Stara Tisa / Tiha Tisa

Gde na kupanje? Gde na izlet?

Mi smo spojili izlet, klopu, piće i kupanje, tu kraj reke Tise. Zapravo Stare Tise, meandra koji je pretvoren u mrtvaju, dužine 24 kilometara. U selu Čurug, postoji dosta kafića i restorana na samoj vodi sa prilazom za kupanje. Tu je kafe restoran “Tiha Tisa” u kojem smo mi bili, sa divnom baštom i raznim simpatičnim detaljima, idealno mesto za odmor i kupanje. U sklopu bara postoji i lepo uređena peščana plaža sa suncobranima, kabinom za presvlačenje i improvizovanim tušem. Cene pića su jako pristupačne, nas petoro je cirkalo po dva do tri pića svako, ukupan račun je bio 1800 dinara. Voda u mrtvaji je solidnog kvaliteta, nije baš najčistija ali je skroz ok za kupanje. Temperatura vode je bila dobra, tokom plivanja prelazite iz toplih u hladnije delove i obrnuto. Na kraju dana smo seli u restoranski deo da klopamo ali je usluga bila jako spora zbog gužve te smo krenuli ka Zrenjaninu da večeramo. Preporuka za dnevni izlet i kupanje. Postoji opcija i da se vozite čamcem, ali i da noćite kod njih.

Nedaleko od Tihe Tise u produžetku mrtvaje postoji i javna plaža. Nismo je posetili ali možete proveriti kakva je situacija na istoj. Pored same plaže postoje takođe kafići gde se možete rashladiti .

Zrenjanin je sam po sebi jako lep grad tako da predlažem da ukoliko niste bili, večernju šetnju odvojite za isti. Mi smo večerali u restoranu “Zanatlija” i hrana je bila jako ukusna, a porcije isto tako velike, tako da ukoliko niste baš puno gladni možete ih deliti među sobom. Cene su osrednje, u skladu sa količinom. Nedaleko odatle je i čuveni kafić “Central Perk” koji je tematski uradjen po seriji “Prijatelji” što će oduševiti sve verne fanove ovog kultnog remek dela. Takođe, dobio sam preporuku za klopu u “Lion Pub“-u te možete čekirati i to mesto, ja nisam uspeo.

U okolini Zrenjanina i Stare Tise se nalazi nekoliko zanimljivih lokacija za posetu ukoliko imate vremena: Arača, Carska bara, kupalište Peskara, dvorac Fantast, specijalni rezervat prirode “Slano Kopovo“. Ispod se nalazi google mapa na kojoj možete pronaći sva ova mesta o kojima sam pisao, koristiti kao navigaciju. Ukoliko vam se dopao tekst, podelite ga sa drugima!

Mapa svih navedenih lokacija.

Za više ovakvih ideja zapratite me na instragramu.

Kako do Taorskih vrela?

Pre svega želim da kažem da su Taorska vrela za mene otkrovenje te da mi uopšte jasno nije zbog čega nisu više promovisana. Mada prijalo je biti sam u šumi dok sa svih strana žubori voda kroz prizore nerealne. Nerealno sam odlepio za ovim mestom. Druga stvar, da li me pratite na instagramu? Ukoliko ne, molim vas bez izgovora. Pod tri, znate li uopšte šta su Taorska vrela, da li ste čuli za njih?

Autor: Lidija Petrović

Za ovo mesto sam kao i za većinu stvari u našoj zemlji saznao slučajno, putem svojih instagram kolega. Jedva sam ga nešto našao na mapi i zabeležio da pri prvoj poseti tom kraju svratim i istražim. Nakon nekoliko dana u ranču Harmonija, uputili smo se ka Perućcu baš ovim putem, koji nije baš sjajan mogu vam reći na početku, ali jestiv što bi rekli. Put od Valjeva vodi kraj manastira Lelić dalje kaTaoru i Makovištu. Nekoliko kilometara pre skretanja za selo Taor asfaltni put prelazi u solidan makadamski put. Na ovom linku postoji mapa svih atrakcija valjevskog kraja izmedju ostalog i Taorskih vrela, gde skrećete sa glavnog puta, kuda možete doći, gde parkirati. Pin lokacije bez detaljne mape možete pronaći ovde. Kada skrenete sa glavnog puta, smenjuje se makadam i asfalt, ali nije strašno i može se doći do vrela bez većih problema osim što ćete biti prinuđeni da vozite sporije.

