Strastvena Nemačka

Mesto koje nisam pomenuo u prethodnom tekstu, a dobiće svoje posebno na blogu, jeste gradić pod nazivom Oberamergau, na nemačkom sa dva slova “m”. Nedaleko od Garmiša, koji sam posetio pre desetak godina, nalazi se ovo živopisno mestašce, poznato po duborezima, strasti, ali i po čuvenoj metodi zidnog slikarstva “Lüftlmalerei”. Ova rukotvorina podrazumevala je oslikavanje baroknih fasada u Italiji i južnoj Nemačkog, gde je u 18. veku postala jako popularna na potezu podno Alpa. Bio je to jedan od načina da bogati trgovci, zanatlije i seljaci istaknu svoju raskoš. Pokažu koliko su imućni. Teme ovakvih dela bile su uglavnom religioznog karaktera, od svetaca do likova iz njihove čuvene “Strastvene predstave” (Passion play), još jedne zaista neverovatne stvari po čemu je Oberamergau poznat.

Fotograf: Igor Plotnikov

Lokalna legneda kaže da se od 1634. kada je po prvi put predstava izvedena, ona izvodi na svakih deset godina, pre svega zbog zaveta koji je stanovništvo dalo. Elem, u to vreme, ovaj nemački gradić, tadašnje selo, zahvatila je kuga koju je neko doneo sa strane te su se ubrzo stanovnici sela zavetovali da će svakih deset godina održavati poneku strastvenu predstavu ukoliko ih Bog poštedi ljudskih gubitaka. Dalje priča ide da baš od momenta kada je zavet dat, u selu niko od kuge nije preminuo. Kuge danas svakako nema ali predstava i dalje postoji. Ona je zapravo uprizorenje Isusove strasti a bavi se poslednjim periodom njegovog života, oko dolaska u Jerusalim, pa do njegovog pogubljenja raspećem. Tri glavna segmenta su predstavljanje Hrišćanstva koje u to vreme zamenjuje Judeizam, Jude koji otkriva lokaciju Isusovu te na kraju i samo Isusovo raspeće. Predstava je često bila kritikovana kao antisemitsko delo, što je dovelo do toga da poslednjih godina organizatori ulažu posebne napore kako bi se sadržaj korigovao i revizirao. Danas se predstava održava svake nulte godine, trebala je 2020. ali je zbog pandemije pomerena za 2022. Verovali ili ne, u njoj učestvuje oko 2000 glumaca, pevača, instrumentalista, tehničara. Reklo bi se – celo selo. Dodao bih još jednu fenomenalnu priču, o novcu. Kako je ova predstava sve više popularna, u godini kada se održava, prihoduje dosta novca gradu. Toliko, da se u narodu usvojila izreka “Strastvena predstava će to platiti”. Tako se na svakih deset godina neki veći projekti koje grad ima, finansiraju zapravo iz ovog budžeta, tj. zarade.

Fotograf: Igor Plotnikov

Vraćamo se na oslikavanje fasada, o kojima smo krenuli da pričamo. Ova dela nastaju kada se akvarel na mineralnoj bazi nanosi na tek postavljen, svež malter te na kraju dok se zajedno sa njim suši, postaje fiksni sloj, kasnije nerastvorljiv u vodi. Što plastično znači, da oslikani deo zajedno sa malterom postaje fasada, otporna na vremenske prilike. Estetika ovakvih dela ponekad prelazi granicu kitnjastog, ali sve zajedno čini jedno ogromno umetničko delo na otvorenom, čime se Oberamergao zapravo najviše i diči. Zaista privlači turiste sa svih strana sveta. Metod slikanja je dobio naziv “Lüftlmalerei”, dobijen od reči “Luft” što znači vazduh i “Malerei” – slikarstvo. Prva verzija nastanka kaže da je naziv u uskoj vezi sa slikanjem na vaduhu i važnošću brzine slikanja jer se boja na vazduhu brzo sjedinjuje sa malterom i suši. Druga verzija pomalo zanimljivija, kaže, da je Franc Cvink, najpoznatiji zanatlija svoga esnafa, u Oberamergau živeo u kući koja je nosila ime “Zum Lüftl”. Zbog profesije kojom se bavio, zvali su ga “Luftmaler” (Fuftl maler) te se nakon njega razvila čitava jedna nova grana slikarstva.

