Šta videti u Somboru?

Šta posetiti u blizini Sombora? Šta obići u Somboru? Evo nekih predloga:

Fotograf: @stefancheros

Kaštel Baba Pusta
Nedaleko od grada, kraj sela Aleksa Šantić nalazi se dvorac sagrađen 1906. kao izuzetno reprezentativno porodično zdanje graditelja. Za ovu građevinu retko ko zna, pre svega jer se ne nalazi kraj glavnog puta te je potrebno malo zalutati ka šumarku. Toranj koji još uvek stoji uspravno služi kao orijentacija kada mu se približite, jer je građevina u jako lošem stanju i zarasla je totalno u šumu. Postoji podrum i prvi sprat na koji se možete pažljivo popeti. Unutar zamka postoji i mala kapela sa još uvek vidljivim freskama. Nažalost iz dvorca se svakodnevno krade građevinski materijal te je u sve lošijem stanju. Lokaciju dvorca možete videti ovde.

Eko centar Karapandža
Deo je rezervata prirode Gornje Podunavlje, nekadašnjeg plavnog predela Podunavlja. Predstavlja skup vodenih i kopnenih ekosistema a najveću površinu zauzimaju ritske plavne šume. Rezervat je obično otvoren svakog dana od 10 do 18H ali zbog trenutne situacije potrebno je najaviti se i doći u malo većim grupama. Sve informacije i najavu možete obaviti putem telefona 0628005323 (Biljana Latić). Cena ulaznice je 250 dinara za šetnju bez vodiča, dok se vodič za grupne posete, ukoliko želite, dodatno naplaćuje. Slobodna šetnja označenom stazom traje oko sat i po vremena i ima dosta tabli sa oznakama, zanimljivostima i slično. Takođe se ovde može iznajmiti čamac, bicikl ili tura sa džipom kada obilazite mnogo veći deo rezervata te je veća šansa da životinje vidite u svom staništu. Lokaciju rezervata možete pogledati ovde.

Napuštena ciglana
Ukoliko kao i mi volite napuštene lokacije ovo može biti poslastica za sve. U selu Stanišići, nalazi se stara ciglana koja već lagano popušta pred vremenom, još je malo vremena da odradite najbolje fotke i istražite pukotine. Svakako budite oprezni tokom posete jer je zaista u lošem stanju. Možete ući u tunele ispod ciglane ali i popeti se na sprat, na svoju odgovornost. Ciglana nije ograđena i nema čuvara. Lokaciju ciglane možete videti ovde.

Fotograf: @sl0bodan

Muzej Batinske bitke
Renovirani muzej pre svega privlači pažnju zbog svog atraktivnog spoljašnjeg izgleda ali i važnosti same postavke. Posvećen je, kako i sam naziv kaže, važnosti Batinske bitke i njenom uticaju za dalji tok Drugog svetskog rata u Jugoslaviji ali i Evropi. Ulaz je 150 dinara. Više o muzeju možete pročitati ovde.

Pačir termalna banja
Da li se sećate čuvenog roze jezera u Srbiji? Ono se nalazi upravo u blizini Sombora a zbog svog izgleda privlači sve više turista. Postoji već godinama ali je dugo čučalo “neotkriveno” a nudilo “samo” termalnu lekovitu slanu vodu. Otvoreno je tokom letnjih meseci dok se sa jeseni isušuje, čisti i priprema za sledeću sezonu. Svakako, ko želi da uživa u blagodetima vode a ne isključivo u izgledu, postoji zatvoreni bazen koji radi tokom cele godine. Lokaciju banje možete pogledati ovde.

Hrana:
Nedaleko od muzeja i rezervata nalazi se restoran čarda Pikec, tu smo nakon svega otišli na kasni ručak i uživali kraj Dunava iako je ubrzo pala magla i noć. Hrana je sasvim dobra, osoblje jako ljubazno jedino su malo cene jače nego inače. Restoran je pretežno riblji ali postoje i jela od mesa i bez. Preporuka. Lokacija restorana ovde.

Za sve navedene lokacije ali i turistička mesta po celoj Srbiji možete koristiti moju google mapu i uživati u njoj. Takođe, podržite moj rad na instagramu gde se kroz vide, reč i sliku družimo na svim mojim putovanjima. Javite utiske ukoliko budete obilazili Gornje Podunavlje!

