Nemačka od juga do severa

Krenuo bih od juga ka severu, da za kraj uskočim u more, kao višnja u čokoladu.

Nemačka ima mnogo toga da ponudi, od zanimljivih pejzaža, dvoraca, srednjovekovnih gradića na rekama, jezerima, metropole i sela. Festivale i zabavu kakvu retko gde možete pronaći. Mesta za hedoniste, hipstere i bekpekere, bicikliste, planinare, nas instagramere. Neću obilaziti samo ona instagramična popularna mesta, već sve što mi nadražuje misli. Očekivanja. Hajde da na samom startu nagruvamo adrenalin i energiju do tačke pucanja.

Posetio sam EUROPA PARK pre nekoliko godina, čekao na taj momenat više od toga. Zavisnik sam od adrenalina, iako u većini slučajeva premrem od straha. Probijam i postavljam nove limite, a luna parkovi u tome igraju jako važnu ulogu. Jedan od najvećih takvih u Evropu je upravo ovaj na jugu Nemačke, na samoj granici sa Francuskom. Zaputili smo se tog dana isključivo zbog vožnji rolerkosterima. Ima li šta bolje? Slične uzbudljive trenutke kao tog dana mogu izborajti na prste. Sačekalo nas je sunce i trinaest ogromnih rolekostera. Hej, do tada sam toliko metalnih konstrukcija video samo na fotografijama i igricama koje sam bezdušno noćima igrao! Jurili smo od jednog do drugog, čekali u redovima, suzbijali strah, uživali u slobodi. Jedva sam pristao na najluđu vožnju, trebalo mi je malo ubeđivanja, ne krijem. Dok nismo dotakli najvišu tačku bučnih šina. Kada je krenulo nizbrdo, značenje te izreke izgubilo je značenje, osetio sam se živim više nego ikada. Sačekao sam još jednom red za tu istu vožnju. Sada čekam priliku da ponovo posetim Europa park.

Na putu ka simpatičnom gradiću na reci, o kojem ću pričati u narednom pasusu, svraćam do jednog od najšumovitijih delova Nemačke. Crna šuma zapravo nije baš mračna kao što zvuči, jako je popularna među turistima kako iz Nemčake tako i nas sa strane. Priroda u svojim kreacijama uvek ume da iznenadi, ali često i ljudska kreativnost i talenat. Iz predhodnog posta Urbanana ste mogli da zaključite da jako volim neobične građevine, moderne konstrukcije ravnih linija, industrijski momenat. Elem, linije su u ovom slučaju malo krivudave, ali ravno stižem do BAUMWIPFELPFAD parka (da li ste uspeli da izgovorite?), da ga tako nazovem. U pitanju je staza kroz šumu, među krošnjama drveća koja nudi jedno sasvim novo iskustvo i doživljaj prirodnih lepota, uz usputne informativne punktove koje prolazite a iz kojih možete svašta novo da naučite. Jako mi se dopadaju ovakvi projekti vidikovaca u prirodi te mi je žao što slični još uvek nisu zaživeli kod nas. Interesantni detalji koji svojim izgledom ali i namenom privlače turiste. Ja ću morati da čekiram. Nadisan svežeg vazduha, nastavljam dalje svojim putem.

