Kako do? – putriota

November 24, 2020August 12, 2022

Kako do Semeteškog jezera?

Ukoliko ste na Kopaoniku ili u prolazu ovim krajem, preporučujem posetu simpatičnog malenog Semeteškog jezera. Jezero je prirodno, kružnog oblika prečnika 60 metara, dok je dubina oko četiri metara. Iako meštani veruju da je ova vodena površina jako misteriozna, da čuva razne legende i tajne te da dno jezera zapravo i ne postoji. Ono što je svakako zanimljivo za Semeteško jezero je prirodni fenomen koji je redak – formiranje plutajućih ostrva gde neka od njih sadrže čak i visoko rastinje, drveće. Tokom vetrovitih dana ova ostrva se pomeraju, plutaju po površini na sve strane, tako da izgled jezera zapravo nikada nije isti. Inače, na samoj obali izgrađene su brvnare koje u odrazu formiraju jako instagramičnu lokaciju gde se možete fotkati do iznemoglosti. Postoje smeštajni kapaciteti ali i restoran, koji nažalost pri našoj poseti nije radio već je renoviranje bilo u toku. Društvo će vam praviti i domaće životinje od kojih su najglasnije ali i najbezobraznije guske. Non stop se svađaju i traže klopu.

Da pređemo na ono najvažnije. Kako do jezera doći s obzirom da po Gugl mapama nijedan put ne vodi do njega? Postoje dve opcije ukoliko idete kolima. Prva je da izaberete avanturistički, kraći put ne baš tako očuvanim makadamom, koji vodi kroz zaista lepe planinske predele i vidikovac Slap. Ovaj put preporučujem samo terenskim vozilima, nemojte se upuštati na ovaj poduhvat sa klasičnim gradskim automobilima. Mi lično smo krenuli do jezera makadom, ali smo se iako smo imali terenac, vratili asfaltnim putem koji je malo duži. Zapravo nismo ni znali šta nas očekuje, ali smo na kraju jako zadovoljni što smo iskusili obe opcije. Tačka na mapi gde trebate skrenuti desno ukoliko idete iz centra Kopaonika za makadam je ovde. Dok je sigurniji i lakši put dobrim asfaltnim putem moguć kada sa Kopanika krenete prema Raškoj. Evo i tačke gde skrenuti desno sa magistralnog puta (ili levo ukoliko idete iz Raške). Kod obe varijante, kada skrenete desno pratite glavni pravac koji će vas odvesti do jezera. Uživajte u ovom izletu i javite svoje utiske!

Ukoliko vas zanimaju ostale kolacije koje možete posetiti u ovom kraju, pogledajte moju gugl mapu.

Za više ovakvih ideja, fotografija i klipova posetite i zapratite moj instagram nalog.

Posetite moj youtube nalog i pogledajte poslednji video o Aralskom moru!

October 11, 2020

Kako doći do Krčedinske Ade?

Krčedinska Ada je ostrvo na Dunavu, jedno od najvećih, kažu poslednja oaza recimo netaknute prirode u ovom kraju. Ostrvo je slobodno za posete te ukoliko imate svoj čamac možete ga bez najave posetiti. Ako pak svoj čamac nemate, prevoz možete potražiti u restoranu Sidro nadomak Mosta kod Beške. Lokaciju restorana možete pogledati ovde. Pozovite ih, pitajte za cenu u zavisnosti koliko vas ide, mi smo plaćali mali čamac 3000 dinara (do petoro ljudi), veliki 6000 dinara (do dvanaestoro, mada nekada daju više). Plovidba od restorana do ostrva traje oko dvadesetak minuta. Ulaz na ostrvo se ne naplaćuje i nije ničije vlasništvo.

