Pogledajte moj novi video! Ukoliko vam se dopada/ Like + Subscribe! Hvala! NOVI YOUTUBE VIDEO
Predstavljam vam najinstagramičnija mesta u Beču za fotkanje. Takođe, šta videti u Beču? Šta obići u Beču? Grad sa dosta naših turista ali i najvećom dijasporom. Svi putevi vode u ovaj grad. Uskoro proširujem ovu listu! Zapratite moj instagram profil za više ovakvih fotografija. Klikom na naziv lokacije otvarate na gugl mapama tačnu lokaciju mesta.
Vrhovni sud Austrije Ova zgrada je zapravo u upotrebi od strane vrhovnog suda. Poseta i kretanje su delimično ograničeni. Morate ući u zgradu i proći kontrolu na ulazu, samo recite da želite turistički da pogledate unutrašnjost, hol i arhitekturu. Zgrada je zaista prelepa, od fotografija zaista zastaje dah. Retko ko zna za ovu lokaciju. Budite tihi prilikom posete i ne zalazite u hodnike, kancelarije i ostale prostorije. To će vam i skrenuti pažnju prilikom ulaska. Na poslednjem spratu zgrade postoji kafeterija i kantina koju možete koristiti, odakle se pruža predivan pogled na grad. Preporučujem odlazak u prepodnevnim satima zbog gužve koja se kasnije može napraviti. Obavezno pratite i poštujte instrukcije ponašanja jer vas lako mogu izbaciti iz zgrade.
Prater / Wien Riesenrad Čuveni točak u Beču, jedan od najstarijih na svetu koji je još uvek u upotrebi. Prater je jako inspirativan što se tiče fotografija i zabave, a evo i mog primera kako možete iskoristiti kreativnost za jednu intagram fotkicu. Uživajte u ovom delu grada, pronalazite dobre uglove.
WU / Univerzitet u Beču Nova zgrada univerziteta WU, koju je radila čuvena Zaha Hadid, ostavlja bez daha. Naročito ukoliko volite i ljubitelj ste moderne arhitekture. Možete takođe ući u zgradu, gde je unutrašnjost još inspirativnija od eksterijera. Pronađite svoj ugao za fotkanje, nije teško.
Zgrada opere u Beču Opera u Beču zasigurno je jedna od najpoznatijih atrakcija ovog grada ali i jedna od najcenjenijih ovakvih institucija u svetu. Ukoliko budete imali priliku, ne propustite predstavu u njoj. Njena neorenesansna spoljašnjost zaigurno mami oka esteta, idealna pozadina za najlepše fotke iz grada. Prikazuje upravo Beč, kakav svi zamišljamo kada pomislimo na njega. Najbolje fotke opere se odrađuju sa terase muzeja Albertina.
Dvorac Belvedere Malo manje poznat od Šenbruna, ništa manje instagramičan. Još jedno sjajno i instagramično mesto u Beču. Ova barokna palata je danas pretvorena u muzej i galeriju, a njen vrt je idealno mesto za šetnju, odmor ili sunčanje tokom letnjih dana. Prostor oko palate je ogroman tako da nemojte da vas zbuni, lokacija odakle se ulazi je ovde.
Palmenhaus u Beču Ovaj ogromni staklenik u Beču mnogi zaobilaze, zapravo i ne pronađu. Ali je sjajno mesto za posetu, zapravo je botanička bašta gde se nalazi više od 4.500 vrste biljaka. Iz celog sveta. Otvorn je davne 1882. i od tada predstavlja popularno odredište bečkih zaljubljenika u cveće i biljčice. Takođe, mogu se odraditi dobre fotke. Ulaz se naplaćuje 7 evra. Spoljašnjost takođe može biti zanimljiva za fotkanje pa vam kačim dve fotografije sa ove lokacije.
Das Loft restoran Restoran i bar na vrhu zgrade sa koje se pruža zaista predivan pogled na grad. Mi smo natempirali da dođemo pred zalazak sunca, što preporučujem i vama. Zaista je bilo čarobno. Cene su malo više za Beč, ali svakako vredi barem jednom da uživate na ovom mestu.
Traungasse Traungasse i prolaz je samo uličica na koju smo slučajno nabasali, a izgledala mi je jako fotogenično. Evo fotke i lokacije iste.
