Momenti: Revolucija

fotograf: Jovan Čavić

Kako smo došli do toga da obožavam mostove? Spajali su zaraćene strane Beograda. Oduvek  sam ih crtao po ižvrljanim sveskama, nazivao pogrdnim imenima. Ovaj lepotan nazvan je po revoluciji, datumu kada je započela. Da ih je više, pa da svaki most na svetu ima svoju.

Živim opsesiju da u svakom gradu lovim poglede, one najlepše sa vrhova brda, zgrada ili antena. Vidite li Isusa preko puta? Zdravo, drugar. Podno njega nalazi se jedan od tih pogleda – na most, na grad, na sve što ste ovim putovanjem dostigli. Zaplovili smo brodićem ka drugoj obali reke Težo, pre svega da kupimo čarape, sa mostom na njima. Poljubili vrata, otvorili neka druga. Posmatrali. Sve dok oči nisu upile dovoljno svega. Tada smo se uberom vratili na prvu stranu, preko crvene gvožđurije, blejali kroz prozor kao prosečan pas. Jer oni najbolje znaju uživati u momentima. Učenje je revolucija. Četrdeset i pet meseci trajala je izgradnja, sada je jedan od najmoćnijih simbola Lisabona. Šta sve možemo naučiti za to vreme?

Kada se sa širokih traka spustite u uske ulice, zastanite kraj visokih crvenih stubova, jer  se svaka priča mora sagledati sa obe strane. Nije potrebno da kao i ja budete zaluđeni mostovima, ima na ovom keju muzeja, utvrđenja, kolača, skejtaša, ptica i svega što Lisabon čini metropolom. A kada zađete ka kopnu, među tramvaje, mirise, kaldrmu i sazvežđe restorana, Lisabon postaje neodoljiv. Kažem vam, dve strane iste priče.
Uživajte kraj mosta u smiraj dana, probajte tart u Pastéis de Belém, vozite električni trotinet po šetalištu, popijte pivo na stepeništu ispred MAATa. Zamišljajte San Francisko. On će se već nekako snaći.  

RAILAY

Kako doći od Bangkoka do Rajlija?
Ako nešto volim, to su turisti iz zapadne Evrope koji u svojoj zemlji ne smeju da zucnu dok se u zemljama po Aziji, Africi i Americi bahate. Takvi su bili neki nemci u vozu iz Bangkoka za Surat Tani, gradić na jugu države. Odlučili smo da do mora krenemo kombinacijom nekoliko prevoza, vozom, autobusom i brodom, malo duža i recimo da kažem, komplikovana opcija s obzirom da postoje direktni letovi, ali velika avantura. Tako je i bilo. Voz koji smo platili oko 25 evra po sobi za noćni voz, sa spavaćim kolima, može vam takođe uštedeti novac za smeštaj koji nećete platiti tu noć, te imate dva u jedan – prevoz i smeštaj. Vozovi su uvek zanimljiviji od aviona i iz aspekta upoznavanja ostatka zemlje, ljudi i kulture. Mnogo toga smo doživeli i videli na ovom putu što možda na dva aerodroma ne bi. Tajlanđani nisu tačni u minut da se razumemo, voz vam može kasniti, ali ne previše. Nemojte preterano očekivati da ćete stići svuda po redu vožnje i planu. Nama voz nije kasnio, ali smo imali mali problem sa autobusom jer je bilo previše ljudi pa smo usmereni na drugi, lokalni autobus koji je iz Surat Tanija išao za Krabi. Ceo put od Bangkoka do Rajlija nas je koštao oko 39 evra. Kao što rekoh, prvo smo išli vozom, te autobusom kompanije Phantip, obe karte možete rezervisati online. Nakon toga, kada smo stigli u grad Krabi, uzeli smo nešto slično tuk-tuku ali je veći, kao otvoreni kombi, koji nas je za nekih 15 minuta odvezao do luke. Ukoliko idete na Rajli istočni deo, brodić kreće iz luke Ao Nam Mao, dok ako vam je smeštaj na zapadnoj strani, najbolje je od Krabija otići do luke u mestu Ao Nang, pa tu brodićem do Rajlija. Imajte na umu da Tajlanđani jako slabo govore engleski jezik, ako je ikako moguće pripremite nazive ulica, hotela, mesta i luka na tajlandskom jeziku, jer često i pokazivanje na mapi neće uroditi plodom. Druga opcija i brža vam je svakako avion do Krabi aerodroma odakle dalje možete uhvatiti taksi do luke, pa brodićem na Rajli. Većina hotela organizuje prevoz od aerodroma do njih, raspitajte se kod svog. Letove iz Bangkoka možete pronaći ovde. U vozu smo lepo spavali uz zvuke tračnica, što bi rekli braća Hrvati, u autobusu gledali polja pirinča i šume, malo spavali ka odredištu, u crvenom kombiju mirisali letnji pljusak, jahali talase u brodiću, sve dok nas sunce nije obasjalo na istočnoj strani Rajlija.