Za Ninberg sam slušao priče kako je prelep te da ga obavezno treba posetiti tokom života. Ipak, opredelio sam se za manju verziju slatkoće. Znam, netipično za mene. U prvi mah, kada pogledate fotografiju, ovaj gradić ne izgleda sasvim stvarno. Više je kao bajkovita fikcija u kojoj su kućice različitih boja, a krovovi podjednako zanosni. ROTENBURG OB DER TAUBER. Istina je, treba ovaj naziv zapamititi. Rotenburg na nemačkom jeziku znači “crveni zamak” a ceo naziv mesta “crveni zamak iznad (reke) Tauber”. Ukoliko želite da uđete u grad, dočekuje vas četrdeset odbrambenih kula na čvrstim zidinama, koje, kao takve, stoje već stotinama godina. Tek kada njih savladamo, možemo uživati u drvenim prozorima šarmantnih kućica ispod kojih na suncu leškari cveće, mačke i poneki turista u bašti. Ako me pitate zbog čega je “crvendać” na mojoj listi – postoje mesta koja su jednostavno muzej na otvorenom, kod kojih nemam posebne pojedinačne lokacije koje želim da obiđem, već je ovo celina u žudim da se izgubim u potrazi za svojim skrovištima. Podrumima, prolazima i zaboravljenim trgovima. Nedaleko u prošlosti ove ulice su ljudi delili sa domaćim životinjama, s obzirom da su farme bile veoma popularne u ovom kraju. Danas, kako svake godine beleži skok broja turista, ova varoš ima najviše potencijala da postane pravi srednjovekovni tematski park. Pronađite u crkvi Svetog Jakoba oltarsku sliku staru 500 godina, ili mali božićni muzej na spratu jedne prodavnice suvenira. Prošetajte nizvodno uz reku Tauber do još starijeg sela Detvang koji krije još istorije. Ja ću izdvojiti dva dana za ovaj ciklus, zatim nastavljam ka još jednoj istorijsko – arhitektonskoj poslastici.

Potrudio bih se da u BAMBERG stignemo u zoru, dok grad još uvek spava. Tada ga možemo okupirati i imati samo i isključivo za sebe. Biti sebični putnik u ovom smislu nekada nije loše, samo zahteva mali trud, uglavnom onaj koji najviše ne volim tokom odmora (i van njega) – da se probudim rano. Još jedan ušuškani gradić ispresecan uskim ulicama i nagužvanim šarenim kućercima. Unakrsno postavljene drvene grede po fasadi je nešto najšarmantnije u arhitekturi što postoji. Svakako, najveću pažnju mi je privukla gradska kuća koja se nalazi na uskom ostrvcetu na reci, nekako nespretno stoji između dva dela grada. Kao da je i sama deo mosta. Priča o kojoj se ne zna sa sigurnošću da li je istina, govori o ljutim stanovnicima Bamberga koji su, nakon što je gradski Biskup odbio da im dodeli zemljište za izgradnju gradske kuće, učinili to na sredini reke, na šipovima i stubovima. O legendama se najbolje razglaba uz lokalno pivo.

Od onih sam putnika koje ne mrzi i nije im glupo da pređu određenu kilometražu isključivo zbog jedne atrakcije, nazovimo je crkvom, brvnarom, mostom ili pogledom. Čak i kada se pored nje ne nalazi više ništa spektakularno, ili pak ni ona u očima većine nije spektakularna. Ja sam zacrtao da jeste te da je vredna posete, kotrljam kola ka napred. Kažu, tvrdoglavo. KIRCHE IM SEE je ili drvena koliba ili drvena crkva, treće nije. Na internetu nisam uspeo da pronađem mnogo toga o njoj, verujem da je novijeg datuma. Ljubav na prvi pogled se dogodila kada sam je ugledao na instagram nalogu @germanytourism te sam je uz pomoć njihovog taga lokacije i gugl satelita jedva našao u šumama Nemačke. Možda nije vredno skretati radi nje, ali jezero, kamp, šuma i brana po kojoj mogu da se pentram, mogu da začine poduhvat. Reći ću samo da je instagramično, a svi to volimo.

