada negde otputujete, šta obići u blizini i kako upotpuniti svoj dan. Šta obići na Mokroj Gori? Evo mojih predloga šta sam to ja obišao:

Smeštaj sam pronašao u simpatičnom hotelu u apsolutnoj divljini, ono što mi je trebalo. Hotel “Čarobni breg” mesto je za sve one koji putuju opušteno, vole drugarsku atmosferu, vole prirodu. Imate moju proporuku.

DRVENGRAD
Verovatno i najpoznatije mesto na Mokroj Gori, većina se u ovaj kraj uputi baš zbog ovog drvenog sela. Nastalo je radi snimanja filma “Život je čudo”, ostalo na tom mestu i razvijalo se, dograđivalo. Većina objekata u selu originalno je, preneseno sa drugih mesta iz Srbije ili Bosne. Emir Kusturica, vlasnik Drvengrada rekao je: “Ovo mesto izgleda kao da su u njemu oduvek živeli ljudi, a zapravo nikada nisu”. I jeste tako, meni je simpatično za provesti jedno popodne, ili više dana ukoliko ste tu stacionirani. Prošetati ulicama, uživati u domaćoj klopi i sokovima (ovde nećete naći strane sokove i proizvode kao što su Coca Cola i slično), fotkati se. Od lokalaca sam čuo da je Kustendorf jedan od najboljih festivala kod nas, da je atmosfera prelepa te mi se odmah rodila želja da ga sledećom prilikom posetim. Ulaz u etno selo se naplaćuje 250 dinara.

ŠARGANSKA OSMICA
Najčuvenija turistička železnica kod nas. Osvaja planinu kroz tunele i mostove, praveći putanju u obliku broja osam. Građevinsko čudo svog vremena. Svi već dobro znaju za ovu atrakciju, koja je jedna od najstarijih u ovom kraju. Inače, pruga uskog koloseka kuda danas vozi Ćira, nekadašnja je pruga na relaciji Beograd – Sarajevo. Ukinuta 1974. ova atrakcija ostala je da podseća na slavna vremena ove železnice. Ovde možete pronaći red vožnje kao i cenovnik. Postoji i opcija da sa vozom putujete do Višegrada.

TARABIĆI
Da li ste čuli za Kremensko proročanstvo i Tarabiće koji su godinama unazad predviđali razne događaje i novine? Mnogi veruju, dok drugi smatraju da je priča smejurija. Dokoni ljudi koji nisu imali šta pametnije raditi. U blizini Kremana vojska je davno pronašla kosmičku kuglu, kuglu koja je pala iz kosmosa jelte, zrači energijom i izaziva kod ljudi vidovitost.Oni koji danas prepričavaju priču tvrde da su Tarabići najavili dolazak televizora, telefona, voza u ovaj kraj, smenu vlasti u Srbiji, propast Karađorđevića i još mnogo toga. U ovom kompleksu, da ga tako nazovem, danas je minijaturni muzej, prodavnica i neka vrsta izložbe o ovoj porodici. Od njih ćete čuti već ustajalu priču a na vama je da li ćete u to poverovati ili ne. Ili kupiti knjigu. Mnoge legende se po svetu prodaju pa zašto ne bi i ova.

DCIM\100GOPRO\GOPR5186.JPG

ĆIRIN MOST
Zapravo se ne zove tako, kumovao sam mu. Za ovu lokaciju malo ko zna i nije mesto koje turisti često posećuju. Dobio sam informaciju od prijateljice čija je baka iz Kremana, te sam posetio i oduševio se. U pitanju je kameni most i okolni useci u stenama kuda je nekada prolazila pruga i poznati voz Ćira. Danas pruge nema ali postoji makadamski put idealan za šetnju. Autom možete doći do lokacije ali vam preporučujem da ga prethodono ostavite negde sa strane jer put nije baš najidealniji za gradska vozila. Takđe, most je visoko iznad kanjona, nema ograde te budite pažljivi ukoliko se približavate ivicama.

