Mali Dunav

Na samo 12 kilometara od centra Beograda nalazi se prirodnjački park, pod upravom Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Na više od pet hektara postoji nekoliko jezera i kanala u kojima možete pecati, voziti čamac, posmatrati živopisni biljni i životinjski svet. Mali Dunav je zaista jedna simpatična oaza kraj Smederevskog puta, za koju videh, malo ko zna. U sklopu parka nalazi se akvarijum sa oko četrdeset vrsta dunavskih riba, mali zoo vrt sa oko dvesta jedinki vodenih ptica, zečevi i kornjače. Na jednom od ostrva u sklopu prirodnjačkog centra se možete družiti sa dve jako umiljate i druželjubive kozice koje se slobodno po njemu kreću, dok im petlovi i kokoške prave društvo. Skakuću unaokolo čekajući da im ponudite neku travku, ili ih pomazite. Više se obradjuju prvom. Prosto nisam bio siguran u čemu prvo da uživam i koji pedalj parka da posetim.

Susedno ostrvo iza visećeg mosta krije spiralni put ka vrhu brdašca na kojem se nalazi drvena kućica. Nazvano je “Ostrvo evolucije” jer prikazuje naš put od momenta kada smo izašli iz vode, do trenutka kada smo se od prirode odvojili. Mali Dunav je zaista mesto na kojem možemo to na trenutak promeniti, pre svega naučiti decu da vole i poštuju prirodu. Sa sobom u park možete poneti svoju hranu, prostirku te na travnjaku ispod nekog drveta napraviti piknik sa porodicom ili prijateljima. Uz trouglaste sendviše i sok od pomorandže, kao nekada.

Još je sadržaja koji mogu da vam popune jedno popodne ili dan na ovom mestu. Možete posetiti i praistorijsko ribarsko naselje iz perioda sa kućicama iz Lepenskog vira, Starčevačke ali i Vinčanske kulture. Mi smo u celom parku proveli par sati i zaista uživali. Kasnije otišli do Dunava i klopali u restoranu “Da Vinči”, imaju sasvim dobru klopu, preporuka. Možete, ukoliko imate vremena posetiti i arheološko nalazište Vinča koje je odmah nadomak restorana. Sve lokacije imate u sekciji “Informacije”. Lep provod!

Za više ovakvih objava i fotografija zapratie moj instagram nalog. Klipove o ovom mestu imate na profilu pod imenom “SRBIJA#2” u odabranim storijima.

Informacije:
Lokacija parka.
Lokacija restorana.
Lokacija arheološkog nalazišta Vinča.
Mapa svih turističkih lokacija Srbije.

Cela ulaza: 300 dinara po osobi/ za porodice 200 dinara.
Cena najma čamca: 100 dinara.
Više informacija na njihovom sajtu.

Carska bara

Odlučili smo da jednu avgustovsku subotu provedemo obilazeći rezervat prirode “Carska bara”, koji se nalazi na nekih sat i petnaest vožnje od Beograda. Kažu da je dom za više od 200 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 30 sisara. Mi smo videli lamu. Rezervat možete obići peške, dosta je obeleženih staza, brodićem organizovano ili kao i mi – kvadovima. Odmah bih naglasio da je važno kvadove voziti stazama predviđenim za to kako ne bismo oštetili biljni ili životinjski svet.

Izjutra smo stigli u etno selo Tiganjica, odmah seli u bar sa cvetnom bašticom i naručili domaću kafu i ceđeno. Vazda u Vojvodini poručujem ceđeno, mislim da je neka fora. Čekali smo vodiča i termin za početak avanture. Nisam doručkovao od uzbuđenja, ili pak jer sam kasno ustao, nisam siguran. Znam samo da mi je ovo bio drugi put da vozim kvad, iako se prvog puta ne sećam. Možda se nije ni desilo. Ljudi, fantastična vožnja je trajala sat i po vremena, što je dovoljno za jedno fenomenalno iskustvo po prirodi. Vozikao bih se ja ceo dan, da se ne lažemo, no moji me ne puštaju. Ruta je vodila kraj same bare, Belog jezera, do nepreglednih polja svega i svačega. Otkrio sam još jedno omiljeno selo u Srbiji, Belo blato. Taj drvored koji se proteže kroz celo mesto dovoljan je razlog za moje penzionisanje u nekoj od tih kuća. Recimo, zelena fasada i klupica ispred. Elem, postoje dve vremenski različite ture kvadovima, jedna od pola sata i druga od sat i po. Neću se suzdržavati od preuranjene izjave da nam je vožnja zaista bila “highlight” tog dana. Dobro, i Pako alpaka delio je titulu. Da ne kažem trofej.

