Tag: milano

Milano nije najlepši grad u Italiji, ali mi je ipak jako drag. Njegov kosmopolitski duh, uske uličice sa najboljom hranom, velike ulice sa drvoredima, kanali, moderna arhitektura, pa čak i ceo fenseraj koji preliva. Svi ti skupi butici, modne marke, doterani ljudi, u Milanu nekako izgledaju prirodno, u svom izvornom staništu. Predstavljam jedan od mojih boravaka, u etapama, onako kako je bilo. Ah taj Milano, industrijski šišmiš. Sa stanice Porta Galibardi vučem kofer po praznim mračnim ulicama do smeštaja, srećom nedaleko odatle. Ovo je mesto gde se sav život odvija u par ulica, sve ostale su postnuklearna praznina. Klikom na sva mesta koja sam obišao, a koje preporučujem idete na tačnu lokaciju istih. Uživajte.

Avgust. Kažu da Milanezi nisu tu tokom leta, da beže od proklete vrućine i užarenog vazduha, idu ka svojim vikendicama u planine ili plaže na jugu. Možda i to doprinosi ovoj praznini, momentima kada se sami vozite u tramvaju a lift u zgradi ostaje na vašem spratu satima. Nedelja jutro, krećem se ka severu, do zgrade Palazzo Lombardia, gde se svake nedelje (dan) možete popeti na vrh (39. sprat) odakle se pruža predivan pogled na grad. Kažu. Ja nisam imao tu sreću, baš tog dana su Italijani odlučili da praznuju, kažu e baš ove nedelje ne radimo, svih ostalih punom parom. Da im verujem. Svakako preporučujem da dodjete ovde i besplatno uživate u panorami, verovatno vredi, ostaje mi da proverim sledeći dolazak. Nedaleko od tih modernih visokih zgrada, nalaze se čuvene zgrade koje dišu, Bosco Verticale. Dve višespratnice, zelene, kao posute raznim rastinjem, drvećem, žbunjem, cvećem, sjajna ideja sprovedena u delo. Milano je inače poznat po zagadjenom vazduhu te je ovo jedan pomak ka promeni, koja se uskoro mora desiti. Ove zgrade takodje koriste otpadne vode kako bi sve te biljke po svojoj fasadi i terasama održavala, što je još jedan ekološki korak.

Ukoliko volite modernu arhitekturu, možete produžiti i do UniCredit tornja i uživati u okolnim zgradama, pre nego se zaputute južnije, ka toplom, obojenom centru, gde fasade nisu staklene a ljudi popunjavaju trotoare. Nekada i previše. Gladni? Brera distrikt nudi pregršt zanimljivih restorančića i barova, sa sjajnom klopom, uske uličice pune šarma, mir i žamor u jednom. Ponekad spora usluga, pomalo neljubazni, ipak zavodljivi. Italijani.

Sforza dvorac, sagradjen u 15. veku svakako je jedan od simbola ovog grada i nemoguće je izbeći ga. U sklopu samog zdanja se nalazi i muzej kao i galerija koje možete posetiti, veliki park iza zidina. Ovde možete provesti čitavo popodne u razgledanju svih detalja, prostorija, jezera, kapiju grada Porta Sempione.  Tokom dnevne vreline se možete odmoriti ispod nekog drveta, popiti nešto, pojesti, napraviti piknik. Zaklon od sunca možete pronaći ni manje ni više nego i na groblju. Monumentalnom groblju, severnije od tvrdjave, nekih 15 minuta hoda. Mesto gde su sahranjeni poznati Milanezi ali i stare porodice sa ovih prostora. Grobnice kojih ima bezbroj, predstavljaju zaista jedna umetnička dela svaka za sebe. Proveo sam ovde oko dva sata, ali mislim da nisam obišao ni trećinu onoga što ovaj muzej na otvorenom nudi. Nisam siguran da li obilazite ovakva groblja na putovanjima, ukoliko nikada niste, probajte jer možete doživeti zaista lepe trenutke koliko to bizarno zvučalo. Ovde se ispisuje istorija, čuvaju priče koje možete nekada i čuti.