Fotograf: Karamysh

Ovaj simpatični, pomalo stidljivi gradić krije još mnogo toga. Umetnost je ovde pronašla dom. Pored slikarstva, stanovništvo se još od 1520. godine, kada je po prvi put zabeleženo, uspešno bavi rezbarenjem drveta, prilikom koga nastaju najsjanija umetnička dela Od figura, bubnjeva, vitraža, pa do razne grnčarije. Potpuno besplatno možete posetiti najpoznatiju radnju ovog tipa pod nazivom “Pilatushaus“, uživati u radovima, a možda nešto i pazariti. Obavezno posetiti i crkvu Svetog Petra i Pavla, koja možda spolja ne izgleda nešto preterano velelepno, ali je unutra prava poslastica umetnosti, od fresaka do figura i detalja. Priroda je svakako ono što je najvažniji segment turističke ponude ovog kraja, jedna od najnetaknutijih u Nemačkoj, ovaj region je popularan kod svih ljubitelja planinarenja, skijanja, hajkinga i svega što ima veze sa odsustvom civilizacije. Krenuvši od najbližih vrhova do kojih možete stići žičarom iz samog grada, uživati u pogledu na krovove, Oberamergau možete koristiti i kao bazu za obilazak ostalih atrakcija ovog regiona. Neke od njih sam naveo u prethodnom tekstu o Nemačkoj, pa bacite pogled. Pored liste atrakcija koju sam pripremio za vas, nemojte nikako propustiti dve zanimljive građevine u blizini. Prva je opatija Ettal, koja zapravo podseća na zamak, nedaleko od grada. Druga je palata Linderhof, na nekoliko minuta vožnje. Što bi u nekom TV šopu rekli – ali to nije sve! Za one sa pojačanom željom za adrenalinom, tu je i bob na šinama, jedan od najdužih na svetu, spreman da vas provoza sa vrha do podnožja, sedamdeset krivina, po svim vremenskim uslovima. Ne znam šta bih vam više rekao, osim srećan put!

Ukoliko želite još ideja za putovanje po Nemačkoj, zapratite instagram nalog Turističke organizacije Nemačke. Mene možete podržati na mom profilu!

U prirodu Nemačke

Priroda nije beg od stvarnosti, ona treba biti njena definicija. Ono što danas nazivamo stvarnošću, daleko je od nje. Ili bi trebala biti. Kada god otputujem negde, da li to bili evropski gradovi ili peščane plaže jugoistočne Azije, odvojim bar dan, dva za gustu prirodu. Gustu, jer gradske parkove ne računam. Želim da ovde sa vama podelim deset lokacija koje preporučujem za reset uma i baterija. Neke sam obišao, neke jedva čekam. Šta videti u Nemačkoj? Šta obići u Nemačkoj? Krenućemo od vrha, u svakom smislu te reči. Kada kliknete na naziv mesta, iskočiće vam tačna lokacija na gugl mapama. Listu mesta sam poređao od najjužnijeg, najbližeg nama, do najsevernijih. Ispod, na dnu teksta ću ih grupisati po regijama, šta možete sa čim da kombinujete.

Za više ovakvih objava zapratite me na instragramu. Za više lokacija po Nemačkoj zapratite njihov profil. Uživajte!

Zugspitze / Fotograf: Darko M.

Zugspitze
Pre desetak godina sam prošao kraj ove grdosije, hteo da se popnem, ali sam tada bio siromašni student bez love. Pentranje je koštalo negde oko 50 evra po osobi, povratna karta za žičaru. Danas je cena 63 evra a kartu možete kupiti ovde. Bilo mi je previše dati za to, s obzirom da sam povratne karte preko WizzAira do Nemačke tada platio oko 25 evra, a spavao besplatno preko aplikacije couchsurfing. Elem, čuo sam, a i video kod drugih putnika da je pogled sa vrha, negde sa 3000 metara nadmorske visine – brutalan. Imate pristup pogledu od 360 stepeni, svuda oko sebe, priliku da prebrojite oko 400 drugih vrhova koji se šepure na horizontu – vrhove Nemačke, Austrije, Italije i Švajcarske. Zugspitze je ujedno i najviši vrh Nemačke, a na samoj je granici sa Austrijom. U blizi glečera se nalazi i najviša crkva u Nemačkoj. Eto šta je sve moguće osvojiti.