Naredna šuma koju sam na putu do Drezdena posetio, nakon što sam u auto iznova spakovao sve svoje snove vrativši ih na planiranu rutu, je Rotehofbachtal. Ukoliko vam taj naziv išta znači. U njoj se krije po meni još jedna mnogo zanimljivija kućica, palata, umetničko delo na stubu. Ne izvire iz vode. Sagradio ju je izvesni vojvoda Ernest, tik uz svoje lovište, kao mesto za poslelovni odmor, ali i svoje ljubavne aktivnosti, kako se pričalo po užim krugovima. HERZOGSTUHL je imao tajni ulaz, iliti izlaz te se pretpostavlja da je ljubavni život vojvode bio i više no interesantan. Zvanična namena ove čudne građevine je bila – beg od svakodnevnog života. Tokom i nakon rata, kućerak je menjao namene i vlasnike, da bi na kraju ipak dospela u ruke opštine. Neobično zdanje, danas je turistička atrakcija za ovakvu gospodu kao što sam ja. Da li se pronalazite u tome?

Nastavak priče sledi u narednom tekstu, budite strpljivi.

Do tada uživajte u Nemačkoj sa bicikla ili tokom noći. Ukoliko imate 3D naočare, zabava je još veća!

Prijavite se na newsletter Turističke organizacije Nemačke i saznajte sve o destinacijama, najboljim ponudama, festivalima i događajima iz prve ruke!

Šta videti na Kopaoniku?

Evo spiska šta videti pored klasičnih atrakcija na Kopaoniku i oko njega:

MARKOVE STENE
Markove stene ili Markov kamen je formacija većeg kamenja koje se nalazi u sredini četinarske šume, nedaleko od centra Kopaonika. Potrebno je nekih dvadesetak minuta šetnje uređenom i jako dobro označenom stazom. Staza počinje tik uz novoizgrađenu garažu, sa njene desne strane. Ovu lokaciju kao i mnoge druge vezuju razne legende, od kojih jednu možete pročitati ovde. Tačnu lokaciju možete pogledati klikom na naziv pasusa “Markove stene”. Prilikom penjanja po stenama budite oprezni jer mogu biti jako klizave, naročito tokom zime. Interesantno mesto za šetnju i fotografisanje, svaka preporuka.

SEMETEŠKO JEZERO
Semeteško jezero je moralo dobiti svoj poseban post koji možete pročitati ovde. Tu se takođe nalazi i detaljno objašnjenje kako do njega doći a da pritom ne zalutate ili izaberete lošiju varijantu. Uživajte u ovom čarobnom jezercetu. U tekstu o Semeteškom jezeru imate i lokaciju za vidikovac Slap koji se nalazi na makadamskom putu na potezu od Kopanika ka jezeru.

VODOPAD JELOVARNIK
Kada se sa Kopaonika spustite u mesto Brzeće, nedaleko od njega se nalazi, ušuškan u listopadnoj šumi, najviši vodopad u Srbiji. Sa svim kaskadama, visok je oko 70 metara, a aktivan je tokom cele godine. Deo je rečice “Sedam suza” koja je ime dobila po sedam izvora koji su krivci za njen nastanak. Na raskrsnici kod spomenika Mramor, skrećete desno na makadam i onda između dva makadamska puta birate levi koji vodi ka dole. Putokaza za vodopad uglavnom nema dok se baš ne približite. Makadamom koji je jako dobrog kvaliteta tako da možete ići skoro svakim automobilom (osim ako baš nije spušten), do krajnje tačke gde možete parkirati auto i ući u mali lepo uređeni parkić oko samog vodopada. Uspon pešice traje nekih 5 do 10 minuta. Vodopad je jako kasno pronađen, tek 1998. godine, a njegova lepota je očaravajuća moram reći. Za one spretne, možete se okolnom stazom popeti do gornjeg dela, samo budite jako pažljivi jer je jako strmo.

SPOMENIK MRAMOR
Na putu do vodopada, kao što sam spomenuo, na samoj raskrsnici gde skrećete ka njemu postoji spomenik Mramor, podignut 1969. u čast palim borcima za slobodu tokom Drugog svetskog rata. Kao i drugi spomenici izgrađeni tog vremena, uliva u vama nekakvo divljenje i strahopoštovanje. Lično, jako volim brutalizam tog vremena i uživam u obilascima sličnih lokacija. Nažalost, ovaj spomenik nije baš dobro održavan ali još uvek mami poglede.

