U prirodu Nemačke

Priroda nije beg od stvarnosti, ona treba biti njena definicija. Ono što danas nazivamo stvarnošću, daleko je od nje. Ili bi trebala biti. Kada god otputujem negde, da li to bili evropski gradovi ili peščane plaže jugoistočne Azije, odvojim bar dan, dva za gustu prirodu. Gustu, jer gradske parkove ne računam. Želim da ovde sa vama podelim deset lokacija koje preporučujem za reset uma i baterija. Neke sam obišao, neke jedva čekam. Šta videti u Nemačkoj? Šta obići u Nemačkoj? Krenućemo od vrha, u svakom smislu te reči. Kada kliknete na naziv mesta, iskočiće vam tačna lokacija na gugl mapama. Listu mesta sam poređao od najjužnijeg, najbližeg nama, do najsevernijih. Ispod, na dnu teksta ću ih grupisati po regijama, šta možete sa čim da kombinujete.

Za više ovakvih objava zapratite me na instragramu. Za više lokacija po Nemačkoj zapratite njihov profil. Uživajte!

Zugspitze / Fotograf: Darko M.

Zugspitze
Pre desetak godina sam prošao kraj ove grdosije, hteo da se popnem, ali sam tada bio siromašni student bez love. Pentranje je koštalo negde oko 50 evra po osobi, povratna karta za žičaru. Danas je cena 63 evra a kartu možete kupiti ovde. Bilo mi je previše dati za to, s obzirom da sam povratne karte preko WizzAira do Nemačke tada platio oko 25 evra, a spavao besplatno preko aplikacije couchsurfing. Elem, čuo sam, a i video kod drugih putnika da je pogled sa vrha, negde sa 3000 metara nadmorske visine – brutalan. Imate pristup pogledu od 360 stepeni, svuda oko sebe, priliku da prebrojite oko 400 drugih vrhova koji se šepure na horizontu – vrhove Nemačke, Austrije, Italije i Švajcarske. Zugspitze je ujedno i najviši vrh Nemačke, a na samoj je granici sa Austrijom. U blizi glečera se nalazi i najviša crkva u Nemačkoj. Eto šta je sve moguće osvojiti.

Eibsee / Fotograf: Daniel Sessler

Eibsee
Odmah u podnožju najvišeg vrha Nemačke, nalazi se po mnogima, najlepše jezero u zemlji – Eibsee. Zapravo, predeo oko jezera i boje koje će vas dočekati, najveće su blago koje je priroda mogla podariti. Oko jezera postoji uređena pešačka staza, koju svako ko je posetio ovo mesto, preporučuje. Takođe, može se iznajmiti čamac. Lokacija je sve popularnija kod turista te iako je najlepše leti, preporučuje se da se poseti u maju ili septembru, ne bi li se izbegle velike gužve, što je često slučaj. Ovde imate i sajt jezera, mada ne vidim da postoji opcija na engleskom jeziku.

Schrecksee / Fotograf: Tobias Mrzyk

Schrecksee
Pričaju da je ovo jezero jako jezivo, ja na fotografijama ne vidim zbog čega. Samo ime mu govori tako. Ovo je najviše alpsko jezero u Nemačkoj, na nadmorskoj visini od 5.949 metara, i do njega nije baš lako stići. U jednom smeru se pešači oko 4 sata, iako po fotografija tvrdim da se zaista vredi upuštati u ovu avanturu. Budite sigurni da krenete na vreme kako biste se vratili pre zalaska sunca. Leti, oni najhrabriji se mogu i rashladiti u njemu, prijatnih 12 stepeni čeka na vas. Ne znam za vas, meni je ovo jezero prelepo, pomalo mistično, ali nikako jezivo. Proveriću, pa vam javljam. Ako proverite pre mene, čekam. Početna tačka za trek se mislim nalazi ovde, ali proverite sve na ovom sajtu gde je na engleskom objašnjeno kako da dođete do jezera iz Minhena, javnim prevozom ili autom.

Partnach kanjon / Fotograf: Manuel Keller

Kanjon reke Partnach
Ovu lokaciju sam posetio pre nekih desetak godina, tokom posete fantastičnom gradiću Garmiš Partenkirhen! Sećam se da mi se ovaj kanjon urezao u sećanje kao fenomenalno iskustvu te bih ga rado ponovo posetio. Ruta nije predugačka, ali je staza koja prolazi ispod vodopada, tik iznad nabujale reke, nešto što morate obići. Bacite pogled na fotografiju i sve će vam biti jasno. Staze su otvorene tokom cele godine osim u proleće kada se sneg na planinama topi te kanjon nije bezbedan zbog količine vode. Cene i radno vreme možete proveriti kod njih na sajtu. Ukoliko ste ovde, obiđite i čuveno sklijalište kraj grada.

