Šta videti u Novom Pazaru?

Šta posetiti u Novom Pazaru? Šta videti u okolini Novog Pazara?

Podeliću sa vama sve atrakcije ove regije, sa kratkim opisima i fotografijama. Kada kliknete na naslov/ naziv atrakcije, izaći će vam tačna lokacija na gugl mapama.

U GRADU

Muzej Ras
Osnovan je 1952. u samom centru Pazara na Žitnom trgu. Obuhvata oblasti istorije, etnologije, arheologije, orijentalistike, primenjene umetnosti i još mnogo toga vezano za ovaj kraj. Proglašen je za instituciju od nacionalnog značaja. Preporuka ukoliko ste u gradu.

Gradska tvrđava / na fotografiji: Nejra x ja

Gradska tvrđava
Čuveni osmanlijski vojskovođa Isa-Beg- Isahović, podigao je utvrđenje u XV veku. Danas se uzdiže u centru Novog Pazara, sa čuvenom Kulom motriljom koja se vidi sa gradskih ulica, narodnom bibliotekon “Dositej Obradović” koja se nalazi unutar zidina, ali i letnjom pozirnicom gde se tokom leta održavaju razne manifestiacije i koncerti. Nažalost, tvrđava je samo delimično očuvana, džamija koja se nalazila unutar tvrđave – srušena je, a istu sudbinu doživeli su još jedna kula i pojedini bedemi.

Altun – alem džamija
Pravo remek – delo islamske arhitekture, sagrađena početkom XVI veka, pod zaštitom je države. Najupečatljivija je džamija u Novom Pazaru te najposećenija.

Lejlek džamija
Najstarija džamija u Novom Pazaru, potiče iz XV veka. Meni lično jako simpatična. Dosta manja od Altun – alem džamije, ali ništa manje šarmantna.

Amir – agin han
Nekadašnji han Amir – age, po svojoj lepoti ističe se u nizu zdanja u Novom Pazaru. Ne zna se sa sigurnošću kada je sagrađen, ali se veruje da je tokom XVII veka. Pod zaštitom je države. Ovo zdanje je služilo za prenoćište putnika trgovaca kao i njihovih karavana. Danas se koristi u ugostiteljske svrhe.

Sebilj
Novopazarski Sebilj je fontana sa dve česme, sagrađen 2010. po uzoru na onaj u Sarajevu. Važan segment osmanske kulture, gde su na trgovima postojale slične česme, na kojima se svako žedan mogao napojiti. Potiču iz Arabije, kasnije Osmanlijskog carstva sa kojim su došle do Balkana i Evrope.

Sebilj

IZVAN CENTRA GRADA

Manastir Đurđevi Stupovi
Jedan od najših najstarijih manastira, koji je 1171. podigao veliki župan Stefan Nemanja. Zdanje je uvršteno u Svetsku kulturnu baštinu i pod zaštitom je Uneska. Izdvajaju ga dva velika stupa na ulazu, što je svakako nekarakteristično za pravoslavne bogomolje na Balkanu. Slično arhitektonsko rešenje ima i Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici te je posetite ukoliko budete u blizini. Kod nje su stupovi daleko očuvaniji, mada se i kod Đurđevih planira rekonstrukcija istih. Manastir je posvećen Svetom Đorđu.

Manastir Sopoćani
Dom Svete Trojice, sagrađen verovatno oko 1260. godine, a podigao ga je kralj Stefan Uroš Prvi. Manastir je pod zaštitom Uneska. Odiše jako, jako prijatnom atmosferom, što nije slučaj sa svim manastirima koje sam posetio. Freske manastira Sopoćani su zaista jedno remek-delo umetnosti, što mu je donelo svetsku slavu. Ono što ja znam je, da su boje predivne. Nisam viđao često takve tonove po našim bogomoljama. Tokom osmanske vladavine, kao i većina manastira na ovim prostorima i Sopoćani su stradali, ali je obnovljen tokom 20. veka.

Sopoćani

Petrova crkva
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla, što je pun naziv ove crkve, najstarija je na prostoru Srbije, a prvobitno je sedište raške episkopije. Sagrađena je najverovatnije tokom osmog ili devetog veka, a na temeljima crkve iz šestog veka. Vremenom je crkva dograđivana te nisu svi delovi niti freske iz istog perioda. Jako je upečatljivo groblje oko same crkve koje datira uglavnom iz 12. i 16. veka. Po meni, jedna od lepših crkava. Parking se nalazi u podnožju, na magistrali, odakle idu stepenice do crkve na bregu.