Ukratko o ostrvu:
Ostrvo je kao što rekoh jedno od najvećih na Dunavu, nastalo je tako što je reka presekla sama svoj meandar, te je od njega ostao samo uski kanal koji usled niskog vodostaja možete preći i peške. Stanovnici ove ade su uglavnom životinje koje se slobodno kreću na oko devet kilometara kvadratnih kolika je njena površina. Neke su tu tokom cele godine, kao što su konji, kokoške i mangulice, dok se krave tokom zimskih meseci prebacuju u okolna sela kod svojih vlasnika. Magarci nažalost više nisu stanovnici ovog ostrva ali se nalaze na farmi nedaleko od njega. Većina životinja imaju svog vlasnika koji s vremena na vreme dolazi, oilazi ih, dohranjuje i slično, ali su svi zajedno u prirodnom okruženju i staraju se sami o sebi uglavnom. Žive u krdima, često su prema ljudima nepoverljivi, ali jako pitomi u smislu da vam se ne može ništa desiti.

Da li mogu povesti svog psa?
Da, možete povesti svog psa na ostrvo i to vam niko neće zabraniti. Naravno, to iskreno ne preporučujem osim ako pas nije zaista poslušan i dresiran da neće lajati na životinje, juriti ih i slično, jer se svima njima uglavnom javi nagon za lov. Ili će pak biti jako uplašeni konja i krava kada ih možda po prvi put vide. U suprotnom ne verujem da ćete uspeti napraviti bilo kakav kontakt sa životinjama.

Poseta magarcima
Magarce možete posetiti na farmi kraj sela Kovilj, nedaleko od Krčedinske ade. Iz restorana “Sidro” ćete morati autoputem preko Dunava do pomenute lokacije. Auto možete parkirati isped kapije ne blokirajući prolaz te ući na istu. Obavezno je za sobom ZATVORITE. Na samom tom prostoru žive konji i magarci, koji su uvek negde na sredini imanja tako da ćete morati peške do njih. Većina je jako pitoma i sami će vam prići, vole da se maze i naravno da dobijaju poslastice. Najviše preferiraju šargarepu, tako da ponesite par kilograma za piknik sa njima. Oni magarci koji nisu raspoloženi za druženje sa ljudima nemojte ih forsirati. Kada im dosadite sami će otići od vas. Mladunci vam neće prilaziti i jako su bojažljivi, majke su zaštitnički nastrojene te iako su ekstremno preslatki ne forsirajte kontakt sa njima. Fotografišite ih sa daljine. Prilikom izlaska sa imanja proverite još jednom da li je kapija za vama zatvorena, kako životinje ne bi slučajno izašle.

Restoran Sidro
Pri poseti Krčedinskoj adi smo doručkovali na samom ostrvu, napravili piknik uz sremske specijalitete, što i vama od srca preporučujem. Prelepo je jesti na ćebetu u divljini, daleko od asfalta. Kasnije smo po povratku ručali u restoranu “Sidro” odakle smo i krenuli, bili jako zadovoljni hranom i cenama. Jedino je malo usluga bila sporija jer je dosta ljudi pristiglo na ručak u isto vreme. Svakako možete uz tamburice uživati u fenomenalnom pogledu na Dunav, most i Koviljski rit.

Saveti:
– ukoliko planirate posetu tokom jutarnjih sati imajte na umu da je trava svuda vlažna, ponesite rezervnu obuću i čarape. Obratite pažnju na najavljenu temperaturu te ponesite uvek nešto toplije.
– Na ostrvu ne postoji izvor vode niti prodavnica, obavezno ponesite svoju vodu i hranu koja je dovoljna za par sati boravka. Smeće ponesite nazad sa sobom.
– organizujte posetu ili ranije ujutru ili popodne pred zalazak, tokom letnjih meseci može biti jako vruće na otvorenom prostoru, a i životinje su manje aktivne.
– ponesite sa sobom poslastice za životinje, tako ćete najlakše ostvariti odnos. Kruške, šargarepu, kocke šećera za konje.
– najbolje je ostrvo obići od maja do oktobra.

Izleti:
Moj prijatelj Jovan, fotograf po struci, i ja smo krenuli sa organizacijom jednodnevnih izleta po Srbiji te bacite pogled na njegov i moj instagram profil za više informacija. Ovaj prvi izlet je bio i više nego uspešan gde je nas osamnaestoro uživalo u predivnom danu sa životinjama.

