Šta videti na Zlataru?

U TOKU JE NAGRADNA IGRA NA MOM INSTAGRAM PROFILU GDE MOŽETE OSVOJITI PARAGLAJDING LET! Bacite pogled na poslednju fotografiju i pratite uputstva za igru!

Šta obići na Zlataru?

Mi smo po prvi put posetili Zlatar, a smešteni smo bili u prelepoj brvnari “Vilovi Botić” odakle smo obilazili okolinu. Moram reći da nikada pre nisam video toliko zvezda kao sa ovog mesta. Bungalov se nalazi u apsolutnoj prirodi, odaljeni ste od svega, totalni je mir i tišina, apsolutni mrak kada smo mi bili. Posetite njihov sajt i bacite pogled na fotke! Nego, da pređeno na predloge šta obići:

KANjON REKE UVAC
Definitivno naš najlepši kanjon, koji sam tek ove godine po prvi put posetio, iako mi je na listi već godinama. Uvek sam se oduševljavao fotografijama i prirodom ovog kraja, tako da je konačno i on stigao na red, doduše ne u baš najsrećnije doma (zimu), kada su boje uglavnom zamrle a voda u reci nije na svom vrhuncu. Ipak, ovaj tizer je bio dovoljan da obećam sebi jedno proleće ili leto na ovom mestu.

S obzirom da je dan kratak krenuli smo na hajking prema vidikovcu Molitva, koji je najpoznatiji pored svog suparnika preko puta – Ledenog vidikovca. Kažu da je pogled sa oba podjednako fantastičan, tako da ću se sledeći put uveriti u to. Iako se do oba vidikovca možete približiti kolima (makadam je u pitanju, ne baš najbilji na svim mestima), mi smo u našu šetnju po obroncima krenuli iz kampa odakle kreće obeležena, jako zanimljiva staza. Sve vreme idete po grebenu uz reku, dole, gore, tako da je za ovu šetnju potreban relativni napor i fizička spremnost, ali nije ništa prezahtevno. Šetnja od kampa do vidikovca trajala je nešto oko dva sata sa sve stajanjima usput, jer se nekoliko vidikovaca nalazi na toj ruti. Ipak, budite istrajni jer je sa ovog poslednjeg, pogled zaista najlepši.

Od proleća do jeseni ovaj dragulj lepote možete obići i čamcem, sada već nekoliko njih nudi obilaske kanjona i uživanje iz jedne druge perspektive. Ispod Ledenog vidikovca nalazi se i Ledena pećina koju možete obići isključivo čamcem jer je pod vodom. Na putu do “Molitve” možete i videti ogromni ulaz u pećinu koji voda ispunjava do pola. Najveća zvezda ovog kraja je svakako beloglavi sup, vrsta koja je ugrožena kako kod nas tako i u Evropi, ali se na ovom mestu polako, uz velike napore lokalaca, oporavlja. Stoga, vožnja drona je na ovom mestu zabranjena. Da ne zaboravim, na putu od kampa ka vidikovcu Molitva, prolazite kraj visećeg mosta koji može biti jako fotogeničan i zanimljiv te svratite do njega (potrebno je skrenuti sa puta jako malo), ali svakako je vidljiv sa glavne staze. Ukoliko ste gladni pri povrtku, u Sjenici smo overili po preporuci roštilj “E moj Deno“.

RADOINJSKO JEZERO
Tokom letnjih meseci preporučujem da dođete do Radoinjskog jezera gde postoji takođe jedan zanimljiv kamp, sa restoranima i kafićima, a čuo sam i žurkama. Jako simpatično mestašce za šetnju, odmaranje, plivanje, kampovanje. Mi smo svratili ali je zimi baš pusto. Pored samog kampa nalazi se brana i šuma. Pre samog kampa, ukoliko iz Nove Varoši idete kolima, možete posetiti i vidikovce iznad samog jezera “Vraneša 1″ i “Vraneša 2″. Ovo jezero takođe ima nekoliko meandara koji su daleko manje poznati od Uvačkih. Do oba vidikovca se kreće od istoimenog etno sela gde možete parkirati svoj auto.

Preko jezera prolazi magistrala kojom se inače ide iz Beograda ka Crnoj Gori, ali malo ko zna da je taj most koji se prelazi često za pravo jako lep i fotogeničan. Predlažem vam da sa mosta skrenete do ove tačke, tu parkirate auto i na trenutak odmorite i uživate u kamenim lukovima koji se obično ocrtavaju u vodi. Ko bi rekao da je iznad toga jedna od najprometnijih magistrala.