Pako, izmislih mu ime, odnedavno je stanovnik Tiganjice. Poklon je Beogradskog zoološkog vrta, šarmantni momak sa frizurom kakve smo imali u četvrtom razredu osnovne škole. Iako svi misle da je klasična lama, Pako je alpaka, ne pljuje, voli da klopa, ne boji se, pravi je zavodnik. Preuzeo je uglavnom sve objektive posetilaca, uprkos tome što su i ostali stanovnici ovog vrta podjednako lepotani. Patke đuskaju, koze se izležavaju, srndać pod borovima razmišlja o životu, konji pasu i valjaju se u travi. Da li je potrebno da naglasim da je etno selo Tiganjica idealno mesto za familijarni odmor i beg iz užurbanog grada? Deca su bila u transu, jer pregršt je sadržaja za njih i nas. Vreme je za ručak uz promatranje svega što se dešava. Seli smo u restoran bliži ergeli konja jer mi se jako svideo luster koji se slušta sa staklenog krova. Bez zezanja.

Zapratite moj instagram profil za više fotografija i ovakvih pričica!

U sklopu etno sela postoji bar, dva restorana, ergela konja, mali zoološki vrt, apartmani od kojih nam je jedan zaustavio dah zbog svog izgleda. Celo selo urađeno je od cigli, drveta i prirodnih materijala, sa dosta zelenila i vode, jedna skroz autentična atmosfera.

Informacije:
Cena vožnje kvadova: 30min – 30 evra / 90min – 75 evra (cena po kvadu)
Rezervacije za vožnje: 0641201801 – Zoran

Lokacija.
Rezervacija smeštaja: Wood Mood Apartment
Instagram nalog etno sela: Tiganjica

Stara Tisa / Tiha Tisa

Gde na kupanje? Gde na izlet?

Mi smo spojili izlet, klopu, piće i kupanje, tu kraj reke Tise. Zapravo Stare Tise, meandra koji je pretvoren u mrtvaju, dužine 24 kilometara. U selu Čurug, postoji dosta kafića i restorana na samoj vodi sa prilazom za kupanje. Tu je kafe restoran “Tiha Tisa” u kojem smo mi bili, sa divnom baštom i raznim simpatičnim detaljima, idealno mesto za odmor i kupanje. U sklopu bara postoji i lepo uređena peščana plaža sa suncobranima, kabinom za presvlačenje i improvizovanim tušem. Cene pića su jako pristupačne, nas petoro je cirkalo po dva do tri pića svako, ukupan račun je bio 1800 dinara. Voda u mrtvaji je solidnog kvaliteta, nije baš najčistija ali je skroz ok za kupanje. Temperatura vode je bila dobra, tokom plivanja prelazite iz toplih u hladnije delove i obrnuto. Na kraju dana smo seli u restoranski deo da klopamo ali je usluga bila jako spora zbog gužve te smo krenuli ka Zrenjaninu da večeramo. Preporuka za dnevni izlet i kupanje. Postoji opcija i da se vozite čamcem, ali i da noćite kod njih.

Nedaleko od Tihe Tise u produžetku mrtvaje postoji i javna plaža. Nismo je posetili ali možete proveriti kakva je situacija na istoj. Pored same plaže postoje takođe kafići gde se možete rashladiti .