Fotograf: @sl0bodan

Bonus:
Ukoliko do Sombora idete iz pravca Beograda ili Novog Sada, usput možete svratiti do Ravnog Sela i jako simpatične vetrenjače koja će uskoro biti otvorena za posete i noćenje kako sam saznao. Sa leve strane imanja prolazi kanal a tuda možete i prići ovoj lepotici. Uživajte, naravno nemojte ništa dirati jer je reč o privatnom posedu. Ne ostavljajte đubre za sobom i svima lepo. Lokaciju možete pogledati ovde.

Šta videti u Vršcu?

Ovaj tekst se zapravo više bavi šta videti u okolini Vršca. Pre svega toga bacite pogled na moj instagram nalog i čekirajte video sadržaj u odabranima pod nazivom “Srbija”.

Ovaj grad je bio čudnjikavo prazan tokom obe moje posete njemu. Isto kao i Zrenjanin. Grad je jako lep, na fantastičnom mestu, čist koliko sam uspeo da vidim. Evo i predloga šta sve obići tokom posete Vršcu:

VLAJKOVAČKI ZAMAK
Nekih desetak kilometara od Vršca, u selu Vlajkovac na samom glavnom putu nalazi se jako reprezentativno zdanje, dvorac grofa Bissingera. Nakon Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, oduzet porodici i od tada je u vlasništvu države, ostavljen da propada te do današnjih dana ništa nije urađeno po tom pitanju. Bilo je naznaka da će neko kupiti zdanje ili će biti vraćen restitucijom, ali sve je ostalo na pričama. Sa dvorišne strane zamak je još lepši, raskošnog izgleda, sa nekadašnjim vrtom u produžetku. Sve je uglavnom napušteno, zidovi i svodovi padaju sami od sebe tako da budite oprezni pri ulasku unutra. Sagrađen je davne 1859. u pažljivo odabranom parku, sa jezerom, potokom, staklenom baštom. Ovde je porodica živela sa decom sve do rata.

Vlajkovački dvorac

DVORAC KAPETANOVO
Sagrađen je 1904. godine a promenio je nekoliko vlasnika, među kojima je i Milan Kapetanov čije ime i nosi. Inače, na stranu sve, postoji jako zanimljiva i strašna legenda koja se vezuje za ovo mesto. Godine 1938. tadašnji vlasnik zamka je bankrotirao, izgubio svoje bogatstvo pa i ovo zdanje. Njegova žena to nije mogla da podnese te se polila benzinom i zapalila, kada je izgorelo sve osim njene kose. Plavokosa senka se još uvek svake godine na Svetog Iliju pojavljuje u nekoj od odaja. Nisam siguran zbog čega baš na ovaj dan ali Ilija vazda donosi neke nedaće.

VRŠAČKI ZAMAK
Vršačka kula koja je deo Vršačkog zamka najpoznatija je atrakcija ovog grada, zajedno sa bregom na kojem se nalazi predstavlja zaista jednu oazu u moru okolne ravnice. Ovo je raj za one koji vole hajking, paraglajding, jahanje konja, uživanje u nedostižnim pogledima. Smatra se da je građevina zadužbina Đurđa Brankovića te da ju je podigao nakon pada Smedereva kako bi sačuvao svoje posede u Vojvodini. Dosta puta je bio meta razaranja i osvajanja a danas je jedan deo kompleksa restauriran i dozidan. Sa ovog mesta se pruža neverovatan pogled na grad, aerodrom i kapiram pola Vojvodine. Iz grada možete ići peške do vrha, autom doći do pola puta, ostaviti ga ovde i nastaviti pešaka, ili pak kolima do kraja. Mi smo išli peške od grada i bila je jako zanimljiva tura. Usput smo svratili do jako simpatične kapele Svetog Krsta i napravili mali predah, što i vama preporučujem. Unutrašnjost zamka otvorena je za posete svakog dana od 10 do 17 časova.

MANASTIR MESIĆ
Ne zna se sa sigurnošću kada je sagrađen ovaj manastir, postoje dva predanja: prvo da je podignut 1033. od strane učenika Svetog Kirila i Metodija, dok drugo govori o godini 1225. kada je Arsenije Bogdanović došao iz Svete Gore, iz Hilandara kada ga je Sveti Sava postavio za igumana ovog manastira. Bogomolja se nalazi usred živopisnih vinograda koji su inače sinonoim za ovaj kraj.

ZAGAJIČKA BRDA
Ne tako blizu grada ali dovoljno da spojite u jednodnevni ili višednevni izlet. O ovom mestu imam na sajtu poseban tekst a možete ga pročitati ovde.