Eibsee / Fotograf: Daniel Sessler

Eibsee
Odmah u podnožju najvišeg vrha Nemačke, nalazi se po mnogima, najlepše jezero u zemlji – Eibsee. Zapravo, predeo oko jezera i boje koje će vas dočekati, najveće su blago koje je priroda mogla podariti. Oko jezera postoji uređena pešačka staza, koju svako ko je posetio ovo mesto, preporučuje. Takođe, može se iznajmiti čamac. Lokacija je sve popularnija kod turista te iako je najlepše leti, preporučuje se da se poseti u maju ili septembru, ne bi li se izbegle velike gužve, što je često slučaj. Ovde imate i sajt jezera, mada ne vidim da postoji opcija na engleskom jeziku.

Schrecksee / Fotograf: Tobias Mrzyk

Schrecksee
Pričaju da je ovo jezero jako jezivo, ja na fotografijama ne vidim zbog čega. Samo ime mu govori tako. Ovo je najviše alpsko jezero u Nemačkoj, na nadmorskoj visini od 5.949 metara, i do njega nije baš lako stići. U jednom smeru se pešači oko 4 sata, iako po fotografija tvrdim da se zaista vredi upuštati u ovu avanturu. Budite sigurni da krenete na vreme kako biste se vratili pre zalaska sunca. Leti, oni najhrabriji se mogu i rashladiti u njemu, prijatnih 12 stepeni čeka na vas. Ne znam za vas, meni je ovo jezero prelepo, pomalo mistično, ali nikako jezivo. Proveriću, pa vam javljam. Ako proverite pre mene, čekam. Početna tačka za trek se mislim nalazi ovde, ali proverite sve na ovom sajtu gde je na engleskom objašnjeno kako da dođete do jezera iz Minhena, javnim prevozom ili autom.

Partnach kanjon / Fotograf: Manuel Keller

Kanjon reke Partnach
Ovu lokaciju sam posetio pre nekih desetak godina, tokom posete fantastičnom gradiću Garmiš Partenkirhen! Sećam se da mi se ovaj kanjon urezao u sećanje kao fenomenalno iskustvu te bih ga rado ponovo posetio. Ruta nije predugačka, ali je staza koja prolazi ispod vodopada, tik iznad nabujale reke, nešto što morate obići. Bacite pogled na fotografiju i sve će vam biti jasno. Staze su otvorene tokom cele godine osim u proleće kada se sneg na planinama topi te kanjon nije bezbedan zbog količine vode. Cene i radno vreme možete proveriti kod njih na sajtu. Ukoliko ste ovde, obiđite i čuveno sklijalište kraj grada.

Königssee / Fotograf: S Migaj

Königssee
Ovo jezero se nalazi zaista daleko od bilo kakve jurnjave, daleko od saobraćaja i buke. Ovde možete apsolutno uživati u nestvarnoj tišini. Iznajmiti čamac u kojem ćete besciljno plutati, ili jednostavno satima sedeti na molu. Gledati u ono što svakodnevno treba da nas okružuje. U ovom moru tišine, jedino što se može čuti je ponekad sirena brodova, koji su između ostalog, kako bi sačuvali tišinu – električni. Strme litice daju na ozbiljnosti, smaragdna boja na lepoti. Baš zbog litica koje grle ovu lepotu, ne postoje staze kojima možete šetati oko jezera, već mu možete pristupiti sa tek nekoliko tačaka. Ovde se nalazi na engleskom objašnjenje kako do jezera možete stići iz Minhena.

Blautopf / Fotograf: Marcel Strauss

Blautopf
Legenda kaže da je u ovoj vodi, čarobno plavoj, tužna sirena naučila da se smeje. Plavi lonac, što je bukvalni prevod sa nemačkog, zapravo je kraj (završetak) jednog podzemnog sveta, pećinskog sistema koji je milenijumima erozija iskopavala. Voda na ovom mestu izvire pod velikim pritiskom, sa izmerene dubine od 21 metar. Blautopf je prelep dok ga posmatrate sa strane, dok kod ronioca ima jako lošu reputaciju, jer je dosta njih izgubilo život prilikom istraživanja podvodnih pećina u njegovim dubinama. Kažu da nisu baš prijateljski nastrojene. Nemojte pokušavati, ostanite na kopnu i uživajte u prizoru.

Vodopad Urach / Fotograf: Mark Boss

Vodopad Urach
Ovo je verovatno jedan od poznatijih i najlepših vodopada u Nemačkoj. Kažu da je zaista jedinstveno iskustvo posetiti ovo mesto jer se voda sliva sa četrdeset metara visine, pada na tlo, dalje formirajući potočiće. Vodopad se može posmatrati iz nekoliko pozicija. što čini ovu avanturu atraktivnijom, sa samog dna ali i vrha. Netaknuta priroda ove lokacije daje na značaju.

