Orlove stene, Rakovačka pećina i Rakovačka isposnica

Kako do Orlovih stena?
Kako do Rakovačke isposnice?

U TOKU JE NAGRADNA IGRA NA MOM INSTAGRAM PROFILU GDE MOŽETE OSVOJITI PARAGLAJDING LET! Bacite pogled na poslednju fotografiju i pratite uputstva za igru!

Podeliću sa vama još jednu ideju za jednodnevni izlet po Fruškoj Gori, nama dobro znanoj lepotici. Mi smo tokom jednog sunčanog majskog dana obišli vidikovac Orlove stene, gde smo na putu do njega posetili i omanji ali zanimljivi “Srneći vodopad”, kao i napušteno Nisovo odmaralište koje se nalazi nedaleko od Crvenog Čota. Nakon toga smo kolima otišli do Rakovca, gde se nalazi pećina Beli Majdan, a nedaleko odatle i Isposnica isklesana u steni, poznatija kao Rakovačka isposnica. U daljem tekstu ću sa vama podeliti neke osnovne informacije o lokacijama ali i kako da do njih dođete.

ORLOVE STENE / SRNEĆI VODOPAD
Ukoliko ste se uputili do ovog malo znanog vidikovca, najbolje je auto parkirati na raskrsnici kod najvišeg vrha Fruške Gore, Crvenog Čota. Odatle postoje dva puta kojima možete krenuti kroz šumu ka stenama, prvi malkice duži i zahtevniji, koji prolazi kraj napuštenog Nisovog odmarališta i skretanja za Srneći vodopad; ili drugi koji je dosta pitomiji, prolazi kraj vojnog objekta opasanog bodljikavim žicama, gde šetnja traje oko pola sata. Mi smo do stena stigli prvim, a vratili se drugim.

Orlove stene, vidikovac

Da napomenem odmah, put kraj vojnog objekta je sigurniji (ne možete se zagubiti) te bolje obeležen. Lakši za savladati. Prvi navedeni, kraj odmarailšta nisam ni sam siguran kako da vam najjasnije objasnim/ gde se i kada skreće, jer je pre svega cela staza razrovana velikim bagerima i kamionima zbog seče stabala u nacionalnom parku. Ali pokušaću. RUTA 1: Sa same raskrsnice put vodi prvo asfaltnim putem kroz šumu, nizbrdo, sve do napuštenog odmarališta, da bi zatim, iza zgrade, kraj table sa mapom Fruške gore kretala staza kroz šumu, sa vidnim markacijama. Sa tog glavnog puta se kasnije u nekom momentu skreće desno ka Srnećem vodopadu, ali tokom boravka u šumi nisam imao signala te nisam uspeo da zabodem pin na mapi kako bih podelio sa vama tačnu lokaciju gde smo skrenuli. Sa tog glavnog razrovanog puta postoji blago odvajanje na desno sa relativno markiranom stazom, koja vodi nizbrdo, a u jednom momentu pred kraj čak dosta strmo. Vodopad nije veliki i neće se čuti iz daleka, ali je vizuelno jako simpatičan. Markacija ima ali je neke malo teže uočiti. Vratite se na glavni put istom stazom i nastavite ka napred prema stenama. Naravno, možete i preskočiti vodopad te se uputiti direktno do Orlovih stena. U tom slučaju ne skrećite desno sa staze. U jednom momentu, otprilike negde u ovom delu, put se račva na dve ili tri strane, vi birate onu koja ide pod oštrim uglom levo, uzbrdo. Kao da se vraćate nazad samo uzbrdo ka vidikovcu. Raskrsnica je vidljivo markirana strelicama, i ne možete promašiti put. Dalje kako se penjete staza postaje sve lepša jer prolazi kroz jako zanimljiv predeo, po grebenu. Ubrzo zatim, nakon oko 20 minuta šetnje, stižete i do velike table gde je ispisano sve što treba da znate o Orlovim stenama. Skrećete desno i spuštate se do oštrih izraslina u planini. Izgledaju moćno u ovom potpuno zelenom okruženju. Svaka preporuka za obilazak ovog vidikovca i uživanje u prirodi.