VIDIKOVAC CRNJESKOVO
Vidikovac koji nije naširoko poznat turistima dok su u ovom kraju, takođe sam za njega dobio preporuku od lokalaca. Kolima se može prići do Manastira Srpskih Svetitelja, gde ih možete parkirati a dalje nastaviti peške kroz šumu. Staza je obeležena, nije preterano dugačka, a na samom cilju vas očekuje neverovatan pogled na ovaj deo Srbije i Bosne. U povratku možete posetiti manastir kao i ergelu konja odmah pored. Čim izađete kolima na glavnu magistranu, odmah kraj nje se nalazi restoran “Kurta” koji jednostavno svi hvale kao mesto sa super klopom, te ukoliko ste gladni eto prilike.

TVRĐAVA SOLOTNIK
Do nje nažalost nismo uspeli da dođemo jer smo krenuli pogrešnim putem kuda nas je google navodio. Kažu da treba doći do crkve u Solotuši ili pre crkve nastaviti putem levo do table za utvrđenje, tu ostaviti auto i nastaviti peške. Kapiram da ona po guglu treba ići kroz sela Vrba, Rabasovići, Podgrad, ali ne držite me za reč. Većina je imala mali problem naći ovo utvrđenje, ali svakako mislim da vredi truda. Mi ćemo sledeći put pokušati ponovo.

CRKVA SVETOG JOVANA KRSTITELjA
Nedaleko od železničke stanice Mećavnih odakle kreće tura Šarganske osmice, nalazi se izvor “Bele vode” i crkva Svetog Jovana Krstitelja. Jako simpatično i ušuškano mestašce među brdima sa kojih često odzvanja zvuk lokomotive. Kažu da je voda sa izvora (iz bunara) lekovita, visokoalkalna te povoljno deluje na kožna oboljenja, oboljenja jetre, bubrega i slično. Izvor je slučajno pronađen nakon izlivanja reke 1994. a na tom mestu je sagrađena ova crkvica. Tokom letnjih meseci u reci se možete kupati. U sklopu ovog parka, koji je zaista lepo uređen, nalazi se i mali “muzej” vozova. Obavezno posetiti.

ŽELEZNIČKA STANICA JATARE
Kroz ovu stanicu prolazi Ćira na svom putuali do nje možete stići i kolima. Ono što je zanimljivo za ovo mesto je vidikovac iznad same stanične zgrade odakle se pruža pogled na Drvengrad. Ne odnosi mnogo vremena ukoliko obilazite ovaj kraj tako da takođe preporučujem!

DCIM\100GOPRO\GOPR5244.JPG

TARA / ZAOVINSKO JEZERO
Ukoliko odsedate u hotelu Čarobni breg, on je na pola puta od Drvengrada do Zaovinskog jezera i jezera Spajići. Mi smo poslednji dan iskoristili da odemo do njih i zaista smo uživali u vremenu provedenom na toj strani. Samo imajte na umu da je put do hotela asfaltiran ali je od hotela dalje ka Tari makadam, tako da posavetujte se sa vlasnicima hotela kojom putanjom ići jer postoji bolja i lošija opcija.

Prvo smo posetili veliku branu i jezero Spajići, čuvenu kolibu na jezeru gde se svi fotografišu zadnjih dana ali i manju branu na jezeru. Kod velike brane na Zaovinskom postoji predivni vidikovac koji gleda ka Spajićima, ne propustite ga, odmah je iza solarnih panela. U povratku smo se sa Zaovina preko Mitrovca spustili do Perućca i nastavili ka manastiru Rača i mom otkrovenju za ovaj kraj – izvor Lađevac koji morate posetiti. Na samom spuštanju sa Mitrovca ka Perućcu, negde kod serpentina postoji parking i neverovatan pogled sa visine na hidrocentralu, jezero i Drinu. Zastanite bar na pet minuta, isplatiće se. Elem, od manastira Rača do izvora Lađevac možete doći kolima i pešice, mada je put dosta brdovit, dužine oko 2km. Izvor je na malom usponu i budite sigurni da ste obišli svaki kutak jer se voda spušta na dosta mesta u širinu, ceo taj deo reke izgleda predivno kao da ste u nekoj maloj džungli.