Bastei / Fotograf: Chris Ensminger

Bastei
O ovom neverovatnom predelu sam već govorio, kako na svom instagram profilu, tako i na sajtu. Lavirint stenovitih stubova, guste šume i zastrašujućih tvrđava. Jedno od najdramatičnijih mesta u Nemačkoj. Veći deo tvrđava koje su postojale na vrhovima stena su uništene te su od nekih ostale ruševine koje možete posetiti. Ali ono što je najlepše od svega, kada se popnete gore, je zapravo pogled. Zaista nešto nesvakidašnje. Nekoliko gigantskih stena povezuje, verovali ili ne, pešački most, koji je 1850. sagrađen od drveta. Nedugo zatim, drvena, ne baš tako čvrsta konstrukcija bila je zamenjena kamenom. Koja postoji tu i dan danas. Ono što je zanimljivo istaći – most je oduvek bio u funkciji turizma. Nije imao nikakvo dodatno zaduženje, osim da posetiocima pruži užitak. Takođe bih istakao mogućnost slobodnog penjanja po stenama, za one koji su u toj priči. Veoma popularna lokacija za taj sport.

Rakotz Bridge – Rakotzbrucke

Rakotzbrücke
Kameni most u Kromlauer parku, sagrađen davne 1860. po narudžbini viteza iz lokalnog grada. Most je izgrađen od grubog lokalnog kamena, jako tankog luka, pa se ima utisak da je zapravo ova građevina projektovana da bude lepa ali ne i preterano korisna. Baš zbog svoje “nežnosti”, most je danas zabranjeno prelaziti, već ga možete posmatrati isključivo iz daleka. Naravno, posebno je projektovan da u odsjaju vode formira krug kao sa fotografije, što mu daje na lepoti i atraktivnosti pre svega fotografima. Obe strane mosta su ukrašene tankim kamenim tornjevima, stvorenim da izgledaju kao bazaltni stubovi, koji se inače javljaju na mnogim mestima po Nemačkoj.

Königsstuhl / Fotograf: Philipp Deus

Königsstuhl
Ja sam se lično oduševio kada sam video fotografije ovih litica u Nacionalnom parku Jasmund, na ostrvu Rigen. Ono što je posebno očaravajuće je njihova bela boja, jer se sastoje od krečnjaka, krečnjačkih stena, koje se visoko uzdižu iz mora i okolne šume. U samom nacionalnom parku postoje razne staze za šetnje, kilometrima dugačke, a najatraktivnija je duž grebena i mora, od grada Sassnitz na jugu pa sve do mesta Lohme na severu ostrva. Ova ruta je dužine 11 kilometara i najpopularnija je. Najbolji pogled na same litice pronađite na vidikovcu pod imenom Victoria koji se inače nalazi na ovom potezu. Postoji legenda da naziv “Kraljeva stolica” potiče još iz 1715. kada je sa ovog mesta švedski kralj komandovao pomorskom bitkom protiv Danaca. Bitka je toliko bila iscrpljujuća da je kralj morao da prisedne malo i zauzme stolicu. Naravno, logičniji izvor o nastanku imena datira mnogo ranije, pritom nije tako dramatično. Želim ovo posetiti. Celo to ostrvo krije raznolike lepote i kutke za odmor, šetnju i fotkanje.

Podelićemo lokacije po grupama, one koje su blizu te ih možete kombinovati. Postaviću i obližnje gradove u kojima možete pronaći smeštaj:

MINHEN ili GARMIŠ PARTENKIRHEN
Zugspitze, Eibsee, Schrecksee, Partnach i Königssee
ULM ili ŠTUTGART
Blautopf i vodopad Urach
DREZDEN
Bastei i Rakotzbrücke
STRALSUND ili RUGEN
Königsstuhl

Nadam se da ste uživali te da sam vam možda predložio neke lokacije za koje niste znali a dobili ste želju da ih posetite! Kao što rekoh, najbolje je kombinovati, grad, kulturu, hranu i prirodu, a Nemačka je idealna destinacija za to. Posetite sajt Turističke organizacije Nemačke za možda više informacija ili dodatnu inspiraciju. Javite mi u komentarima svoje utiske!

Đerdap: Ploče i Veliki Štrbac

Kako do Velikog Štrpca? Kako do vidikovca Ploče? Šta videti u Đerdapu?

Zapratite me na Instagramu ukoliko ga koristite!