GEJZIR & SVETILIŠTE METOĐE
Gejzir Metođe jedan je od dva gejzira u Srbiji. Nije tako grandiozan kao gejziri kakve smo navikli da viđamo možda po Islandu, ali je dovoljan razlog za jednu dobru šetnju. Ja ga lično nažalost nisam posetio zbog kratkog vremena i ostalih lokacija na koje smo išli ali sam čuo da je jako zanimljivo mesto unutar šume. Ostavljam vam lokaciju gde možete parkirati auto i krenuti u osvajanje gejzira, a meni javite utiske kada dodjete do njega. Sledećom prilikom zasigurno stižem tamo. Dalje od gejzira se ide ka svetilištu Metođe, malu crkvu nastalu u stenama tokom Turske vladavine. Jako zanimljivu priču o ovom mestu možete pročitati ovde.

VIDIKOVAC
Na putu od Kopaonika prema Brzeću kraj puta nalazi se simpatični vidikovac, kraj kojeg postoji i improcizovani parking. Ukoliko ste već na ovom potezu zastanite na par minuta. Tek malo niže od parkinga za vidikovac, prema Brzeću, postoji još jedan improvizovani parking gde takođe možete ostaviti vozilo i uputiti se zanimljivom stazom za šetnju do grebena. Iskreno nisam nigde pronašao kako se greben zove ali je meni iskustvo bilo zaista predobro zbog izgleda okolnih stena, šume ali i pogleda sa same staze. Obavezno posetite ovo mesto! Takođe, budite jako pažljivi pri kraju staze jer su stene jako oštre a visina velika.

VRH TRESKA
Predlog za šetnju i uspon na vrh Treska (1622mnv). Iza samog vrha nalazi se staza koja vodi po grebenima, zaista uživanje za šetnju po sunčanom danu. Priroda može biti nestvarna.

MANASTIR STARA PAVLICA
U sklopu manastira se nalazi crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu. Sagrađena je negde između IX i XI veka. Ne zna se sa sigurnošću. Jedna je od najstarijih svetinja na ovom prostoru. Manastir je dobrim delom ruiniran i u lošem stanju pre svega zbog starosti, ratova ali i odsustva ulaganja i održavanja. Njegovo dodatno propadanje pospešila je izgradnja pruge tik uz zdanje.

NOVI PAZAR
Ukoliko imate vremena za jednodnevni izlet do Novog Pazara, preporučujem. Ono što je na mene ostavilo utisak je sam grad, ali evo spiska nekih mesta koja morate videti:
Petrova crkva
Đurđevi Stupovi
Altun Alem džamija
Novopazarska tvrđava
Stara čaršija
Muzej Ras
Gradska biblioteka
Manastir Sopoćani

Sve lokacije oko Kopanika možete pronaći na mojim gugl mapama.
Za više ideja, fotografija i video klipova o ovim lokacijama posetite moj instagram nalog.

Kako do Semeteškog jezera?

Ukoliko ste na Kopaoniku ili u prolazu ovim krajem, preporučujem posetu simpatičnog malenog Semeteškog jezera. Jezero je prirodno, kružnog oblika prečnika 60 metara, dok je dubina oko četiri metara. Iako meštani veruju da je ova vodena površina jako misteriozna, da čuva razne legende i tajne te da dno jezera zapravo i ne postoji. Ono što je svakako zanimljivo za Semeteško jezero je prirodni fenomen koji je redak – formiranje plutajućih ostrva gde neka od njih sadrže čak i visoko rastinje, drveće. Tokom vetrovitih dana ova ostrva se pomeraju, plutaju po površini na sve strane, tako da izgled jezera zapravo nikada nije isti. Inače, na samoj obali izgrađene su brvnare koje u odrazu formiraju jako instagramičnu lokaciju gde se možete fotkati do iznemoglosti. Postoje smeštajni kapaciteti ali i restoran, koji nažalost pri našoj poseti nije radio već je renoviranje bilo u toku. Društvo će vam praviti i domaće životinje od kojih su najglasnije ali i najbezobraznije guske. Non stop se svađaju i traže klopu.

