Kako doći do Krčedinske Ade?

Krčedinska Ada je ostrvo na Dunavu, jedno od najvećih, kažu poslednja oaza recimo netaknute prirode u ovom kraju. Ostrvo je slobodno za posete te ukoliko imate svoj čamac možete ga bez najave posetiti. Ako pak svoj čamac nemate, prevoz možete potražiti u restoranu Sidro nadomak Mosta kod Beške. Lokaciju restorana možete pogledati ovde. Pozovite ih, pitajte za cenu u zavisnosti koliko vas ide, mi smo plaćali mali čamac 3000 dinara (do petoro ljudi), veliki 6000 dinara (do dvanaestoro, mada nekada daju više). Plovidba od restorana do ostrva traje oko dvadesetak minuta. Ulaz na ostrvo se ne naplaćuje i nije ničije vlasništvo.

fotograf: Jovan Čavić

Ukratko o ostrvu:
Ostrvo je kao što rekoh jedno od najvećih na Dunavu, nastalo je tako što je reka presekla sama svoj meandar, te je od njega ostao samo uski kanal koji usled niskog vodostaja možete preći i peške. Stanovnici ove ade su uglavnom životinje koje se slobodno kreću na oko devet kilometara kvadratnih kolika je njena površina. Neke su tu tokom cele godine, kao što su konji, kokoške i mangulice, dok se krave tokom zimskih meseci prebacuju u okolna sela kod svojih vlasnika. Magarci nažalost više nisu stanovnici ovog ostrva ali se nalaze na farmi nedaleko od njega. Većina životinja imaju svog vlasnika koji s vremena na vreme dolazi, oilazi ih, dohranjuje i slično, ali su svi zajedno u prirodnom okruženju i staraju se sami o sebi uglavnom. Žive u krdima, često su prema ljudima nepoverljivi, ali jako pitomi u smislu da vam se ne može ništa desiti.

Da li mogu povesti svog psa?
Da, možete povesti svog psa na ostrvo i to vam niko neće zabraniti. Naravno, to iskreno ne preporučujem osim ako pas nije zaista poslušan i dresiran da neće lajati na životinje, juriti ih i slično, jer se svima njima uglavnom javi nagon za lov. Ili će pak biti jako uplašeni konja i krava kada ih možda po prvi put vide. U suprotnom ne verujem da ćete uspeti napraviti bilo kakav kontakt sa životinjama.

Poseta magarcima
Magarce možete posetiti na farmi kraj sela Kovilj, nedaleko od Krčedinske ade. Iz restorana “Sidro” ćete morati autoputem preko Dunava do pomenute lokacije. Auto možete parkirati isped kapije ne blokirajući prolaz te ući na istu. Obavezno je za sobom ZATVORITE. Na samom tom prostoru žive konji i magarci, koji su uvek negde na sredini imanja tako da ćete morati peške do njih. Većina je jako pitoma i sami će vam prići, vole da se maze i naravno da dobijaju poslastice. Najviše preferiraju šargarepu, tako da ponesite par kilograma za piknik sa njima. Oni magarci koji nisu raspoloženi za druženje sa ljudima nemojte ih forsirati. Kada im dosadite sami će otići od vas. Mladunci vam neće prilaziti i jako su bojažljivi, majke su zaštitnički nastrojene te iako su ekstremno preslatki ne forsirajte kontakt sa njima. Fotografišite ih sa daljine. Prilikom izlaska sa imanja proverite još jednom da li je kapija za vama zatvorena, kako životinje ne bi slučajno izašle.

Restoran Sidro
Pri poseti Krčedinskoj adi smo doručkovali na samom ostrvu, napravili piknik uz sremske specijalitete, što i vama od srca preporučujem. Prelepo je jesti na ćebetu u divljini, daleko od asfalta. Kasnije smo po povratku ručali u restoranu “Sidro” odakle smo i krenuli, bili jako zadovoljni hranom i cenama. Jedino je malo usluga bila sporija jer je dosta ljudi pristiglo na ručak u isto vreme. Svakako možete uz tamburice uživati u fenomenalnom pogledu na Dunav, most i Koviljski rit.

fotograf: Mima Pavić

Saveti:
– ukoliko planirate posetu tokom jutarnjih sati imajte na umu da je trava svuda vlažna, ponesite rezervnu obuću i čarape. Obratite pažnju na najavljenu temperaturu te ponesite uvek nešto toplije.
– Na ostrvu ne postoji izvor vode niti prodavnica, obavezno ponesite svoju vodu i hranu koja je dovoljna za par sati boravka. Smeće ponesite nazad sa sobom.
– organizujte posetu ili ranije ujutru ili popodne pred zalazak, tokom letnjih meseci može biti jako vruće na otvorenom prostoru, a i životinje su manje aktivne.
– ponesite sa sobom poslastice za životinje, tako ćete najlakše ostvariti odnos. Kruške, šargarepu, kocke šećera za konje.
– najbolje je ostrvo obići od maja do oktobra.