Prvi put koji prolazi kraj napuštenog odmarališta i skretanja za vodopad

RUTA 2: Drugi, lakši put kreće malo južnije od prvog, sa tačno ovog mesta. Asfaltni put prolazi kroz šumu sve do rampe gde piše da dalje ne možete ići, da je prolaz zabranjen, pristup i osmatranje. Kao i svi planinari i izletaši, ovo upozorenje ćete ignorisati i nastaviti pravo iza rampe. Ovim putem ne pozivam na kršenje zakona i slično, već put do stena vodi kraj vojnog objekta, a na vama je da poštujete privatnost ovog mesta. Kada nakon rampe dođete do objekta opasanog žicom, nastavite desno kraj bodljikave žice, kuda zaobilazite ovaj objekat i nastavljate stazom kroz šumu. Ukoliko vas neko nešto pita, recite da idete do Orlovih stena. Naravno, ne pokušavati da udjete u kasarnu, ne fotografisati objekat, ne posmatrati previše, kako ne biste upali u nevolju. Nezainteresovano nastavite po instrukcijama. Dalje iza kasarne vodi uska šumska staza, koja je takođe jako interesantna te ubrzo dolazite do table “Orlove stene”. Dužina obe staze je oko jedan i po kilometar.

Drugi put, lakši, koji vodi kraj vojnog objekta
Rampa ispred vojnog objekta, nastaviti pravo uz apsolutno poštovanje i oprez
Tabla pred cilj, Orlove stene

BELI MAJDAN / ISPOSNICA
Rakovačka pećina ili Beli Majdan je zapravo kop iz kojeg je nekada vađen kamen za potrebe izgradnje Rakovačkog manastira. Mesto gde je inače zgodno parkirati auto pri poseti kako pećini, tako i isposnici. Svod same pećine je visok između 3 i 4 metara a sam lokalitet je zaista interesantan zbog nagiba i stubova koji preovladavaju unutar pećine. Izuzetno je lako dostupna, gde je peške potrebno oko 5 do 10 minuta od samog parkinga kod manastira.

Isposnica isklesana u steni

E sada, kada ste već ovde, ne propustite Isposnicu isklesanu u steni, malu crkvicu koja je napravljena unutar stene, pomalo mistično, ali jako prijatno mestašce unutar guste šume. Do nje se dolazi markirnom stazom kroz šumu, gde je potrebno oko pola sata hoda. Zaista svaka preporuka za ovo mesto, mi smo i više nego uživali. Savim nešto drugačije na Fruškoj Gori. Kada sa glavne magistrale (asfaltiranog puta) od manastira skrenete levo ka pećini, zemljani put se odvaja desno za pećinu, gde postoji tabla, dok za isposnicu nastavljate pravo, blago uzbrdo. Ne postoji putokaz za isposnicu. Prolazite kraj nekoliko kuća nakon čega staza ulazi u šumu kroz koju staza vodi celim putem. Ne možete promašiti. U jednom delu staza se odvaja levo i desno, vi držite levu stranu, imate fotografiju ispod teksta. Postaje sve uža i imate utisak da u jednom momentu prolazite kroz tunel rastinja, potrebno je da pognuti prođete kroz rastinje i spustite se do isposnice. Ovo je jedina isposnica u Vojvodini i predstavlja zaštićeni spomenik kulture. Tokom osamnaestog veka su je izgradili monasi iz Rakovičkog manastira. Više o njoj možete pročitati ovde.

Račvanje na stazi prema isposnici, nastaviti levom stranom

Javite mi utiske sa izleta! Ukoliko vam se dopadaju moji predlozi možete me zapratiti na instagramu za više fotografija, ideja i video sadržaja!

Na mojoj Google mapi sam ucrtao sve lokacije koje sam do sada po Srbiji obišao ili tek treba da obiđem. Lako se mogu koristiti i kao navigacija te bacite pogled!

Šta videti u Somboru?