Za više fotografija i video zapisa pogledajte moj highlight odeljak “Srbija#3“

October 1, 2020

Kako do Černobilja?

Kako doći do Černobilja? Kako posetiti Černobilj?

Iz Srbije kao i iz bilo koje druge države, najlakše je Černobilj i celu Zonu isključenja posetiti organizovanim turama iz Kijeva. Evo ukratko mog iskustva:

PREVOZ
Iz Beograda smo leteli kompanijom Lufthansa sa presedanjem u Beču i Minhenu u povratku. Ukupno sa presedanjem smo putovali oko pet sati, dok smo povratnu kartu platili 170 evra. Sada vidim da je na relaciji Beograd > Kijev aviokompnaija SkyUp pokrenula direktan let dva puta nedeljno te eto prilike da bez presedanja do glavnog grada Ukrajine stignete za manje od dva sata, a što je najvažnije karte se kreću već od 80 evra za povratno putovanje. Čekirani prtljag nije uračunat u osnovnu cenu, samo ručni prtljag do 7 kilograma.

SkyUp
SkyUp je privatna ukrajinska low-cost kompanija osnovana 2016. koja je prvenstveno krenula sa čarter letovima za ukraijinske turoperatore. Flota kompanije se sastoji od 11 aviona Boeing 737NG, dok se još uvek čeka isporuku sedam aviona Boeing 737MAX.

SMEŠTAJ
Smeštaj smo mi bukirali preko sajta booking.com, što i vama preporučujem. Kijev je jako jeftin bio, te je i apartman bio vrlo pristojan za relativno malo para. Preporučujem da smeštaj bukirate u blizini železničke stanice jer odatle kreću ture ka Zoni isključenja i nuklearnoj elektrani. Do centra se može peške ukoliko volite da šetate, ili taksijem koji je zaista jeftin u Ukrajini. Imajte na umu da većina stanovništva kako u turizmu i van njega u Ukrajini ne govori engleski jezik.

Najvažnije: ČERNOBILJSKA TURA
Zonu isključenja morate obići u sklopu neke organizovane ture, jer postoje provere, zabranjeno je kretati se po zoni bez nadrzora, a najvažnije od svega, zbog svoje sigurnosti. Postoje jednodnevne ture koje traju oko dvanaest sati, dvodnevne i više dana. Mi smo uzeli jednodnevnu koja nam je bila po mom mišljenju sasvim dovoljna. Platili smo je 90 evra gde je uključen prevoz iz Kijeva do zone, vodič koji vam non stop priča, ručak. Postoji mislim više turo operatera, ja sam našim bio prezadovoljan te evo i linka ka njima: Chernobyl Tour. Sve možete rezervisati online i dogovoriti se sa njima. Svi govore jako dobar engleski. Kod obilazaka važno je da vam telo bude prekriveno, znači nema papuča i sandala, šorceva, suknji, kratkih majica. Poželjno je imati i kačket, kapu, šešir. Ne dirati ništa od predmeta tokom ture, ne sedeti na zemlji. Sve te instrukcije ćete svakako dobiti od vodiča. Naša tura je kretala ujutru u 8h kada smo se našli kod železničke stanice, gde su nas uveče vratili.

HRANA
Hrana je u Kijevu kao i sve ostalo, relativno bila jeftina tokom mog boravka. Samo sam želeo da preporučim pekaru “Pirogova” koja ima najukusnija peciva za doručak. MUST.

GALERIJA
Sav video materijal kao i fotografije sa ture kojoj sam prisustvovao u Černobilju možete pogledati na mom Instagram profilu u sekciji “Ukrajina“. Javite utiske!

PUTOPIS
Ukoliko imate vremena, na portalu pink.rs možete pročitati moje putopise iz Černobilja u par delova:
Deo prvi
uskoro izlaze ostali.

Uživajte i javite utiske ukoliko budete posetili ovo mesto!

