Drezden se, iskren da budem, nikada nije nalazio na mojoj listi mesta koja moram posetiti tokom života, ali sam nakon kraćeg istraživanja po blogovima i forumima shvatio da ga nije loše dodati kao usputnu stanicu tokom ove naše avanture po Nemačkoj. Ono što me je zapravo privuklo ka toj strani je most BASTEI, brutalno građevinsko delo koje spaja visoko izdignute stene isklesane od strane prirode, neke visine i do 190 metara. Ulaz se na most ne naplaćuje, a iz Drezdena se vrlo lako može organizovati jednodnevni izlet tokom cele godine. Početkom devetnaestog veka na ovom mestu je prvobitno izgrađen drveni most, da bi ubrzo zatim bio zamenjen trajnim kamenim koji i dan danas spaja stenovite formacije ali i omogućava nesvakidašnji pogled na okolinu i dobar deo Saksonije. Ova građevina zapravo nikada, od svog nastanka, nije služila u nekakve druge svrhe osim turističke. Godišnje ovim mostom prošeta 1.5 miliona ljudi. Zasigurno ću biti jedan u moru njih. Nedaleko od mosta nalaze se ostaci starog srednjovekovnog zamka, zapravo samo temelji jer je bio izgrađen od drveta. O njemu se ne zna mnogo te ga lokalci nazivaju samo – ruševina.
Kada se drugog dana probudite u centru grada, željni da od istog dobijete što više, ne zaboravite da pored istorijskog centra bacite oko i svoj korak na novij, alternativniji deo grada – Nojštat. Barokna arhitektura centralnog dela grada zahtevaće od vas barem jedan celi dan pešačenja i uživanja. Veći deo zapravo i nije toliko star, jer je tokom Drugog svetskog rata DREZDEN bio devastiran, ali se ubrzo kao Feniks izdigao iz pepela u istom ruhu. Ono što sam ja pronašao a i vama preporučujem je obilazak jedne od najpoznatijih opera na svetu, Frauenkirche – najpoznatiju crkvu Drezdena iz XVIII veka, koja je pored ostalog bila srušena tokom rata, a ponovo izgrađena i završena tek 2005. godine. Naravno po nacrtu nekadašnjeg izgleda. Palata Zwinger jedna je od najvažnijih građevina baroknog perioda u Nemačkoj ali i najlepše mesto za šetnju zbog svojih bašti u sklopu kompleksa. Da li ću ponovo biti dosadan sa svojim stavom o besciljnom lutanju ulicama gradskog jezgra? Hoću. Slučajne zgrade, kaldrme i ljudi su oduvek bili najbolji način da doživite destinaciju. Nije previše strano niti retko da se na nemačkim ulicama može čuti muzika, pa čak i ona koju ne komponuju niti stvaraju ljudi. Kada krene kiša, sistem odvoda i oluka na jednoj zgradi Drezdena pretvara se u simpatični šarenoliki muzički instrument. Sve padavine vam možda zvuče identično, ali simfonije koje nastaju tokom kiša, imaju svaka svoju posebnost. Posebna je dakako i japanska kamelija, čuvena biljka, vrlo retka u Evropi, koju su botaničari još 1776. doneli na evropski kontinent. Nekoliko godina kasnije, u zamku Pillnitz nadomak Drezdena, zasađena je ova jako osetljiva biljka koja na tom mestu živi i dan danas, iako joj život tokom istorije nije uvek bio baš najsjajniji. Prvih nekoliko oštrih zima, na koje lepotica nije navikla, preživela je umotavanjem u slamu, prekrivače i prostirke. Ubrzo su morali da preduzmu dodatne mere tokom zime te su svake godine pred niske temperature podizali drvenu “kuću” koja je uspešno svoj posao obavljala stotinak godina. Sto prve se nažalost kućerak zapalio a Kamelija je jedva izvukla živu glavu. Iako su joj prognozirali da neće preživeti, tog proleća je cvetala više nego ikada. Staklena kupola, njen konačno adekvatni smeštaj danas zajedno sa njom krasi ovaj park. Svake godine u proleće, kada se krošnja oslobodi staklenog štita, prekrije je jedan drugačiji – sa više od 35 hiljada ruža.