Petrova crkva / na fotografiji: Ana Blanuša

Novopazarska banja
Nalazi se između planinskih masiva, na samo tri kilomeatara od grada. Pored klimatskog lečilišta, banja poseduje čak četrnaest termalnih izvora, a veoma je poznata kod lečenja i rehabilitacije pacijenata obolelih od miopatije i neuromiopatije. Nalazi se na petsto metara nadmorske visine. Temperature vode sa izvora kreću se od 15 do čak 60 stepeni.

Tvrđava Stari Ras
Prestonica srpske srednjovekovne države Raške, zapravo nije toliko očuvana, niti obeležena. Često se desi da ljudi uopšte i ne svrate ovde, jer nije propisno obeleženo, niti je prilaz tvrđavi dobar. Čak se u podnožju utvrde svojevremeno nalazio ceo grad, arheološki lokaliteti o kojima danas niko ne brine. Tek je nekoliko ruševina oko magistralnog puta o kojima nema ni reči. Čak je na mestu jednog lokaliteta napravljen parking za lokalni restoran. Sama tvrđava ima bogatu istoriju, a lokacija seže sve do bronzanog doba. Ime Ras najverovatnije vodi poreklo od antičkog utvrđenja Arsa, koje se pominje u VI veku. Obavezno stvratite ukoliko ste u ovom kraju, postoji staza kroz šumu koja vodi do vrha te same tvrđave.

Manastir Crna reka
Spomenik je kulture od velikog značaja, sagrađen iznad istoimene reke u selu Ribariće. Nastao je tokom XIII veka. Jedan je od retkih manastira u Srbiji koji nikada nije bio rušen. Zanimljivo je to da se glavna crkva manastira nalazi u pećini. U narodu je poznat i kao manastir za lečenje narkomanije, iako je institucija za pomoć zavisnicima odvojena celina, ali se nalazi pri samom manastiru, kako kažu. Svakako, arhitektonski je jako primamljiva lokacija za posetu.

Manastir Crna reka

Selo Miščići
Nije obično selo, u ovom zaseoku rođen je Sveti Sava, a ovde su takođe odrastali i drugi Nemanjići. Nalazi se nedaleko od Petrove crkve i Đurđevih stupova. Nažalost, ne zna se tačno gde se nalazila kuća u kojoj je rođen Rastko Nemanjić, ali se pretpostavlja da je na mestu podignutog krsta koji se danas nalazi u selu. Crkva posvećena Svetom Savi sagrađena je nedaleko od sela Miščiće u Deževi. Rastko je bio najmlađe dete Stefana Nemanje, a kada se Stefan Nemanja vratio sa jednog od ratišta, Rastko je tek bio rođen. Kada ga je video tako malenog počeo je da mu tepa Mišče moje, po predanju selo je tako dobilo ime. Hvala vodiču Kati Tiosavljević za ovu informaciju.

EPP: Podržite moj rad i pogledajte novi youtube video sa Aralskog mora!

Hotel Vrbak

SMEŠTAJ

Za smeštaj u Novom Pazaru apsoltuno preporučujem hotel Vrbak, koji je sam po sebi simbol i atrakcija grada. Izgrađen nad rekom Raškom još 1977. danas je renoviran, ali je svakako zadržao stari šarm. Oduševljen sam ovim zdanjem, tako da ne propustite priliku da u njemu odsednete tokom boravka u Novom Pazaru.

HRANA

Roštilj kod Jonuza
Obavezno probati ćevape!

Sve pod Sač
Obavezno probati mantije!

Sve pod Sač

Posetite moj instagram nalog: @putriota
Mapa svih turističkih lokacija u Srbiji: putrijeva mapa

Đerdap: Ploče i Veliki Štrbac

Kako do Velikog Štrpca? Kako do vidikovca Ploče? Šta videti u Đerdapu?

Zapratite me na Instagramu ukoliko ga koristite!

Uspon na Mali ili Veliki Štrbac kreće sa magistrale negde na pola puta između mesta Golubinje i Tekija. Parking i početak staze se nalazi ovde na mapi. Tu je i kućica sa rendžerom, potrebne informacije o stazi i sam njen početak. Ulaz u NP Đerdap se naplaćuje 250 dinara po osobi. Veliki Štrbac je najviši vrh planine Miroč sa svojih 768 metara nadmorske visine. Pored toga što je najviša tačka, to je jedan od atraktivnijih vidikovaca u Srbiji sa koga se pruža pogled na najuži deo toka Dunava i dramatične obale sa obe strane. Ostaviću vam već neke fotografije da vidite o čemu se radi, zaista je čarobno. Ogromna preporuka za jednodnevni izlet.