VIDIKOVAC ZLATAR
Auto možete ostaviti kod hotela Panorama i odatle se uputiti kroz šumu laganom šetnjom nekih 10 do 15 minuta do simpatičnog vidikovca. Kod samog hotela se nalazi i mala pijaca gde možete pazariti suvenire, med i slično.

ZLATARSKO JEZERO
Još jedno jezero, najveće u nizu u ovom kraju je Zlatarsko. Među lokalcima tokom leta i najpopularnije za kupanje, veslanje i ostale aktivnosti.

MANASTIR MILEŠEVA
Manastir Mileševa, zadužbina Nemanjića, izgrađen je 1219. godine. Osnovao ga je kralj Vladislav, sin Stefana Prvovenčanog. U manastiru je u najtežim vremenima radila i jedna od prvih srpskih štamparija.

PRERAST U DOBROSELICI
Kraj sela Dobroselica nalazi se prerast, u narodu poznatiji kao Točkovička pećina ili Šupljica. Pećina i na južnoj i na severnoj strani ima otvore koji su udaljeni oko pedesetak metara jedan od drugog. Najviša visina je 15 metara. Kroz prerast protiče potok, nekadašnja ponornica koja je zapravo i razlog nastanka prerasta. Na drugom kraju od parkinga nalazi se i gnezdilište orlova, te budite pažljivi ukoliko izlazite na drugu stranu.

CRKVA U DOBROSELICI
Crkva brvnara u selu Dobroselica sagrađena je 1821. godine a posvećena je Svetom proroku Iliji. Sve je urađeno od drveta i nalazi se na jako lepom proplanku sa pogledom na okolna brda. Unutrašnjost crkve je takođe unikatan, nije svakako kao klasične pravoslavne bogomolje.

TAVNIČKO JEZERO
Jezero koje je nastalo u oknu bivšeg rudnika sa prelepom tirkizno plavom bojom oivičeno visokim četinarima. Leti je idealno mesto za kupanje, iako je površina zapravo jako mala. Nalazi se kraj magistralnog puta od Zlatara ka Zlatiboru, sa desne strane, potrebno je skrenuti te nekih 200 metara makadmom doći do njega. Najveća dubina jezera je 8 metara, a konstantno ga pune dva velika izvora.

Ukoliko želite još fotografija ili video sadržaja sa mog putovanja sa Zlatara posetite moju instagram stranicu i u odabranim pričama potražite one sa naznakom “Srbija”!

Možete koristiti moju google mapu na kojoj se nalaze sve atrakcije u Srbiji na jednom mestu. Lako je možete upotrebiti i kao navigaciju tokom vožnje!

Nemačka od juga do severa / deo drugi

Drezden se, iskren da budem, nikada nije nalazio na mojoj listi mesta koja moram posetiti tokom života, ali sam nakon kraćeg istraživanja po blogovima i forumima shvatio da ga nije loše dodati kao usputnu stanicu tokom ove naše avanture po Nemačkoj. Ono što me je zapravo privuklo ka toj strani je most BASTEI, brutalno građevinsko delo koje spaja visoko izdignute stene isklesane od strane prirode, neke visine i do 190 metara. Ulaz se na most ne naplaćuje, a iz Drezdena se vrlo lako može organizovati jednodnevni izlet tokom cele godine. Početkom devetnaestog veka na ovom mestu je prvobitno izgrađen drveni most, da bi ubrzo zatim bio zamenjen trajnim kamenim koji i dan danas spaja stenovite formacije ali i omogućava nesvakidašnji pogled na okolinu i dobar deo Saksonije. Ova građevina zapravo nikada, od svog nastanka, nije služila u nekakve druge svrhe osim turističke. Godišnje ovim mostom prošeta 1.5 miliona ljudi. Zasigurno ću biti jedan u moru njih. Nedaleko od mosta nalaze se ostaci starog srednjovekovnog zamka, zapravo samo temelji jer je bio izgrađen od drveta. O njemu se ne zna mnogo te ga lokalci nazivaju samo – ruševina.