Izleti:
Moj prijatelj Jovan, fotograf po struci, i ja smo krenuli sa organizacijom jednodnevnih izleta po Srbiji te bacite pogled na njegov i moj instagram profil za više informacija. Ovaj prvi izlet je bio i više nego uspešan gde je nas osamnaestoro uživalo u predivnom danu sa životinjama.

Za više fotografija i video zapisa pogledajte moj highlight odeljak “Srbija#3

.

Mali Dunav

Na samo 12 kilometara od centra Beograda nalazi se prirodnjački park, pod upravom Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Na više od pet hektara postoji nekoliko jezera i kanala u kojima možete pecati, voziti čamac, posmatrati živopisni biljni i životinjski svet. Mali Dunav je zaista jedna simpatična oaza kraj Smederevskog puta, za koju videh, malo ko zna. U sklopu parka nalazi se akvarijum sa oko četrdeset vrsta dunavskih riba, mali zoo vrt sa oko dvesta jedinki vodenih ptica, zečevi i kornjače. Na jednom od ostrva u sklopu prirodnjačkog centra se možete družiti sa dve jako umiljate i druželjubive kozice koje se slobodno po njemu kreću, dok im petlovi i kokoške prave društvo. Skakuću unaokolo čekajući da im ponudite neku travku, ili ih pomazite. Više se obradjuju prvom. Prosto nisam bio siguran u čemu prvo da uživam i koji pedalj parka da posetim.

Susedno ostrvo iza visećeg mosta krije spiralni put ka vrhu brdašca na kojem se nalazi drvena kućica. Nazvano je “Ostrvo evolucije” jer prikazuje naš put od momenta kada smo izašli iz vode, do trenutka kada smo se od prirode odvojili. Mali Dunav je zaista mesto na kojem možemo to na trenutak promeniti, pre svega naučiti decu da vole i poštuju prirodu. Sa sobom u park možete poneti svoju hranu, prostirku te na travnjaku ispod nekog drveta napraviti piknik sa porodicom ili prijateljima. Uz trouglaste sendviše i sok od pomorandže, kao nekada.

Još je sadržaja koji mogu da vam popune jedno popodne ili dan na ovom mestu. Možete posetiti i praistorijsko ribarsko naselje iz perioda sa kućicama iz Lepenskog vira, Starčevačke ali i Vinčanske kulture. Mi smo u celom parku proveli par sati i zaista uživali. Kasnije otišli do Dunava i klopali u restoranu “Da Vinči”, imaju sasvim dobru klopu, preporuka. Možete, ukoliko imate vremena posetiti i arheološko nalazište Vinča koje je odmah nadomak restorana. Sve lokacije imate u sekciji “Informacije”. Lep provod!

Za više ovakvih objava i fotografija zapratie moj instagram nalog. Klipove o ovom mestu imate na profilu pod imenom “SRBIJA#2” u odabranim storijima.

Informacije:
Lokacija parka.
Lokacija restorana.
Lokacija arheološkog nalazišta Vinča.
Mapa svih turističkih lokacija Srbije.

Cela ulaza: 300 dinara po osobi/ za porodice 200 dinara.
Cena najma čamca: 100 dinara.
Više informacija na njihovom sajtu.

Carska bara

Odlučili smo da jednu avgustovsku subotu provedemo obilazeći rezervat prirode “Carska bara”, koji se nalazi na nekih sat i petnaest vožnje od Beograda. Kažu da je dom za više od 200 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 30 sisara. Mi smo videli lamu. Rezervat možete obići peške, dosta je obeleženih staza, brodićem organizovano ili kao i mi – kvadovima. Odmah bih naglasio da je važno kvadove voziti stazama predviđenim za to kako ne bismo oštetili biljni ili životinjski svet.