Informacije:
Sve ove lokacije imate naznačene na mojoj google mapi. Mapu je najbolje koristiti putem laptop/desktop računara ili android telefona. Iphone u zadnje vreme baguje sa ovim mapama.

Inače sve lokacije možete u tekstu saznati klikom na reči ispisane plavom bojom.

Za više fotografija i video sadržaja posetite moj instagram nalog i bacite pogled na sekcije SRBIJA#2 i SRBIJA#3 u odabranim storijima (highlights).

Ovo moje istraživanje Mokre Gore i Tare podržla je kompanija SIXT, kojoj se ovom prilikom zahvaljujem. Ukoliko vam je potreban auto za ovakvu jednu avanturu, oni su svakako prava odluka! Uđite na njihov instagram nalog, u odabranim storijima pod nazivom “promo code” ukucajte “PUTRIOTA” i osvojite 10% popusta na iznajmljivanje automobila!

Posted on

Šta videti na putu do Crne Gore?

Life Is About The Journey, Not The Destination.

Ukoliko iz Srbije putujete ka Crnoj Gori, dosta je usputnih mesta koja možete obići, provesti možda jedan dan u njima. Evo nekih mojih predloga koje sam i sam obišao ali i oni koje su mi preporučili. Ovde postoji google mapa svih lokaliteta u Srbiji te možete baciti pogled. Krenućemo obrnutim putem, šta je najbliže granici sa CG pa dalje ka pučini Srbije. Klikom na lokacije ispod, otvara vam se pin na google mapama gde direktno možete koristiti navigaciju.

MANASTIR KUMANICA
Manastir se nalazi zapravo u zoni izmedju sprskog i crnogoroskog graničnog prelaza. Tik u prugu Beograd – Bar. Do dana današnjeg nije utvrđeno kada je ovaj manastir nastao niti ko ga je sagradio, pretpostavka je da je između 13. i 15. veka. Za ovaj manastir se vezuju brojna izlečenja i isceljenja pored čudotvornih moštiju Svetog Grigorija Kumaničkog. Iako se pouzdano zapravo i ne zna ko je on bio. Čak postoji i priča da se ovde zapravo čuvaju mošti Svetog Save a da su na Vračaru spaljene mošti nekog drugog. Dosta je polemika i verovanja u vezi ovog mesta, tako da je jako interesantno za posetiti i saznati više.

VODOPAD SOPOTNICA
Kažu da je ovaj vodopad jedan od najlepših u našoj zemlji ali i najbogatiji vodom. Postoji čitava serija i grupa vodopada duž toka reke Sopotnice, od kojih je najviši visine 25 metara. U istoimenom selu postoje domaćinstva koja se bave turizmom te ovde možete i odsesti. Moguć je i boravak sa punim pansonom.

MANASTIR MILEŠEVA
Nedaleko od Sopotnice nalazi se srednjovekovni manastir MIleševa, podignut u prvoj polovini XIII veka. U samom manastiru su bile položene mošti Svetog Save sve dok ih Turci 1594. tokom osvajanja nisu preneli na Vračar i spalili pokušavši da slome duh naroda.

TAVNIČKO JEZERO
Još jedno jezero koje je nastalo u oknu bivšeg rudnika sa preleom tirkino plavom bojom oivičeno četinarima. Leti je idealno mesto za kupanje. Nalazi se kraj magistralnog puta od Zlatibora ka Tavniku, potrebno je skrnuti samo nekih 200 metara makadamom. Najveća dubina jezera je 8 metara, a konstantno ga pune dva velika izvora. Mi se nažalost nismo okupali ali smo bili na ivici da uskočimo.