Šta posetiti u blizini Sombora? Šta obići u Somboru? Evo nekih predloga što se tiče samog grada ali i okoline:

GRAD SOMBOR / ukratko:
1. Obiđite gradsku kuću / županiju, njeno prelepo dvorište ali i najveću sliku (ulje na platnu) na području cele bivše Jugoslavije. Slika “Bitka kod Sente” delo je mađarskog umetnika a dimenzije je 7 puta 4 metara. Možete pitati na portirnici da vidite sliku, nas su pustili, ali se zvanično mora najaviti ranije putem telefona: 025 434 350. Ulaz je besplatan.
2. Muzej grada Sombora. Uglavnom tokom leta imaju dvokratno radno vreme kao i mnogi po Vojvodini. Ulaz je 200 dinara za odrasle.
3. Obiđite galeriju “Milan Konjović” koja broji oko hiljadu odabranih radova našeg poznatog slikara, zaista se nećete pokajati. Radovi su zaista prelepi, a galerija izgleda baš dobro. Ulaz je 200 dinara.
4. Narodno pozorište u Somboru je jedno zaista lepo zdanje, tako da i u periodima kada nema predstava možete ga obići uz predhodnu najavu. Jedino što je u toku jula i avgusta kolektivni godišnji odmor. Broj putem kojeg se možete informisati je 025 437 666
5. Vozite kanu ili kajak po Velikom bačkom kanalu, doživite zalazak sunca na vodi i napravite neke od najlepših fotografija. Zaista predivno mesto za chill i uživanciju. Njih možete naći na instagramu. Broj telefona za informacije je 065 251 2331.
6. Klopajte na salašu “Sedam dudova” koji je upicanjen tako da nikada nećete poželeti da odete odande. Plus, hrana je izvan ovog sveta. Obavezno na ručak! Evo njihov instagram nalog.
7. U ranim jutarnjim satima obiđite pijacu u Somboru, prelepo iskustvo. Što ranije to bolje.
8. Kafa, palačinak i kupanjac u kanalu. Sve to u kafe baru De Sol. Zaista fenomenalno mesto za jutro ili popodne. Bolje radnim danima jer nema gužve. Morska atmosfera. Evo i njihov instagramčić.
9. Ukoliko ste ljubitelji ribe, specijaliteta od ribe i tako to, ne propustite riblju čardu Andrić. Zasigurno najbolja riba u gradu. Predivan ambijent na kanalu. Detalji.
10. Vozite bajs po Somboru, zar to moram da vas podsećam. Možda najbolje nedeljom izjutra kada nema saobraćaja i vrućine. Pedalajte po ulicama, među najlepšim zgrada.
11. Ukoliko ste kao i ja zaluđeni grobljima, muzejima na otvorenom, katoličko groblje u Somboru je stvarno mesto za vas. Kako god to zvučalo. Ima dosta monumentalnih spomenika i zaista je, tako da kažem, lepo. Dobio sam insajder informaciju da je posebna atmosfera 1. novembra kada je praznik Svi sveti a kada groblje bude preliveno cvećem i svećama, te uveče pred sumrak to izgleda zaista čudesno. Eto.

Fotograf: @stefancheros

OKOLINA SOMBORA:

Kaštel Baba Pusta
Nedaleko od grada, kraj sela Aleksa Šantić nalazi se dvorac sagrađen 1906. kao izuzetno reprezentativno porodično zdanje graditelja. Za ovu građevinu retko ko zna, pre svega jer se ne nalazi kraj glavnog puta te je potrebno malo zalutati ka šumarku. Toranj koji još uvek stoji uspravno služi kao orijentacija kada mu se približite, jer je građevina u jako lošem stanju i zarasla je totalno u šumu. Postoji podrum i prvi sprat na koji se možete pažljivo popeti. Unutar zamka postoji i mala kapela sa još uvek vidljivim freskama. Nažalost iz dvorca se svakodnevno krade građevinski materijal te je u sve lošijem stanju. Lokaciju dvorca možete videti ovde.

Eko centar Karapandža
Deo je rezervata prirode Gornje Podunavlje, nekadašnjeg plavnog predela Podunavlja. Predstavlja skup vodenih i kopnenih ekosistema a najveću površinu zauzimaju ritske plavne šume. Rezervat je obično otvoren svakog dana od 10 do 18H ali zbog trenutne situacije potrebno je najaviti se i doći u malo većim grupama. Sve informacije i najavu možete obaviti putem telefona 0628005323 (Biljana Latić). Cena ulaznice je 250 dinara za šetnju bez vodiča, dok se vodič za grupne posete, ukoliko želite, dodatno naplaćuje. Slobodna šetnja označenom stazom traje oko sat i po vremena i ima dosta tabli sa oznakama, zanimljivostima i slično. Takođe se ovde može iznajmiti čamac, bicikl ili tura sa džipom kada obilazite mnogo veći deo rezervata te je veća šansa da životinje vidite u svom staništu. Lokaciju rezervata možete pogledati ovde.