Königssee / Fotograf: S Migaj

Königssee
Ovo jezero se nalazi zaista daleko od bilo kakve jurnjave, daleko od saobraćaja i buke. Ovde možete apsolutno uživati u nestvarnoj tišini. Iznajmiti čamac u kojem ćete besciljno plutati, ili jednostavno satima sedeti na molu. Gledati u ono što svakodnevno treba da nas okružuje. U ovom moru tišine, jedino što se može čuti je ponekad sirena brodova, koji su između ostalog, kako bi sačuvali tišinu – električni. Strme litice daju na ozbiljnosti, smaragdna boja na lepoti. Baš zbog litica koje grle ovu lepotu, ne postoje staze kojima možete šetati oko jezera, već mu možete pristupiti sa tek nekoliko tačaka. Ovde se nalazi na engleskom objašnjenje kako do jezera možete stići iz Minhena.

Blautopf / Fotograf: Marcel Strauss

Blautopf
Legenda kaže da je u ovoj vodi, čarobno plavoj, tužna sirena naučila da se smeje. Plavi lonac, što je bukvalni prevod sa nemačkog, zapravo je kraj (završetak) jednog podzemnog sveta, pećinskog sistema koji je milenijumima erozija iskopavala. Voda na ovom mestu izvire pod velikim pritiskom, sa izmerene dubine od 21 metar. Blautopf je prelep dok ga posmatrate sa strane, dok kod ronioca ima jako lošu reputaciju, jer je dosta njih izgubilo život prilikom istraživanja podvodnih pećina u njegovim dubinama. Kažu da nisu baš prijateljski nastrojene. Nemojte pokušavati, ostanite na kopnu i uživajte u prizoru.

Vodopad Urach / Fotograf: Mark Boss

Vodopad Urach
Ovo je verovatno jedan od poznatijih i najlepših vodopada u Nemačkoj. Kažu da je zaista jedinstveno iskustvo posetiti ovo mesto jer se voda sliva sa četrdeset metara visine, pada na tlo, dalje formirajući potočiće. Vodopad se može posmatrati iz nekoliko pozicija. što čini ovu avanturu atraktivnijom, sa samog dna ali i vrha. Netaknuta priroda ove lokacije daje na značaju.

Bastei / Fotograf: Chris Ensminger

Bastei
O ovom neverovatnom predelu sam već govorio, kako na svom instagram profilu, tako i na sajtu. Lavirint stenovitih stubova, guste šume i zastrašujućih tvrđava. Jedno od najdramatičnijih mesta u Nemačkoj. Veći deo tvrđava koje su postojale na vrhovima stena su uništene te su od nekih ostale ruševine koje možete posetiti. Ali ono što je najlepše od svega, kada se popnete gore, je zapravo pogled. Zaista nešto nesvakidašnje. Nekoliko gigantskih stena povezuje, verovali ili ne, pešački most, koji je 1850. sagrađen od drveta. Nedugo zatim, drvena, ne baš tako čvrsta konstrukcija bila je zamenjena kamenom. Koja postoji tu i dan danas. Ono što je zanimljivo istaći – most je oduvek bio u funkciji turizma. Nije imao nikakvo dodatno zaduženje, osim da posetiocima pruži užitak. Takođe bih istakao mogućnost slobodnog penjanja po stenama, za one koji su u toj priči. Veoma popularna lokacija za taj sport.

Rakotz Bridge – Rakotzbrucke

Rakotzbrücke
Kameni most u Kromlauer parku, sagrađen davne 1860. po narudžbini viteza iz lokalnog grada. Most je izgrađen od grubog lokalnog kamena, jako tankog luka, pa se ima utisak da je zapravo ova građevina projektovana da bude lepa ali ne i preterano korisna. Baš zbog svoje “nežnosti”, most je danas zabranjeno prelaziti, već ga možete posmatrati isključivo iz daleka. Naravno, posebno je projektovan da u odsjaju vode formira krug kao sa fotografije, što mu daje na lepoti i atraktivnosti pre svega fotografima. Obe strane mosta su ukrašene tankim kamenim tornjevima, stvorenim da izgledaju kao bazaltni stubovi, koji se inače javljaju na mnogim mestima po Nemačkoj.