Uspon na Mali ili Veliki Štrbac kreće sa magistrale negde na pola puta između mesta Golubinje i Tekija. Parking i početak staze se nalazi ovde na mapi. Tu je i kućica sa rendžerom, potrebne informacije o stazi i sam njen početak. Ulaz u NP Đerdap se naplaćuje 250 dinara po osobi. Veliki Štrbac je najviši vrh planine Miroč sa svojih 768 metara nadmorske visine. Pored toga što je najviša tačka, to je jedan od atraktivnijih vidikovaca u Srbiji sa koga se pruža pogled na najuži deo toka Dunava i dramatične obale sa obe strane. Ostaviću vam već neke fotografije da vidite o čemu se radi, zaista je čarobno. Ogromna preporuka za jednodnevni izlet.

Elem, uspon do velikog Štrpca je nama trajao oko tri sata, gde ne računam vreme provedeno na vidikovcu Ploče koji se nalazi na prvoj trećini puta (vremenski) i nemojte ga nikako propustiti. Ukupan uspon do vrha je nekih 9 kilometara. Pre par godina sam posetio samo vidikovac Ploče, kada ništa nije bilo dobro obeleženo. Danas je staza veoma uređena, u smislu da je kako putokazima lepo sve obeleženo, tako i markacijama. Ne morate brinuti da li ćete se snaći. Ukoliko želite da imate lokacije na mapi radi lakšeg snalaženja, vidikovac Ploče se nalzi ovde, dok se vrh Štrbac nalazi na ovom mestu. Kako bi došli do Ploča, u jednom momentu na usponu postoji račvanje, levo do vidikovca a desno do vrhova Mali i Veliki Štrbac, vi idite levo do vidikovca, pa se nakon uživanja u pogledu vratite nazad do račvanja i krenite putem desno (u odnosu odakle ste došli) odakle nakon jedne poljane kreće uspon ka vrhovima. Na toj poljani pored kuće postoji česma sa pijaćom vodom. Kada krene dalje uspon, uskoro dolazi do ponovnog račvanja – levo za Mali i desno za Veliki Štrbac, tu smo išli desno i pratili dalje markacije duž staze. Celokupna staza je jako, jako atraktivna za pešačenje, a težina uspona je recimo negde srednje teška. Nije lagana, niti je preteška.

Vidikovac Ploče

Pre samog vrha postoji i visoravan sa koje se pruža prelep pogled, malo drugačiji nego sa samog vrha jer sa leve strane imate ogromnu stenu koja upotpunjuje doživljaj. Sa vrha vam ne moram prenositi utiske, oduševljenje ne prolazi ni nakon par dana. Pazite samo jer je greben u pitanju i jedna strana je litica i ambis. Kamenje se lako može odroniti. Vratiti se do parkinga možete istim putem, ili predlažem da napravite pun krug i sa vrha Veliki Štrbac nastavite desno ka dole (odakle ste došli, ne skrećete ka vrhu već nastavljate pravo), proći ćete zaista neke nove scenografije koje je priroda pripremila za nas. Samo kod tog povratka morate biti oprezniji u smislu da nije obeleženo tako dobro kao što je to kod uspona sa prvobitne strane. Nema nešto putokaza, mada su markacije prisutne po drveću i stazi, samo ih pažljivije pratite. Kada se spustite do ivice grebena sa donje strane postoji put levo i naglo desno, nastavljate udesno, ka parkingu. Celo naše planinarenje je bilo u dužini oko 15 kilometara. Ukoliko ste izabrali put kojim smo mi krenuli natrag, proćićete kroz male zaseoke, gde ćete sresti jako ljubazne domaćine, njihove ovce, pse, krave i druge mnogobrojne životinje. Trek zapravo prolazi kroz njihovo imanje ali neće imati ništa protiv da nastavite svoju putanju. Čak ćete morati da prođete ispod žice koja pretpostavljam prestavlja barijeru za životinje kako ne bi prolazile svuda, tako da samo nastavite putem nadesno. Nastavlja se markirani put ka podnožju. Na magistralu izbijate baš na ovom mestu, par stotina metara od samog parkinga i početka treka, tako da magistralom nastavite do početne tačke.

Veliki Štrbac

Poneti sa sobom:
– Flašicu vode
– Proteinske čokoladice / bademe / lešnik / suvo voće
– Nožić i lampu (ukoliko se zadesite u šumi u sumrak)
– Rezervnu majicu i čarape kada se oznojite.