Napuštena ciglana
Ukoliko kao i mi volite napuštene lokacije ovo može biti poslastica za sve. U selu Stanišići, nalazi se stara ciglana koja već lagano popušta pred vremenom, još je malo vremena da odradite najbolje fotke i istražite pukotine. Svakako budite oprezni tokom posete jer je zaista u lošem stanju. Možete ući u tunele ispod ciglane ali i popeti se na sprat, na svoju odgovornost. Ciglana nije ograđena i nema čuvara. Lokaciju ciglane možete videti ovde.

Fotograf: @sl0bodan

Muzej Batinske bitke
Renovirani muzej pre svega privlači pažnju zbog svog atraktivnog spoljašnjeg izgleda ali i važnosti same postavke. Posvećen je, kako i sam naziv kaže, važnosti Batinske bitke i njenom uticaju za dalji tok Drugog svetskog rata u Jugoslaviji ali i Evropi. Ulaz je 150 dinara. Više o muzeju možete pročitati ovde.

Pačir termalna banja
Da li se sećate čuvenog roze jezera u Srbiji? Ono se nalazi upravo u blizini Sombora a zbog svog izgleda privlači sve više turista. Postoji već godinama ali je dugo čučalo “neotkriveno” a nudilo “samo” termalnu lekovitu slanu vodu. Otvoreno je tokom letnjih meseci dok se sa jeseni isušuje, čisti i priprema za sledeću sezonu. Svakako, ko želi da uživa u blagodetima vode a ne isključivo u izgledu, postoji zatvoreni bazen koji radi tokom cele godine. Lokaciju banje možete pogledati ovde.

Hrana:
Nedaleko od muzeja i rezervata nalazi se restoran čarda Pikec, tu smo nakon svega otišli na kasni ručak i uživali kraj Dunava iako je ubrzo pala magla i noć. Hrana je sasvim dobra, osoblje jako ljubazno jedino su malo cene jače nego inače. Restoran je pretežno riblji ali postoje i jela od mesa i bez. Preporuka. Lokacija restorana ovde.

Za sve navedene lokacije ali i turistička mesta po celoj Srbiji možete koristiti moju google mapu i uživati u njoj. Takođe, podržite moj rad na instagramu gde se kroz vide, reč i sliku družimo na svim mojim putovanjima. Javite utiske ukoliko budete obilazili Gornje Podunavlje!

Fotograf: @sl0bodan

Bonus:
Ukoliko do Sombora idete iz pravca Beograda ili Novog Sada, usput možete svratiti do Ravnog Sela i jako simpatične vetrenjače koja će uskoro biti otvorena za posete i noćenje kako sam saznao. Sa leve strane imanja prolazi kanal a tuda možete i prići ovoj lepotici. Uživajte, naravno nemojte ništa dirati jer je reč o privatnom posedu. Ne ostavljajte đubre za sobom i svima lepo. Lokaciju možete pogledati ovde.

Šta videti u Vršcu?

Ovaj tekst se zapravo više bavi šta videti u okolini Vršca. Pre svega toga bacite pogled na moj instagram nalog i čekirajte video sadržaj u odabranima pod nazivom “Srbija”.

Ovaj grad je bio čudnjikavo prazan tokom obe moje posete njemu. Isto kao i Zrenjanin. Grad je jako lep, na fantastičnom mestu, čist koliko sam uspeo da vidim. Evo i predloga šta sve obići tokom posete Vršcu:

VLAJKOVAČKI ZAMAK
Nekih desetak kilometara od Vršca, u selu Vlajkovac na samom glavnom putu nalazi se jako reprezentativno zdanje, dvorac grofa Bissingera. Nakon Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, oduzet porodici i od tada je u vlasništvu države, ostavljen da propada te do današnjih dana ništa nije urađeno po tom pitanju. Bilo je naznaka da će neko kupiti zdanje ili će biti vraćen restitucijom, ali sve je ostalo na pričama. Sa dvorišne strane zamak je još lepši, raskošnog izgleda, sa nekadašnjim vrtom u produžetku. Sve je uglavnom napušteno, zidovi i svodovi padaju sami od sebe tako da budite oprezni pri ulasku unutra. Sagrađen je davne 1859. u pažljivo odabranom parku, sa jezerom, potokom, staklenom baštom. Ovde je porodica živela sa decom sve do rata.