Hundertwasserhaus Stambena zgrada koja je urađena po ideji austrijskog umetnika Fridensrajha Hundertvasera zajedno sa arhitektom Jozefom Kravinom. Jedna je od najposećenijih zgrada u Beču, a postala je i deo nacionalne kulturne baštine. Sagrađena je 1985, nalazi se u vlasništvu grada Beča i izdaje se normalno, kao i svaka druga zgrada za stanovanje. U njoj se nalazi više od 50 stanova ali i 250 stabala drveća i žbunova. Ovim projektom umetnik je dokazao da je arhitektura u skladu sa prirodom moguća u redvnim vremenskim rokovima izgradnje, unutar budžeta javnih projekata ali i u skladu sa zakonima bez ikakvih dodatnih dozvola.
Uskoro dodajem još instagramičnih lokacija u Beču!
Večita su pitanja kada negde putujemo. Šta videti u Tbilisiju? Šta obići u Tbilisiju? Evo mog spiska, nešto što sam i sam posetio, neke lokacije koje nažalost nisam ali planiram. Uživajte! Ukoliko znate za neko mesto koje nisam naveo, javite mi ovde! Takođe zapratite moj instagram nalog i podržite moj rad. Hvala 🙂
TBILISI Glavni grad Gruzije i jedan od najlepših. Svakako privlači najvie turista te je spisak onoga što trebate videti poveći.
Narikala tvrđava / Spomenik “Majka Gruzije” / Botanička bašta Ove tri lokacije se nalaze jedna pored druge i svakako ćete ih obići u jednom cugu. Nalaze se na brdu iznad grada, vide se iz svih njegovih delova te ih je lako pronaći. Do vrha se možete popeti peške obeleženom stazom ili provozati žičarom, čija je vožnja jako povoljna. Ja preporučujem da se popnete žičarom a kasnije kada sve obiđete, spustite peške. Pogled iz same žičare, kao i sa ove tri lokacije je spektakularan. Ukratko, tvrđava Narikala je sagrađena u 4. veku, a od tada dosta puta dograđivana i renovirana. U tom istorijskom periodu je nastao i sam grad, a postoji i podatak da su tada Gruzini zapravo prihvatili Hrišćanstvo. Drugi na svetu, nakon Jermena. Pored tvrđave se nalazi spomenik “Majka Gruzije”, sličnog izgleda i priče kao spomenici u drugom gradovima bivšeg Sovjetskog saveza. U jednoj ruci drži piće za svoje goste, dok u drugoj drži mač, za svoje neprijatelje. Tim činom predstavlja narod Gruzije i njihov karakter. Između ove dve lokacije nalazi se ulaz u botaničku baštu koju mi nismo obišli, jer je januar te smatram da nema mnogo smisla. Ali ukoliko budete ovde tokom toplijih meseci, ne propustite je. Ulaz u tvrđavu je besplatan.
Vodopad Leghvtakhevi Nisam uspeo da izgovorim njegov naziv, niti se više uopšte trudim. Inače su nazivi u Gruziji dosta komplikovani za izgovor. Odmah ispod tvrđave, u podnožju, nalazi se ovaj simpatični vodopad. Na suprotnoj strani brda u odnosu na grad, svakako postoje putokazi koji sa brda vode ka njemu. Sam vodopad nije preterano spektakularan, lep je, a činjenica da se nalazi u samom gradu daje mu na atraktivnosti. U blizini vodopada će vam nuditi ceđene sokove, preskupi su, čisto da znate da vas ne prevare i izmuzu novac. Pogledajte fotografije.
Sumporna kupatila Tbilisi u prevodu znači “toplo mesto”. Grad leži na tolim izvorima, i postoji nekoliko javnih kupatila koje možete posetiti. Sama kupatila su malo različita od onih u Istanbulu na primer, ili Budimpešti, tako da je najbolje da se pre upotrebe dobro informišete o pravilima koje je potrebno ispoštovati. Sam ovaj deo grada je za obilazak predivan, tumaranje uličicama, fotkanje, tako da ćete se, iako ne idete u kupatila, super zabaviti. Svakako morate proći kroz njega kada se budete vraćali od vodopada ka centru. Cena tretmana u kupatilima je oko 20 evra.
Kaleidoskop kuća Zapravo je jedina od najinstagramičnijih kuća u Tbilisiju. Uistinu obična stambena kuća/zgrada u kojoj žive ljudi, sagrađena od drveta u 19. veku. Prozori su urađeni u bojama tako da izgledaju kao da ih posmatrate kroz kaleidoskop. S obzirom da se radi o privatnom vlasništvu, budite tihi i pazite da ne narušavate nečiju privatnost. Mesto za fotkanje se nalazi u hodniku na samom ulazu, tako da nemojte zalaziti dalje ka stanovima. Ceo taj kraj, brdo, gde se nalazi ova kuća je predivan. Zavirite što više možete u ulaze i dvorišta, balkone i kutke koji zaista ostavljaju bez daha.