Kada se drugog dana probudite u centru grada, željni da od istog dobijete što više, ne zaboravite da pored istorijskog centra bacite oko i svoj korak na novij, alternativniji deo grada – Nojštat. Barokna arhitektura centralnog dela grada zahtevaće od vas barem jedan celi dan pešačenja i uživanja. Veći deo zapravo i nije toliko star, jer je tokom Drugog svetskog rata DREZDEN bio devastiran, ali se ubrzo kao Feniks izdigao iz pepela u istom ruhu. Ono što sam ja pronašao a i vama preporučujem je obilazak jedne od najpoznatijih opera na svetu, Frauenkirche – najpoznatiju crkvu Drezdena iz XVIII veka, koja je pored ostalog bila srušena tokom rata, a ponovo izgrađena i završena tek 2005. godine. Naravno po nacrtu nekadašnjeg izgleda. Palata Zwinger jedna je od najvažnijih građevina baroknog perioda u Nemačkoj ali i najlepše mesto za šetnju zbog svojih bašti u sklopu kompleksa. Da li ću ponovo biti dosadan sa svojim stavom o besciljnom lutanju ulicama gradskog jezgra? Hoću. Slučajne zgrade, kaldrme i ljudi su oduvek bili najbolji način da doživite destinaciju. Nije previše strano niti retko da se na nemačkim ulicama može čuti muzika, pa čak i ona koju ne komponuju niti stvaraju ljudi. Kada krene kiša, sistem odvoda i oluka na jednoj zgradi Drezdena pretvara se u simpatični šarenoliki muzički instrument. Sve padavine vam možda zvuče identično, ali simfonije koje nastaju tokom kiša, imaju svaka svoju posebnost. Posebna je dakako i japanska kamelija, čuvena biljka, vrlo retka u Evropi, koju su botaničari još 1776. doneli na evropski kontinent. Nekoliko godina kasnije, u zamku Pillnitz nadomak Drezdena, zasađena je ova jako osetljiva biljka koja na tom mestu živi i dan danas, iako joj život tokom istorije nije uvek bio baš najsjajniji. Prvih nekoliko oštrih zima, na koje lepotica nije navikla, preživela je umotavanjem u slamu, prekrivače i prostirke. Ubrzo su morali da preduzmu dodatne mere tokom zime te su svake godine pred niske temperature podizali drvenu “kuću” koja je uspešno svoj posao obavljala stotinak godina. Sto prve se nažalost kućerak zapalio a Kamelija je jedva izvukla živu glavu. Iako su joj prognozirali da neće preživeti, tog proleća je cvetala više nego ikada. Staklena kupola, njen konačno adekvatni smeštaj danas zajedno sa njom krasi ovaj park. Svake godine u proleće, kada se krošnja oslobodi staklenog štita, prekrije je jedan drugačiji – sa više od 35 hiljada ruža.

Za Berlin, našu narednu stanicu, ne bih znao šta da preterano kažem, osim da je to grad u kojem bih živeo, u koji sam se zaljubio već tokom raznih priča o njemu, pre moje prve posete. Što je kasnije eskaliralo pri susretu. Desila se ljubav na prvi pogled sa njegovom arhitekturom, trotoarima i izlozima, atmosferom i energijom, ljudima i napuštenim zgradama. Papirićima na ulici, ukusnim odevanjem i manje ukusnom hranom. Čak i snegom koji je u tom trenutku padao. Dva puta sam do sada posetio BERLIN, oba puta tokom zime te nešto razmišljam koliko li ću tek samo odlepiti kada vremenski uslovi budu povoljniji, a dan bude trajao do snova. Elem, ovaj grad ili zavolite ili ne, drugačiji je od svih evropiskih gradova, nema centar, nema ograničenja, ima jedan od najboljih sistema javnog prevoza, brdo zelenila, klubova, muzeja i slobodu koja se pri svakom uzdahu u vazduhu oseća. Na svežem vazduhu možete uživati u jednoj od najvećih uličnih galerija. Na najdužem delu berlinskog zida koji je preostao, davne 1990. razni umetnici ostavili su svoj trag i društvena dešavanja tog perioda pretočili u slike. Iza jednog od zidova nalazi se posleratna kućica sa suvenirima, gde smo za evro, dva, dobili nekadašnji pečat u pasošu. Pečat koji su svi dobijali pri prelasku iz istočnog u zapadni Berlin. Obećali su nam da nećemo imati problema, i nismo. Ovaj grad je raj za one koji vole urbanu, alternativnu kulturu, umetnost, muziku. Neću reći Meka za hipstere, jer u tom krugu nas nema, iako mnogi svetski vodiči dodeljuju baš takvu titulu. Sinonim mu je pak definitno TV toranj, koji se svakome nacrta pred očima na samu pomisao na glavni grad Nemačke. Muzeji, muzeji muzeji, celo jedno ostvro posvećeno je njima. Neću ih nabrajati, svi su dobri. Brandenburška kapija, ostaci izloglašenog zida širom grada, stakleni krov Rajhstaga, sedišta Bundestaga. I ostale nemačke reči. Pregršt je lokacija koje još uvek nisam obišao, iskreno razmišljam se da li da vam otkrijem one najpoželjnije, jer postoji bojazan da ćete pre mene stići tamo. To bi bilo nedopustivo. Da li ste znali da se na obodu Berlina nalazi bivša američka špijunska stanica – apsolutno napuštena, i apsolutno predivna? Barem za nas koji volimo napuštena mesta. Da li ste nekada sanjali o pikniku ili roštiljanju na aeordromskoj pisti za poletanje i sletanje? Ok, nisam ni ja sanjao ali zvuči kao nešto što se može godinama prepričavati. Stari aerodrom Tempelhof danas je gradski park. Od mene dosta, neću vam ništa više otkrivati, sledeće godine idemo zajedno za Berlin kada ćemo uživo istumbati spisak.