Da pređemo na ono najvažnije. Kako do jezera doći s obzirom da po Gugl mapama nijedan put ne vodi do njega? Postoje dve opcije ukoliko idete kolima. Prva je da izaberete avanturistički, kraći put ne baš tako očuvanim makadamom, koji vodi kroz zaista lepe planinske predele i vidikovac Slap. Ovaj put preporučujem samo terenskim vozilima, nemojte se upuštati na ovaj poduhvat sa klasičnim gradskim automobilima. Mi lično smo krenuli do jezera makadom, ali smo se iako smo imali terenac, vratili asfaltnim putem koji je malo duži. Zapravo nismo ni znali šta nas očekuje, ali smo na kraju jako zadovoljni što smo iskusili obe opcije. Tačka na mapi gde trebate skrenuti desno ukoliko idete iz centra Kopaonika za makadam je ovde. Dok je sigurniji i lakši put dobrim asfaltnim putem moguć kada sa Kopanika krenete prema Raškoj. Evo i tačke gde skrenuti desno sa magistralnog puta (ili levo ukoliko idete iz Raške). Kod obe varijante, kada skrenete desno pratite glavni pravac koji će vas odvesti do jezera. Uživajte u ovom izletu i javite svoje utiske!

Ukoliko vas zanimaju ostale kolacije koje možete posetiti u ovom kraju, pogledajte moju gugl mapu.

Za više ovakvih ideja, fotografija i klipova posetite i zapratite moj instagram nalog.

Urbanana: malo drugačija Nemačka

Da li ste čuli možda za pojam “Urbanana”? Upravo tako, nešto kao urbana banana. Turistička organizacija Nemačke predstavlja “Urbanu banana republiku” koja nema nikakve veze sa našim lokalnim značenjem već predstavlja jednu turističku celinu koju je jako lako obići u jednom dahu, jer se lokacije nalaze jedna do druge a povezane su perfektno.

Zbog čega baš banana?
Ukoliko pogledate mapu Nemačke, na zapadu zemlje ugledaćete gusto naseljeno područje, gde su se gradovi Dortmund, Esen, Duisburg, Diseldorf i Keln skoro pa spojili, čineći jednu celinu. Sada, ako na istu tu mapu postavite bananu, prekrićete sve te gradove. Sva ova mesta sa svojim prigradskim naseljima formiraju jedno od najgušće naseljenih područja u Evropi, iliti oblik ove žute voćke. Odatle i simpatični naziv – Urbanana. Ceo koncept je napravljen tako da vam na jednom mestu pruži sve potrebne informacije i sprovede vas kroz ponudu ovog okruga, bilo da vas zanima umetnost i dizajn, festivali, hrana ili kupovina. Ja lično još uvek nisam posetio Urbananu, ali sam pripremio spisak gde bih to želeo da sa prijateljima iz Turističke organizacije Nemačke odem čim se putovanja ponovo vrate u normalu! Nadam se da ću i vama probuditi želju da neka od ovih mesta posetite.

Ono što mene posebno raduje u celoj ovoj voćkastoj priči je to da ponuda ne sadrži ona slatkasta mesta koja inače možete pronaći na svim portalima i forumima, top lokacije i slično, već skrivenija, neću reći i ona manje lepa, ali zasigurno ne tako poznata i našminkana mesta koja takođe, možda i u najvećoj meri, čine jedan grad i njegovo stanovništvo. Fokus je na kreativnim umovima koji doprinose razvoju i oblikovanju urbanih prostora. Tu su moderne ali i napuštene građevine, industrijska postrojenja, alternativni festivali, fabrike, jako zanimljivi primerci moderne arhitekture, brutalizam na delu, najsmeliji dizajn. Dobra hrana. Rekao bih raj na zemlji za putnike sličnih interesovanja sa mnom, koji pre svega vole i žude za neotkrivenim mestima alternativne turističke scene. Bacite pogled na njihovu instagram stranicu koju sam detaljno pretražio pre nego sam napisao ovaj tekst. Konstantno se borio da izbor lokacija suzim, jer niko ne voli kilometarske tekstove. Još jedan razlog da ućutim i pređem na ono zbog čega smo se okupili u ovolikom broju.