GUDURIČKI VRH
Pre nekoliko godina smo pri prvoj poseti Vršcu popeli Gudurički vrh, najvišu tačku Vojvodine sa svojih 641m. Nisam ni siguran više gde smo ostavili auto i započeli uspon ali sigurno je negde kod sela Malo Središte. Možete najbolje i pitati lokalce. Na vrhu se nalazi i drveni vidikovac odakle se pruža pogled na Banat.

SELO GUDURICA
Pri istoj toj poseti svratili smo do sela Gudurica, koja je na samom “kraju sveta”, iza Vršačkih planina. U sećanju mi je kao jako simpatično mestašce, sa zanimljivom trošnom crkvom koju mislim da su sada renovirali te ne izgleda više tako mistično. Stanovništvo je šarenoliko, ovde živi zajedno i u miru oko 17 nacija, od čega su rekao bih najbrojniji Makedonci. Ukoliko volite vino, morate posetiti ovo selo! Gotovo da nema domaćinstva koje ne proizvodi vino, hej!

BONUS: Ukoliko iz Beograda kolima idete ka Vršcu, svratite u Pančevu do svetionika! Nećte zažaliti, izgledaju jako živopisno i jedinstveno za ovaj kraj. Svetionike nije moguće obići tokom cele godine zbog vodostaja. Do njih se sa glavnog puta može doći samo iz smera Beograda prema Pančevu. Čim skrenete desno možete tu ostaviti auto jer je dalje makadam i nije u baš najboljem stanju. Potrebno je ići peške oko 10 minuta hoda.

MAPA
Ovde se nalazi mapa svih lokacija koje smo naveli + gradskih znamenistosti koje ne smete propustiti u Vršcu.

Ukoliko vam je tekst pomogao ili imate pitanja, ostavite komentar ispod!

Kako doći do Krčedinske Ade?

Krčedinska Ada je ostrvo na Dunavu, jedno od najvećih, kažu poslednja oaza recimo netaknute prirode u ovom kraju. Ostrvo je slobodno za posete te ukoliko imate svoj čamac možete ga bez najave posetiti. Ako pak svoj čamac nemate, prevoz možete potražiti u restoranu Sidro nadomak Mosta kod Beške. Lokaciju restorana možete pogledati ovde. Pozovite ih, pitajte za cenu u zavisnosti koliko vas ide, mi smo plaćali mali čamac 3000 dinara (do petoro ljudi), veliki 6000 dinara (do dvanaestoro, mada nekada daju više). Plovidba od restorana do ostrva traje oko dvadesetak minuta. Ulaz na ostrvo se ne naplaćuje i nije ničije vlasništvo.

fotograf: Jovan Čavić

Ukratko o ostrvu:
Ostrvo je kao što rekoh jedno od najvećih na Dunavu, nastalo je tako što je reka presekla sama svoj meandar, te je od njega ostao samo uski kanal koji usled niskog vodostaja možete preći i peške. Stanovnici ove ade su uglavnom životinje koje se slobodno kreću na oko devet kilometara kvadratnih kolika je njena površina. Neke su tu tokom cele godine, kao što su konji, kokoške i mangulice, dok se krave tokom zimskih meseci prebacuju u okolna sela kod svojih vlasnika. Magarci nažalost više nisu stanovnici ovog ostrva ali se nalaze na farmi nedaleko od njega. Većina životinja imaju svog vlasnika koji s vremena na vreme dolazi, oilazi ih, dohranjuje i slično, ali su svi zajedno u prirodnom okruženju i staraju se sami o sebi uglavnom. Žive u krdima, često su prema ljudima nepoverljivi, ali jako pitomi u smislu da vam se ne može ništa desiti.

Da li mogu povesti svog psa?
Da, možete povesti svog psa na ostrvo i to vam niko neće zabraniti. Naravno, to iskreno ne preporučujem osim ako pas nije zaista poslušan i dresiran da neće lajati na životinje, juriti ih i slično, jer se svima njima uglavnom javi nagon za lov. Ili će pak biti jako uplašeni konja i krava kada ih možda po prvi put vide. U suprotnom ne verujem da ćete uspeti napraviti bilo kakav kontakt sa životinjama.