Svoju porodičnu priču mi je ispričao totalno nepoznati lik, nekoliko kolena unazad mu žive u ovom gradu. Prošao sam pored njega, stajao je kraj grobnice sa flašom vode u ruci, zaustavio me i pitao odakle sam. Krenula je priča, od Srbije u kojoj je bio, fudbalskih klubova, do dirljive priče o njegovoj porodici, prabakama i pradekama koje je došao da poseti. Proveli smo na tom mestu nekih dvadeset minuta, a saznao sam celu jednu večnost. Najbolje uspomene i znanje o jednom mestu stičete kroz ovakve priče sa lokalnim ljudima, koji su zapravo živi svedoci onoga za čim na putovanjima tragate. Još nekoliko sati, pa i dana bio sam pod utiskom i dirnut pričom koju je odlučio da podeli sa strancem. Koliko nas je spremno da priča o svojim životnim pričama sa ljudima koje ne poznajemo? A koliko toga gubimo ne radeći to.

Gde Kineza nema, to grad nije. Kineska četvrt, više strpana u jednu ulicu nudi pregršt radnji sa jeftinom robom, koja se brzo kvari ali služi svrsi. Živo je, drugačije, neki čudan spoj kineske i italijanske mode, mirisa. Ako vam je draža njihova kuhinja od lokalne, ovo je pravo mesto da isprobate neke specijalitete. Ako vam je obe kuhinje preko glave, tu je i Mekdonalds, prkosi svima. Cela ulica ne izgleda kao blok 70, ne bojte se, mnogo čistije, lepše i doteranije. Italijani su velike estete, te su lokalni Azijati poprimili taj karakter. Na putu izmedju groblja i dvorca, vredi posetiti svakako ovaj kutak.

Odakle krenuti kada je centar grada u pitanju. Simpatičan, užurban, haotičan, pomalo odbojan, prepun ljudi. Koliko u ostalim delovima osećate samoću, toliko ovde čeznete za prostorom. Koliko ljudi toliko i tramvaja, mimoilaze se u centru i šire kroz sve pore Milana. Skoro da nemate ulicu u ovom gradu koja nema ili nije imala šine, uvek ih iznova postavljaju i vade, menjaju linije, produžuju i skraćuju. Nigde nisam video toliko koloseka koliko ovde, zapuštenih i u funkciji. Pored mode, ovo je grad sa jednom od najrazvijenijih tramvajskih mreža u zapadnoj Evropi. Ko još ne voli tramvaje, žute i šarmantne, sa drvenim klupama, uskim prozorima, harmonika vratima. Pre nego se odvezete iz centra, da mu se vratimo. Duomo katedrala predstavlja glavnu atrakciju, gradjena skoro šest vekova, danas treća najveća u Evropi. Možete sa krova najbolje videti svu tu masivnost i bogatstvo detalja. Ukoliko ne želite da platite, lep pogled se može imati i prekoputa, sa mesta Terrazza Aperol, doduše i ovde morate pazariti hranu ili piće, ali će pored očiju i stomak biti srećan. Fensi šoping je rezervisan za čuvenu galeriju Vittorio Emanuele II, tržni centar sa buticima visoke mode, skupih marki, svega onog što Milano čini centrom mode. Doduše, mislim da ni pet posto onih koji ovuda tumaraju, slikaju selfije, gledaju u izloge, ne udju a kamoli kupe nešto od robe. Tu su da se pokazuju, zato bežmo dalje, do Milanske skale, čuvene opere sagradjene 1778. na mestu stare crkve Santa Maria dela Skala, po kojoj je i dobila naziv.

