Danas mi je mnogo jasnije zbog čega mnogo naših ljudi dolazi, iz ovih krajeva balkanskih, isključivo na Puket, preciznije Patong a da pritom ne poseti i druga mesta na Tajlandu. Patong je po mom prvom utisku – Budva na steroidima. Takav je i ostao. Ne, nemam ništa protiv ljudi koji vole da putuju na takva mesta, čak je i osveženje doživeti takvo mesto posle mirnog Rajlija, ali svakog gosta dva dana dosta.
Počećemo od toga da tuk-tuk, otvoreno vozilo za prevoz uglavnom turista, na Patongu ima ugrađene zvučnike iz kojih gruva muzika, neki tajlandski turbo folk ili neki od DJeva sa Dens arene, ali i led rasvetu kabine u raznim bojama. Očekivao sam strobove ali nažalost ih nisam našao. Takođe su tu i beli kombiji, brdo automobila i motora iz kojih se čuje raznovrsna glazba. Recimo da kažemo za svakog po nešto. Na svakom mogućem uličnom koraku se nešto prodaje ili nudi, prodavci su mnogo agresivniji i nametljiviji nego u Bangkoku, sve je za nijansu bučnije, ali svakako doživljaj po sebi. Za one koji to vole za duže od dva dana, za nas koji uživaju i u drugim stvarima, nikako duže. Nigde nije teže preći ulicu na pešačkom prelazu nego u Patongu. Najzanimljivije je ako prelazi više vas pa krećete na “1, 2, 3 trči!”. Vremenom mi se učinilo učinkovitim podignuta ruka, nešto kao pandur kada zaustavlja vozilo, zakoračite na zebru i rukom im pokažete to “stop”. Ne čekajte na pešačkom da stanu sami od sebe jer to se neće desiti i ostaćete u Patongu zauvek. A to nije dobro. U Tajlandu je generalno totalna anarhija što se saobraćaja tiče, te su mi prvi put u životu naše bahate glave izgledale kao male bebe za ovdašnje vozače. U Patongu možete sresti sve slojeve ljudi, što na možda drugim mestima nemate prilike. Uglavnom preovladavaju mladi ljudi željni provoda, alkohola i seksa. Nekako u vazduhu osećate seks, da se sve vrti oko toga i da je seks turizam ovde glavna grana privrede. Tu su i napaljeni Kinezi u velikom broju kao i porodični Rusi koji su u ovaj grad bluda poveli i svoje supruge sa decom. Svakako, jedan zanimljiv prizor.
Najbučnija i najseksipilnija ulica recimo u Patongu je Bangla ulica, gde se nalazi najveći deo klubova, striptiz barova, ping pong zabave. Kada ste već u toj ulici nemojte zaobići noćni market, jedno simpatično mesto gde imate u ponudi raznovrsne specijalitete, pića i sladolede, možete predahnuti od buke i svakojakih ponuda. Za razliku od na primer lokala u Čang Maiju sa kojim ćemo se tek sresti ovde, lokali u Patongu uglavnom odišu kičom i neukusom, nešto kao Grand Patong. Da ne preterujem, Patong ima i dobrih strana, recimo plaža Freedom koju morate obavezno posetiti, a koza zapravo i nije u Patongu, ali može da se profura, blizu je. Jedini problem je što do nje možete doći taksijem ili brodićem koji je ekstremno skup za 15 minuta vožnje. Jeftinija varijanta je da uzmete taksi, obavezno spustite cenu jer će probati da vas nasamare sa cenom za 10 minuta vožnje! Taksi će vas odvesti do kraja asfaltiranog puta nakon čega morate peške. E sadam postoji tu još jedna caka, plaža je izolovana od slobodnog prostora, tj. svuda oko nje se nalazi privatno zemljište gde su se vlasnici dosetili da naplaćuju prolaz kroz imanje do plaže. Prvo su naplaćivali nešto simbolično ali su od prošle godine podigli cenu duplo, videvši da je sve više turista zainteresovano da provede dan na plaži. Plaža zaista jeste prelepa, čista, okružena palamama, šumom i stenama, vredi svaki bat potrošen na bezveze. Lokacija je takođe pogodna za ronjenje. Na samoj plaži postoji kafić i restoran, nije bučno, idealno za provesti ceo dan. Jedini problem možda za pojedine ljude koji dolaze taksijem a ne brodom je što pri povratku ima dosta stepenika pa opijeni suncem nije lako osvojiti asfalt ponovo. Mi smo se od plaže do Patonga vratili pešaka, ukupno oko pola sata šetnje u kojoj u jednom momentu uživate u lepom pogledu na Patong.