Elem, uspon do velikog Štrpca je nama trajao oko tri sata, gde ne računam vreme provedeno na vidikovcu Ploče koji se nalazi na prvoj trećini puta (vremenski) i nemojte ga nikako propustiti. Ukupan uspon do vrha je nekih 9 kilometara. Pre par godina sam posetio samo vidikovac Ploče, kada ništa nije bilo dobro obeleženo. Danas je staza veoma uređena, u smislu da je kako putokazima lepo sve obeleženo, tako i markacijama. Ne morate brinuti da li ćete se snaći. Ukoliko želite da imate lokacije na mapi radi lakšeg snalaženja, vidikovac Ploče se nalzi ovde, dok se vrh Štrbac nalazi na ovom mestu. Kako bi došli do Ploča, u jednom momentu na usponu postoji račvanje, levo do vidikovca a desno do vrhova Mali i Veliki Štrbac, vi idite levo do vidikovca, pa se nakon uživanja u pogledu vratite nazad do račvanja i krenite putem desno (u odnosu odakle ste došli) odakle nakon jedne poljane kreće uspon ka vrhovima. Na toj poljani pored kuće postoji česma sa pijaćom vodom. Kada krene dalje uspon, uskoro dolazi do ponovnog račvanja – levo za Mali i desno za Veliki Štrbac, tu smo išli desno i pratili dalje markacije duž staze. Celokupna staza je jako, jako atraktivna za pešačenje, a težina uspona je recimo negde srednje teška. Nije lagana, niti je preteška.

Vidikovac Ploče

Pre samog vrha postoji i visoravan sa koje se pruža prelep pogled, malo drugačiji nego sa samog vrha jer sa leve strane imate ogromnu stenu koja upotpunjuje doživljaj. Sa vrha vam ne moram prenositi utiske, oduševljenje ne prolazi ni nakon par dana. Pazite samo jer je greben u pitanju i jedna strana je litica i ambis. Kamenje se lako može odroniti. Vratiti se do parkinga možete istim putem, ili predlažem da napravite pun krug i sa vrha Veliki Štrbac nastavite desno ka dole (odakle ste došli, ne skrećete ka vrhu već nastavljate pravo), proći ćete zaista neke nove scenografije koje je priroda pripremila za nas. Samo kod tog povratka morate biti oprezniji u smislu da nije obeleženo tako dobro kao što je to kod uspona sa prvobitne strane. Nema nešto putokaza, mada su markacije prisutne po drveću i stazi, samo ih pažljivije pratite. Kada se spustite do ivice grebena sa donje strane postoji put levo i naglo desno, nastavljate udesno, ka parkingu. Celo naše planinarenje je bilo u dužini oko 15 kilometara. Ukoliko ste izabrali put kojim smo mi krenuli natrag, proćićete kroz male zaseoke, gde ćete sresti jako ljubazne domaćine, njihove ovce, pse, krave i druge mnogobrojne životinje. Trek zapravo prolazi kroz njihovo imanje ali neće imati ništa protiv da nastavite svoju putanju. Čak ćete morati da prođete ispod žice koja pretpostavljam prestavlja barijeru za životinje kako ne bi prolazile svuda, tako da samo nastavite putem nadesno. Nastavlja se markirani put ka podnožju. Na magistralu izbijate baš na ovom mestu, par stotina metara od samog parkinga i početka treka, tako da magistralom nastavite do početne tačke.

Veliki Štrbac

Poneti sa sobom:
– Flašicu vode
– Proteinske čokoladice / bademe / lešnik / suvo voće
– Nožić i lampu (ukoliko se zadesite u šumi u sumrak)
– Rezervnu majicu i čarape kada se oznojite.

Obratite pažnju na to da se ova lokacija nalazi odmah uz rumunsku granicu te vam se mreža na mobilnim telefonima može prebaciti na roming. Sigurnije je da odmah manuelno prebacite na našu mrežu i sigurnije koristite internet ukoliko vam je potreban. Deaktivirati automatsko biranje mreže.
Budite sigurni da smeće, ukoliko ga napravite, ponesete sa sobom. U podnožju postoje kontejneri.
Na samoj stazi postoji česma, negde odmah posle vidikovca “Ploče” gde možete napuniti vodu.

Bonus lokacije u blizini:
Vidikovac Decebal / Odavde možete posmatrati jednu od najvećih isklesanih figura u kamenu u Evropi, poslednjeg dačkog kralja Decebala koja zapravo izgleda kao da je iz Antičkog doba, a zapravo je završena 2004. nakon 10 godina rada. Svakako je zanimljiv prizor. Stena se nalazi sa rumunske strane ali je sa naše strane možete lepo videti.