Zrenjanin je sam po sebi jako lep grad tako da predlažem da ukoliko niste bili, večernju šetnju odvojite za isti. Mi smo večerali u restoranu “Zanatlija” i hrana je bila jako ukusna, a porcije isto tako velike, tako da ukoliko niste baš puno gladni možete ih deliti među sobom. Cene su osrednje, u skladu sa količinom. Nedaleko odatle je i čuveni kafić “Central Perk” koji je tematski uradjen po seriji “Prijatelji” što će oduševiti sve verne fanove ovog kultnog remek dela. Takođe, dobio sam preporuku za klopu u “Lion Pub“-u te možete čekirati i to mesto, ja nisam uspeo.

U okolini Zrenjanina i Stare Tise se nalazi nekoliko zanimljivih lokacija za posetu ukoliko imate vremena: Arača, Carska bara, kupalište Peskara, dvorac Fantast, specijalni rezervat prirode “Slano Kopovo“. Ispod se nalazi google mapa na kojoj možete pronaći sva ova mesta o kojima sam pisao, koristiti kao navigaciju. Ukoliko vam se dopao tekst, podelite ga sa drugima!

Mapa svih navedenih lokacija.

Za više ovakvih ideja zapratite me na instragramu.

Kako do Taorskih vrela?

Pre svega želim da kažem da su Taorska vrela za mene otkrovenje te da mi uopšte jasno nije zbog čega nisu više promovisana. Mada prijalo je biti sam u šumi dok sa svih strana žubori voda kroz prizore nerealne. Nerealno sam odlepio za ovim mestom. Druga stvar, da li me pratite na instagramu? Ukoliko ne, molim vas bez izgovora. Pod tri, znate li uopšte šta su Taorska vrela, da li ste čuli za njih?

Autor: Lidija Petrović

Za ovo mesto sam kao i za većinu stvari u našoj zemlji saznao slučajno, putem svojih instagram kolega. Jedva sam ga nešto našao na mapi i zabeležio da pri prvoj poseti tom kraju svratim i istražim. Nakon nekoliko dana u ranču Harmonija, uputili smo se ka Perućcu baš ovim putem, koji nije baš sjajan mogu vam reći na početku, ali jestiv što bi rekli. Put od Valjeva vodi kraj manastira Lelić dalje kaTaoru i Makovištu. Nekoliko kilometara pre skretanja za selo Taor asfaltni put prelazi u solidan makadamski put. Na ovom linku postoji mapa svih atrakcija valjevskog kraja izmedju ostalog i Taorskih vrela, gde skrećete sa glavnog puta, kuda možete doći, gde parkirati. Pin lokacije bez detaljne mape možete pronaći ovde. Kada skrenete sa glavnog puta, smenjuje se makadam i asfalt, ali nije strašno i može se doći do vrela bez većih problema osim što ćete biti prinuđeni da vozite sporije.

Na samoj lokaciji kada stignete postoje donji vodopadi i gornji, čisto da se ne zabunite da su donji jedini, što može dovesto do zablude jer je razmak izmedju nih sigurno nekih 100 metara, te gornji sa puta i nisu vidljivi. Mi smo čuli zvuk vode te se uputili uzbrdo ka gornjim vodopadima. Sumiramo, auto možete ostaviti kod prvih, ali se takođe možete popeti uz brdo i ostaviti na poljani ispred drvene brvnare iza koje se kriju drugi vodopadi. Brvnara je zapravo kafić/ kafana, ali nisam siguran u kom periodu radi, dok sam ja bio tamo nije radio. Vodopadi se nalaze u selu Donji Taor i mesto je jako mirno i umiljato, sa predivnom prirodom, jako je tiho tako da možete čuti prirodu. Mene je sve ovo podsetilo na neku manju verziju Plitvica, koje važe za jedne od najlepših vodopada. Inače ova reka je bila poznata i po vodenicama od kojih je sačuvana samo jedna mislim i to u jako lošem stanju. Nakon eksploatacije dela ove reke za vodosnabdevanje okolnih mesta, vrela su dosta izgubila na svom obimu i impozantnosti, ali su meni i dalje jako nestvarna.

