Kako smo došli do toga da obožavam mostove? Spajali su zaraćene strane Beograda. Oduvek sam ih crtao po ižvrljanim sveskama, nazivao pogrdnim imenima. Ovaj lepotan nazvan je po revoluciji, datumu kada je započela. Da ih je više, pa da svaki most na svetu ima svoju.
Živim opsesiju da u svakom gradu lovim poglede, one najlepše sa vrhova brda, zgrada ili antena. Vidite li Isusa preko puta? Zdravo, drugar. Podno njega nalazi se jedan od tih pogleda – na most, na grad, na sve što ste ovim putovanjem dostigli. Zaplovili smo brodićem ka drugoj obali reke Težo, pre svega da kupimo čarape, sa mostom na njima. Poljubili vrata, otvorili neka druga. Posmatrali. Sve dok oči nisu upile dovoljno svega. Tada smo se uberom vratili na prvu stranu, preko crvene gvožđurije, blejali kroz prozor kao prosečan pas. Jer oni najbolje znaju uživati u momentima. Učenje je revolucija. Četrdeset i pet meseci trajala je izgradnja, sada je jedan od najmoćnijih simbola Lisabona. Šta sve možemo naučiti za to vreme?
Kada se sa širokih traka spustite u uske ulice, zastanite kraj visokih crvenih stubova, jer se svaka priča mora sagledati sa obe strane. Nije potrebno da kao i ja budete zaluđeni mostovima, ima na ovom keju muzeja, utvrđenja, kolača, skejtaša, ptica i svega što Lisabon čini metropolom. A kada zađete ka kopnu, među tramvaje, mirise, kaldrmu i sazvežđe restorana, Lisabon postaje neodoljiv. Kažem vam, dve strane iste priče.
Uživajte kraj mosta u smiraj dana, probajte tart u Pastéis de Belém, vozite električni trotinet po šetalištu, popijte pivo na stepeništu ispred MAATa. Zamišljajte San Francisko. On će se već nekako snaći.
Ti si stvoren za kratku formu i da nam svima preneseš momente sa putovanja. Po tome si drugačiji. 🙂
Hvala punooo Jelena!
Hvala puno Antonija! 🙂