Vlajkovački dvorac

DVORAC KAPETANOVO
Sagrađen je 1904. godine a promenio je nekoliko vlasnika, među kojima je i Milan Kapetanov čije ime i nosi. Inače, na stranu sve, postoji jako zanimljiva i strašna legenda koja se vezuje za ovo mesto. Godine 1938. tadašnji vlasnik zamka je bankrotirao, izgubio svoje bogatstvo pa i ovo zdanje. Njegova žena to nije mogla da podnese te se polila benzinom i zapalila, kada je izgorelo sve osim njene kose. Plavokosa senka se još uvek svake godine na Svetog Iliju pojavljuje u nekoj od odaja. Nisam siguran zbog čega baš na ovaj dan ali Ilija vazda donosi neke nedaće.

VRŠAČKI ZAMAK
Vršačka kula koja je deo Vršačkog zamka najpoznatija je atrakcija ovog grada, zajedno sa bregom na kojem se nalazi predstavlja zaista jednu oazu u moru okolne ravnice. Ovo je raj za one koji vole hajking, paraglajding, jahanje konja, uživanje u nedostižnim pogledima. Smatra se da je građevina zadužbina Đurđa Brankovića te da ju je podigao nakon pada Smedereva kako bi sačuvao svoje posede u Vojvodini. Dosta puta je bio meta razaranja i osvajanja a danas je jedan deo kompleksa restauriran i dozidan. Sa ovog mesta se pruža neverovatan pogled na grad, aerodrom i kapiram pola Vojvodine. Iz grada možete ići peške do vrha, autom doći do pola puta, ostaviti ga ovde i nastaviti pešaka, ili pak kolima do kraja. Mi smo išli peške od grada i bila je jako zanimljiva tura. Usput smo svratili do jako simpatične kapele Svetog Krsta i napravili mali predah, što i vama preporučujem. Unutrašnjost zamka otvorena je za posete svakog dana od 10 do 17 časova.

MANASTIR MESIĆ
Ne zna se sa sigurnošću kada je sagrađen ovaj manastir, postoje dva predanja: prvo da je podignut 1033. od strane učenika Svetog Kirila i Metodija, dok drugo govori o godini 1225. kada je Arsenije Bogdanović došao iz Svete Gore, iz Hilandara kada ga je Sveti Sava postavio za igumana ovog manastira. Bogomolja se nalazi usred živopisnih vinograda koji su inače sinonoim za ovaj kraj.

ZAGAJIČKA BRDA
Ne tako blizu grada ali dovoljno da spojite u jednodnevni ili višednevni izlet. O ovom mestu imam na sajtu poseban tekst a možete ga pročitati ovde.

GUDURIČKI VRH
Pre nekoliko godina smo pri prvoj poseti Vršcu popeli Gudurički vrh, najvišu tačku Vojvodine sa svojih 641m. Nisam ni siguran više gde smo ostavili auto i započeli uspon ali sigurno je negde kod sela Malo Središte. Možete najbolje i pitati lokalce. Na vrhu se nalazi i drveni vidikovac odakle se pruža pogled na Banat.

SELO GUDURICA
Pri istoj toj poseti svratili smo do sela Gudurica, koja je na samom “kraju sveta”, iza Vršačkih planina. U sećanju mi je kao jako simpatično mestašce, sa zanimljivom trošnom crkvom koju mislim da su sada renovirali te ne izgleda više tako mistično. Stanovništvo je šarenoliko, ovde živi zajedno i u miru oko 17 nacija, od čega su rekao bih najbrojniji Makedonci. Ukoliko volite vino, morate posetiti ovo selo! Gotovo da nema domaćinstva koje ne proizvodi vino, hej!

BONUS: Ukoliko iz Beograda kolima idete ka Vršcu, svratite u Pančevu do svetionika! Nećte zažaliti, izgledaju jako živopisno i jedinstveno za ovaj kraj. Svetionike nije moguće obići tokom cele godine zbog vodostaja. Do njih se sa glavnog puta može doći samo iz smera Beograda prema Pančevu. Čim skrenete desno možete tu ostaviti auto jer je dalje makadam i nije u baš najboljem stanju. Potrebno je ići peške oko 10 minuta hoda.