Na samoj lokaciji kada stignete postoje donji vodopadi i gornji, čisto da se ne zabunite da su donji jedini, što može dovesto do zablude jer je razmak izmedju nih sigurno nekih 100 metara, te gornji sa puta i nisu vidljivi. Mi smo čuli zvuk vode te se uputili uzbrdo ka gornjim vodopadima. Sumiramo, auto možete ostaviti kod prvih, ali se takođe možete popeti uz brdo i ostaviti na poljani ispred drvene brvnare iza koje se kriju drugi vodopadi. Brvnara je zapravo kafić/ kafana, ali nisam siguran u kom periodu radi, dok sam ja bio tamo nije radio. Vodopadi se nalaze u selu Donji Taor i mesto je jako mirno i umiljato, sa predivnom prirodom, jako je tiho tako da možete čuti prirodu. Mene je sve ovo podsetilo na neku manju verziju Plitvica, koje važe za jedne od najlepših vodopada. Inače ova reka je bila poznata i po vodenicama od kojih je sačuvana samo jedna mislim i to u jako lošem stanju. Nakon eksploatacije dela ove reke za vodosnabdevanje okolnih mesta, vrela su dosta izgubila na svom obimu i impozantnosti, ali su meni i dalje jako nestvarna.

Autor: Lidija Petrović

Mi smo dalje od vrela ka Perućcu krenuli uzbrdo putem ka tački C koja se nalazi na mapi. Znači odakle smo došli, za vrela smo posle mostića skrenuli levo još nekoliko metara, sada smo samo od tog mostića nastavili pravo uz brdo ka širem putu. Ovo se ispostavio još bolji put jer je makdam samo na deonici od vrela do tačke C, kasnije je asfalt te ukoliko dolazite iz Beograda možda nije loše da do vrela dođete preko Kosjerića.

Imajte na umu da vode na vodopadima nema tokom cele godine dovoljno da ceo prizor izgleda kako je sada izgledalo. Ja sam bio tokom jula, dok su mi rekli prijatelji da tokom oktobra nije bilo vode, a bogme i u aprilu je manjkalo. Tako da raspitajte se da li je neko skoro bio pre nego krenete na put. Ukoliko usput želite da obiđete još nešto, uputite se do fascinantne Lazareve stene! Javite mi utiske sa putovanja!

Kako do Lazareve stene?

Meštani je zovu Lazareva, zvanično je Velika stena. Oduvek je bilo bolje slušati meštane.

Nedavno, 2015. završena je akumulaciona brana Rovni, kada je od reke Jablanice nastalo jezero. Pre svega služi za vodosnabdevanje Valjeva i okolnih mesta, ali lepota koja je nastala može služiti svima nama, za odmor, kupanje i uživanje. Vidikovac “Lazareva stena” iznad reke sada je postao još atraktivniji. Još uvek mnogima neotkriven, pogled sa ovog mesta na jezero je zaista fantastičan, po meni je ušao u top 5 vidikovaca u Srbiji, bez preterivanja. Kažem, jezero se uklopilo u ovaj predeo kao da je sama priroda napravila ovo čudo, a ona kada stvara to su uvek remek dela. Napravili smo nešto najbliže tome.

Tokom posete i nakon toga mnogi su me pitali kako da dođu tamo i gde je ta lokacija, te evo objašnjenja:

Do vidikovca uopšte nije teško doći, jako je pristupačan, tako da ga možete osvojiti sa malom decom, bez previše napora. Od tačke gde možete parkirati auto, potrebno je oko dvadeset minuta peške, laganog uspona do stene. Makadamska staza do vidikovca započinje u selu Stubo, nedaleko od seoskog groblja, gde inače možete parkirati auto kraj puta. Označio sam Vam na mapi ovde tačku gde uspon započinje. Makadam pratite blago uzbrdo, gde na dva mesta postoji i tabla sa oznakom da ste na pravom putu. Kada dodjete do raskrsnice na proplanku, imate tri opcije, vi birate levi put koji vodi blago nizbrdo.

Mapa svih lokacija u valjevskom kraju ovde.

Nakon toga imate još jedan mali deo kroz šumu i stižete do cilja! Sa leve strane ćete videti malo strmiji uspon do stene. Iz šume direktno izlazite na stenu sa najboljim pogledom, što daje još jednu čar i momenat iznenađenja.

SAVETI:
– Iako se makadam čini dovoljno širok da idete kolima do vidikovca, nemojte to raditi.
– Tokom boravka na steni budite obazrivi jer je dosta neravna a na velikoj ste visini.
– Zbog sve veće popularnosti, ukoliko imate mogućnosti obilazak odradite radnim danima u prepodnevnim časovima.
– Ponesite flašicu vode i čokoladicu sa sobom, ali smeće za sobom u povratku ponesite.
– Ovaj predeo je stanište zmija, iako ih nismo videli budite obazrivi naročito kod stena.
– Imajte na umu da je brana Rovni i jezero izgrađeno pre pet godina te da google mape nisu apdejtovale sve puteve u okolini, da i dalje prikazuju stare putove kroz jezero a ne prikazuju neke nove. Svakako nije teško snaći se prema navigaciji. Do sela Stubo možete doći preko same brane ili putem preko manastira Lelić, ukoliko dolazite iz pravca Valjeva.