Prvo što ćete pomisliti kada budete pristajali u uvalu – ovo je raj na zemlji. I jeste, vizuelno svakako, kao sa reklama za Tajland. Planine koje obavijaju ovo mesto uzdižu se i spuštaju, gordo i zastrašujuće. Ako ne za sve, ovo je raj za penjanje i planinarenje zasigurno, za koje sam se jako zainteresovao na ovom mestu, a kasnije i počeo da treniram u Beogradu. Rajli iako nije ostrvo, baš zbog gordih planina sa svih strana, nije moguće osvojiti kopnenim putem. Baš zbog toga je atmosfera u mesto nekako ostrvska i opuštajuća. Okolne planine imaju i jednu lošu stranu – tokom dana bilo koji brodić da dolazi ili kreće iz lokalnog pristaništa, a ima ih koliko i stanovnika u Bangkoku, odjekuje zvuk motora tako da ovo mesto u prinipu nije za one koji vole apsolutnu tišinu tokom dana. Što se tiče ostalih zvukova, tu su razne ptice, talasi, vrlo tiha muzika od nekud, majmuni, cvrčci i još po nešto. Sami tajlanđani su nekako jako tih narod imam utisak, sve rade staloženo i tiho, nekako dostojanstveno, nema nepotrebne dreke i vike među njima kao u našim zemljama.

Mirisi su slični kao i u Bangkoku, mešavina hrane, mirisnih ulja i kanalizacije sa dodatkom mora. Istočni deo u kojem smo i mi odseli nema plažu, već šetalište i pristanište za brodiće dok je plaža na zapadnoj strani jako blizu i lako dostupna. Plaža je ogromna i peščana, zapravo podeljena na dva dela, u prvom je rezervisana za brodiće dok je u drugom delu odeljak za kupanje. Ono što trebate znati da se u vodama ovde jako često pojavljuju meduze od onih najmanjih koje praktično i ne vidite do malo većih, ali svakako nije problem za plivanje. Samo budite obazriviji i ne idite u dosta duboku vodu. Smešteni smo bili u bungalovima Garden View, prezadovoljni smeštajem kao i izgledom celog kompleksa. Tu se nalazi recepcija, kuhinja i terasa sa stolovima gde svakog jutra uživate u doručku (preporučujem banana palačinke) kao i oko 20 drvenih kućica svaka sa pogledom ka moru. Mi smo dobili mislim bungalov sa najboljim pogledom na uvalu, bili smo bez teksta nekih 15 minuta po dolasku, šetali po bungalovu i terasi ushićeni i srećni. Zaista vredi svaki cent koji smo platili. Svaki bungalov poseduje sef, svoje kupatilo, terasu i ventilator. Vodu za tuširanje greju putem sunčeve svetlosti tako da je voda povremeno hladna, ali to u ovim vremenskim uslovima nije nikakav problem, čak i prija. Kompleks se nalazi na brdu isprepletan drvećem i palmama, tako da praktično imate utisak da boravite u džungli jer ne vidite nikakva svetla šetališta ili restorana, izdvojeni ste da uživate u svom miru i pogledu koji će vas mamiti da i ne napuštate sobu. Mi smo bungalov platili oko 20 evra po osobi po noćenju. Svakodnevni gosti su nam bili gušteri, vodeni, onako simpatični.