Trajanova tabla / je latinski naziv posvećen rimskom caru Trajanu, urezan na isklesanoj steni koja se nalazi u Đerdapskoj klisuri. Nakon izgradnje hidrocentrale Đerdap, Rimski put je potopljen a tabla je morala da se podigne nekih 20 metara iznad prvobitnog mesta kako bi bila vidljiva sa reke. Tablu možete videti isključivo sa vode, ukoliko budete krstarili Dunavom.

Klopa:
Mi smo jeli u Donjem Milanovcu, u restoranu Lepenska Ribica i mogu vam reći da je hrana jako dobra, tako da svaka preporuka za ovo mesto. Takođe sam čuo da je restoran Kapetan Mišin Breg takođe dobar, nisam proverio ali javite utiske ako budete išli!

Veliki Štrbac
Veliki Štrbac
Naša maršruta: 1. Parking/ 4. Vidikovac Ploče / 10. Veliki Štrbac

Orlove stene, Rakovačka pećina i Rakovačka isposnica

Kako do Orlovih stena?
Kako do Rakovačke isposnice?

Podeliću sa vama još jednu ideju za jednodnevni izlet po Fruškoj Gori, nama dobro znanoj lepotici. Mi smo tokom jednog sunčanog majskog dana obišli vidikovac Orlove stene, gde smo na putu do njega posetili i omanji ali zanimljivi “Srneći vodopad”, kao i napušteno Nisovo odmaralište koje se nalazi nedaleko od Crvenog Čota. Nakon toga smo kolima otišli do Rakovca, gde se nalazi pećina Beli Majdan, a nedaleko odatle i Isposnica isklesana u steni, poznatija kao Rakovačka isposnica. U daljem tekstu ću sa vama podeliti neke osnovne informacije o lokacijama ali i kako da do njih dođete.

ORLOVE STENE / SRNEĆI VODOPAD
Ukoliko ste se uputili do ovog malo znanog vidikovca, najbolje je auto parkirati na raskrsnici kod najvišeg vrha Fruške Gore, Crvenog Čota. Odatle postoje dva puta kojima možete krenuti kroz šumu ka stenama, prvi malkice duži i zahtevniji, koji prolazi kraj napuštenog Nisovog odmarališta i skretanja za Srneći vodopad; ili drugi koji je dosta pitomiji, prolazi kraj vojnog objekta opasanog bodljikavim žicama, gde šetnja traje oko pola sata. Mi smo do stena stigli prvim, a vratili se drugim.

Orlove stene, vidikovac

Da napomenem odmah, put kraj vojnog objekta je sigurniji (ne možete se zagubiti) te bolje obeležen. Lakši za savladati. Prvi navedeni, kraj odmarailšta nisam ni sam siguran kako da vam najjasnije objasnim/ gde se i kada skreće, jer je pre svega cela staza razrovana velikim bagerima i kamionima zbog seče stabala u nacionalnom parku. Ali pokušaću. RUTA 1: Sa same raskrsnice put vodi prvo asfaltnim putem kroz šumu, nizbrdo, sve do napuštenog odmarališta, da bi zatim, iza zgrade, kraj table sa mapom Fruške gore kretala staza kroz šumu, sa vidnim markacijama. Sa tog glavnog puta se kasnije u nekom momentu skreće desno ka Srnećem vodopadu, ali tokom boravka u šumi nisam imao signala te nisam uspeo da zabodem pin na mapi kako bih podelio sa vama tačnu lokaciju gde smo skrenuli. Sa tog glavnog razrovanog puta postoji blago odvajanje na desno sa relativno markiranom stazom, koja vodi nizbrdo, a u jednom momentu pred kraj čak dosta strmo. Vodopad nije veliki i neće se čuti iz daleka, ali je vizuelno jako simpatičan. Markacija ima ali je neke malo teže uočiti. Vratite se na glavni put istom stazom i nastavite ka napred prema stenama. Naravno, možete i preskočiti vodopad te se uputiti direktno do Orlovih stena. U tom slučaju ne skrećite desno sa staze. U jednom momentu, otprilike negde u ovom delu, put se račva na dve ili tri strane, vi birate onu koja ide pod oštrim uglom levo, uzbrdo. Kao da se vraćate nazad samo uzbrdo ka vidikovcu. Raskrsnica je vidljivo markirana strelicama, i ne možete promašiti put. Dalje kako se penjete staza postaje sve lepša jer prolazi kroz jako zanimljiv predeo, po grebenu. Ubrzo zatim, nakon oko 20 minuta šetnje, stižete i do velike table gde je ispisano sve što treba da znate o Orlovim stenama. Skrećete desno i spuštate se do oštrih izraslina u planini. Izgledaju moćno u ovom potpuno zelenom okruženju. Svaka preporuka za obilazak ovog vidikovca i uživanje u prirodi.