TIGAR & KORNJAČA
Tigar i kornjača te njihova čarobna planina umetnička je instalacija izgrađena 2011. u jednom od parkova Duisburga. Na prvi pogled izgleda kao šašavi rolerkoster, ali su zapravo u pitanju stepenice i staze za šetnju, koje bivaju sve zanimljivije za turiste, kako zbog pogleda koji se pruža sa viših delova, tako i zbog neobičnog izgleda i fotogeničnosti. Da ne kažem instagramičnosti. Ukoliko dobro pogledate sve fotografije, videćete da se stepenice nastavljaju ka vertikalnoj petlji kao kod najluđih vožnji u luna parku, gde biste da gravitacija ne postoji, završili naopačke. Nažalost, sila teže je prisutna.

RUDNIK UGLjA ZOLLVEREIN
Nekadašnje veliko industrijsko postrojenje, rudnik uglja u gradu Esenu, upisano je 2001. godine na Uneskovoj listi svetske baštine kao sidrište evropskog industijskog nasleđa. Rudnik je osnovan davne 1847. a aktivnosti su se odvijale do 1986. godine. Jedan deo koji je naknadno sagrađen smatra se arhitektonskim remek delom, čime je Zollverein stekao reputaciju “najlepšeg” rudnika na svetu! Kako ja samo ludujem za ovakvim mestima, pretražujem kadrove po instagramu i pripremam autfit za fotkanje, ljudi moji. Jako me podseća na neprevaziđenu avanturu u Černobilju, iako verujem da je ovde priča dosta mirnija, ali ne i dosadnija. Muzej koji se nalazi u sklopu industrijske zone nudi postavku sa više od šest hiljada eksponata koji prikazuju istoriju formiranja samog uglja ali i jednog od najvećih industrijskih regiona na svetu. Poslastica.

DISELDORF WEHRHAHN METRO LINIJA
Ukoliko ste ispratili moju oduševljenost metro stanicama tokom boravka u Stokholmu, znate da sam pre svega lud za železnicama u svakom obliku, a otkriće da i grad Diseldorf krije čarobno podezmlje pojačava moje nestrpljenje ka narednom putovanju. Da je umetnost u Diseldorfu duboko ukorenjena, u svakom smislu te reči, vidi se i po ovoj “Wehrhahn” metro liniji koju su zajedno projektovale arhitekte, umetnici, dizajneri i gradska uprava. Svaki vagon ovog voza će vas provesti kroz šest umetničkih dela, koliko je trenutno stanica na ovom potezu. Da se ja pitam, sišao bih na svakoj i propustio par narednih kompozicija. Sudeći po fotografijama, ovo je jedno svemirsko iskustvo, da ja vama kažem, ni nalik nečemu što sam do sada viđao po podzemnim železnicama. Vežite se, polećemo. Da mi je da to čujem.

FESTIVAL SVETLOSTI ESEN
Godinama unazad Esen je krajem oktobra i početkom novembra poznat po sve većem festivalu svetlosti, jednim od najboljih ove, u poslednje vreme, sve prisutnije popularne “zabave”. Prošle godine se na više od dvadeset lokacija u gradu moglo uživati u instalacijama i performansima, a posle Berlina, ovo je najpopularniji takav događaj u Nemačkoj. Čak je i ove godine održan u manjem obimu, na većim trgovima gde se moglo kontrolisati da ne dođe do gužve i bliskih kontakata među posetiocima. Znate da volim ekološke projekte i rešenja, a sva energija koja se koristi tokom ove nedelje šarenila proizvedena je iz obnovljivih izvora. Wow! Prisustvovao sam jednom sličnom spektaklu u Briselu, napravio kod kuće svoj, uz pomoć reflektora, red je da overim i ovaj u Banani.