KANjON REKE UVAC
Nisam siguran da je potrebno nešto mnogo govoriti o ovom biseru za koji svako zna i koji se nalazi na apsolutno svačijoj listi želja. Ne smem ni izgovoriti da još uvek nisam posetio ovo čarobno mesto. Sam kanjon je svetski poznat širom sveta po svojim meandrima, koji su nastali 1979. potapanjem kanjona za potrebe hidroelektrane. Osim samog jezera, fascinantna je činjenica da se na ovom mestu gnezdi beloglavi sup, koji je samo pre dvadesetak godina bio blizu totalnog izumiranja. Danas je situacija bolja ali još uvek ne baš sjajna.

PRERAST U DOBROSELICI
Kraj sela Dobroselica nalazi se prerast, u narodu poznatiji kao Točkovička pećina ili Šupljica. Pećina i na južnoj i na severnoj strani ima otvore koji su udaljeni oko pedesetak metara jedan od drugog. Najviša visina je 15 metara. Kroz prerast protiče potok, nekadašnja ponornica koja je zapravo i razlog nastanka prerasta. Na drugom kraju od parkinga nalazi se i gnezdilište orlova, te budite pažljivi ukoliko izlazite na drugu stranu.

CRKVA U DOBROSELICI
Crkva brvnara u selu Dobroselica sagrađena je 1821. godine a posvećena je Svetom proroku Iliji. Sve je urađeno od drveta i nalazi se na jako lepom proplanku sa pogledom na okolna brda. Unutrašnjost crkve je takođe unikatan, nije svakako kao klasične pravoslavne bogomolje.

VODOPAD GOSTILjE
Jedan od najlepših vodopada Zlatibora, visine dvadeset metara. Zapravo je grupa od nekoliko vodopada duž reke, sa okolnim uređenim parkom prirode. Idealno mesto za predah i šetnju.

STOPIĆA PEĆINA
Stopića pećina je rečna pećina dužine oko 1600 metara, gde turistički deo ima nekoliko atraktivnih elemenata od kojih su najveći impresivni ulaz ali i Zaštitni znak pećine predstavljaju bigrene kade, udubljenja oivičena kamenim zidovima u kojima se nakuplja voda i kaskadno se preliva stvarajući slapove.

POTPEĆKA PEĆINA
Pretpostavlja se da je ova pećina bila čovekovo stanište još za vreme neolita. U njoj je pronađeno dosta keramike, oružje, rogovi i slično.

EPP: Podržite moj rad i pogledajte poslednji youtube video o Aralskom jezeru!

MANASTIRI
Ukoliko putujete preko Raške, u okolini se nalazi nekoliko manastira koje možete obići: Sopoćani, Crna reka, Petrova crkva i Đurđevi stupovi.

Ukoliko ste gladni a volite komplet lepinje, preporučujem krčmu “Kod Zore“, odmah nakon Zlatibora. Obavezno uz kiselo mleko.

Za više ovakvih ideja i fotografija zapratite moj instagram nalog!

Lično iskustvo:
Mi smo ovog puta ka Žabljaku svratili prvo do Zorine krčme gde smo klopali komplet lepinju sa domaćim kiselim mlekom, uživali nekih pola sata, odmorili od vožnje te se vratili par metara nazad magistralom ka Zlatiboru i skrenuli asfaltnim putem za selo Dobroselica. Prvo smo obišli prerast, ostatke nekadašnje pećine koja zaista već kada se približavate izgleda impresivno. Put vodi do samog lokaliteta ispred kojeg možete i parkirati auto. Proveli smo na ovom mestu nekih pola sata, nakon čega smo se vratili do sela i posetili jako zanimljivu crkvu brvnaru, sagrađenu isključivo od drveta. Nekako se uklapa u predivnu prirodu koja krasi ovaj kraj i sve te četinare koji se kao soliteri uzdižu poljem. Apsolutno predlažem posetu ovim lokalitetima ukoliko ste u prolazu ili stacionirani na Zlatiboru.

Dalje magistralom, nekih 10 minuta vožnje od krčme sa leve strane postoji skretanje za Tavničko jezero gde smo nažalost samo bacili pogled jer je već bilo kasno popodne te smo morali da nastavimo ka Žabljaku. Inače jezero je pogodno za kupanje, jako je bistro a boja vode je tirkizno zelena. Nije bila prevelika gužva pri našoj poseti. Javite mi svoje utiske ukoliko ste posetili neku od ovih lokacija!