August 3, 2020May 25, 2022

Kako do Taorskih vrela?

Pogledajte moj novi YT video! 18 sati na teretnom vozu!

Pre svega želim da kažem da su Taorska vrela za mene otkrovenje te da mi uopšte jasno nije zbog čega nisu više promovisana. Mada prijalo je biti sam u šumi dok sa svih strana žubori voda kroz prizore nerealne. Nerealno sam odlepio za ovim mestom. Druga stvar, da li me pratite na instagramu? Ukoliko ne, molim vas bez izgovora. Pod tri, znate li uopšte šta su Taorska vrela, da li ste čuli za njih?

Za ovo mesto sam kao i za većinu stvari u našoj zemlji saznao slučajno, putem svojih instagram kolega. Jedva sam ga nešto našao na mapi i zabeležio da pri prvoj poseti tom kraju svratim i istražim. Nakon nekoliko dana u ranču Harmonija, uputili smo se ka Perućcu baš ovim putem, koji nije baš sjajan mogu vam reći na početku, ali jestiv što bi rekli. Put od Valjeva vodi kraj manastira Lelić dalje kaTaoru i Makovištu. Nekoliko kilometara pre skretanja za selo Taor asfaltni put prelazi u solidan makadamski put. Na ovom linku postoji mapa svih atrakcija valjevskog kraja izmedju ostalog i Taorskih vrela, gde skrećete sa glavnog puta, kuda možete doći, gde parkirati. Pin lokacije bez detaljne mape možete pronaći ovde. Kada skrenete sa glavnog puta, smenjuje se makadam i asfalt, ali nije strašno i može se doći do vrela bez većih problema osim što ćete biti prinuđeni da vozite sporije.

Na samoj lokaciji kada stignete postoje donji vodopadi i gornji, čisto da se ne zabunite da su donji jedini, što može dovesto do zablude jer je razmak izmedju nih sigurno nekih 100 metara, te gornji sa puta i nisu vidljivi. Mi smo čuli zvuk vode te se uputili uzbrdo ka gornjim vodopadima. Sumiramo, auto možete ostaviti kod prvih, ali se takođe možete popeti uz brdo i ostaviti na poljani ispred drvene brvnare iza koje se kriju drugi vodopadi. Brvnara je zapravo kafić/ kafana, ali nisam siguran u kom periodu radi, dok sam ja bio tamo nije radio. Vodopadi se nalaze u selu Donji Taor i mesto je jako mirno i umiljato, sa predivnom prirodom, jako je tiho tako da možete čuti prirodu. Mene je sve ovo podsetilo na neku manju verziju Plitvica, koje važe za jedne od najlepših vodopada. Inače ova reka je bila poznata i po vodenicama od kojih je sačuvana samo jedna mislim i to u jako lošem stanju. Nakon eksploatacije dela ove reke za vodosnabdevanje okolnih mesta, vrela su dosta izgubila na svom obimu i impozantnosti, ali su meni i dalje jako nestvarna.

Mi smo dalje od vrela ka Perućcu krenuli uzbrdo putem ka tački C koja se nalazi na mapi. Znači odakle smo došli, za vrela smo posle mostića skrenuli levo još nekoliko metara, sada smo samo od tog mostića nastavili pravo uz brdo ka širem putu. Ovo se ispostavio još bolji put jer je makdam samo na deonici od vrela do tačke C, kasnije je asfalt te ukoliko dolazite iz Beograda možda nije loše da do vrela dođete preko Kosjerića.

Imajte na umu da vode na vodopadima nema tokom cele godine dovoljno da ceo prizor izgleda kako je sada izgledalo. Ja sam bio tokom jula, dok su mi rekli prijatelji da tokom oktobra nije bilo vode, a bogme i u aprilu je manjkalo. Tako da raspitajte se da li je neko skoro bio pre nego krenete na put. Ukoliko usput želite da obiđete još nešto, uputite se do fascinantne Lazareve stene! Javite mi utiske sa putovanja!