Batlemi crkva Ovaj deo je isto jako insteresantan za fotkanje i razgledanje. Ukoliko budete imali sreće, na stepeništu će vas dočekati lokalna patka, iz dvorešta pored, koja se tokom dana šepuri i pozdravlja prolaznike. Jako je zanimljiva i druželjubiva te možete odraditi fotografiju sa njom dok se u pozadini vidi Tbilisi. Kao ja na primer. Naravno, imajte na umu da životinje nisu igračke i poštujte njenu slobodu, nemojte je terati, gurati, hvatati ili bilo šta što je može uplašiti ili izazvati joj stres. Nije plašljiva te će i sama doći da se fotka.
Trg Slobode Glavni trg u gradu, kružni tok odakle počinju zanimljive okolne ulice. U sredini kružnog toka se nalazi ogromna statua Svetog Đorđa koji ubija aždaju. Poznata Rustaveli avenija kreće baš sa ovog mesta, ulica poznata za kupovinu, šetnju i hotele. Na samom početku se nalazi i veliki tržni centar. Zimi je prekrasno ukrašena, kao i većina grada. Apsolutno smo bili oduševljeni kako je sve sa ukusom okićeno.
Most mira Most mira je pešački most, otvoren 2010. godine, čelične i staklene konstrukcije, prekriven led diodama tako da predstavlja atrakciju i tokom večeri kada sunca nestane. Preko reke Kura povezuje Rike park sa starim gradskim jezgrom. S obzirom da svoj modernistički izgled, bio je tema raznih kritika tokom gradnje, da li će se ili ne uklopiti u ambijent. Meni se lično dopada kako izgleda, a danas je jako posećen od strane turista i lokalaca. Kada ste tu, posetite i Rike park, idealan za predah od grada.
Katedrala Svete Trojice Glavna je pravoslavna katedrala u Tbilisiju, završena 2004. godine, nakon nekoliko godina izgradnje. Treća je najveća pravoslavna katedrala na svetu. Zovu je još i Sameba. Ona je sinteza tradicionalnih stilova koji dominiraju gruzijskom crkvenom arhitekturom u različitim fazama istorije i ima neke vizantijske prizvuke. Sa platoa crkve se pruža predivan pogled na grad. ovaj deo grada je jako zanimljiv sa strane jako velikih različitosti između siromaštva i onih bolje stojećih stanovnika. Baš je prisutan kontrast. Pogledajte fotografije.
Mtatsminda Park Uređeni park koji se nalazi na vrhu planine sa istoimenim nazivom, odakle puca pogled na grad. U uređenom parku se nalaze i razne vožnje koje su svojstvene luna parku, sve do ogromnog točka, visine 65 metara, koji dodatno doprinosi dobrom pogledu na stari grad. Do njega, na 700 metara visine, možete doći kolima ili uspinjačom koja se proteže iz grada, a izgrađenom davne 1905. godine. Zanimljiva lokacija za porodice sa decom. Tematski park. Pogledajte fotografije.
Fabrika Ukoliko volite urbane, hipsterske kvartove gde je atmosfera opuštena, a zidovi ofarbani u svim mogućim bojama – Fabrika je mesto za vas. Lampice, biljke, mračni toaleti. Nešto kao naša Savamala. Alternativna scena Tbilisija, mogu vam reći jako dobra. Uživao sam. U sklopu Fabrike postoje restorani, barovi, hostel, izložbeni prostor i radnje. Super su im kolači, cirka. Mi smo klopali, nisam bio neešto oduševljen hranom ali može da prođe. Ne očekujte previše u životu, stara poslovica. Pogledajte fotografije.
Spomenik Hronika gruzijska Predstavlja veliki i prilično imponzantan spomenik novijeg datuma, sagrađen na brdu na periferiji grada. Donji delovi šesnaest stubova, koliko ih ima, prikazuju život Isusa i drugih značajnih ličnosti iz istorije Hrišćanstva, dok se u višim delovima nalaze članovi kraljevske porodice i vladari Gruzije. Pored samog spomenika nalazi se mala pravoslavna crkva, a ne propustite sa ovog brda i pogled na jezero. Ulaz se ne naplaćuje i spomenik je za posetu otvoren non stop. Pogledajte fotografije. Kako doći? Najbliža metro stanica je Ghrmaghele, ispred koje možete preći na autobus 60, koji vozi pravo do spomenika. Prevoz i taksi po Gruziji je jako jeftin. Druga opcija je da iz grada taksijem doćete do samog spomenika gde će vas vožnja koštati oko 4 evra.