Nakolin nekoliko stotina pređenih kilometara, na putu ka Libeku, usidrujemo se u pristanište mestašca SELIN, nemačkog bisera Baltičkog mora. Biserom su ga prozvali još krajem devetnaestog veka kada je nastala ulica koja kroz grad vodi ka pristaništu, a u koju su se tada sjatile arhitekte iz celog sveta ne bi li napravili što velelpnije kuće za bogate. Glavni fokus dizajna bio je “mediteranski” osećaj, dok su se tokom realizacije mešali razni lokalni stilovi. Samo pristanište koje je inače bilo centar zbivanja tokom letnjih meseci, menjalo je svoj izgled tokom istorije, pre svega zbog morskih oluja sa severa i ledenih nanosa koji su ga nekoliko puta rušili. Istina je, nije me u prvi mah privkla ta drvena konstrukcija, nestvarni pogled ka Baltičkom moru ili “fensi” restoran. U pitanju je ova metalna naprava, koja liči na podmornicu, leteći objekat, neindetifikovano telo koje žudi za istragom. A taj istraživač sam ja.

Oduvek su me privlačili severnjački gradovi na moru, ni sam nisam siguran koji je razlog, verujem da je zbog arhitekture i nepreglednih peščanih plaža. Zapravo, ovo drugo je verovatno samo slika u mojoj glavi, ali sav taj pesak iz mojih očekivanjima kompenzovaće kolači od marcipana, koji su prava poslastica u ovom delu Nemačke. Arhitektonska poslastica Libeka je njegova kapija iz XV veka koja je nekada predstavljala središte srednjovekovnog grada, danas pleni poglede turista, dok u njoj stanuje istorijski muzej grada. Svojim izgledom popunjava sve prezentacije i turističke reklame ovog severnog kolačića. Možda ne najlepša, ali se u Libeku nalazi gradska kuća sa najčudnijom arhitekturom u Nemačkoj, prelepe crkve, kao i bolnica Heiligen-Geist iz XIII veka, koja je prvobitno bila namenjena svim siromašnim pacijentima. Kao jedna od prvih socijalnih ustanova na svetu, kasnije menja namenu u dom penzionera, da bi na kraju postala i ostala turistička atrakcija, posebno zanimljiva tokom zime zbog prazničnih marketa koji se održavaju. LIBEK je bio jedan od najvećih pomorskih centara kroz istoriju, o čemu i dalje govore razni spomenici i detalji koje možete sresti na ulicama i fasadama. Ukoliko budete imali priliku, zavirite u dvorišta skrivena između zgrada, iznenadih se na fotografijama koje sam istraživao koliko su ova mesta fotogenična i autentična po svemu sudeći. Da li sam već spomenuo marcipan? Zapamtite ime Niederegger, jer je upravo to mesto sa tradicijom dužom od 200 godina gde možete probati stoprocentni marcipan, uživatu u svim njegovim oblicima i ukusima, formama i dodacima. Nekoliko ih je u gradu, a kapiram da ću obići svaki. Praveći se iznova da ih srećem baš po prvi put te da moram probati sve. Moram probati Libek.

Za kraj ovog našeg putovanja ostavio sam HAMBURG, grad koji sam posetio kao jednodnevni izlet tokom boravka u Berlinu, a koji se čvrsto drži na listi ponovnih susreta u budućnosti. Budućnost se približava, dok krojim mapu onoga što se treba pojaviti pred očima i ostati zabeleženo kamerom. Tada je, tokom zime pre nekoliko godina, Hamburg bio prenaglašen, noć je brzo pala, a ono što smo uspeli da vidimo je činjenica da ovaj grad definitivno ima materijala za dužu priču. Ponovo ću reći, severnjačka arhitektura mi je pasija, a ovdašnji magacini koji su pretvoreni u stanove, su mi želja poneti ih sa sobom kući. Ogromna luka i šetalište. Karolinen, ponovo hipsterska četvrt sa sjajnim lokalima, buticima, umetničkim ćoškovima, nakinđurenim balkonima. Riblja pijaca je takođe kažu iskustvo za sebe, svake nedelje od 5 ili 6 izjutra traje ovaj spektakl. Ko voli da spava, ovo će biti nemoguća misija jer se sve završava već oko devetke, kao da se ništa nije ni dogodilo. Mislim da ću preskočiti. Ne volim miris ribe, nije do ustajanja. Tokom letnjih meseci ne propustite kupanje u Elbi i izležavanje na peščanoj plaži sa jednim od najboljih pogleda na luku. Elem, ne brinite, kažu da je voda bistra i ispravna za kupanje. Tunel je ispod reke, izgrađen da spoji dva kraja, nekadašnje radnike i radna mesta. Tu je i Reeperbahn – hamburški “red light district”. Pa ja zaista ništa nisam video od Hamburga. Odoh da se pakujem i u niskom startu čekam da ovaj virus prođe. Što preporučujem i vama.