Za Berlin, našu narednu stanicu, ne bih znao šta da preterano kažem, osim da je to grad u kojem bih živeo, u koji sam se zaljubio već tokom raznih priča o njemu, pre moje prve posete. Što je kasnije eskaliralo pri susretu. Desila se ljubav na prvi pogled sa njegovom arhitekturom, trotoarima i izlozima, atmosferom i energijom, ljudima i napuštenim zgradama. Papirićima na ulici, ukusnim odevanjem i manje ukusnom hranom. Čak i snegom koji je u tom trenutku padao. Dva puta sam do sada posetio BERLIN, oba puta tokom zime te nešto razmišljam koliko li ću tek samo odlepiti kada vremenski uslovi budu povoljniji, a dan bude trajao do snova. Elem, ovaj grad ili zavolite ili ne, drugačiji je od svih evropiskih gradova, nema centar, nema ograničenja, ima jedan od najboljih sistema javnog prevoza, brdo zelenila, klubova, muzeja i slobodu koja se pri svakom uzdahu u vazduhu oseća. Na svežem vazduhu možete uživati u jednoj od najvećih uličnih galerija. Na najdužem delu berlinskog zida koji je preostao, davne 1990. razni umetnici ostavili su svoj trag i društvena dešavanja tog perioda pretočili u slike. Iza jednog od zidova nalazi se posleratna kućica sa suvenirima, gde smo za evro, dva, dobili nekadašnji pečat u pasošu. Pečat koji su svi dobijali pri prelasku iz istočnog u zapadni Berlin. Obećali su nam da nećemo imati problema, i nismo. Ovaj grad je raj za one koji vole urbanu, alternativnu kulturu, umetnost, muziku. Neću reći Meka za hipstere, jer u tom krugu nas nema, iako mnogi svetski vodiči dodeljuju baš takvu titulu. Sinonim mu je pak definitno TV toranj, koji se svakome nacrta pred očima na samu pomisao na glavni grad Nemačke. Muzeji, muzeji muzeji, celo jedno ostvro posvećeno je njima. Neću ih nabrajati, svi su dobri. Brandenburška kapija, ostaci izloglašenog zida širom grada, stakleni krov Rajhstaga, sedišta Bundestaga. I ostale nemačke reči. Pregršt je lokacija koje još uvek nisam obišao, iskreno razmišljam se da li da vam otkrijem one najpoželjnije, jer postoji bojazan da ćete pre mene stići tamo. To bi bilo nedopustivo. Da li ste znali da se na obodu Berlina nalazi bivša američka špijunska stanica – apsolutno napuštena, i apsolutno predivna? Barem za nas koji volimo napuštena mesta. Da li ste nekada sanjali o pikniku ili roštiljanju na aeordromskoj pisti za poletanje i sletanje? Ok, nisam ni ja sanjao ali zvuči kao nešto što se može godinama prepričavati. Stari aerodrom Tempelhof danas je gradski park. Od mene dosta, neću vam ništa više otkrivati, sledeće godine idemo zajedno za Berlin kada ćemo uživo istumbati spisak.
Nakolin nekoliko stotina pređenih kilometara, na putu ka Libeku, usidrujemo se u pristanište mestašca SELIN, nemačkog bisera Baltičkog mora. Biserom su ga prozvali još krajem devetnaestog veka kada je nastala ulica koja kroz grad vodi ka pristaništu, a u koju su se tada sjatile arhitekte iz celog sveta ne bi li napravili što velelpnije kuće za bogate. Glavni fokus dizajna bio je “mediteranski” osećaj, dok su se tokom realizacije mešali razni lokalni stilovi. Samo pristanište koje je inače bilo centar zbivanja tokom letnjih meseci, menjalo je svoj izgled tokom istorije, pre svega zbog morskih oluja sa severa i ledenih nanosa koji su ga nekoliko puta rušili. Istina je, nije me u prvi mah privkla ta drvena konstrukcija, nestvarni pogled ka Baltičkom moru ili “fensi” restoran. U pitanju je ova metalna naprava, koja liči na podmornicu, leteći objekat, neindetifikovano telo koje žudi za istragom. A taj istraživač sam ja.