MAPA
Ovde se nalazi mapa svih lokacija koje smo naveli + gradskih znamenistosti koje ne smete propustiti u Vršcu.

Ukoliko vam je tekst pomogao ili imate pitanja, ostavite komentar ispod!

Kako doći do Krčedinske Ade?

Krčedinska Ada je ostrvo na Dunavu, jedno od najvećih, kažu poslednja oaza recimo netaknute prirode u ovom kraju. Ostrvo je slobodno za posete te ukoliko imate svoj čamac možete ga bez najave posetiti. Ako pak svoj čamac nemate, prevoz možete potražiti u restoranu Sidro nadomak Mosta kod Beške. Lokaciju restorana možete pogledati ovde. Pozovite ih, pitajte za cenu u zavisnosti koliko vas ide, mi smo plaćali mali čamac 3000 dinara (do petoro ljudi), veliki 6000 dinara (do dvanaestoro, mada nekada daju više). Plovidba od restorana do ostrva traje oko dvadesetak minuta. Ulaz na ostrvo se ne naplaćuje i nije ničije vlasništvo.

fotograf: Jovan Čavić

Ukratko o ostrvu:
Ostrvo je kao što rekoh jedno od najvećih na Dunavu, nastalo je tako što je reka presekla sama svoj meandar, te je od njega ostao samo uski kanal koji usled niskog vodostaja možete preći i peške. Stanovnici ove ade su uglavnom životinje koje se slobodno kreću na oko devet kilometara kvadratnih kolika je njena površina. Neke su tu tokom cele godine, kao što su konji, kokoške i mangulice, dok se krave tokom zimskih meseci prebacuju u okolna sela kod svojih vlasnika. Magarci nažalost više nisu stanovnici ovog ostrva ali se nalaze na farmi nedaleko od njega. Većina životinja imaju svog vlasnika koji s vremena na vreme dolazi, oilazi ih, dohranjuje i slično, ali su svi zajedno u prirodnom okruženju i staraju se sami o sebi uglavnom. Žive u krdima, često su prema ljudima nepoverljivi, ali jako pitomi u smislu da vam se ne može ništa desiti.

Da li mogu povesti svog psa?
Da, možete povesti svog psa na ostrvo i to vam niko neće zabraniti. Naravno, to iskreno ne preporučujem osim ako pas nije zaista poslušan i dresiran da neće lajati na životinje, juriti ih i slično, jer se svima njima uglavnom javi nagon za lov. Ili će pak biti jako uplašeni konja i krava kada ih možda po prvi put vide. U suprotnom ne verujem da ćete uspeti napraviti bilo kakav kontakt sa životinjama.

Poseta magarcima
Magarce možete posetiti na farmi kraj sela Kovilj, nedaleko od Krčedinske ade. Iz restorana “Sidro” ćete morati autoputem preko Dunava do pomenute lokacije. Auto možete parkirati isped kapije ne blokirajući prolaz te ući na istu. Obavezno je za sobom ZATVORITE. Na samom tom prostoru žive konji i magarci, koji su uvek negde na sredini imanja tako da ćete morati peške do njih. Većina je jako pitoma i sami će vam prići, vole da se maze i naravno da dobijaju poslastice. Najviše preferiraju šargarepu, tako da ponesite par kilograma za piknik sa njima. Oni magarci koji nisu raspoloženi za druženje sa ljudima nemojte ih forsirati. Kada im dosadite sami će otići od vas. Mladunci vam neće prilaziti i jako su bojažljivi, majke su zaštitnički nastrojene te iako su ekstremno preslatki ne forsirajte kontakt sa njima. Fotografišite ih sa daljine. Prilikom izlaska sa imanja proverite još jednom da li je kapija za vama zatvorena, kako životinje ne bi slučajno izašle.

