Doha, glavni grad države Katar, recimo nije baš “must see” destinacija ali je svakako dovoljno zanimljiva za pauzu između letova kompanijom Qatar Airways. U jednom od predhodnih postova sam spomenuo da ukoliko letite ovom kompanijom sa presedanjem u Dohi, oni će vam obezbediti besplatnu tranzitnu vizu, potrebno je samo aplicirati preko njihovog sajta. Dobija se za par radnih dana.
Let od Beograda do Dohe traje oko 5 sati, za razliku od Etihada kojim sam išao za Tokijo sa presedanjem u Abu Dabiju, hrana kao i zabavni sadržaj u avionu je oskudniji. Ekrani koji se nalaze iznad sedišta lošeg su kvaliteta, tako da praktično i ne možete gledati filmove koji se vrte tokom leta. Hrana nije loša, ali svakako, moje mišljenje je da je na letu Etihada od Beograda do Abu Dabija bila dosta bolja. Posada aviona je dosta ljubazna i obično uvek ima nekog ko priča srpski ili hrvatski jezik.
Kada izađete iz aviona, možete se upititi na pasošku kontrolu, lupiće vam pečat pomalo nezainteresovani, i eto van u Dohi. Naša stjuardesa nam je preporučila da uzmemo taksi umesto da koristimo gradski autobus, mada i po forumima možete naći da je korišćenje javnog prevoza u Dohi pomalo komplikovano. Kada izađete sa kontrole, sa desne strane možete naći menjačnicu, gde je kurs oko 4 rijala za 1 evro. Nakon toga se možete vratiti nazad i krenuti ka izlazu “TAXI”. Taksijem se do centra Dohe stiže relativno brzo, za nekih 15 minuta. Cena vožnje od aerodroma do centra košta oko 11 evra, dok je povratna vožnja sa istog mesta gde smo izašli do aerodroma 7 evra.
Prvo što sam zapazio u Dohi je šarenilo. počevši od rasvete na autoputu između aerodroma i grada, brodova u luci koji šljašte u svim mogućim bojama, do zgrada u samom centru. Potrošili smo nekih dva i po sata obilazeći “Souq Waqif“, nešto kao velika pijaca sa malim uskim uličicama, dućanima i raznim lokalnim proizvodima u ponudi. Možete kupiti suvenire, košulje, ćilime i tepihe, lokalnu hranu i piće. Prošetajte pored mora i posetite muzej Islama ako ste u Dohi pre 19 časova, ja nažalost nisam imao priliku ali sam čitao po forumima da zaista vredi. Lutali smo uličicama, osetili dosta mirisa, malo upoznali lokalnu kulturu, pojeli neke lokalne pice, bile su jako dobre. Ili smo mi bili jako gladni.
Doha nema mnogo turista, jako, jako je pokrivena kamerama, nigde do tada nisam video toliko kamera po metru kvadratnom. Osim možda u Londonu. Osećaćete se sigurno generalno, ali je atmosfera u samom gradu jako čudna, po meni zapravo jako neprijatna. Kao da su svi tu po nekoj kazni, tumaraju, ne ističu se, znaju šta treba a šta se ne sme. Uštogljena. Tiha a opet bučna. Čuje se muzika, ringišpil, deca, ptice. Ima tu i arapske i zapadnjačke muzike, nadjačavaju se. Jako je zanimljiva pijaca životinja, tu su uglavnom ptice, papagaji, zeke, kornjače. Ne znam baš da vam objasnim tačnu lokaciju, jer sve ulice su tako slične, uske i haotične ali sigurno ćete nabasati na istu. Muškarci šetaju sa muškarcima. Žene šetaju sa muškarcima. Žene sa ženama ukoliko su turisti. Sedimo na ogradi, jedemo vruće pice, komentarišemo, nadamo se da ne razumeju, toplo je, more se ne oseća, niti povetarac niti riba. Jedva smo i došli do vode, nekim tunelom, razdvaja nas široki bulevar. U pozadini blješte oblakoderi, oslikavaju se na vodi. Boje su jarke, haotične, na kraju jako zanimljive, ostaju u sećanju.
U blizini uskih ulica se nalazi i ogromna konjušnica, sa dosta konja koji trčkaraju u ogradjenom prostoru ili odmaraju u svojim boksovima. Sve to možete obići besplatno. Jedna od zanimljivijih stvari. Nismo imali vremena za okolna mesta u gradu, moguće je da ima još nekih zanimljivih delova, ali svakako mislim da Dohu možete obići u jednom, dva dana. Svakako, ukoliko imate pauzu izmedju letova, ne propustite priliku. Važno je napomenuti da se ni u jednom momentu nismo osetili ugroženim niti da neko hoće da nas nasamari, naplati više, iznudi novac. Sasvim jedan pristojan izlet u dosadnjikavom gradu. Drugačijem od onoga što sam vidjao, te drži budnim. Vratili smo se nezainteresovanim carinicima i ubrzo se ukrcali u najveći putnički avion na svetu, razduševljeni se zavalili u sedišta i nastavili ka Tajlandu.