Dok ne otputujemo, možete uživati u Nemačkoj na nekoliko načina:
Planirajte svoje putovanje iz svog doma!
Biciklističke ture po Nemačkoj! (možete gledati i sa 3D naočarima)
Nemačka noću!

Preporučujem da se prijavite na newsletter Turističke organizacije Nemačke kako bi prvi dobijali sve informacije, novosti i ponude vezane za turizam u ovoj zemlji.

U komentarima mi javite da li vam se dopada ovaj članak!
Do sledećih putovanja!
putriota.

Nemačka od juga do severa

Krenuo bih od juga ka severu, da za kraj uskočim u more, kao višnja u čokoladu.

Nemačka ima mnogo toga da ponudi, od zanimljivih pejzaža, dvoraca, srednjovekovnih gradića na rekama, jezerima, metropole i sela. Festivale i zabavu kakvu retko gde možete pronaći. Mesta za hedoniste, hipstere i bekpekere, bicikliste, planinare, nas instagramere. Neću obilaziti samo ona instagramična popularna mesta, već sve što mi nadražuje misli. Očekivanja. Hajde da na samom startu nagruvamo adrenalin i energiju do tačke pucanja.

Posetio sam EUROPA PARK pre nekoliko godina, čekao na taj momenat više od toga. Zavisnik sam od adrenalina, iako u većini slučajeva premrem od straha. Probijam i postavljam nove limite, a luna parkovi u tome igraju jako važnu ulogu. Jedan od najvećih takvih u Evropu je upravo ovaj na jugu Nemačke, na samoj granici sa Francuskom. Zaputili smo se tog dana isključivo zbog vožnji rolerkosterima. Ima li šta bolje? Slične uzbudljive trenutke kao tog dana mogu izborajti na prste. Sačekalo nas je sunce i trinaest ogromnih rolekostera. Hej, do tada sam toliko metalnih konstrukcija video samo na fotografijama i igricama koje sam bezdušno noćima igrao! Jurili smo od jednog do drugog, čekali u redovima, suzbijali strah, uživali u slobodi. Jedva sam pristao na najluđu vožnju, trebalo mi je malo ubeđivanja, ne krijem. Dok nismo dotakli najvišu tačku bučnih šina. Kada je krenulo nizbrdo, značenje te izreke izgubilo je značenje, osetio sam se živim više nego ikada. Sačekao sam još jednom red za tu istu vožnju. Sada čekam priliku da ponovo posetim Europa park.

Na putu ka simpatičnom gradiću na reci, o kojem ću pričati u narednom pasusu, svraćam do jednog od najšumovitijih delova Nemačke. Crna šuma zapravo nije baš mračna kao što zvuči, jako je popularna među turistima kako iz Nemčake tako i nas sa strane. Priroda u svojim kreacijama uvek ume da iznenadi, ali često i ljudska kreativnost i talenat. Iz predhodnog posta Urbanana ste mogli da zaključite da jako volim neobične građevine, moderne konstrukcije ravnih linija, industrijski momenat. Elem, linije su u ovom slučaju malo krivudave, ali ravno stižem do BAUMWIPFELPFAD parka (da li ste uspeli da izgovorite?), da ga tako nazovem. U pitanju je staza kroz šumu, među krošnjama drveća koja nudi jedno sasvim novo iskustvo i doživljaj prirodnih lepota, uz usputne informativne punktove koje prolazite a iz kojih možete svašta novo da naučite. Jako mi se dopadaju ovakvi projekti vidikovaca u prirodi te mi je žao što slični još uvek nisu zaživeli kod nas. Interesantni detalji koji svojim izgledom ali i namenom privlače turiste. Ja ću morati da čekiram. Nadisan svežeg vazduha, nastavljam dalje svojim putem.