Obratite pažnju na to da se ova lokacija nalazi odmah uz rumunsku granicu te vam se mreža na mobilnim telefonima može prebaciti na roming. Sigurnije je da odmah manuelno prebacite na našu mrežu i sigurnije koristite internet ukoliko vam je potreban. Deaktivirati automatsko biranje mreže.
Budite sigurni da smeće, ukoliko ga napravite, ponesete sa sobom. U podnožju postoje kontejneri.
Na samoj stazi postoji česma, negde odmah posle vidikovca “Ploče” gde možete napuniti vodu.

Bonus lokacije u blizini:
Vidikovac Decebal / Odavde možete posmatrati jednu od najvećih isklesanih figura u kamenu u Evropi, poslednjeg dačkog kralja Decebala koja zapravo izgleda kao da je iz Antičkog doba, a zapravo je završena 2004. nakon 10 godina rada. Svakako je zanimljiv prizor. Stena se nalazi sa rumunske strane ali je sa naše strane možete lepo videti.

Trajanova tabla / je latinski naziv posvećen rimskom caru Trajanu, urezan na isklesanoj steni koja se nalazi u Đerdapskoj klisuri. Nakon izgradnje hidrocentrale Đerdap, Rimski put je potopljen a tabla je morala da se podigne nekih 20 metara iznad prvobitnog mesta kako bi bila vidljiva sa reke. Tablu možete videti isključivo sa vode, ukoliko budete krstarili Dunavom.

Klopa:
Mi smo jeli u Donjem Milanovcu, u restoranu Lepenska Ribica i mogu vam reći da je hrana jako dobra, tako da svaka preporuka za ovo mesto. Takođe sam čuo da je restoran Kapetan Mišin Breg takođe dobar, nisam proverio ali javite utiske ako budete išli!

Veliki Štrbac
Veliki Štrbac
Naša maršruta: 1. Parking/ 4. Vidikovac Ploče / 10. Veliki Štrbac

Kako do Gospodarevog kamena?

Gospodarev kamen je jedan od lepših vidikovaca sa izuzetno živopisnom stazom koja vodi do njega. Pomalo zavučen, mesto je do koje ne dolazi nešto mnogo ljudi. Iako svojom atraktivnošću ne zaostaje za mnogim sličnim lokacima kako kod nas tako i u svetu.

Do Gospodarevog kamena je zapravo vrlo lako stići, teren nije zahtevan ali zaista prolazite kroz predivan predeo. Postoje dve staze kojima možete doći, tj. zapravo jedna staza ali duža i kraća varijanta. Mi smo izabrali kraću jer nismo imali dovoljno vremena, ali ću vam svakako ostaviti lokacije gde možete ostaviti auto u obe varijante. Pešačenje kod kraće varijante traje oko 30 do 40 minuta u jednom smeru.

Staza kreće od Eco farme Milanović, jako prijatnog ambijenta gde možete započeti svoj izlet, popiti piće, jesti ili kupiti neki od njihovih domaćih proizvoda. Postoje i smeštajni kapaciteti te možete i odsesti ovde. Jako sam bio iznenađen njihovom ljubaznošću iako nismo ništa pazari, temeljno su nam objasnili kako da dođemo do kamena, dali mapu i broj telefona ako išta zatreba. Jako, jako preporučujem ovo mesto. Mislim da su u saradnji sa još nekoliko ljudi iz tog kraja sami obeležili staze za šetnju koje od ovog mesta vode ka vidikovcima i vrhovima u blizini. Do Gospodarevog kamena vodi plavo – bela staza (sve su staze različitih kombinacija boja). Sve su dostupne na njihovom sajtu. Elem, ukoliko imate više vremena, auto ostavite kod farme i krenite obeleženom stazom.

Važna stvar: Google mapa ne pokazuje da se sa magistralnog puta iz Despotovca ka Krupaji može skrenuti ka farmi, ali skretanje postoji i nalazi se na ovom mestu. Dalje, asfaltnim putem pa makadamom za nekih 10 minuta stižete do farme. Svuda postoje putokazi. Farma se nalazi ovde.