Prvi put koji prolazi kraj napuštenog odmarališta i skretanja za vodopad

Podržite moj rad i pogledajte novi youtube video o La Tomatina festivalu! Ukoliko vam se dopadane, stisnite subscribe! Znači će!

RUTA 2: Drugi, lakši put kreće malo južnije od prvog, sa tačno ovog mesta. Asfaltni put prolazi kroz šumu sve do rampe gde piše da dalje ne možete ići, da je prolaz zabranjen, pristup i osmatranje. Kao i svi planinari i izletaši, ovo upozorenje ćete ignorisati i nastaviti pravo iza rampe. Ovim putem ne pozivam na kršenje zakona i slično, već put do stena vodi kraj vojnog objekta, a na vama je da poštujete privatnost ovog mesta. Kada nakon rampe dođete do objekta opasanog žicom, nastavite desno kraj bodljikave žice, kuda zaobilazite ovaj objekat i nastavljate stazom kroz šumu. Ukoliko vas neko nešto pita, recite da idete do Orlovih stena. Naravno, ne pokušavati da udjete u kasarnu, ne fotografisati objekat, ne posmatrati previše, kako ne biste upali u nevolju. Nezainteresovano nastavite po instrukcijama. Dalje iza kasarne vodi uska šumska staza, koja je takođe jako interesantna te ubrzo dolazite do table “Orlove stene”. Dužina obe staze je oko jedan i po kilometar.

Drugi put, lakši, koji vodi kraj vojnog objekta
Rampa ispred vojnog objekta, nastaviti pravo uz apsolutno poštovanje i oprez
Tabla pred cilj, Orlove stene

BELI MAJDAN / ISPOSNICA
Rakovačka pećina ili Beli Majdan je zapravo kop iz kojeg je nekada vađen kamen za potrebe izgradnje Rakovačkog manastira. Mesto gde je inače zgodno parkirati auto pri poseti kako pećini, tako i isposnici. Svod same pećine je visok između 3 i 4 metara a sam lokalitet je zaista interesantan zbog nagiba i stubova koji preovladavaju unutar pećine. Izuzetno je lako dostupna, gde je peške potrebno oko 5 do 10 minuta od samog parkinga kod manastira.

Isposnica isklesana u steni

E sada, kada ste već ovde, ne propustite Isposnicu isklesanu u steni, malu crkvicu koja je napravljena unutar stene, pomalo mistično, ali jako prijatno mestašce unutar guste šume. Do nje se dolazi markirnom stazom kroz šumu, gde je potrebno oko pola sata hoda. Zaista svaka preporuka za ovo mesto, mi smo i više nego uživali. Savim nešto drugačije na Fruškoj Gori. Kada sa glavne magistrale (asfaltiranog puta) od manastira skrenete levo ka pećini, zemljani put se odvaja desno za pećinu, gde postoji tabla, dok za isposnicu nastavljate pravo, blago uzbrdo. Ne postoji putokaz za isposnicu. Prolazite kraj nekoliko kuća nakon čega staza ulazi u šumu kroz koju staza vodi celim putem. Ne možete promašiti. U jednom delu staza se odvaja levo i desno, vi držite levu stranu, imate fotografiju ispod teksta. Postaje sve uža i imate utisak da u jednom momentu prolazite kroz tunel rastinja, potrebno je da pognuti prođete kroz rastinje i spustite se do isposnice. Ovo je jedina isposnica u Vojvodini i predstavlja zaštićeni spomenik kulture. Tokom osamnaestog veka su je izgradili monasi iz Rakovičkog manastira. Više o njoj možete pročitati ovde.

Račvanje na stazi prema isposnici, nastaviti levom stranom

Javite mi utiske sa izleta! Ukoliko vam se dopadaju moji predlozi možete me zapratiti na instagramu za više fotografija, ideja i video sadržaja!

Na mojoj Google mapi sam ucrtao sve lokacije koje sam do sada po Srbiji obišao ili tek treba da obiđem. Lako se mogu koristiti i kao navigacija te bacite pogled!

Šta videti u Somboru?

Šta posetiti u blizini Sombora? Šta obići u Somboru? Evo nekih predloga što se tiče samog grada ali i okoline:

YOUTUBE vodič kroz Sombor sa Slavenom došlom!