Za Ninberg sam slušao priče kako je prelep te da ga obavezno treba posetiti tokom života. Ipak, opredelio sam se za manju verziju slatkoće. Znam, netipično za mene. U prvi mah, kada pogledate fotografiju, ovaj gradić ne izgleda sasvim stvarno. Više je kao bajkovita fikcija u kojoj su kućice različitih boja, a krovovi podjednako zanosni. ROTENBURG OB DER TAUBER. Istina je, treba ovaj naziv zapamititi. Rotenburg na nemačkom jeziku znači “crveni zamak” a ceo naziv mesta “crveni zamak iznad (reke) Tauber”. Ukoliko želite da uđete u grad, dočekuje vas četrdeset odbrambenih kula na čvrstim zidinama, koje, kao takve, stoje već stotinama godina. Tek kada njih savladamo, možemo uživati u drvenim prozorima šarmantnih kućica ispod kojih na suncu leškari cveće, mačke i poneki turista u bašti. Ako me pitate zbog čega je “crvendać” na mojoj listi – postoje mesta koja su jednostavno muzej na otvorenom, kod kojih nemam posebne pojedinačne lokacije koje želim da obiđem, već je ovo celina u žudim da se izgubim u potrazi za svojim skrovištima. Podrumima, prolazima i zaboravljenim trgovima. Nedaleko u prošlosti ove ulice su ljudi delili sa domaćim životinjama, s obzirom da su farme bile veoma popularne u ovom kraju. Danas, kako svake godine beleži skok broja turista, ova varoš ima najviše potencijala da postane pravi srednjovekovni tematski park. Pronađite u crkvi Svetog Jakoba oltarsku sliku staru 500 godina, ili mali božićni muzej na spratu jedne prodavnice suvenira. Prošetajte nizvodno uz reku Tauber do još starijeg sela Detvang koji krije još istorije. Ja ću izdvojiti dva dana za ovaj ciklus, zatim nastavljam ka još jednoj istorijsko – arhitektonskoj poslastici.

Potrudio bih se da u BAMBERG stignemo u zoru, dok grad još uvek spava. Tada ga možemo okupirati i imati samo i isključivo za sebe. Biti sebični putnik u ovom smislu nekada nije loše, samo zahteva mali trud, uglavnom onaj koji najviše ne volim tokom odmora (i van njega) – da se probudim rano. Još jedan ušuškani gradić ispresecan uskim ulicama i nagužvanim šarenim kućercima. Unakrsno postavljene drvene grede po fasadi je nešto najšarmantnije u arhitekturi što postoji. Svakako, najveću pažnju mi je privukla gradska kuća koja se nalazi na uskom ostrvcetu na reci, nekako nespretno stoji između dva dela grada. Kao da je i sama deo mosta. Priča o kojoj se ne zna sa sigurnošću da li je istina, govori o ljutim stanovnicima Bamberga koji su, nakon što je gradski Biskup odbio da im dodeli zemljište za izgradnju gradske kuće, učinili to na sredini reke, na šipovima i stubovima. O legendama se najbolje razglaba uz lokalno pivo.

Od onih sam putnika koje ne mrzi i nije im glupo da pređu određenu kilometražu isključivo zbog jedne atrakcije, nazovimo je crkvom, brvnarom, mostom ili pogledom. Čak i kada se pored nje ne nalazi više ništa spektakularno, ili pak ni ona u očima većine nije spektakularna. Ja sam zacrtao da jeste te da je vredna posete, kotrljam kola ka napred. Kažu, tvrdoglavo. KIRCHE IM SEE je ili drvena koliba ili drvena crkva, treće nije. Na internetu nisam uspeo da pronađem mnogo toga o njoj, verujem da je novijeg datuma. Ljubav na prvi pogled se dogodila kada sam je ugledao na instagram nalogu @germanytourism te sam je uz pomoć njihovog taga lokacije i gugl satelita jedva našao u šumama Nemačke. Možda nije vredno skretati radi nje, ali jezero, kamp, šuma i brana po kojoj mogu da se pentram, mogu da začine poduhvat. Reći ću samo da je instagramično, a svi to volimo.

Naredna šuma koju sam na putu do Drezdena posetio, nakon što sam u auto iznova spakovao sve svoje snove vrativši ih na planiranu rutu, je Rotehofbachtal. Ukoliko vam taj naziv išta znači. U njoj se krije po meni još jedna mnogo zanimljivija kućica, palata, umetničko delo na stubu. Ne izvire iz vode. Sagradio ju je izvesni vojvoda Ernest, tik uz svoje lovište, kao mesto za poslelovni odmor, ali i svoje ljubavne aktivnosti, kako se pričalo po užim krugovima. HERZOGSTUHL je imao tajni ulaz, iliti izlaz te se pretpostavlja da je ljubavni život vojvode bio i više no interesantan. Zvanična namena ove čudne građevine je bila – beg od svakodnevnog života. Tokom i nakon rata, kućerak je menjao namene i vlasnike, da bi na kraju ipak dospela u ruke opštine. Neobično zdanje, danas je turistička atrakcija za ovakvu gospodu kao što sam ja. Da li se pronalazite u tome?