Gardenia Shevardnadze Kada se budete vraćali sa spomenika “Hronika gruzijska”, svratite do ove čajdžinice koja ima predivnu baštu, daleko od gradske vreve. Probajte ukusni kolač, kafu ili čaj. Uživajte u zelenilu.
Meidan bazar Gruzijske rukotvorine, vino i još mnogo suvenira u bazaru podzemnih tunela. Bazar ide skroz ispod ulice, a udaljen je svega 5 minuta hoda od sumpornih kupatila. Jako zanimljivo mesto. Pogledajte fotografije.
Kriva kula sa satom Još jedna jako zanimljiva lokacija u Tbilisiju, zapravo nije toliko stara koliko izgleda. Imaćete utisak da se nalazite u Alisinoj zemlji čuda, jer njen šašavi nesvakidašnji izgled baš podseća na takav neki momenat. Kula je deo lutkarskog pozorišta koje se nalazi iza tornja te ukoliko imate vremena možete svratiti i na neku predstavu. Ovo je super mesto za fotkanje, turisti nikako ne zaobilaze ovaj ćošak. Sama ulica u kojoj se nalazi kula je jako simpatična, puna malih kafea i restorančića, a nedaleko odatle se nalazi jako dobar restoran na balkonu koji vam toplo preporučujem. Sjajna atmosfera, muzika, pogled, lokacija i hrana. Desetka. Pogledajte fotografije.
Buvlja pijaca Ukoliko volite stare predmete, buvlja pijaca koja se održava svakodnevno je prava stvar za vas. Ogroman asortiman nakita, vinil ploča, knjiga, starih fotoaparata, mapa, odeće i još mnogo toga. Otvorena je svakog dana od 10 do 17 časova, a udaljena nekih 10 minuta hoda od krivog tornja sa satom. Ne zaboravite da se cenkate! Pogledajte fotografije.
BONUS: Sami istraćujte stari grad, mislim da bih mogao da dan, čak dva, provedem samo istražujući sve te živopisne balkone i unutrašnjosti zgrada koji su zaista čarobni. Sa svim tim bojama i detaljima.
Kako do Tbilisija? Mi smo najjeftinije prošli tako što smo leteli iz Budimpešte do Kutaisija, te zatim autobusom možete direktno doći sa aerodroma u Kutaisiju do glavnog grada. Vožnja traje oko tri i po sata a košta 10 evra po smeru. U Budimpešti je lako ostaviti svoj auto na aerodromu, postoji nekoliko obezbeđenih parkinga koji zapravo nisu uopšte skupi, izađu oko 2 evra po danu. Ostavljam vam linkove za sve navedeno: Aviokompanija za let Budimpešta – Kutaisi: WizzAir Parking na aerodromu: Holiday Parking Autobus Kutaisi aerodrom – Tbilisi: Georgian Bus
Iz Beograda do Tbilisija možete doći sa presedanjem. Uglavnom najbolje cene sam nalazio preko Lufthanse od 150 evra za povratno putovanje (ručni prtljag), ali možete tražiti i preko Pegasusa koji leti preko Istanbula. Još jedna dobra konekcija može biti poljski LOT.
Ukoliko želite da iz Tbilisija stignete do grada Kutaisija (ne do aerodroma) ili možda Batumija, najjeftinije je doći sa maršrutkom, tradicionalnim kombijem koji razvozi narod po gradovima. Svi ti kombiji kreću sa stanice Okriba. Dođete, pronađete svoj prevoz, platite, uđete i čekate da se napuni. Nemaju red vožnje. Kreće kada se napuni. Mi smo čekali oko pola sata da krenemo za Kutaisi.
Osiguranje Ne zaboravite da uplatite sebi putno osiguranje koje će vas sačuvati od neplaniranih i visokoh troškova u slučaju da se razbolite. Naročito sada tokom pandemije. Ja lično preporučujem Milenijum osiguranje koje koristim već godinama, a obuhvata sve što je potrebno da se osećate sigurno i bezbrižno tokom putovanja.
Sim kartica / internet Ukoliko želite da imate internet tokom boravka u Gruziji najbolje je da kupite jednokratnu sim karticu. Karticu možete kupiti na aerodromu po izlasku sa terminala, preporučujem operatera Magti, provereni su te je domet jako dobar. Ja sam svoju platio oko 5 evra za 5 gigabajta koje možete koristiti tokom deset dana boravka. Postoje razni paketi tako da se raspitajte za najbolji vama. Meni je ovo bilo super dobro i povoljno.