Oduvek su me privlačili severnjački gradovi na moru, ni sam nisam siguran koji je razlog, verujem da je zbog arhitekture i nepreglednih peščanih plaža. Zapravo, ovo drugo je verovatno samo slika u mojoj glavi, ali sav taj pesak iz mojih očekivanjima kompenzovaće kolači od marcipana, koji su prava poslastica u ovom delu Nemačke. Arhitektonska poslastica Libeka je njegova kapija iz XV veka koja je nekada predstavljala središte srednjovekovnog grada, danas pleni poglede turista, dok u njoj stanuje istorijski muzej grada. Svojim izgledom popunjava sve prezentacije i turističke reklame ovog severnog kolačića. Možda ne najlepša, ali se u Libeku nalazi gradska kuća sa najčudnijom arhitekturom u Nemačkoj, prelepe crkve, kao i bolnica Heiligen-Geist iz XIII veka, koja je prvobitno bila namenjena svim siromašnim pacijentima. Kao jedna od prvih socijalnih ustanova na svetu, kasnije menja namenu u dom penzionera, da bi na kraju postala i ostala turistička atrakcija, posebno zanimljiva tokom zime zbog prazničnih marketa koji se održavaju. LIBEK je bio jedan od najvećih pomorskih centara kroz istoriju, o čemu i dalje govore razni spomenici i detalji koje možete sresti na ulicama i fasadama. Ukoliko budete imali priliku, zavirite u dvorišta skrivena između zgrada, iznenadih se na fotografijama koje sam istraživao koliko su ova mesta fotogenična i autentična po svemu sudeći. Da li sam već spomenuo marcipan? Zapamtite ime Niederegger, jer je upravo to mesto sa tradicijom dužom od 200 godina gde možete probati stoprocentni marcipan, uživatu u svim njegovim oblicima i ukusima, formama i dodacima. Nekoliko ih je u gradu, a kapiram da ću obići svaki. Praveći se iznova da ih srećem baš po prvi put te da moram probati sve. Moram probati Libek.
Za kraj ovog našeg putovanja ostavio sam HAMBURG, grad koji sam posetio kao jednodnevni izlet tokom boravka u Berlinu, a koji se čvrsto drži na listi ponovnih susreta u budućnosti. Budućnost se približava, dok krojim mapu onoga što se treba pojaviti pred očima i ostati zabeleženo kamerom. Tada je, tokom zime pre nekoliko godina, Hamburg bio prenaglašen, noć je brzo pala, a ono što smo uspeli da vidimo je činjenica da ovaj grad definitivno ima materijala za dužu priču. Ponovo ću reći, severnjačka arhitektura mi je pasija, a ovdašnji magacini koji su pretvoreni u stanove, su mi želja poneti ih sa sobom kući. Ogromna luka i šetalište. Karolinen, ponovo hipsterska četvrt sa sjajnim lokalima, buticima, umetničkim ćoškovima, nakinđurenim balkonima. Riblja pijaca je takođe kažu iskustvo za sebe, svake nedelje od 5 ili 6 izjutra traje ovaj spektakl. Ko voli da spava, ovo će biti nemoguća misija jer se sve završava već oko devetke, kao da se ništa nije ni dogodilo. Mislim da ću preskočiti. Ne volim miris ribe, nije do ustajanja. Tokom letnjih meseci ne propustite kupanje u Elbi i izležavanje na peščanoj plaži sa jednim od najboljih pogleda na luku. Elem, ne brinite, kažu da je voda bistra i ispravna za kupanje. Tunel je ispod reke, izgrađen da spoji dva kraja, nekadašnje radnike i radna mesta. Tu je i Reeperbahn – hamburški “red light district”. Pa ja zaista ništa nisam video od Hamburga. Odoh da se pakujem i u niskom startu čekam da ovaj virus prođe. Što preporučujem i vama.
Dok ne otputujemo, možete uživati u Nemačkoj na nekoliko načina:
Planirajte svoje putovanje iz svog doma!
Biciklističke ture po Nemačkoj! (možete gledati i sa 3D naočarima)
Nemačka noću!
Preporučujem da se prijavite na newsletter Turističke organizacije Nemačke kako bi prvi dobijali sve informacije, novosti i ponude vezane za turizam u ovoj zemlji.
U komentarima mi javite da li vam se dopada ovaj članak!
Do sledećih putovanja!
putriota.