Za našu kraću rutu gde je potrebno oko pola sata pešačenja, ulazite kolima u selo Lipovica i na ovom mestu skrećete sa magistralnog puta odakle dalje nemate još mnogo do mesta gde možete parkirati auto. Odatle peške nastavljate putem desno (desno u odnosu na pravac odakle ste stigli). Raskrsnica na kojoj ste došli ima put nazad, napred, desno i pod oštrim uglom levo unazad. Vi idete desno. Uostalom videćete plavo – bele markacije. Može se možda nastaviti dalje autom ali ne preporučujem jer je put čini mi se predviđen samo za traktore. Kasnije se u jednom momentu, pri samom kraju šetnje, sa tog kolskog puta prelazi desno na pešačku stazu koja vodi do stene. Samo pratite markacije i ne možete zalutati. Stena se nalazi otprilike negde ovde. Uživajte u seoskim mirisima i pejzažima. Bio je to izvanredan dan!

Mesta koja možete obići dok ste u ovom kraju:
Manastir Manasija
Krupajsko vrelo
Vodopad Veliki buk
Izvor reke
Resavska pećina
Devojački most
Manastir Gornjak
Manastir Blagoveštanje Gornjačko

Bacite pogled na moju Google mapu gde sam uneo sva mesta koja sam posetio u Srbiji ili ih tek trebam posetiti. Lako možete pronaći nove ideje za obilaske ili ih koristiti kao navigaciju do lokacija.

Zapratite me na instagramu za više ideja, dobrih fotografija i priča!

Orlove stene, Rakovačka pećina i Rakovačka isposnica

Kako do Orlovih stena?
Kako do Rakovačke isposnice?

Podeliću sa vama još jednu ideju za jednodnevni izlet po Fruškoj Gori, nama dobro znanoj lepotici. Mi smo tokom jednog sunčanog majskog dana obišli vidikovac Orlove stene, gde smo na putu do njega posetili i omanji ali zanimljivi “Srneći vodopad”, kao i napušteno Nisovo odmaralište koje se nalazi nedaleko od Crvenog Čota. Nakon toga smo kolima otišli do Rakovca, gde se nalazi pećina Beli Majdan, a nedaleko odatle i Isposnica isklesana u steni, poznatija kao Rakovačka isposnica. U daljem tekstu ću sa vama podeliti neke osnovne informacije o lokacijama ali i kako da do njih dođete.

ORLOVE STENE / SRNEĆI VODOPAD
Ukoliko ste se uputili do ovog malo znanog vidikovca, najbolje je auto parkirati na raskrsnici kod najvišeg vrha Fruške Gore, Crvenog Čota. Odatle postoje dva puta kojima možete krenuti kroz šumu ka stenama, prvi malkice duži i zahtevniji, koji prolazi kraj napuštenog Nisovog odmarališta i skretanja za Srneći vodopad; ili drugi koji je dosta pitomiji, prolazi kraj vojnog objekta opasanog bodljikavim žicama, gde šetnja traje oko pola sata. Mi smo do stena stigli prvim, a vratili se drugim.

Orlove stene, vidikovac

Da napomenem odmah, put kraj vojnog objekta je sigurniji (ne možete se zagubiti) te bolje obeležen. Lakši za savladati. Prvi navedeni, kraj odmarailšta nisam ni sam siguran kako da vam najjasnije objasnim/ gde se i kada skreće, jer je pre svega cela staza razrovana velikim bagerima i kamionima zbog seče stabala u nacionalnom parku. Ali pokušaću. RUTA 1: Sa same raskrsnice put vodi prvo asfaltnim putem kroz šumu, nizbrdo, sve do napuštenog odmarališta, da bi zatim, iza zgrade, kraj table sa mapom Fruške gore kretala staza kroz šumu, sa vidnim markacijama. Sa tog glavnog puta se kasnije u nekom momentu skreće desno ka Srnećem vodopadu, ali tokom boravka u šumi nisam imao signala te nisam uspeo da zabodem pin na mapi kako bih podelio sa vama tačnu lokaciju gde smo skrenuli. Sa tog glavnog razrovanog puta postoji blago odvajanje na desno sa relativno markiranom stazom, koja vodi nizbrdo, a u jednom momentu pred kraj čak dosta strmo. Vodopad nije veliki i neće se čuti iz daleka, ali je vizuelno jako simpatičan. Markacija ima ali je neke malo teže uočiti. Vratite se na glavni put istom stazom i nastavite ka napred prema stenama. Naravno, možete i preskočiti vodopad te se uputiti direktno do Orlovih stena. U tom slučaju ne skrećite desno sa staze. U jednom momentu, otprilike negde u ovom delu, put se račva na dve ili tri strane, vi birate onu koja ide pod oštrim uglom levo, uzbrdo. Kao da se vraćate nazad samo uzbrdo ka vidikovcu. Raskrsnica je vidljivo markirana strelicama, i ne možete promašiti put. Dalje kako se penjete staza postaje sve lepša jer prolazi kroz jako zanimljiv predeo, po grebenu. Ubrzo zatim, nakon oko 20 minuta šetnje, stižete i do velike table gde je ispisano sve što treba da znate o Orlovim stenama. Skrećete desno i spuštate se do oštrih izraslina u planini. Izgledaju moćno u ovom potpuno zelenom okruženju. Svaka preporuka za obilazak ovog vidikovca i uživanje u prirodi.