Izjutra smo stigli u etno selo Tiganjica, odmah seli u bar sa cvetnom bašticom i naručili domaću kafu i ceđeno. Vazda u Vojvodini poručujem ceđeno, mislim da je neka fora. Čekali smo vodiča i termin za početak avanture. Nisam doručkovao od uzbuđenja, ili pak jer sam kasno ustao, nisam siguran. Znam samo da mi je ovo bio drugi put da vozim kvad, iako se prvog puta ne sećam. Možda se nije ni desilo. Ljudi, fantastična vožnja je trajala sat i po vremena, što je dovoljno za jedno fenomenalno iskustvo po prirodi. Vozikao bih se ja ceo dan, da se ne lažemo, no moji me ne puštaju. Ruta je vodila kraj same bare, Belog jezera, do nepreglednih polja svega i svačega. Otkrio sam još jedno omiljeno selo u Srbiji, Belo blato. Taj drvored koji se proteže kroz celo mesto dovoljan je razlog za moje penzionisanje u nekoj od tih kuća. Recimo, zelena fasada i klupica ispred. Elem, postoje dve vremenski različite ture kvadovima, jedna od pola sata i druga od sat i po. Neću se suzdržavati od preuranjene izjave da nam je vožnja zaista bila “highlight” tog dana. Dobro, i Pako alpaka delio je titulu. Da ne kažem trofej.

Pako, izmislih mu ime, odnedavno je stanovnik Tiganjice. Poklon je Beogradskog zoološkog vrta, šarmantni momak sa frizurom kakve smo imali u četvrtom razredu osnovne škole. Iako svi misle da je klasična lama, Pako je alpaka, ne pljuje, voli da klopa, ne boji se, pravi je zavodnik. Preuzeo je uglavnom sve objektive posetilaca, uprkos tome što su i ostali stanovnici ovog vrta podjednako lepotani. Patke đuskaju, koze se izležavaju, srndać pod borovima razmišlja o životu, konji pasu i valjaju se u travi. Da li je potrebno da naglasim da je etno selo Tiganjica idealno mesto za familijarni odmor i beg iz užurbanog grada? Deca su bila u transu, jer pregršt je sadržaja za njih i nas. Vreme je za ručak uz promatranje svega što se dešava. Seli smo u restoran bliži ergeli konja jer mi se jako svideo luster koji se slušta sa staklenog krova. Bez zezanja.

Zapratite moj instagram profil za više fotografija i ovakvih pričica!

U sklopu etno sela postoji bar, dva restorana, ergela konja, mali zoološki vrt, apartmani od kojih nam je jedan zaustavio dah zbog svog izgleda. Celo selo urađeno je od cigli, drveta i prirodnih materijala, sa dosta zelenila i vode, jedna skroz autentična atmosfera.

Informacije:
Cena vožnje kvadova: 30min – 30 evra / 90min – 75 evra (cena po kvadu)
Rezervacije za vožnje: 0641201801 – Zoran

Lokacija.
Rezervacija smeštaja: Wood Mood Apartment
Instagram nalog etno sela: Tiganjica

Stara Tisa / Tiha Tisa

Gde na kupanje? Gde na izlet?

Mi smo spojili izlet, klopu, piće i kupanje, tu kraj reke Tise. Zapravo Stare Tise, meandra koji je pretvoren u mrtvaju, dužine 24 kilometara. U selu Čurug, postoji dosta kafića i restorana na samoj vodi sa prilazom za kupanje. Tu je kafe restoran “Tiha Tisa” u kojem smo mi bili, sa divnom baštom i raznim simpatičnim detaljima, idealno mesto za odmor i kupanje. U sklopu bara postoji i lepo uređena peščana plaža sa suncobranima, kabinom za presvlačenje i improvizovanim tušem. Cene pića su jako pristupačne, nas petoro je cirkalo po dva do tri pića svako, ukupan račun je bio 1800 dinara. Voda u mrtvaji je solidnog kvaliteta, nije baš najčistija ali je skroz ok za kupanje. Temperatura vode je bila dobra, tokom plivanja prelazite iz toplih u hladnije delove i obrnuto. Na kraju dana smo seli u restoranski deo da klopamo ali je usluga bila jako spora zbog gužve te smo krenuli ka Zrenjaninu da večeramo. Preporuka za dnevni izlet i kupanje. Postoji opcija i da se vozite čamcem, ali i da noćite kod njih.

Nedaleko od Tihe Tise u produžetku mrtvaje postoji i javna plaža. Nismo je posetili ali možete proveriti kakva je situacija na istoj. Pored same plaže postoje takođe kafići gde se možete rashladiti .

Zrenjanin je sam po sebi jako lep grad tako da predlažem da ukoliko niste bili, večernju šetnju odvojite za isti. Mi smo večerali u restoranu “Zanatlija” i hrana je bila jako ukusna, a porcije isto tako velike, tako da ukoliko niste baš puno gladni možete ih deliti među sobom. Cene su osrednje, u skladu sa količinom. Nedaleko odatle je i čuveni kafić “Central Perk” koji je tematski uradjen po seriji “Prijatelji” što će oduševiti sve verne fanove ovog kultnog remek dela. Takođe, dobio sam preporuku za klopu u “Lion Pub“-u te možete čekirati i to mesto, ja nisam uspeo.