Posted on

Momenti: Ruine

Kada saberete dva psa, četiri, recimo, prespavane noći i dva godišnja doba za to vreme, rezultat je osmoro nas koji smo pobili sve teorije slučajnosti. Aleksinac pamtim po najboljem pogledu u gradu, sa balkona kuće koju nam je tetka poklonila na par dana. Nije joj bilo dovoljno te je za nas pripremila i picu, princes krofne, koh. Nisam ga jeo godinama, prisetih se detinjstva i zelene plastične činije iz koje je često virio. Sa puno mleka. Kafu ne pijem, ali njih petoro po pet šoljica dnevno. Deminutiv je zapravo greška. Sudeći po željama, mnoge se ostvaruju. Na tom brdu iznad praznog grada, ponovo sam osetio kako je kada nisi zatvoren u četiri zida.

Izreka “nije bitno gde ste, već s kim ste” odvela nas je nekih dvesta kilometara od Beograda, u pusti, nespretno docrtani, kišoviti Aleksinac. Da ga temeljno obiđemo sprečavali su nas naizmenično virus i kiša. Razjareno plavetnilo organa reda. Nered je plodno tlo za ideje koje ponovo naviru. Želeli smo mnogo, dobili smo. Zapravo, ne to mnogo. Drugo mnogo. U pauzama smeha ugrabili smo trenutke dok su tamni oblaci kao pekinezeri samo kevtali, ujedali nisu. Utisak je da ove ulice, reka, mostovi, te zgrade i parkovi imaju dosta potencijala koji se za sada koristi na kapljice. Centralna pešačka ulica, sređena je, popločana i oplemenjena šarmantnim drvoredom. Iako teča strinine tetke lokalnog vezira verovatno radi na proizvodnji kanti za smeće, te su ih posadili u beton na svakih metar i po, koliko je dovoljno da prosečan Srbin zaboravi za šta one služe. Pardon maj frenš. Brojanje me je omelo u razgledanju fasada, taman kada je prestalo, naleteo sam na crkvu Svetog Nikole iz 1837. Okružena je školom, zgradom opštine, sudom, drvećem, čineći jako zanimmljiv kutak ovog grada, meni najdraži. Dok sam ispod metalne pečurke čekao autobus koji nikada neće doći razmišljao sam kako bih eventualno dodao po neku boju. Još koje drvo. Nastavili smo ka Moravici, znate onu rečicu iz Sokobanje? Ta hladna gospođetina. Kad ono, bum! Napuštene zgrade, silos, fabrike, može li lepše, može li bolje? Ne krijem oduševljenje takvim lokacijama, gde naviru ideje za fotkanje, uredjenje, transformaciju. Gde pod nogama puckaju ostaci cigala, stakla i poločica, razbijeni prozori iscrtavaju svetlost po popucalim zidovima. Na tom mestu nastao je ovaj momenat, gde svi još uvek nedovoljno upoznati poziramo u nepoznatom. Neko će već kupiti taj silos, zeleni krov ofarbati u žuto a ovaj ram pretvoriti u izlog.

Od prirode smo ugrabili jedino čuveni park Brđanku. Čuveni jer ja tako kažem. Nismo uspeli da overimo Soko grad, vodopad Ripaljku ili manastir Jermenčić. Zamenjeni su palačinkama sa linoladom i seckanim lešnicima koje je Cakana pripremala dok smo mi posmatrali kišu razmenjujući reči. Prethodno je sastavila spisak želja, moje izgrešila. Opraštam i volim. Maja joj je bila šegrt pomagač, na prinudnom radu. Neša je istezao svoje telo i želju za ljudima. Miloš pričao o ovcama u Argentini. Đole želeo da ih pojede. Anja je uz špricer u ruci zauzimala domene i nazive na instagramu. Deni prepričavao prošlost i sadašnjost.

Smeh.
Ja sam tim osmehom bojio ruine.