Königsstuhl / Fotograf: Philipp Deus

Königsstuhl
Ja sam se lično oduševio kada sam video fotografije ovih litica u Nacionalnom parku Jasmund, na ostrvu Rigen. Ono što je posebno očaravajuće je njihova bela boja, jer se sastoje od krečnjaka, krečnjačkih stena, koje se visoko uzdižu iz mora i okolne šume. U samom nacionalnom parku postoje razne staze za šetnje, kilometrima dugačke, a najatraktivnija je duž grebena i mora, od grada Sassnitz na jugu pa sve do mesta Lohme na severu ostrva. Ova ruta je dužine 11 kilometara i najpopularnija je. Najbolji pogled na same litice pronađite na vidikovcu pod imenom Victoria koji se inače nalazi na ovom potezu. Postoji legenda da naziv “Kraljeva stolica” potiče još iz 1715. kada je sa ovog mesta švedski kralj komandovao pomorskom bitkom protiv Danaca. Bitka je toliko bila iscrpljujuća da je kralj morao da prisedne malo i zauzme stolicu. Naravno, logičniji izvor o nastanku imena datira mnogo ranije, pritom nije tako dramatično. Želim ovo posetiti. Celo to ostrvo krije raznolike lepote i kutke za odmor, šetnju i fotkanje.

Podelićemo lokacije po grupama, one koje su blizu te ih možete kombinovati. Postaviću i obližnje gradove u kojima možete pronaći smeštaj:

MINHEN ili GARMIŠ PARTENKIRHEN
Zugspitze, Eibsee, Schrecksee, Partnach i Königssee
ULM ili ŠTUTGART
Blautopf i vodopad Urach
DREZDEN
Bastei i Rakotzbrücke
STRALSUND ili RUGEN
Königsstuhl

Nadam se da ste uživali te da sam vam možda predložio neke lokacije za koje niste znali a dobili ste želju da ih posetite! Kao što rekoh, najbolje je kombinovati, grad, kulturu, hranu i prirodu, a Nemačka je idealna destinacija za to. Posetite sajt Turističke organizacije Nemačke za možda više informacija ili dodatnu inspiraciju. Javite mi u komentarima svoje utiske!

Đerdap: Ploče i Veliki Štrbac

Kako do Velikog Štrpca? Kako do vidikovca Ploče? Šta videti u Đerdapu?

Zapratite me na Instagramu ukoliko ga koristite!

Uspon na Mali ili Veliki Štrbac kreće sa magistrale negde na pola puta između mesta Golubinje i Tekija. Parking i početak staze se nalazi ovde na mapi. Tu je i kućica sa rendžerom, potrebne informacije o stazi i sam njen početak. Ulaz u NP Đerdap se naplaćuje 250 dinara po osobi. Veliki Štrbac je najviši vrh planine Miroč sa svojih 768 metara nadmorske visine. Pored toga što je najviša tačka, to je jedan od atraktivnijih vidikovaca u Srbiji sa koga se pruža pogled na najuži deo toka Dunava i dramatične obale sa obe strane. Ostaviću vam već neke fotografije da vidite o čemu se radi, zaista je čarobno. Ogromna preporuka za jednodnevni izlet.

Elem, uspon do velikog Štrpca je nama trajao oko tri sata, gde ne računam vreme provedeno na vidikovcu Ploče koji se nalazi na prvoj trećini puta (vremenski) i nemojte ga nikako propustiti. Ukupan uspon do vrha je nekih 9 kilometara. Pre par godina sam posetio samo vidikovac Ploče, kada ništa nije bilo dobro obeleženo. Danas je staza veoma uređena, u smislu da je kako putokazima lepo sve obeleženo, tako i markacijama. Ne morate brinuti da li ćete se snaći. Ukoliko želite da imate lokacije na mapi radi lakšeg snalaženja, vidikovac Ploče se nalzi ovde, dok se vrh Štrbac nalazi na ovom mestu. Kako bi došli do Ploča, u jednom momentu na usponu postoji račvanje, levo do vidikovca a desno do vrhova Mali i Veliki Štrbac, vi idite levo do vidikovca, pa se nakon uživanja u pogledu vratite nazad do račvanja i krenite putem desno (u odnosu odakle ste došli) odakle nakon jedne poljane kreće uspon ka vrhovima. Na toj poljani pored kuće postoji česma sa pijaćom vodom. Kada krene dalje uspon, uskoro dolazi do ponovnog račvanja – levo za Mali i desno za Veliki Štrbac, tu smo išli desno i pratili dalje markacije duž staze. Celokupna staza je jako, jako atraktivna za pešačenje, a težina uspona je recimo negde srednje teška. Nije lagana, niti je preteška.