GRAD SOMBOR / ukratko:
1. Obiđite gradsku kuću / županiju, njeno prelepo dvorište ali i najveću sliku (ulje na platnu) na području cele bivše Jugoslavije. Slika “Bitka kod Sente” delo je mađarskog umetnika a dimenzije je 7 puta 4 metara. Možete pitati na portirnici da vidite sliku, nas su pustili, ali se zvanično mora najaviti ranije putem telefona: 025 434 350. Ulaz je besplatan.
2. Muzej grada Sombora. Uglavnom tokom leta imaju dvokratno radno vreme kao i mnogi po Vojvodini. Ulaz je 200 dinara za odrasle.
3. Obiđite galeriju “Milan Konjović” koja broji oko hiljadu odabranih radova našeg poznatog slikara, zaista se nećete pokajati. Radovi su zaista prelepi, a galerija izgleda baš dobro. Ulaz je 200 dinara.
4. Narodno pozorište u Somboru je jedno zaista lepo zdanje, tako da i u periodima kada nema predstava možete ga obići uz predhodnu najavu. Jedino što je u toku jula i avgusta kolektivni godišnji odmor. Broj putem kojeg se možete informisati je 025 437 666
5. Vozite kanu ili kajak po Velikom bačkom kanalu, doživite zalazak sunca na vodi i napravite neke od najlepših fotografija. Zaista predivno mesto za chill i uživanciju. Njih možete naći na instagramu. Broj telefona za informacije je 065 251 2331.
6. Klopajte na salašu “Sedam dudova” koji je upicanjen tako da nikada nećete poželeti da odete odande. Plus, hrana je izvan ovog sveta. Obavezno na ručak! Evo njihov instagram nalog.
7. U ranim jutarnjim satima obiđite pijacu u Somboru, prelepo iskustvo. Što ranije to bolje.
8. Kafa, palačinak i kupanjac u kanalu. Sve to u kafe baru De Sol. Zaista fenomenalno mesto za jutro ili popodne. Bolje radnim danima jer nema gužve. Morska atmosfera. Evo i njihov instagramčić.
9. Ukoliko ste ljubitelji ribe, specijaliteta od ribe i tako to, ne propustite riblju čardu Andrić. Zasigurno najbolja riba u gradu. Predivan ambijent na kanalu. Detalji.
10. Vozite bajs po Somboru, zar to moram da vas podsećam. Možda najbolje nedeljom izjutra kada nema saobraćaja i vrućine. Pedalajte po ulicama, među najlepšim zgrada.
11. Ukoliko ste kao i ja zaluđeni grobljima, muzejima na otvorenom, katoličko groblje u Somboru je stvarno mesto za vas. Kako god to zvučalo. Ima dosta monumentalnih spomenika i zaista je, tako da kažem, lepo. Dobio sam insajder informaciju da je posebna atmosfera 1. novembra kada je praznik Svi sveti a kada groblje bude preliveno cvećem i svećama, te uveče pred sumrak to izgleda zaista čudesno. Eto.

Fotograf: @stefancheros

OKOLINA SOMBORA:

Kaštel Baba Pusta
Nedaleko od grada, kraj sela Aleksa Šantić nalazi se dvorac sagrađen 1906. kao izuzetno reprezentativno porodično zdanje graditelja. Za ovu građevinu retko ko zna, pre svega jer se ne nalazi kraj glavnog puta te je potrebno malo zalutati ka šumarku. Toranj koji još uvek stoji uspravno služi kao orijentacija kada mu se približite, jer je građevina u jako lošem stanju i zarasla je totalno u šumu. Postoji podrum i prvi sprat na koji se možete pažljivo popeti. Unutar zamka postoji i mala kapela sa još uvek vidljivim freskama. Nažalost iz dvorca se svakodnevno krade građevinski materijal te je u sve lošijem stanju. Lokaciju dvorca možete videti ovde.

Eko centar Karapandža
Deo je rezervata prirode Gornje Podunavlje, nekadašnjeg plavnog predela Podunavlja. Predstavlja skup vodenih i kopnenih ekosistema a najveću površinu zauzimaju ritske plavne šume. Rezervat je obično otvoren svakog dana od 10 do 18H ali zbog trenutne situacije potrebno je najaviti se i doći u malo većim grupama. Sve informacije i najavu možete obaviti putem telefona 0628005323 (Biljana Latić). Cena ulaznice je 250 dinara za šetnju bez vodiča, dok se vodič za grupne posete, ukoliko želite, dodatno naplaćuje. Slobodna šetnja označenom stazom traje oko sat i po vremena i ima dosta tabli sa oznakama, zanimljivostima i slično. Takođe se ovde može iznajmiti čamac, bicikl ili tura sa džipom kada obilazite mnogo veći deo rezervata te je veća šansa da životinje vidite u svom staništu. Lokaciju rezervata možete pogledati ovde.