U okolini Zrenjanina i Stare Tise se nalazi nekoliko zanimljivih lokacija za posetu ukoliko imate vremena: Arača, Carska bara, kupalište Peskara, dvorac Fantast, specijalni rezervat prirode “Slano Kopovo“. Ispod se nalazi google mapa na kojoj možete pronaći sva ova mesta o kojima sam pisao, koristiti kao navigaciju. Ukoliko vam se dopao tekst, podelite ga sa drugima!

Mapa svih navedenih lokacija.

Za više ovakvih ideja zapratite me na instragramu.

Kako do Taorskih vrela?

Pre svega želim da kažem da su Taorska vrela za mene otkrovenje te da mi uopšte jasno nije zbog čega nisu više promovisana. Mada prijalo je biti sam u šumi dok sa svih strana žubori voda kroz prizore nerealne. Nerealno sam odlepio za ovim mestom. Druga stvar, da li me pratite na instagramu? Ukoliko ne, molim vas bez izgovora. Pod tri, znate li uopšte šta su Taorska vrela, da li ste čuli za njih?

Autor: Lidija Petrović

Za ovo mesto sam kao i za većinu stvari u našoj zemlji saznao slučajno, putem svojih instagram kolega. Jedva sam ga nešto našao na mapi i zabeležio da pri prvoj poseti tom kraju svratim i istražim. Nakon nekoliko dana u ranču Harmonija, uputili smo se ka Perućcu baš ovim putem, koji nije baš sjajan mogu vam reći na početku, ali jestiv što bi rekli. Put od Valjeva vodi kraj manastira Lelić dalje kaTaoru i Makovištu. Nekoliko kilometara pre skretanja za selo Taor asfaltni put prelazi u solidan makadamski put. Na ovom linku postoji mapa svih atrakcija valjevskog kraja izmedju ostalog i Taorskih vrela, gde skrećete sa glavnog puta, kuda možete doći, gde parkirati. Pin lokacije bez detaljne mape možete pronaći ovde. Kada skrenete sa glavnog puta, smenjuje se makadam i asfalt, ali nije strašno i može se doći do vrela bez većih problema osim što ćete biti prinuđeni da vozite sporije.

Na samoj lokaciji kada stignete postoje donji vodopadi i gornji, čisto da se ne zabunite da su donji jedini, što može dovesto do zablude jer je razmak izmedju nih sigurno nekih 100 metara, te gornji sa puta i nisu vidljivi. Mi smo čuli zvuk vode te se uputili uzbrdo ka gornjim vodopadima. Sumiramo, auto možete ostaviti kod prvih, ali se takođe možete popeti uz brdo i ostaviti na poljani ispred drvene brvnare iza koje se kriju drugi vodopadi. Brvnara je zapravo kafić/ kafana, ali nisam siguran u kom periodu radi, dok sam ja bio tamo nije radio. Vodopadi se nalaze u selu Donji Taor i mesto je jako mirno i umiljato, sa predivnom prirodom, jako je tiho tako da možete čuti prirodu. Mene je sve ovo podsetilo na neku manju verziju Plitvica, koje važe za jedne od najlepših vodopada. Inače ova reka je bila poznata i po vodenicama od kojih je sačuvana samo jedna mislim i to u jako lošem stanju. Nakon eksploatacije dela ove reke za vodosnabdevanje okolnih mesta, vrela su dosta izgubila na svom obimu i impozantnosti, ali su meni i dalje jako nestvarna.

Autor: Lidija Petrović

Mi smo dalje od vrela ka Perućcu krenuli uzbrdo putem ka tački C koja se nalazi na mapi. Znači odakle smo došli, za vrela smo posle mostića skrenuli levo još nekoliko metara, sada smo samo od tog mostića nastavili pravo uz brdo ka širem putu. Ovo se ispostavio još bolji put jer je makdam samo na deonici od vrela do tačke C, kasnije je asfalt te ukoliko dolazite iz Beograda možda nije loše da do vrela dođete preko Kosjerića.

Imajte na umu da vode na vodopadima nema tokom cele godine dovoljno da ceo prizor izgleda kako je sada izgledalo. Ja sam bio tokom jula, dok su mi rekli prijatelji da tokom oktobra nije bilo vode, a bogme i u aprilu je manjkalo. Tako da raspitajte se da li je neko skoro bio pre nego krenete na put. Ukoliko usput želite da obiđete još nešto, uputite se do fascinantne Lazareve stene! Javite mi utiske sa putovanja!