Kako do Orlovih stena?
Kako do Rakovačke isposnice?
Podeliću sa vama još jednu ideju za jednodnevni izlet po Fruškoj Gori, nama dobro znanoj lepotici. Mi smo tokom jednog sunčanog majskog dana obišli vidikovac Orlove stene, gde smo na putu do njega posetili i omanji ali zanimljivi “Srneći vodopad”, kao i napušteno Nisovo odmaralište koje se nalazi nedaleko od Crvenog Čota. Nakon toga smo kolima otišli do Rakovca, gde se nalazi pećina Beli Majdan, a nedaleko odatle i Isposnica isklesana u steni, poznatija kao Rakovačka isposnica. U daljem tekstu ću sa vama podeliti neke osnovne informacije o lokacijama ali i kako da do njih dođete.
ORLOVE STENE / SRNEĆI VODOPAD
Ukoliko ste se uputili do ovog malo znanog vidikovca, najbolje je auto parkirati na raskrsnici kod najvišeg vrha Fruške Gore, Crvenog Čota. Odatle postoje dva puta kojima možete krenuti kroz šumu ka stenama, prvi malkice duži i zahtevniji, koji prolazi kraj napuštenog Nisovog odmarališta i skretanja za Srneći vodopad; ili drugi koji je dosta pitomiji, prolazi kraj vojnog objekta opasanog bodljikavim žicama, gde šetnja traje oko pola sata. Mi smo do stena stigli prvim, a vratili se drugim.
Da napomenem odmah, put kraj vojnog objekta je sigurniji (ne možete se zagubiti) te bolje obeležen. Lakši za savladati. Prvi navedeni, kraj odmarailšta nisam ni sam siguran kako da vam najjasnije objasnim/ gde se i kada skreće, jer je pre svega cela staza razrovana velikim bagerima i kamionima zbog seče stabala u nacionalnom parku. Ali pokušaću. RUTA 1: Sa same raskrsnice put vodi prvo asfaltnim putem kroz šumu, nizbrdo, sve do napuštenog odmarališta, da bi zatim, iza zgrade, kraj table sa mapom Fruške gore kretala staza kroz šumu, sa vidnim markacijama. Sa tog glavnog puta se kasnije u nekom momentu skreće desno ka Srnećem vodopadu, ali tokom boravka u šumi nisam imao signala te nisam uspeo da zabodem pin na mapi kako bih podelio sa vama tačnu lokaciju gde smo skrenuli. Sa tog glavnog razrovanog puta postoji blago odvajanje na desno sa relativno markiranom stazom, koja vodi nizbrdo, a u jednom momentu pred kraj čak dosta strmo. Vodopad nije veliki i neće se čuti iz daleka, ali je vizuelno jako simpatičan. Markacija ima ali je neke malo teže uočiti. Vratite se na glavni put istom stazom i nastavite ka napred prema stenama. Naravno, možete i preskočiti vodopad te se uputiti direktno do Orlovih stena. U tom slučaju ne skrećite desno sa staze. U jednom momentu, otprilike negde u ovom delu, put se račva na dve ili tri strane, vi birate onu koja ide pod oštrim uglom levo, uzbrdo. Kao da se vraćate nazad samo uzbrdo ka vidikovcu. Raskrsnica je vidljivo markirana strelicama, i ne možete promašiti put. Dalje kako se penjete staza postaje sve lepša jer prolazi kroz jako zanimljiv predeo, po grebenu. Ubrzo zatim, nakon oko 20 minuta šetnje, stižete i do velike table gde je ispisano sve što treba da znate o Orlovim stenama. Skrećete desno i spuštate se do oštrih izraslina u planini. Izgledaju moćno u ovom potpuno zelenom okruženju. Svaka preporuka za obilazak ovog vidikovca i uživanje u prirodi.
Podržite moj rad i pogledajte novi youtube video o La Tomatina festivalu! Ukoliko vam se dopadane, stisnite subscribe! Znači će!
RUTA 2: Drugi, lakši put kreće malo južnije od prvog, sa tačno ovog mesta. Asfaltni put prolazi kroz šumu sve do rampe gde piše da dalje ne možete ići, da je prolaz zabranjen, pristup i osmatranje. Kao i svi planinari i izletaši, ovo upozorenje ćete ignorisati i nastaviti pravo iza rampe. Ovim putem ne pozivam na kršenje zakona i slično, već put do stena vodi kraj vojnog objekta, a na vama je da poštujete privatnost ovog mesta. Kada nakon rampe dođete do objekta opasanog žicom, nastavite desno kraj bodljikave žice, kuda zaobilazite ovaj objekat i nastavljate stazom kroz šumu. Ukoliko vas neko nešto pita, recite da idete do Orlovih stena. Naravno, ne pokušavati da udjete u kasarnu, ne fotografisati objekat, ne posmatrati previše, kako ne biste upali u nevolju. Nezainteresovano nastavite po instrukcijama. Dalje iza kasarne vodi uska šumska staza, koja je takođe jako interesantna te ubrzo dolazite do table “Orlove stene”. Dužina obe staze je oko jedan i po kilometar.
BELI MAJDAN / ISPOSNICA
Rakovačka pećina ili Beli Majdan je zapravo kop iz kojeg je nekada vađen kamen za potrebe izgradnje Rakovačkog manastira. Mesto gde je inače zgodno parkirati auto pri poseti kako pećini, tako i isposnici. Svod same pećine je visok između 3 i 4 metara a sam lokalitet je zaista interesantan zbog nagiba i stubova koji preovladavaju unutar pećine. Izuzetno je lako dostupna, gde je peške potrebno oko 5 do 10 minuta od samog parkinga kod manastira.
E sada, kada ste već ovde, ne propustite Isposnicu isklesanu u steni, malu crkvicu koja je napravljena unutar stene, pomalo mistično, ali jako prijatno mestašce unutar guste šume. Do nje se dolazi markirnom stazom kroz šumu, gde je potrebno oko pola sata hoda. Zaista svaka preporuka za ovo mesto, mi smo i više nego uživali. Savim nešto drugačije na Fruškoj Gori. Kada sa glavne magistrale (asfaltiranog puta) od manastira skrenete levo ka pećini, zemljani put se odvaja desno za pećinu, gde postoji tabla, dok za isposnicu nastavljate pravo, blago uzbrdo. Ne postoji putokaz za isposnicu. Prolazite kraj nekoliko kuća nakon čega staza ulazi u šumu kroz koju staza vodi celim putem. Ne možete promašiti. U jednom delu staza se odvaja levo i desno, vi držite levu stranu, imate fotografiju ispod teksta. Postaje sve uža i imate utisak da u jednom momentu prolazite kroz tunel rastinja, potrebno je da pognuti prođete kroz rastinje i spustite se do isposnice. Ovo je jedina isposnica u Vojvodini i predstavlja zaštićeni spomenik kulture. Tokom osamnaestog veka su je izgradili monasi iz Rakovičkog manastira. Više o njoj možete pročitati ovde.
Javite mi utiske sa izleta! Ukoliko vam se dopadaju moji predlozi možete me zapratiti na instagramu za više fotografija, ideja i video sadržaja!
Na mojoj Google mapi sam ucrtao sve lokacije koje sam do sada po Srbiji obišao ili tek treba da obiđem. Lako se mogu koristiti i kao navigacija te bacite pogled!