Nastavak priče sledi u narednom tekstu, budite strpljivi.

Do tada uživajte u Nemačkoj sa bicikla ili tokom noći. Ukoliko imate 3D naočare, zabava je još veća!

Prijavite se na newsletter Turističke organizacije Nemačke i saznajte sve o destinacijama, najboljim ponudama, festivalima i događajima iz prve ruke!

Šta videti na Kopaoniku?

Evo spiska šta videti pored klasičnih atrakcija na Kopaoniku i oko njega:

MARKOVE STENE
Markove stene ili Markov kamen je formacija većeg kamenja koje se nalazi u sredini četinarske šume, nedaleko od centra Kopaonika. Potrebno je nekih dvadesetak minuta šetnje uređenom i jako dobro označenom stazom. Staza počinje tik uz novoizgrađenu garažu, sa njene desne strane. Ovu lokaciju kao i mnoge druge vezuju razne legende, od kojih jednu možete pročitati ovde. Tačnu lokaciju možete pogledati klikom na naziv pasusa “Markove stene”. Prilikom penjanja po stenama budite oprezni jer mogu biti jako klizave, naročito tokom zime. Interesantno mesto za šetnju i fotografisanje, svaka preporuka.

SEMETEŠKO JEZERO
Semeteško jezero je moralo dobiti svoj poseban post koji možete pročitati ovde. Tu se takođe nalazi i detaljno objašnjenje kako do njega doći a da pritom ne zalutate ili izaberete lošiju varijantu. Uživajte u ovom čarobnom jezercetu. U tekstu o Semeteškom jezeru imate i lokaciju za vidikovac Slap koji se nalazi na makadamskom putu na potezu od Kopanika ka jezeru.

VODOPAD JELOVARNIK
Kada se sa Kopaonika spustite u mesto Brzeće, nedaleko od njega se nalazi, ušuškan u listopadnoj šumi, najviši vodopad u Srbiji. Sa svim kaskadama, visok je oko 70 metara, a aktivan je tokom cele godine. Deo je rečice “Sedam suza” koja je ime dobila po sedam izvora koji su krivci za njen nastanak. Na raskrsnici kod spomenika Mramor, skrećete desno na makadam i onda između dva makadamska puta birate levi koji vodi ka dole. Putokaza za vodopad uglavnom nema dok se baš ne približite. Makadamom koji je jako dobrog kvaliteta tako da možete ići skoro svakim automobilom (osim ako baš nije spušten), do krajnje tačke gde možete parkirati auto i ući u mali lepo uređeni parkić oko samog vodopada. Uspon pešice traje nekih 5 do 10 minuta. Vodopad je jako kasno pronađen, tek 1998. godine, a njegova lepota je očaravajuća moram reći. Za one spretne, možete se okolnom stazom popeti do gornjeg dela, samo budite jako pažljivi jer je jako strmo.

SPOMENIK MRAMOR
Na putu do vodopada, kao što sam spomenuo, na samoj raskrsnici gde skrećete ka njemu postoji spomenik Mramor, podignut 1969. u čast palim borcima za slobodu tokom Drugog svetskog rata. Kao i drugi spomenici izgrađeni tog vremena, uliva u vama nekakvo divljenje i strahopoštovanje. Lično, jako volim brutalizam tog vremena i uživam u obilascima sličnih lokacija. Nažalost, ovaj spomenik nije baš dobro održavan ali još uvek mami poglede.

GEJZIR & SVETILIŠTE METOĐE
Gejzir Metođe jedan je od dva gejzira u Srbiji. Nije tako grandiozan kao gejziri kakve smo navikli da viđamo možda po Islandu, ali je dovoljan razlog za jednu dobru šetnju. Ja ga lično nažalost nisam posetio zbog kratkog vremena i ostalih lokacija na koje smo išli ali sam čuo da je jako zanimljivo mesto unutar šume. Ostavljam vam lokaciju gde možete parkirati auto i krenuti u osvajanje gejzira, a meni javite utiske kada dodjete do njega. Sledećom prilikom zasigurno stižem tamo. Dalje od gejzira se ide ka svetilištu Metođe, malu crkvu nastalu u stenama tokom Turske vladavine. Jako zanimljivu priču o ovom mestu možete pročitati ovde.