Gradska plaža na Patongu, da je tako nazovem, koja se proteže duž celog grada, je zaista ogromna i relativno puna turista. Ponude da kupite hranu, piće ili ogrlicu ne janjavaju ni dok ležite na plaži, svako malo će vam neko prići. Pravite se mrtvi jer ni čitanje knjige ne pomaže. More na toj plaži nije čisto, da li zbog mnogo ljudi, skutera ili nečeg trećeg ali ne očekujte prozirno azurno plavu vodu. Nije mi smetalo da se ohladim u vrelom danu. Od aktivnosti na plaži imate svašta: vožnja na banani, vožnja skuterom, parasejling i još neke vodene aktivnosti. Postoji priča da skuteri zadaju dosta muke kako turistima tako i gradskim čelnicima, ima ih zaista dosta te remete bezbednost i mir na plaži, kažu da je bilo i tragičnih ishoda. Jedno vreme su skuteri bili zabranjeni na Patong plaži ali izgleda zabrana više ne važi. Na desetine skutera se u svakom momentu koristi. I pored moje želje da poletim, parasejling takođe kažu na ovom mestu nije baš najbezbedniji. Bilo je nekoliko tragičnih ishoda na Puketu u nekoliko zadnjih godina uglavnom zbog loše opreme ili činjenice da niko ne vrši proveru niti selekciju među firmama koje se time bave. Pored svega toga kao i kod skutera, u svakom momentu na nebu imate bar dve osobe koje lete. Ako ostajete duže na Puketu obavezno posetite još manjih i mirnijih plaža koje na fotografijama barem izgledaju lepo.
Pored Patonga
Kao i u ostalim mestima gde smo bili i u Patongu vas obleću sa svih strana i nude vam razne ekskurzije i izlete po ostrvu koje je zaista veliko, najveće u Tajlandu. Loša strana ovdašnjih izleta je što se većina njih vrti oko životinja, tj. iskorišćavanja životinja. Možete maziti nadrogiranog tigra ili pijanu zmiju, možete se diviti i smejati majmunima koji glume ljude ili možete jahati slonove koji su dobar deo svoje mladosti bili pod nehumanim treninzima, prebijani, kako bi vas držali na leđima i vodali po Tajlandu na 35 stepeni i 90% vlažnosti vazduha. Veliki sam protivnik bilo kakvog iskorišćavanja životinja u svrhu zabave, stoga smo se odlučili da obiđemo samo tri mesta van Patonga. Prvo mesto je “Brdo majmuna” u gradu Puketu, šumovito brdo na čijem vrhu slobodno žive majmuni, porodice majmuna, ima ih mnogo. Mnogo. Možete šetati zajedno sa njima, diviti im se, fotografisati ali svakako budite oprezni, jer pored svega, majmuni su divlje životinje i morate ih tako i tretirati. U slučaju da im ugrožavate prostor ili slobodu, ili zbog nečeg trećeg mogu vas napasti, ogrebati ili ujesti. Majmune takođe možete hraniti, kikirikijem ili bananama, samo ih hranite što manje ili ih nemojte hraniti jer je loše za njih da se oslanjaju isključivo na hranu koju im ljudi obezbeđuju. Kada im nudite hranu, obavezno im dajte iz prvog puta, nemojte se igrati hranom sa njima jer ih to razljućuje, izbegavajte da previše pokazujete zube majmunima jer je to njima izraz agresije. Nemojte ih previše maziti i dirati jer ne vole to, vraćamo se na to da su oni divlje životinje te to morate poštovati. Na brdu sa majmunima smo proveli nešto više od pola sata. Druga destinacija nam je bila statua Bude, visoka 45 metara na vrhu planine sa koje se pruža fenomenalni pogled na celo ostrvo. Mirno i opuštajuće mesto, pomalo odiše duhovnom atmosferom i pored bezbroj turista. U podnožju statue se nalazi mali hram, prodavnica, mali park i mesta za molitvu. Obavezno posetiti ovo mesto. Pored ovoga što sam ja posetio, ako imate vremena obiđite i stari deo grada Puketa koji je izgrađen u portugalskom stilu, kao i najjužniji deo ostrva, rt gde kako kažu možete uživati u najlepšem zalasku sunca. Ja nažalost nisam imao vremena ovaj put za ova mesta. Ako se ikada u životu budem osećao dovoljno napaljeno da se vratim Puketu, svakako su mi na listi.
Vidimo se uskoro na severu. Voljeni Čang Mai.