Vidikovac Ploče

Pre samog vrha postoji i visoravan sa koje se pruža prelep pogled, malo drugačiji nego sa samog vrha jer sa leve strane imate ogromnu stenu koja upotpunjuje doživljaj. Sa vrha vam ne moram prenositi utiske, oduševljenje ne prolazi ni nakon par dana. Pazite samo jer je greben u pitanju i jedna strana je litica i ambis. Kamenje se lako može odroniti. Vratiti se do parkinga možete istim putem, ili predlažem da napravite pun krug i sa vrha Veliki Štrbac nastavite desno ka dole (odakle ste došli, ne skrećete ka vrhu već nastavljate pravo), proći ćete zaista neke nove scenografije koje je priroda pripremila za nas. Samo kod tog povratka morate biti oprezniji u smislu da nije obeleženo tako dobro kao što je to kod uspona sa prvobitne strane. Nema nešto putokaza, mada su markacije prisutne po drveću i stazi, samo ih pažljivije pratite. Kada se spustite do ivice grebena sa donje strane postoji put levo i naglo desno, nastavljate udesno, ka parkingu. Celo naše planinarenje je bilo u dužini oko 15 kilometara. Ukoliko ste izabrali put kojim smo mi krenuli natrag, proćićete kroz male zaseoke, gde ćete sresti jako ljubazne domaćine, njihove ovce, pse, krave i druge mnogobrojne životinje. Trek zapravo prolazi kroz njihovo imanje ali neće imati ništa protiv da nastavite svoju putanju. Čak ćete morati da prođete ispod žice koja pretpostavljam prestavlja barijeru za životinje kako ne bi prolazile svuda, tako da samo nastavite putem nadesno. Nastavlja se markirani put ka podnožju. Na magistralu izbijate baš na ovom mestu, par stotina metara od samog parkinga i početka treka, tako da magistralom nastavite do početne tačke.

Veliki Štrbac

Poneti sa sobom:
– Flašicu vode
– Proteinske čokoladice / bademe / lešnik / suvo voće
– Nožić i lampu (ukoliko se zadesite u šumi u sumrak)
– Rezervnu majicu i čarape kada se oznojite.

Obratite pažnju na to da se ova lokacija nalazi odmah uz rumunsku granicu te vam se mreža na mobilnim telefonima može prebaciti na roming. Sigurnije je da odmah manuelno prebacite na našu mrežu i sigurnije koristite internet ukoliko vam je potreban. Deaktivirati automatsko biranje mreže.
Budite sigurni da smeće, ukoliko ga napravite, ponesete sa sobom. U podnožju postoje kontejneri.
Na samoj stazi postoji česma, negde odmah posle vidikovca “Ploče” gde možete napuniti vodu.

Bonus lokacije u blizini:
Vidikovac Decebal / Odavde možete posmatrati jednu od najvećih isklesanih figura u kamenu u Evropi, poslednjeg dačkog kralja Decebala koja zapravo izgleda kao da je iz Antičkog doba, a zapravo je završena 2004. nakon 10 godina rada. Svakako je zanimljiv prizor. Stena se nalazi sa rumunske strane ali je sa naše strane možete lepo videti.

Trajanova tabla / je latinski naziv posvećen rimskom caru Trajanu, urezan na isklesanoj steni koja se nalazi u Đerdapskoj klisuri. Nakon izgradnje hidrocentrale Đerdap, Rimski put je potopljen a tabla je morala da se podigne nekih 20 metara iznad prvobitnog mesta kako bi bila vidljiva sa reke. Tablu možete videti isključivo sa vode, ukoliko budete krstarili Dunavom.

Klopa:
Mi smo jeli u Donjem Milanovcu, u restoranu Lepenska Ribica i mogu vam reći da je hrana jako dobra, tako da svaka preporuka za ovo mesto. Takođe sam čuo da je restoran Kapetan Mišin Breg takođe dobar, nisam proverio ali javite utiske ako budete išli!

Veliki Štrbac
Veliki Štrbac
Naša maršruta: 1. Parking/ 4. Vidikovac Ploče / 10. Veliki Štrbac