Pre večere kod milanskih kanala, svratite da vidite “Poslednju večeru”, koja se krije u crkvi Santa Maria delle Grazie, možete platiti, ući, i uživati u ovom delu čitavih 15 minuta, a onda je vreme za sledeću turu. Napolje. Ekonomija je to. A kada smo kod nje, na putu od centra do crkve, prodjite preko trga Affari, gde veliki betonski srednji prst stoji na platou ispred banaka, statua postavljena na samom početku ekonomske krize. Tu je da pokaže javno mišljenje o bankama i bankarima koji su donekle i krivi za krizu kroz koju su svi prošli. Bilo je raznih kritika na statuu ali ona i dalje uspravno stoji, eto vam ga. Milano je jako, jako, ali jako vruć leti, već vam spomenuh, svako normalan beži odavde. Plaže nema, jezera nema, ima kanala koji su tu za šarmantni izlazak uveče ali ne i za kupanje. Spali smo na bazene, isprobali dva, jednim bili iole zadovoljni. Sledeći put kada budem pljuvao i kritikovao naše otvorene bazene, setiću se Milana. Bagni Misteriosi – u mnogo boljem stanju, voda vidno čista, mesta za ležanje, tračak hladovine. Milanosport Romano – prvi bazen koji smo overili bio je blagi šok, što bojom vode, te ostalim sadržajem. Nikako ne preporučujem ovaj, prvi možete posetiti i rashladiti se. Umočiti vrelu kožu, jer za plivanje i nema baš mesta.

Da li ste pomislili, u avgustu bolje da sam otišao na Arubu nego da se patim u ovom Milanu? Ionako sam mogao još malo da dodam za cenu karte preko Srbije pa da odletim do Arube, koliko sam je platio papreno. Svakako, u jednoj uličici ovde u ovom italijanskom gradu možete osetiti delić Arube, tačnije uživati u flamingosima koji se nesmetano i slobodno kreću po dvorištu jedne vile. Kupaju u fontani, uživaju u bogatom zelenilu, ignorišući turiste koji sa ograde pokušavaju da naprave neku dobru fotku. Kako bi stigli da otkrijete sve ove kutke, budete fleksibilni i uživate u sunčanim danima, preporučujem da iznajmite bajs i sa njim svuda špartate po gradu. Ima fora da se pretplatite na bajs na par dana, platite karticom, skinete aplikaciju na telefon i koristite bicikle koji se nalaze zaista po celom gradu. Na svakih kilometar, dva imate stanicu sa biciklama gde možete preuzeti ili ostaviti bajs. Više informacija možete naći na njihovom sajtu BikeMi. Zaista preporučujem. Tokom boravka smo možda jednom uhvatili tramvaj i jednom metro, sve ostalo smo obišli pedalama. Dobra stvar je da postoje i električni bicikli gde je potrebno upola manje truda oko pedalanja, prelaze se veće razdaljine a da se ne umorite previše.

Uveče, kada prodje dan, kada sumirate sve utiske, umorite se od sunca, obilazaka, fotkanja, kanali Navigli su pravo mesto za opuštanje uz hranu i muziku. Simpatično mesto, puno restorana, barova i zanimljivih prodavnica, uglavnom ručnih radova i zanimljivih predmeta. Mnoštvo ljudi, veselih i nasmejanih, imaćete utisak da ste u Veneciji, jer tu su i mostići kojima možete preći sa jedne na drugu stranu, ili okinuti jednu od poslednjih dnevnih fotki. Šta predlažem? Osim čuvenih pica sa rukolom u kojima sam se davio danima, sir i pršuta bili su nezaobilazni gost na stolu za ručak i večeru. Svakog dana. Uz zalogaje razmenite sa svojim saputnicima sve ono što ste doživeli, uživajte u priči, napravite planove za naredna putovanja. O čemu pričati na odmoru nego o narednim putovanjima?

A šta više reći o Milanu, imao sam mnogo toga da kažem, nisam siguran da sam uspeo deo. Obidjite parkove, ulice Torino i Corso di Porta Ticinesse, trg San Babila. Lutajte i pronadjite svoja omiljena mesta, obavestite šta je to što moram obići sledećeg puta. Obavezno probajte sladoled “Grom” sa ukusom kafe! A dok ga žnjapate u nenormalnim količinama, bacite pogled na moje fotke na instagramu.