Hrana i sve na Rajliju je skuplje nego u Bangkoku, što se valjda i očekuje od mesta na moru sa brodićima kao jedinim transportom. Takođe mogu konstatovati da je i kvalitet hrane po restoranima lošijeg kvaliteta nego u glavnom gradu, ili sam možda ja bio na pogrešnim mestima. Kao što sam spomenuo, u samom mestu ima se svašta videti i raditi, jedno od zanimljivijih stvari na ovom putovanju je bilo penjanje uz relativno strmu planinu do skrivene lagune unutar nje. Penjanje do vrha i kasnije spuštanje do lagune traje oko 45 minuta, imajte na umu da je klizavo i delimično zahtevno za snagu, ali je nagrada na kraju itekako vredna. Zbog zemlje i klizavih i opasnih površina nemojte ići u avanturu tokom ili pre kiše. Negde na sredini uspona, kada stignete do vrha, sa leve strane imate vidikovac koji će biti idealno mesto da predahnete i uživate u pogledu na plažu i ostatak Rajlija. U samoj laguni možete provesti neko vreme, nema mnogo mesta za leći na primer, ali se možete okupati i uživati u detaljima koje je priroda za nas izvajala. Uspon prema laguni započinje negde na pola puta između istočnog Rajlija i plaže Ao Phra Nang, o kojoj ću takođe sada reći par reči. Prvi put kada smo stigli na ovu plažu koja se nalazi između istočnog i zapadnog dela Rajlija, nije bilo teško odlučiti da ćemo se tu i vraćati narednih dana, s obzirom da je plaža daleko lepša, atraktivnija i prirodnija od one na zapadnoj strani. Svaka preporuka za plažu koja nudi odmor, divno more, strme stene za one željne adrenalina, malo ostrvo preko puta do koga možete peške tokom oseke, razne male đakonije koje možete kupiti na jednom od brodića prodavnica, ali i pećinu punu falusa posvećenih princezi. Živopisni kutak koji je učinio ovaj deo puta tako opuštajućim.

IZLET

Štandovi na šetalištu imaju u ponudi nekoliko opcija izleta, uglavnom su svuda iste cene samo se kompanije razlikuju, ako i to. Najpopularniji izleti su “Četiri ostrva”, koji je mislim i najkraći jer se obilaze četiri ostrva blizu Rajlija, sledeće je “Phi Phi” za koji smo se mi odlučili, gde se obilazi ostrvo Bamboo, uvala Maya, gde je btw sniman film “Beach”, uvala majmuna, Phi Phi Don sa ručkom u hotelu, kao i laguna na ostrvu Phi Phi Leh. Odmah ću vam reći da smo jako zadovoljni izletom iako ja sam nisam miljenik organizovanih putovanja preko agencija. Treći izlet koji je često na reklamama je “James Bond Island” ili kako Tajlanđani kažu “Jame Bond”, jer koliko sam uočio, gutaju i ne izgovaraju poslednja slova u pojedinim rečima, tako je lanč – lan, masaža – masaaa, bič – bi itd. Naš izlet je koštao 46 evra po osobi gde je uključen prevoz, neograničena voda za piće, posluženje u vidu voća, ručak u hotelu na Phi Phi Donu, kao i taksa za ulazak u nacionalni park. Ceo izlet je trajao oko 6 i po sati, a na gliseru nas je bilo oko tridesetoro plus posada. Jako zabavni zaposleni, predani svom radu, učiniće ovaj izlet još nezaboravnijim. Kompanija kojom smo mi išli je Sea Eagle Tour .

Imali smo priliku da se kupamo na kristalno čistoj “Bamboo” plaži sa tirkizno zelenom vodom, gnjurimo i razgledamo korale, grebene i ribice svih boja u blizini ostrva Phi Phi, okupamo se u uvali “Maya” i prošetamo obližnom džunglom, družimo se sa malim, skoro plišanim majmunima koji dan provode na stenama uvale dok čekaju po koju bananu da poleti sa broda, kupamo se i skačemo sa broda u laguni koja je sa svih strana okružena masivnim planinama. Nemam ništa zameriti organizaciji ovog puta tako da vam svakako predlažem ovu turu ako se zateknete u nekom mestu u Andamanskom moru.

Osučanli smo se, izgoreli ili počeli da gorimo, neki dobili upalu mišića od penjanja, pozdravili se sa bungalovom i krenuli na malo duži put brodom. Nekih dva sata od Rajlija. Vidimo se uskoro na Puketu, ostrvu Bude i bluda.