Prevoz po gradu U Tbilisiju postoje dve metro linije i pregršt autobuskih linija. Lako se sve koristi i jako je jeftino. Sve što treba da kupite je “Metromoney” karticu koja košta 2 larija (0.60eur/ 70 dinara) i da je dopunite novcem koji ćete posle koristiti u prevozu. Dopune kasnije možete odraditi na šalteru ili automatima. Jedna vožnja prevozom košta 0.50 larija (0.14eur/ 17 dinara). Takođe, moram vam reći da je i taksi jako pristupačan, zapravo jeftin, najbolje je da skinete aplikaciju Yandex i nju koristite: GooglePlay ili AppleStore
Mesto koje nisam pomenuo u prethodnom tekstu, a dobiće svoje posebno na blogu, jeste gradić pod nazivom Oberamergau, na nemačkom sa dva slova “m”. Nedaleko od Garmiša, koji sam posetio pre desetak godina, nalazi se ovo živopisno mestašce, poznato po duborezima, strasti, ali i po čuvenoj metodi zidnog slikarstva “Lüftlmalerei”. Ova rukotvorina podrazumevala je oslikavanje baroknih fasada u Italiji i južnoj Nemačkog, gde je u 18. veku postala jako popularna na potezu podno Alpa. Bio je to jedan od načina da bogati trgovci, zanatlije i seljaci istaknu svoju raskoš. Pokažu koliko su imućni. Teme ovakvih dela bile su uglavnom religioznog karaktera, od svetaca do likova iz njihove čuvene “Strastvene predstave” (Passion play), još jedne zaista neverovatne stvari po čemu je Oberamergau poznat.
Fotograf: Igor Plotnikov
Lokalna legneda kaže da se od 1634. kada je po prvi put predstava izvedena, ona izvodi na svakih deset godina, pre svega zbog zaveta koji je stanovništvo dalo. Elem, u to vreme, ovaj nemački gradić, tadašnje selo, zahvatila je kuga koju je neko doneo sa strane te su se ubrzo stanovnici sela zavetovali da će svakih deset godina održavati poneku strastvenu predstavu ukoliko ih Bog poštedi ljudskih gubitaka. Dalje priča ide da baš od momenta kada je zavet dat, u selu niko od kuge nije preminuo. Kuge danas svakako nema ali predstava i dalje postoji. Ona je zapravo uprizorenje Isusove strasti a bavi se poslednjim periodom njegovog života, oko dolaska u Jerusalim, pa do njegovog pogubljenja raspećem. Tri glavna segmenta su predstavljanje Hrišćanstva koje u to vreme zamenjuje Judeizam, Jude koji otkriva lokaciju Isusovu te na kraju i samo Isusovo raspeće. Predstava je često bila kritikovana kao antisemitsko delo, što je dovelo do toga da poslednjih godina organizatori ulažu posebne napore kako bi se sadržaj korigovao i revizirao. Danas se predstava održava svake nulte godine, trebala je 2020. ali je zbog pandemije pomerena za 2022. Verovali ili ne, u njoj učestvuje oko 2000 glumaca, pevača, instrumentalista, tehničara. Reklo bi se – celo selo. Dodao bih još jednu fenomenalnu priču, o novcu. Kako je ova predstava sve više popularna, u godini kada se održava, prihoduje dosta novca gradu. Toliko, da se u narodu usvojila izreka “Strastvena predstava će to platiti”. Tako se na svakih deset godina neki veći projekti koje grad ima, finansiraju zapravo iz ovog budžeta, tj. zarade.
Fotograf: Igor Plotnikov
Vraćamo se na oslikavanje fasada, o kojima smo krenuli da pričamo. Ova dela nastaju kada se akvarel na mineralnoj bazi nanosi na tek postavljen, svež malter te na kraju dok se zajedno sa njim suši, postaje fiksni sloj, kasnije nerastvorljiv u vodi. Što plastično znači, da oslikani deo zajedno sa malterom postaje fasada, otporna na vremenske prilike. Estetika ovakvih dela ponekad prelazi granicu kitnjastog, ali sve zajedno čini jedno ogromno umetničko delo na otvorenom, čime se Oberamergao zapravo najviše i diči. Zaista privlači turiste sa svih strana sveta. Metod slikanja je dobio naziv “Lüftlmalerei”, dobijen od reči “Luft” što znači vazduh i “Malerei” – slikarstvo. Prva verzija nastanka kaže da je naziv u uskoj vezi sa slikanjem na vaduhu i važnošću brzine slikanja jer se boja na vazduhu brzo sjedinjuje sa malterom i suši. Druga verzija pomalo zanimljivija, kaže, da je Franc Cvink, najpoznatiji zanatlija svoga esnafa, u Oberamergau živeo u kući koja je nosila ime “Zum Lüftl”. Zbog profesije kojom se bavio, zvali su ga “Luftmaler” (Fuftl maler) te se nakon njega razvila čitava jedna nova grana slikarstva.