Za više ovakvih informacija, fotografija i ideja zapratite me na instagramu.

Predlog za smeštaj u blizini Lazareve stene: Ranč Harmonija

Mapa svih turističkih lokaliteta u okolini.

Moj tekst o Lazarevoj steni i valjesvkom kraju na portalu pink.rs

Obedska bara

Kako doći do Obedske bare? Gde jesti i šta videti kod Obedske bare?

Evo još jednog predloga za dnevni izlet. Ovde se nalazi google mapa sa svim lokacijama koje možete obići, uživati u šetnji i opuštanju kraj vode. Samo izletište Obedska bara je jako lepo uređeno, postoje klupe za piknik, drveni vidikovac, čamci za plovidbu po bari. Možete nekoliko sati provesti u apsolutnom uživanju u prirodi. Ulaz u park se naplaćuje 100 dinara a radno vreme tokom leta je do 19 časova.

Pre nego smo došli do samog izletišta, posetili smo selo Kupinovo gde se nalaze ostaci crkve iz 1803. godine koju trenutno renoviraju. Bila je minirana tokom 1944. kada je jako oštećena i pokradena. Danas stoje samo zidovi na travi, pod vedrim nebom. Po obilasku ostataka ručali smo u obližnjem restoranu koji sam takođe obeležio na mapi. Malo su bili sporiji sa uslugom ali je hrana sasvim solidna. Poseduju prijatnu baštu u etno stilu. Kraj restorana se nalazi crkva Svetog Luke koja se smatra najstarijom pravoslavnom crkvom u Srbiji iznad Dunava i Save, a zatim dalje kroz šumu iza nje su i ostaci srednjovekovonog utvrđenja Kupnik. Odvojite vremena za sve.

Na potezu kada se krene od Kupinova ka Obrežu i izletištu “Obedska bara” postoji i manja crkva Majke Angeline koja krije jako zanimljivu legendu. Ukoliko budete imali vremena, možete ukombinovati i posetu Bojčinskoj šumi koja je nedaleko odatle a ucrtana je u mapi koju sam podelio sa vama. Uživajte u Obedskoj bari.

Pročitajte moj opširniji tekt o Obedskoj bari na portalu pink.rs

Zapratite moj instagram nalog za više ovakvih ideja!

Zagajička brda

Kako do Zagajičkih brda? Šta videti u Deliblatskoj peščari?

Ovde se nalazi google mapa svih mesta koje smo posetili, gde smo jeli, ostavili auto, a gde vi možete parkirati svog četvorotočkaša pri poseti Zagajičkim brdima.

Mi smo iz Beograda putovali preko Pančeva, gde smo doručkovali, a zatim želeli da posetimo pančevačke svetionike. Kako je nivo reke dosta porastao, nismo bili u mogućnosti da im priđemo. Ostavili smo ih za neku drugu priliku, a vama preporučujem da ih posetite jer deluju zanimljivo. Ucrtani cu na mapi koju sam gore linkovao.

Dalje smo preko sela Dolova stigli u selo Deliblato i tu napravili dvočasovni predah, uz šetnju kraj jezera, obilaska dve crkve i parka. Trg u centru sela je takođe jako simpatičan ali se trenutno renovira. Pokraj jezera postoji na obližnjem brdui drveni vidikovac odakle možete sagledati lepotu ovog mesta. Čak se u jezeru možete i kupati, što su radili lokalni klinci. Mi kupaće nismo poneli nažalost.

Put kroz centar peščare između sela Deliblato i Šušare nije baš u najboljem stanju, ima dosta rupa tako da vozite pažljivo. Nasuprot tome ceo taj potez je jako lep jer se prolazi kroz gusto rastinje ovog prirodnog fenomena, tako da mi svakako nismo zažalili. Ukoliko pak ne volite puteve sa rupama, možete voziti magistralom preko Alibunara. Na mapi imate ucrtano gde skrećete za “parking”, između mesta Šušara i Izbište. Greškom smo skrenuli kod Šušare desno i ubrzo upali u blato iz kojeg smo malo teže izašli, tako da preporučujem da ipak nastavite prema Izbištu i pratite instrukcije koje sam naveo u mapi. Ukoliko vidite na putu bare ili blato, nemojte kolima pokušavati dalje, ostavite ih i krenite peške. Sa sobom ponesite dosta vode i grickalice jer u samom rezervatu ne postoji prodavnica niti ugostiteljski objekat.

Po povratku smo i večerali u Pančevu, što i vama preporučujem. Veče kraj Tamiša. Više detalja o ovom putovanju možete pročitati u mom tekstu na portalu pink.rs

Zapratite moj instagram nalog za više ovakvih predloga!