Poseta magarcima
Magarce možete posetiti na farmi kraj sela Kovilj, nedaleko od Krčedinske ade. Iz restorana “Sidro” ćete morati autoputem preko Dunava do pomenute lokacije. Auto možete parkirati isped kapije ne blokirajući prolaz te ući na istu. Obavezno je za sobom ZATVORITE. Na samom tom prostoru žive konji i magarci, koji su uvek negde na sredini imanja tako da ćete morati peške do njih. Većina je jako pitoma i sami će vam prići, vole da se maze i naravno da dobijaju poslastice. Najviše preferiraju šargarepu, tako da ponesite par kilograma za piknik sa njima. Oni magarci koji nisu raspoloženi za druženje sa ljudima nemojte ih forsirati. Kada im dosadite sami će otići od vas. Mladunci vam neće prilaziti i jako su bojažljivi, majke su zaštitnički nastrojene te iako su ekstremno preslatki ne forsirajte kontakt sa njima. Fotografišite ih sa daljine. Prilikom izlaska sa imanja proverite još jednom da li je kapija za vama zatvorena, kako životinje ne bi slučajno izašle.

Restoran Sidro
Pri poseti Krčedinskoj adi smo doručkovali na samom ostrvu, napravili piknik uz sremske specijalitete, što i vama od srca preporučujem. Prelepo je jesti na ćebetu u divljini, daleko od asfalta. Kasnije smo po povratku ručali u restoranu “Sidro” odakle smo i krenuli, bili jako zadovoljni hranom i cenama. Jedino je malo usluga bila sporija jer je dosta ljudi pristiglo na ručak u isto vreme. Svakako možete uz tamburice uživati u fenomenalnom pogledu na Dunav, most i Koviljski rit.

fotograf: Mima Pavić

Saveti:
– ukoliko planirate posetu tokom jutarnjih sati imajte na umu da je trava svuda vlažna, ponesite rezervnu obuću i čarape. Obratite pažnju na najavljenu temperaturu te ponesite uvek nešto toplije.
– Na ostrvu ne postoji izvor vode niti prodavnica, obavezno ponesite svoju vodu i hranu koja je dovoljna za par sati boravka. Smeće ponesite nazad sa sobom.
– organizujte posetu ili ranije ujutru ili popodne pred zalazak, tokom letnjih meseci može biti jako vruće na otvorenom prostoru, a i životinje su manje aktivne.
– ponesite sa sobom poslastice za životinje, tako ćete najlakše ostvariti odnos. Kruške, šargarepu, kocke šećera za konje.
– najbolje je ostrvo obići od maja do oktobra.

Izleti:
Moj prijatelj Jovan, fotograf po struci, i ja smo krenuli sa organizacijom jednodnevnih izleta po Srbiji te bacite pogled na njegov i moj instagram profil za više informacija. Ovaj prvi izlet je bio i više nego uspešan gde je nas osamnaestoro uživalo u predivnom danu sa životinjama.

Za više fotografija i video zapisa pogledajte moj highlight odeljak “Srbija#3

.

Mali Dunav

Na samo 12 kilometara od centra Beograda nalazi se prirodnjački park, pod upravom Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Na više od pet hektara postoji nekoliko jezera i kanala u kojima možete pecati, voziti čamac, posmatrati živopisni biljni i životinjski svet. Mali Dunav je zaista jedna simpatična oaza kraj Smederevskog puta, za koju videh, malo ko zna. U sklopu parka nalazi se akvarijum sa oko četrdeset vrsta dunavskih riba, mali zoo vrt sa oko dvesta jedinki vodenih ptica, zečevi i kornjače. Na jednom od ostrva u sklopu prirodnjačkog centra se možete družiti sa dve jako umiljate i druželjubive kozice koje se slobodno po njemu kreću, dok im petlovi i kokoške prave društvo. Skakuću unaokolo čekajući da im ponudite neku travku, ili ih pomazite. Više se obradjuju prvom. Prosto nisam bio siguran u čemu prvo da uživam i koji pedalj parka da posetim.

Susedno ostrvo iza visećeg mosta krije spiralni put ka vrhu brdašca na kojem se nalazi drvena kućica. Nazvano je “Ostrvo evolucije” jer prikazuje naš put od momenta kada smo izašli iz vode, do trenutka kada smo se od prirode odvojili. Mali Dunav je zaista mesto na kojem možemo to na trenutak promeniti, pre svega naučiti decu da vole i poštuju prirodu. Sa sobom u park možete poneti svoju hranu, prostirku te na travnjaku ispod nekog drveta napraviti piknik sa porodicom ili prijateljima. Uz trouglaste sendviše i sok od pomorandže, kao nekada.