Fotograf: Karamysh
Ovaj simpatični, pomalo stidljivi gradić krije još mnogo toga. Umetnost je ovde pronašla dom. Pored slikarstva, stanovništvo se još od 1520. godine, kada je po prvi put zabeleženo, uspešno bavi rezbarenjem drveta, prilikom koga nastaju najsjanija umetnička dela Od figura, bubnjeva, vitraža, pa do razne grnčarije. Potpuno besplatno možete posetiti najpoznatiju radnju ovog tipa pod nazivom “Pilatushaus“, uživati u radovima, a možda nešto i pazariti. Obavezno posetiti i crkvu Svetog Petra i Pavla, koja možda spolja ne izgleda nešto preterano velelepno, ali je unutra prava poslastica umetnosti, od fresaka do figura i detalja. Priroda je svakako ono što je najvažniji segment turističke ponude ovog kraja, jedna od najnetaknutijih u Nemačkoj, ovaj region je popularan kod svih ljubitelja planinarenja, skijanja, hajkinga i svega što ima veze sa odsustvom civilizacije. Krenuvši od najbližih vrhova do kojih možete stići žičarom iz samog grada, uživati u pogledu na krovove, Oberamergau možete koristiti i kao bazu za obilazak ostalih atrakcija ovog regiona. Neke od njih sam naveo u prethodnomtekstuo Nemačkoj, pa bacite pogled. Pored liste atrakcija koju sam pripremio za vas, nemojte nikako propustiti dve zanimljive građevine u blizini. Prva je opatijaEttal, koja zapravo podseća na zamak, nedaleko od grada. Druga je palata Linderhof, na nekoliko minuta vožnje. Što bi u nekom TV šopu rekli – ali to nije sve! Za one sa pojačanom željom za adrenalinom, tu je i bob na šinama, jedan od najdužih na svetu, spreman da vas provoza sa vrha do podnožja, sedamdeset krivina, po svim vremenskim uslovima. Ne znam šta bih vam više rekao, osim srećan put!
Ukoliko želite još ideja za putovanje po Nemačkoj, zapratite instagram nalog Turističke organizacije Nemačke. Mene možete podržati na mom profilu!
Priroda nije beg od stvarnosti, ona treba biti njena definicija. Ono što danas nazivamo stvarnošću, daleko je od nje. Ili bi trebala biti. Kada god otputujem negde, da li to bili evropski gradovi ili peščane plaže jugoistočne Azije, odvojim bar dan, dva za gustu prirodu. Gustu, jer gradske parkove ne računam. Želim da ovde sa vama podelim deset lokacija koje preporučujem za reset uma i baterija. Neke sam obišao, neke jedva čekam. Šta videti u Nemačkoj? Šta obići u Nemačkoj? Krenućemo od vrha, u svakom smislu te reči. Kada kliknete na naziv mesta, iskočiće vam tačna lokacija na gugl mapama. Listu mesta sam poređao od najjužnijeg, najbližeg nama, do najsevernijih. Ispod, na dnu teksta ću ih grupisati po regijama, šta možete sa čim da kombinujete.
Za više ovakvih objava zapratite me na instragramu. Za više lokacija po Nemačkoj zapratite njihov profil. Uživajte!
Zugspitze Pre desetak godina sam prošao kraj ove grdosije, hteo da se popnem, ali sam tada bio siromašni student bez love. Pentranje je koštalo negde oko 50 evra po osobi, povratna karta za žičaru. Danas je cena 63 evra a kartu možete kupiti ovde. Bilo mi je previše dati za to, s obzirom da sam povratne karte preko WizzAira do Nemačke tada platio oko 25 evra, a spavao besplatno preko aplikacije couchsurfing. Elem, čuo sam, a i video kod drugih putnika da je pogled sa vrha, negde sa 3000 metara nadmorske visine – brutalan. Imate pristup pogledu od 360 stepeni, svuda oko sebe, priliku da prebrojite oko 400 drugih vrhova koji se šepure na horizontu – vrhove Nemačke, Austrije, Italije i Švajcarske. Zugspitze je ujedno i najviši vrh Nemačke, a na samoj je granici sa Austrijom. U blizi glečera se nalazi i najviša crkva u Nemačkoj. Eto šta je sve moguće osvojiti.