VISEĆA ŽELEZNICA VUPERTAL
Koliko sam je samo puta pronalazio te ignorisao kako bih sačuvao sate koje bih proveo istraživajući sva moguća pitanja koja me zanimaju u vezi nje. Jeste, u pitanju je još jedna železnica, nesvakidašnja, goropadna a svojstveno ipak lepa. Čak nisam bio ni siguran u kom gradu se nalazi. Kao takva, najstarija je na svetu, a jedinstvena u Nemačkoj. Moja velika želja. Koliko sam puta ponovio tu rečenicu do sada? Interesantno je da je tvorac ovog projekta svoj rad prvobitno ponudio Minhenu, Berlinu i Varšavi, koji su ga ubrzo odbili. Nekako je pronašao svoj put do realizacije, spojivši tri manja grada koji su kasnije upravo izgradnjom ove železnice ubrzano rasli, da bi na kraju spojeni činili današnji Vupertal. Nisam siguran za vas, ali ja bih voleo da mi se ovi prizori svakog jutra pojavljuju ispred prozora dok ispijam prvu kafu. Ok, ne pijem kafu.

TETRAHEDRON BOTROP
Tetrahedron je zapravo jedan divovski skeletni komad geometrije koji služi kao najinteresantniji vidikovac u ovom delu Nemačke. Imao bih utisak kao da ulazim u nekakav leteći tanjir, spreman za putovanje kroz galaksiju. Što i ne zvuči loše, konačno bih imao ekskluzivu. Umesto toga, pred vama će kao na tanjiru biti posluženi kilometri pogleda, a zbog svoje visine od šezdeset metara, sa istih tih kilometara, konstrukcija je vidljiva kako prkosi okruženju. Mnogo je ovakvih arhitektonskih rešenja po Nemačkoj, što me dovodi u razmišljanje o razlozima zbog čega kod nas ne primenjuju malo smelije projekte u građevinarstvu i svakodnevnom urbanom prostoru. Nemci, svaka čast!

Verujem da ću tokom sledeće godine obići barem pedeset procenata lokacija koje sam naveo kao moje favorite u ovom tekstu. Naravno u isti mah i predstaviti vama kroz već poznate storije i fotografije na svom instagram profilu kao i na blogu. Ukoliko želite da izaberete svoje destinacije u Nemačkoj i pripremite spisak za niski start, posetite njihovu instagram stranicu ili pak (ukoliko ne volite industrijske centre kao ja) portal Turističke organizacije Nemačke koja nudi sve na jednom mestu. Prijavite se na njihov newsletter kako biste prvi dobijali na mejl sve novosti, ponude, najave događaja i izveštaje o destinacijama! Ja već jesam.

Šta videti u Somboru?

Šta posetiti u blizini Sombora? Šta obići u Somboru? Evo nekih predloga:

Fotograf: @stefancheros

Kaštel Baba Pusta
Nedaleko od grada, kraj sela Aleksa Šantić nalazi se dvorac sagrađen 1906. kao izuzetno reprezentativno porodično zdanje graditelja. Za ovu građevinu retko ko zna, pre svega jer se ne nalazi kraj glavnog puta te je potrebno malo zalutati ka šumarku. Toranj koji još uvek stoji uspravno služi kao orijentacija kada mu se približite, jer je građevina u jako lošem stanju i zarasla je totalno u šumu. Postoji podrum i prvi sprat na koji se možete pažljivo popeti. Unutar zamka postoji i mala kapela sa još uvek vidljivim freskama. Nažalost iz dvorca se svakodnevno krade građevinski materijal te je u sve lošijem stanju. Lokaciju dvorca možete videti ovde.