Još je sadržaja koji mogu da vam popune jedno popodne ili dan na ovom mestu. Možete posetiti i praistorijsko ribarsko naselje iz perioda sa kućicama iz Lepenskog vira, Starčevačke ali i Vinčanske kulture. Mi smo u celom parku proveli par sati i zaista uživali. Kasnije otišli do Dunava i klopali u restoranu “Da Vinči”, imaju sasvim dobru klopu, preporuka. Možete, ukoliko imate vremena posetiti i arheološko nalazište Vinča koje je odmah nadomak restorana. Sve lokacije imate u sekciji “Informacije”. Lep provod!

Za više ovakvih objava i fotografija zapratie moj instagram nalog. Klipove o ovom mestu imate na profilu pod imenom “SRBIJA#2” u odabranim storijima.

Informacije:
Lokacija parka.
Lokacija restorana.
Lokacija arheološkog nalazišta Vinča.
Mapa svih turističkih lokacija Srbije.

Cela ulaza: 300 dinara po osobi/ za porodice 200 dinara.
Cena najma čamca: 100 dinara.
Više informacija na njihovom sajtu.

Carska bara

Odlučili smo da jednu avgustovsku subotu provedemo obilazeći rezervat prirode “Carska bara”, koji se nalazi na nekih sat i petnaest vožnje od Beograda. Kažu da je dom za više od 200 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 30 sisara. Mi smo videli lamu. Rezervat možete obići peške, dosta je obeleženih staza, brodićem organizovano ili kao i mi – kvadovima. Odmah bih naglasio da je važno kvadove voziti stazama predviđenim za to kako ne bismo oštetili biljni ili životinjski svet.

Izjutra smo stigli u etno selo Tiganjica, odmah seli u bar sa cvetnom bašticom i naručili domaću kafu i ceđeno. Vazda u Vojvodini poručujem ceđeno, mislim da je neka fora. Čekali smo vodiča i termin za početak avanture. Nisam doručkovao od uzbuđenja, ili pak jer sam kasno ustao, nisam siguran. Znam samo da mi je ovo bio drugi put da vozim kvad, iako se prvog puta ne sećam. Možda se nije ni desilo. Ljudi, fantastična vožnja je trajala sat i po vremena, što je dovoljno za jedno fenomenalno iskustvo po prirodi. Vozikao bih se ja ceo dan, da se ne lažemo, no moji me ne puštaju. Ruta je vodila kraj same bare, Belog jezera, do nepreglednih polja svega i svačega. Otkrio sam još jedno omiljeno selo u Srbiji, Belo blato. Taj drvored koji se proteže kroz celo mesto dovoljan je razlog za moje penzionisanje u nekoj od tih kuća. Recimo, zelena fasada i klupica ispred. Elem, postoje dve vremenski različite ture kvadovima, jedna od pola sata i druga od sat i po. Neću se suzdržavati od preuranjene izjave da nam je vožnja zaista bila “highlight” tog dana. Dobro, i Pako alpaka delio je titulu. Da ne kažem trofej.

Pako, izmislih mu ime, odnedavno je stanovnik Tiganjice. Poklon je Beogradskog zoološkog vrta, šarmantni momak sa frizurom kakve smo imali u četvrtom razredu osnovne škole. Iako svi misle da je klasična lama, Pako je alpaka, ne pljuje, voli da klopa, ne boji se, pravi je zavodnik. Preuzeo je uglavnom sve objektive posetilaca, uprkos tome što su i ostali stanovnici ovog vrta podjednako lepotani. Patke đuskaju, koze se izležavaju, srndać pod borovima razmišlja o životu, konji pasu i valjaju se u travi. Da li je potrebno da naglasim da je etno selo Tiganjica idealno mesto za familijarni odmor i beg iz užurbanog grada? Deca su bila u transu, jer pregršt je sadržaja za njih i nas. Vreme je za ručak uz promatranje svega što se dešava. Seli smo u restoran bliži ergeli konja jer mi se jako svideo luster koji se slušta sa staklenog krova. Bez zezanja.

Zapratite moj instagram profil za više fotografija i ovakvih pričica!

U sklopu etno sela postoji bar, dva restorana, ergela konja, mali zoološki vrt, apartmani od kojih nam je jedan zaustavio dah zbog svog izgleda. Celo selo urađeno je od cigli, drveta i prirodnih materijala, sa dosta zelenila i vode, jedna skroz autentična atmosfera.

Informacije:
Cena vožnje kvadova: 30min – 30 evra / 90min – 75 evra (cena po kvadu)
Rezervacije za vožnje: 0641201801 – Zoran

Lokacija.
Rezervacija smeštaja: Wood Mood Apartment
Instagram nalog etno sela: Tiganjica