Eibsee Odmah u podnožju najvišeg vrha Nemačke, nalazi se po mnogima, najlepše jezero u zemlji – Eibsee. Zapravo, predeo oko jezera i boje koje će vas dočekati, najveće su blago koje je priroda mogla podariti. Oko jezera postoji uređena pešačka staza, koju svako ko je posetio ovo mesto, preporučuje. Takođe, može se iznajmiti čamac. Lokacija je sve popularnija kod turista te iako je najlepše leti, preporučuje se da se poseti u maju ili septembru, ne bi li se izbegle velike gužve, što je često slučaj. Ovde imate i sajt jezera, mada ne vidim da postoji opcija na engleskom jeziku.
Schrecksee Pričaju da je ovo jezero jako jezivo, ja na fotografijama ne vidim zbog čega. Samo ime mu govori tako. Ovo je najviše alpsko jezero u Nemačkoj, na nadmorskoj visini od 5.949 metara, i do njega nije baš lako stići. U jednom smeru se pešači oko 4 sata, iako po fotografija tvrdim da se zaista vredi upuštati u ovu avanturu. Budite sigurni da krenete na vreme kako biste se vratili pre zalaska sunca. Leti, oni najhrabriji se mogu i rashladiti u njemu, prijatnih 12 stepeni čeka na vas. Ne znam za vas, meni je ovo jezero prelepo, pomalo mistično, ali nikako jezivo. Proveriću, pa vam javljam. Ako proverite pre mene, čekam. Početna tačka za trek se mislim nalazi ovde, ali proverite sve na ovom sajtu gde je na engleskom objašnjeno kako da dođete do jezera iz Minhena, javnim prevozom ili autom.
Partnach kanjon / Fotograf: Manuel Keller
Kanjon reke Partnach Ovu lokaciju sam posetio pre nekih desetak godina, tokom posete fantastičnom gradiću Garmiš Partenkirhen! Sećam se da mi se ovaj kanjon urezao u sećanje kao fenomenalno iskustvu te bih ga rado ponovo posetio. Ruta nije predugačka, ali je staza koja prolazi ispod vodopada, tik iznad nabujale reke, nešto što morate obići. Bacite pogled na fotografiju i sve će vam biti jasno. Staze su otvorene tokom cele godine osim u proleće kada se sneg na planinama topi te kanjon nije bezbedan zbog količine vode. Cene i radno vreme možete proveriti kod njih na sajtu. Ukoliko ste ovde, obiđite i čuveno sklijalište kraj grada.
Königssee Ovo jezero se nalazi zaista daleko od bilo kakve jurnjave, daleko od saobraćaja i buke. Ovde možete apsolutno uživati u nestvarnoj tišini. Iznajmiti čamac u kojem ćete besciljno plutati, ili jednostavno satima sedeti na molu. Gledati u ono što svakodnevno treba da nas okružuje. U ovom moru tišine, jedino što se može čuti je ponekad sirena brodova, koji su između ostalog, kako bi sačuvali tišinu – električni. Strme litice daju na ozbiljnosti, smaragdna boja na lepoti. Baš zbog litica koje grle ovu lepotu, ne postoje staze kojima možete šetati oko jezera, već mu možete pristupiti sa tek nekoliko tačaka. Ovde se nalazi na engleskom objašnjenje kako do jezera možete stići iz Minhena.
Blautopf Legenda kaže da je u ovoj vodi, čarobno plavoj, tužna sirena naučila da se smeje. Plavi lonac, što je bukvalni prevod sa nemačkog, zapravo je kraj (završetak) jednog podzemnog sveta, pećinskog sistema koji je milenijumima erozija iskopavala. Voda na ovom mestu izvire pod velikim pritiskom, sa izmerene dubine od 21 metar. Blautopf je prelep dok ga posmatrate sa strane, dok kod ronioca ima jako lošu reputaciju, jer je dosta njih izgubilo život prilikom istraživanja podvodnih pećina u njegovim dubinama. Kažu da nisu baš prijateljski nastrojene. Nemojte pokušavati, ostanite na kopnu i uživajte u prizoru.