Napuštena ciglana
Ukoliko kao i mi volite napuštene lokacije ovo može biti poslastica za sve. U selu Stanišići, nalazi se stara ciglana koja već lagano popušta pred vremenom, još je malo vremena da odradite najbolje fotke i istražite pukotine. Svakako budite oprezni tokom posete jer je zaista u lošem stanju. Možete ući u tunele ispod ciglane ali i popeti se na sprat, na svoju odgovornost. Ciglana nije ograđena i nema čuvara. Lokaciju ciglane možete videti ovde.

Fotograf: @sl0bodan

Muzej Batinske bitke
Renovirani muzej pre svega privlači pažnju zbog svog atraktivnog spoljašnjeg izgleda ali i važnosti same postavke. Posvećen je, kako i sam naziv kaže, važnosti Batinske bitke i njenom uticaju za dalji tok Drugog svetskog rata u Jugoslaviji ali i Evropi. Ulaz je 150 dinara. Više o muzeju možete pročitati ovde.

Pačir termalna banja
Da li se sećate čuvenog roze jezera u Srbiji? Ono se nalazi upravo u blizini Sombora a zbog svog izgleda privlači sve više turista. Postoji već godinama ali je dugo čučalo “neotkriveno” a nudilo “samo” termalnu lekovitu slanu vodu. Otvoreno je tokom letnjih meseci dok se sa jeseni isušuje, čisti i priprema za sledeću sezonu. Svakako, ko želi da uživa u blagodetima vode a ne isključivo u izgledu, postoji zatvoreni bazen koji radi tokom cele godine. Lokaciju banje možete pogledati ovde.

Hrana:
Nedaleko od muzeja i rezervata nalazi se restoran čarda Pikec, tu smo nakon svega otišli na kasni ručak i uživali kraj Dunava iako je ubrzo pala magla i noć. Hrana je sasvim dobra, osoblje jako ljubazno jedino su malo cene jače nego inače. Restoran je pretežno riblji ali postoje i jela od mesa i bez. Preporuka. Lokacija restorana ovde.

Za sve navedene lokacije ali i turistička mesta po celoj Srbiji možete koristiti moju google mapu i uživati u njoj. Takođe, podržite moj rad na instagramu gde se kroz vide, reč i sliku družimo na svim mojim putovanjima. Javite utiske ukoliko budete obilazili Gornje Podunavlje!

Fotograf: @sl0bodan

Bonus:
Ukoliko do Sombora idete iz pravca Beograda ili Novog Sada, usput možete svratiti do Ravnog Sela i jako simpatične vetrenjače koja će uskoro biti otvorena za posete i noćenje kako sam saznao. Sa leve strane imanja prolazi kanal a tuda možete i prići ovoj lepotici. Uživajte, naravno nemojte ništa dirati jer je reč o privatnom posedu. Ne ostavljajte đubre za sobom i svima lepo. Lokaciju možete pogledati ovde.

Šta videti u Vršcu?

Čekirajte moj novi video! Like + Subscribe!

Ovaj tekst se zapravo više bavi šta videti u okolini Vršca. Pre svega toga bacite pogled na moj instagram nalog i čekirajte video sadržaj u odabranima pod nazivom “Srbija”.

Ovaj grad je bio čudnjikavo prazan tokom obe moje posete njemu. Isto kao i Zrenjanin. Grad je jako lep, na fantastičnom mestu, čist koliko sam uspeo da vidim. Evo i predloga šta sve obići tokom posete Vršcu:

VLAJKOVAČKI ZAMAK
Nekih desetak kilometara od Vršca, u selu Vlajkovac na samom glavnom putu nalazi se jako reprezentativno zdanje, dvorac grofa Bissingera. Nakon Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, oduzet porodici i od tada je u vlasništvu države, ostavljen da propada te do današnjih dana ništa nije urađeno po tom pitanju. Bilo je naznaka da će neko kupiti zdanje ili će biti vraćen restitucijom, ali sve je ostalo na pričama. Sa dvorišne strane zamak je još lepši, raskošnog izgleda, sa nekadašnjim vrtom u produžetku. Sve je uglavnom napušteno, zidovi i svodovi padaju sami od sebe tako da budite oprezni pri ulasku unutra. Sagrađen je davne 1859. u pažljivo odabranom parku, sa jezerom, potokom, staklenom baštom. Ovde je porodica živela sa decom sve do rata.