Restoran Sidro
Pri poseti Krčedinskoj adi smo doručkovali na samom ostrvu, napravili piknik uz sremske specijalitete, što i vama od srca preporučujem. Prelepo je jesti na ćebetu u divljini, daleko od asfalta. Kasnije smo po povratku ručali u restoranu “Sidro” odakle smo i krenuli, bili jako zadovoljni hranom i cenama. Jedino je malo usluga bila sporija jer je dosta ljudi pristiglo na ručak u isto vreme. Svakako možete uz tamburice uživati u fenomenalnom pogledu na Dunav, most i Koviljski rit.

fotograf: Mima Pavić

Saveti:
– ukoliko planirate posetu tokom jutarnjih sati imajte na umu da je trava svuda vlažna, ponesite rezervnu obuću i čarape. Obratite pažnju na najavljenu temperaturu te ponesite uvek nešto toplije.
– Na ostrvu ne postoji izvor vode niti prodavnica, obavezno ponesite svoju vodu i hranu koja je dovoljna za par sati boravka. Smeće ponesite nazad sa sobom.
– organizujte posetu ili ranije ujutru ili popodne pred zalazak, tokom letnjih meseci može biti jako vruće na otvorenom prostoru, a i životinje su manje aktivne.
– ponesite sa sobom poslastice za životinje, tako ćete najlakše ostvariti odnos. Kruške, šargarepu, kocke šećera za konje.
– najbolje je ostrvo obići od maja do oktobra.

Izleti:
Moj prijatelj Jovan, fotograf po struci, i ja smo krenuli sa organizacijom jednodnevnih izleta po Srbiji te bacite pogled na njegov i moj instagram profil za više informacija. Ovaj prvi izlet je bio i više nego uspešan gde je nas osamnaestoro uživalo u predivnom danu sa životinjama.

Za više fotografija i video zapisa pogledajte moj highlight odeljak “Srbija#3

.

Mali Dunav

Na samo 12 kilometara od centra Beograda nalazi se prirodnjački park, pod upravom Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Na više od pet hektara postoji nekoliko jezera i kanala u kojima možete pecati, voziti čamac, posmatrati živopisni biljni i životinjski svet. Mali Dunav je zaista jedna simpatična oaza kraj Smederevskog puta, za koju videh, malo ko zna. U sklopu parka nalazi se akvarijum sa oko četrdeset vrsta dunavskih riba, mali zoo vrt sa oko dvesta jedinki vodenih ptica, zečevi i kornjače. Na jednom od ostrva u sklopu prirodnjačkog centra se možete družiti sa dve jako umiljate i druželjubive kozice koje se slobodno po njemu kreću, dok im petlovi i kokoške prave društvo. Skakuću unaokolo čekajući da im ponudite neku travku, ili ih pomazite. Više se obradjuju prvom. Prosto nisam bio siguran u čemu prvo da uživam i koji pedalj parka da posetim.

Susedno ostrvo iza visećeg mosta krije spiralni put ka vrhu brdašca na kojem se nalazi drvena kućica. Nazvano je “Ostrvo evolucije” jer prikazuje naš put od momenta kada smo izašli iz vode, do trenutka kada smo se od prirode odvojili. Mali Dunav je zaista mesto na kojem možemo to na trenutak promeniti, pre svega naučiti decu da vole i poštuju prirodu. Sa sobom u park možete poneti svoju hranu, prostirku te na travnjaku ispod nekog drveta napraviti piknik sa porodicom ili prijateljima. Uz trouglaste sendviše i sok od pomorandže, kao nekada.

Još je sadržaja koji mogu da vam popune jedno popodne ili dan na ovom mestu. Možete posetiti i praistorijsko ribarsko naselje iz perioda sa kućicama iz Lepenskog vira, Starčevačke ali i Vinčanske kulture. Mi smo u celom parku proveli par sati i zaista uživali. Kasnije otišli do Dunava i klopali u restoranu “Da Vinči”, imaju sasvim dobru klopu, preporuka. Možete, ukoliko imate vremena posetiti i arheološko nalazište Vinča koje je odmah nadomak restorana. Sve lokacije imate u sekciji “Informacije”. Lep provod!

Za više ovakvih objava i fotografija zapratie moj instagram nalog. Klipove o ovom mestu imate na profilu pod imenom “SRBIJA#2” u odabranim storijima.

Informacije:
Lokacija parka.
Lokacija restorana.
Lokacija arheološkog nalazišta Vinča.
Mapa svih turističkih lokacija Srbije.

Cela ulaza: 300 dinara po osobi/ za porodice 200 dinara.
Cena najma čamca: 100 dinara.
Više informacija na njihovom sajtu.