VIDIKOVAC
Na putu od Kopaonika prema Brzeću kraj puta nalazi se simpatični vidikovac, kraj kojeg postoji i improcizovani parking. Ukoliko ste već na ovom potezu zastanite na par minuta. Tek malo niže od parkinga za vidikovac, prema Brzeću, postoji još jedan improvizovani parking gde takođe možete ostaviti vozilo i uputiti se zanimljivom stazom za šetnju do grebena. Iskreno nisam nigde pronašao kako se greben zove ali je meni iskustvo bilo zaista predobro zbog izgleda okolnih stena, šume ali i pogleda sa same staze. Obavezno posetite ovo mesto! Takođe, budite jako pažljivi pri kraju staze jer su stene jako oštre a visina velika.

VRH TRESKA
Predlog za šetnju i uspon na vrh Treska (1622mnv). Iza samog vrha nalazi se staza koja vodi po grebenima, zaista uživanje za šetnju po sunčanom danu. Priroda može biti nestvarna.

MANASTIR STARA PAVLICA
U sklopu manastira se nalazi crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu. Sagrađena je negde između IX i XI veka. Ne zna se sa sigurnošću. Jedna je od najstarijih svetinja na ovom prostoru. Manastir je dobrim delom ruiniran i u lošem stanju pre svega zbog starosti, ratova ali i odsustva ulaganja i održavanja. Njegovo dodatno propadanje pospešila je izgradnja pruge tik uz zdanje.

NOVI PAZAR
Ukoliko imate vremena za jednodnevni izlet do Novog Pazara, preporučujem. Ono što je na mene ostavilo utisak je sam grad, ali evo spiska nekih mesta koja morate videti:
Petrova crkva
Đurđevi Stupovi
Altun Alem džamija
Novopazarska tvrđava
Stara čaršija
Muzej Ras
Gradska biblioteka
Manastir Sopoćani

Sve lokacije oko Kopanika možete pronaći na mojim gugl mapama.
Za više ideja, fotografija i video klipova o ovim lokacijama posetite moj instagram nalog.

Kako do Semeteškog jezera?

Ukoliko ste na Kopaoniku ili u prolazu ovim krajem, preporučujem posetu simpatičnog malenog Semeteškog jezera. Jezero je prirodno, kružnog oblika prečnika 60 metara, dok je dubina oko četiri metara. Iako meštani veruju da je ova vodena površina jako misteriozna, da čuva razne legende i tajne te da dno jezera zapravo i ne postoji. Ono što je svakako zanimljivo za Semeteško jezero je prirodni fenomen koji je redak – formiranje plutajućih ostrva gde neka od njih sadrže čak i visoko rastinje, drveće. Tokom vetrovitih dana ova ostrva se pomeraju, plutaju po površini na sve strane, tako da izgled jezera zapravo nikada nije isti. Inače, na samoj obali izgrađene su brvnare koje u odrazu formiraju jako instagramičnu lokaciju gde se možete fotkati do iznemoglosti. Postoje smeštajni kapaciteti ali i restoran, koji nažalost pri našoj poseti nije radio već je renoviranje bilo u toku. Društvo će vam praviti i domaće životinje od kojih su najglasnije ali i najbezobraznije guske. Non stop se svađaju i traže klopu.

Da pređemo na ono najvažnije. Kako do jezera doći s obzirom da po Gugl mapama nijedan put ne vodi do njega? Postoje dve opcije ukoliko idete kolima. Prva je da izaberete avanturistički, kraći put ne baš tako očuvanim makadamom, koji vodi kroz zaista lepe planinske predele i vidikovac Slap. Ovaj put preporučujem samo terenskim vozilima, nemojte se upuštati na ovaj poduhvat sa klasičnim gradskim automobilima. Mi lično smo krenuli do jezera makadom, ali smo se iako smo imali terenac, vratili asfaltnim putem koji je malo duži. Zapravo nismo ni znali šta nas očekuje, ali smo na kraju jako zadovoljni što smo iskusili obe opcije. Tačka na mapi gde trebate skrenuti desno ukoliko idete iz centra Kopaonika za makadam je ovde. Dok je sigurniji i lakši put dobrim asfaltnim putem moguć kada sa Kopanika krenete prema Raškoj. Evo i tačke gde skrenuti desno sa magistralnog puta (ili levo ukoliko idete iz Raške). Kod obe varijante, kada skrenete desno pratite glavni pravac koji će vas odvesti do jezera. Uživajte u ovom izletu i javite svoje utiske!

Ukoliko vas zanimaju ostale kolacije koje možete posetiti u ovom kraju, pogledajte moju gugl mapu.

Za više ovakvih ideja, fotografija i klipova posetite i zapratite moj instagram nalog.