Vlajkovački dvorac

DVORAC KAPETANOVO
Sagrađen je 1904. godine a promenio je nekoliko vlasnika, među kojima je i Milan Kapetanov čije ime i nosi. Inače, na stranu sve, postoji jako zanimljiva i strašna legenda koja se vezuje za ovo mesto. Godine 1938. tadašnji vlasnik zamka je bankrotirao, izgubio svoje bogatstvo pa i ovo zdanje. Njegova žena to nije mogla da podnese te se polila benzinom i zapalila, kada je izgorelo sve osim njene kose. Plavokosa senka se još uvek svake godine na Svetog Iliju pojavljuje u nekoj od odaja. Nisam siguran zbog čega baš na ovaj dan ali Ilija vazda donosi neke nedaće.

VRŠAČKI ZAMAK
Vršačka kula koja je deo Vršačkog zamka najpoznatija je atrakcija ovog grada, zajedno sa bregom na kojem se nalazi predstavlja zaista jednu oazu u moru okolne ravnice. Ovo je raj za one koji vole hajking, paraglajding, jahanje konja, uživanje u nedostižnim pogledima. Smatra se da je građevina zadužbina Đurđa Brankovića te da ju je podigao nakon pada Smedereva kako bi sačuvao svoje posede u Vojvodini. Dosta puta je bio meta razaranja i osvajanja a danas je jedan deo kompleksa restauriran i dozidan. Sa ovog mesta se pruža neverovatan pogled na grad, aerodrom i kapiram pola Vojvodine. Iz grada možete ići peške do vrha, autom doći do pola puta, ostaviti ga ovde i nastaviti pešaka, ili pak kolima do kraja. Mi smo išli peške od grada i bila je jako zanimljiva tura. Usput smo svratili do jako simpatične kapele Svetog Krsta i napravili mali predah, što i vama preporučujem. Unutrašnjost zamka otvorena je za posete svakog dana od 10 do 17 časova.

MANASTIR MESIĆ
Ne zna se sa sigurnošću kada je sagrađen ovaj manastir, postoje dva predanja: prvo da je podignut 1033. od strane učenika Svetog Kirila i Metodija, dok drugo govori o godini 1225. kada je Arsenije Bogdanović došao iz Svete Gore, iz Hilandara kada ga je Sveti Sava postavio za igumana ovog manastira. Bogomolja se nalazi usred živopisnih vinograda koji su inače sinonoim za ovaj kraj.

ZAGAJIČKA BRDA
Ne tako blizu grada ali dovoljno da spojite u jednodnevni ili višednevni izlet. O ovom mestu imam na sajtu poseban tekst a možete ga pročitati ovde.

GUDURIČKI VRH
Pre nekoliko godina smo pri prvoj poseti Vršcu popeli Gudurički vrh, najvišu tačku Vojvodine sa svojih 641m. Nisam ni siguran više gde smo ostavili auto i započeli uspon ali sigurno je negde kod sela Malo Središte. Možete najbolje i pitati lokalce. Na vrhu se nalazi i drveni vidikovac odakle se pruža pogled na Banat.

SELO GUDURICA
Pri istoj toj poseti svratili smo do sela Gudurica, koja je na samom “kraju sveta”, iza Vršačkih planina. U sećanju mi je kao jako simpatično mestašce, sa zanimljivom trošnom crkvom koju mislim da su sada renovirali te ne izgleda više tako mistično. Stanovništvo je šarenoliko, ovde živi zajedno i u miru oko 17 nacija, od čega su rekao bih najbrojniji Makedonci. Ukoliko volite vino, morate posetiti ovo selo! Gotovo da nema domaćinstva koje ne proizvodi vino, hej!

BONUS: Ukoliko iz Beograda kolima idete ka Vršcu, svratite u Pančevu do svetionika! Nećte zažaliti, izgledaju jako živopisno i jedinstveno za ovaj kraj. Svetionike nije moguće obići tokom cele godine zbog vodostaja. Do njih se sa glavnog puta može doći samo iz smera Beograda prema Pančevu. Čim skrenete desno možete tu ostaviti auto jer je dalje makadam i nije u baš najboljem stanju. Potrebno je ići peške oko 10 minuta hoda.

MAPA
Ovde se nalazi mapa svih lokacija koje smo naveli + gradskih znamenistosti koje ne smete propustiti u Vršcu.

Ukoliko vam je tekst pomogao ili imate pitanja, ostavite komentar ispod!