Autor: Lidija Petrović

Mi smo dalje od vrela ka Perućcu krenuli uzbrdo putem ka tački C koja se nalazi na mapi. Znači odakle smo došli, za vrela smo posle mostića skrenuli levo još nekoliko metara, sada smo samo od tog mostića nastavili pravo uz brdo ka širem putu. Ovo se ispostavio još bolji put jer je makdam samo na deonici od vrela do tačke C, kasnije je asfalt te ukoliko dolazite iz Beograda možda nije loše da do vrela dođete preko Kosjerića.

Imajte na umu da vode na vodopadima nema tokom cele godine dovoljno da ceo prizor izgleda kako je sada izgledalo. Ja sam bio tokom jula, dok su mi rekli prijatelji da tokom oktobra nije bilo vode, a bogme i u aprilu je manjkalo. Tako da raspitajte se da li je neko skoro bio pre nego krenete na put. Ukoliko usput želite da obiđete još nešto, uputite se do fascinantne Lazareve stene! Javite mi utiske sa putovanja!

Kako do Lazareve stene?

U narodu se naziva Lazareva stena, meštani je nazivaju Velika. Meštani su oduvek bolje znali.

Nedavno, 2015. završena je akumulaciona brana Rovni, kada je od reke Jablanice nastalo jezero. Pre svega služi za vodosnabdevanje Valjeva i okolnih mesta, ali lepota koja je nastala može služiti svima nama, za odmor, kupanje i uživanje. Vidikovac “Lazareva stena” iznad reke sada je postao još atraktivniji. Još uvek mnogima neotkriven, pogled sa ovog mesta na jezero je zaista fantastičan, po meni je ušao u top 5 vidikovaca u Srbiji, bez preterivanja. Kažem, jezero se uklopilo u ovaj predeo kao da je sama priroda napravila ovo čudo, a ona kada stvara to su uvek remek dela. Napravili smo nešto najbliže tome.

Tokom posete i nakon toga mnogi su me pitali kako da dođu tamo i gde je ta lokacija, te evo objašnjenja:

Do vidikovca uopšte nije teško doći, jako je pristupačan, tako da ga možete osvojiti sa malom decom, bez previše napora. Od tačke gde možete parkirati auto, potrebno je oko dvadeset minuta peške, laganog uspona do stene. Makadamska staza do vidikovca započinje u selu Stubo, nedaleko od seoskog groblja, gde inače možete parkirati auto kraj puta. Označio sam Vam na mapi ovde tačku gde uspon započinje. Makadam pratite blago uzbrdo, gde na dva mesta postoji i tabla sa oznakom da ste na pravom putu. Kada dodjete do raskrsnice na proplanku, imate tri opcije, vi birate levi put koji vodi blago nizbrdo.

Mapa svih lokacija u valjevskom kraju ovde.

Nakon toga imate još jedan mali deo kroz šumu i stižete do cilja! Sa leve strane ćete videti malo strmiji uspon do stene. Iz šume direktno izlazite na stenu sa najboljim pogledom, što daje još jednu čar i momenat iznenađenja.

SAVETI:
– Iako se makadam čini dovoljno širok da idete kolima do vidikovca, nemojte to raditi.
– Tokom boravka na steni budite obazrivi jer je dosta neravna a na velikoj ste visini.
– Zbog sve veće popularnosti, ukoliko imate mogućnosti obilazak odradite radnim danima u prepodnevnim časovima.
– Ponesite flašicu vode i čokoladicu sa sobom, ali smeće za sobom u povratku ponesite.
– Ovaj predeo je stanište zmija, iako ih nismo videli budite obazrivi naročito kod stena.
– Imajte na umu da je brana Rovni i jezero izgrađeno pre pet godina te da google mape nisu apdejtovale sve puteve u okolini, da i dalje prikazuju stare putove kroz jezero a ne prikazuju neke nove. Svakako nije teško snaći se prema navigaciji. Do sela Stubo možete doći preko same brane ili putem preko manastira Lelić, ukoliko dolazite iz pravca Valjeva.

Za više ovakvih informacija, fotografija i ideja zapratite me na instagramu.

Predlog za smeštaj u blizini Lazareve stene: Ranč Harmonija

Mapa svih turističkih lokaliteta u okolini.

Moj tekst o Lazarevoj steni i valjesvkom kraju na portalu pink.rs