Vodopad Urach Ovo je verovatno jedan od poznatijih i najlepših vodopada u Nemačkoj. Kažu da je zaista jedinstveno iskustvo posetiti ovo mesto jer se voda sliva sa četrdeset metara visine, pada na tlo, dalje formirajući potočiće. Vodopad se može posmatrati iz nekoliko pozicija. što čini ovu avanturu atraktivnijom, sa samog dna ali i vrha. Netaknuta priroda ove lokacije daje na značaju.
Bastei O ovom neverovatnom predelu sam već govorio, kako na svom instagram profilu, tako i na sajtu. Lavirint stenovitih stubova, guste šume i zastrašujućih tvrđava. Jedno od najdramatičnijih mesta u Nemačkoj. Veći deo tvrđava koje su postojale na vrhovima stena su uništene te su od nekih ostale ruševine koje možete posetiti. Ali ono što je najlepše od svega, kada se popnete gore, je zapravo pogled. Zaista nešto nesvakidašnje. Nekoliko gigantskih stena povezuje, verovali ili ne, pešački most, koji je 1850. sagrađen od drveta. Nedugo zatim, drvena, ne baš tako čvrsta konstrukcija bila je zamenjena kamenom. Koja postoji tu i dan danas. Ono što je zanimljivo istaći – most je oduvek bio u funkciji turizma. Nije imao nikakvo dodatno zaduženje, osim da posetiocima pruži užitak. Takođe bih istakao mogućnost slobodnog penjanja po stenama, za one koji su u toj priči. Veoma popularna lokacija za taj sport.
Rakotz Bridge – Rakotzbrucke
Rakotzbrücke Kameni most u Kromlauer parku, sagrađen davne 1860. po narudžbini viteza iz lokalnog grada. Most je izgrađen od grubog lokalnog kamena, jako tankog luka, pa se ima utisak da je zapravo ova građevina projektovana da bude lepa ali ne i preterano korisna. Baš zbog svoje “nežnosti”, most je danas zabranjeno prelaziti, već ga možete posmatrati isključivo iz daleka. Naravno, posebno je projektovan da u odsjaju vode formira krug kao sa fotografije, što mu daje na lepoti i atraktivnosti pre svega fotografima. Obe strane mosta su ukrašene tankim kamenim tornjevima, stvorenim da izgledaju kao bazaltni stubovi, koji se inače javljaju na mnogim mestima po Nemačkoj.
Königsstuhl Ja sam se lično oduševio kada sam video fotografije ovih litica u Nacionalnom parku Jasmund, na ostrvu Rigen. Ono što je posebno očaravajuće je njihova bela boja, jer se sastoje od krečnjaka, krečnjačkih stena, koje se visoko uzdižu iz mora i okolne šume. U samom nacionalnom parku postoje razne staze za šetnje, kilometrima dugačke, a najatraktivnija je duž grebena i mora, od grada Sassnitz na jugu pa sve do mesta Lohme na severu ostrva. Ova ruta je dužine 11 kilometara i najpopularnija je. Najbolji pogled na same litice pronađite na vidikovcu pod imenom Victoria koji se inače nalazi na ovom potezu. Postoji legenda da naziv “Kraljeva stolica” potiče još iz 1715. kada je sa ovog mesta švedski kralj komandovao pomorskom bitkom protiv Danaca. Bitka je toliko bila iscrpljujuća da je kralj morao da prisedne malo i zauzme stolicu. Naravno, logičniji izvor o nastanku imena datira mnogo ranije, pritom nije tako dramatično. Želim ovo posetiti. Celo to ostrvo krije raznolike lepote i kutke za odmor, šetnju i fotkanje.
Podelićemo lokacije po grupama, one koje su blizu te ih možete kombinovati. Postaviću i obližnje gradove u kojima možete pronaći smeštaj:
MINHEN ili GARMIŠ PARTENKIRHEN Zugspitze, Eibsee, Schrecksee, Partnach i Königssee ULM ili ŠTUTGART Blautopf i vodopad Urach DREZDEN Bastei i Rakotzbrücke STRALSUND ili RUGEN Königsstuhl
Nadam se da ste uživali te da sam vam možda predložio neke lokacije za koje niste znali a dobili ste želju da ih posetite! Kao što rekoh, najbolje je kombinovati, grad, kulturu, hranu i prirodu, a Nemačka je idealna destinacija za to. Posetite sajt Turističke organizacije Nemačke za možda više informacija ili dodatnu inspiraciju. Javite mi u komentarima svoje utiske!