Prvi put koji prolazi kraj napuštenog odmarališta i skretanja za vodopad

Podržite moj rad i pogledajte novi youtube video o La Tomatina festivalu! Ukoliko vam se dopadane, stisnite subscribe! Znači će!

RUTA 2: Drugi, lakši put kreće malo južnije od prvog, sa tačno ovog mesta. Asfaltni put prolazi kroz šumu sve do rampe gde piše da dalje ne možete ići, da je prolaz zabranjen, pristup i osmatranje. Kao i svi planinari i izletaši, ovo upozorenje ćete ignorisati i nastaviti pravo iza rampe. Ovim putem ne pozivam na kršenje zakona i slično, već put do stena vodi kraj vojnog objekta, a na vama je da poštujete privatnost ovog mesta. Kada nakon rampe dođete do objekta opasanog žicom, nastavite desno kraj bodljikave žice, kuda zaobilazite ovaj objekat i nastavljate stazom kroz šumu. Ukoliko vas neko nešto pita, recite da idete do Orlovih stena. Naravno, ne pokušavati da udjete u kasarnu, ne fotografisati objekat, ne posmatrati previše, kako ne biste upali u nevolju. Nezainteresovano nastavite po instrukcijama. Dalje iza kasarne vodi uska šumska staza, koja je takođe jako interesantna te ubrzo dolazite do table “Orlove stene”. Dužina obe staze je oko jedan i po kilometar.

Drugi put, lakši, koji vodi kraj vojnog objekta
Rampa ispred vojnog objekta, nastaviti pravo uz apsolutno poštovanje i oprez
Tabla pred cilj, Orlove stene

BELI MAJDAN / ISPOSNICA
Rakovačka pećina ili Beli Majdan je zapravo kop iz kojeg je nekada vađen kamen za potrebe izgradnje Rakovačkog manastira. Mesto gde je inače zgodno parkirati auto pri poseti kako pećini, tako i isposnici. Svod same pećine je visok između 3 i 4 metara a sam lokalitet je zaista interesantan zbog nagiba i stubova koji preovladavaju unutar pećine. Izuzetno je lako dostupna, gde je peške potrebno oko 5 do 10 minuta od samog parkinga kod manastira.

Isposnica isklesana u steni

E sada, kada ste već ovde, ne propustite Isposnicu isklesanu u steni, malu crkvicu koja je napravljena unutar stene, pomalo mistično, ali jako prijatno mestašce unutar guste šume. Do nje se dolazi markirnom stazom kroz šumu, gde je potrebno oko pola sata hoda. Zaista svaka preporuka za ovo mesto, mi smo i više nego uživali. Savim nešto drugačije na Fruškoj Gori. Kada sa glavne magistrale (asfaltiranog puta) od manastira skrenete levo ka pećini, zemljani put se odvaja desno za pećinu, gde postoji tabla, dok za isposnicu nastavljate pravo, blago uzbrdo. Ne postoji putokaz za isposnicu. Prolazite kraj nekoliko kuća nakon čega staza ulazi u šumu kroz koju staza vodi celim putem. Ne možete promašiti. U jednom delu staza se odvaja levo i desno, vi držite levu stranu, imate fotografiju ispod teksta. Postaje sve uža i imate utisak da u jednom momentu prolazite kroz tunel rastinja, potrebno je da pognuti prođete kroz rastinje i spustite se do isposnice. Ovo je jedina isposnica u Vojvodini i predstavlja zaštićeni spomenik kulture. Tokom osamnaestog veka su je izgradili monasi iz Rakovičkog manastira. Više o njoj možete pročitati ovde.

Račvanje na stazi prema isposnici, nastaviti levom stranom

Javite mi utiske sa izleta! Ukoliko vam se dopadaju moji predlozi možete me zapratiti na instagramu za više fotografija, ideja i video sadržaja!

Na mojoj Google mapi sam ucrtao sve lokacije koje sam do sada po Srbiji obišao ili tek treba da obiđem. Lako se mogu koristiti i kao navigacija te bacite pogled!