Eko centar Karapandža
Deo je rezervata prirode Gornje Podunavlje, nekadašnjeg plavnog predela Podunavlja. Predstavlja skup vodenih i kopnenih ekosistema a najveću površinu zauzimaju ritske plavne šume. Rezervat je obično otvoren svakog dana od 10 do 18H ali zbog trenutne situacije potrebno je najaviti se i doći u malo većim grupama. Sve informacije i najavu možete obaviti putem telefona 0628005323 (Biljana Latić). Cena ulaznice je 250 dinara za šetnju bez vodiča, dok se vodič za grupne posete, ukoliko želite, dodatno naplaćuje. Slobodna šetnja označenom stazom traje oko sat i po vremena i ima dosta tabli sa oznakama, zanimljivostima i slično. Takođe se ovde može iznajmiti čamac, bicikl ili tura sa džipom kada obilazite mnogo veći deo rezervata te je veća šansa da životinje vidite u svom staništu. Lokaciju rezervata možete pogledati ovde.

Napuštena ciglana
Ukoliko kao i mi volite napuštene lokacije ovo može biti poslastica za sve. U selu Stanišići, nalazi se stara ciglana koja već lagano popušta pred vremenom, još je malo vremena da odradite najbolje fotke i istražite pukotine. Svakako budite oprezni tokom posete jer je zaista u lošem stanju. Možete ući u tunele ispod ciglane ali i popeti se na sprat, na svoju odgovornost. Ciglana nije ograđena i nema čuvara. Lokaciju ciglane možete videti ovde.

Fotograf: @sl0bodan

Muzej Batinske bitke
Renovirani muzej pre svega privlači pažnju zbog svog atraktivnog spoljašnjeg izgleda ali i važnosti same postavke. Posvećen je, kako i sam naziv kaže, važnosti Batinske bitke i njenom uticaju za dalji tok Drugog svetskog rata u Jugoslaviji ali i Evropi. Ulaz je 150 dinara. Više o muzeju možete pročitati ovde.

Pačir termalna banja
Da li se sećate čuvenog roze jezera u Srbiji? Ono se nalazi upravo u blizini Sombora a zbog svog izgleda privlači sve više turista. Postoji već godinama ali je dugo čučalo “neotkriveno” a nudilo “samo” termalnu lekovitu slanu vodu. Otvoreno je tokom letnjih meseci dok se sa jeseni isušuje, čisti i priprema za sledeću sezonu. Svakako, ko želi da uživa u blagodetima vode a ne isključivo u izgledu, postoji zatvoreni bazen koji radi tokom cele godine. Lokaciju banje možete pogledati ovde.

Hrana:
Nedaleko od muzeja i rezervata nalazi se restoran čarda Pikec, tu smo nakon svega otišli na kasni ručak i uživali kraj Dunava iako je ubrzo pala magla i noć. Hrana je sasvim dobra, osoblje jako ljubazno jedino su malo cene jače nego inače. Restoran je pretežno riblji ali postoje i jela od mesa i bez. Preporuka. Lokacija restorana ovde.

Za sve navedene lokacije ali i turistička mesta po celoj Srbiji možete koristiti moju google mapu i uživati u njoj. Takođe, podržite moj rad na instagramu gde se kroz vide, reč i sliku družimo na svim mojim putovanjima. Javite utiske ukoliko budete obilazili Gornje Podunavlje!

Fotograf: @sl0bodan

Bonus:
Ukoliko do Sombora idete iz pravca Beograda ili Novog Sada, usput možete svratiti do Ravnog Sela i jako simpatične vetrenjače koja će uskoro biti otvorena za posete i noćenje kako sam saznao. Sa leve strane imanja prolazi kanal a tuda možete i prići ovoj lepotici. Uživajte, naravno nemojte ništa dirati jer je reč o privatnom posedu. Ne ostavljajte đubre za sobom i svima lepo. Lokaciju možete pogledati ovde.