Šta videti u Višegradu?

Šta posetiti u Višegradu i oko njega?

MOST MEHMED PAŠE SOKOLOVIĆA
Verovatno i najpoznatija atrakcija u ovom delu Bosne i Hercegovine, ali i najmonumentalnija građevina nastala u razdoblju između 15. i 19. veka u ovom delu Balkana. Nacionalni je spomenik kao i pod zaštitom UNESCOa. Sagrađen je na putu koji je povezivao Bosnu i Carigrad, današnji Istanbul, a zadužbina je, kao što naziv govori, Mehmed Paše Sokolovića, velikog vezira, rođenog u jednom selu kraj Višegrada. Bajica Sokolović je kao i većina dece u tim vremenima dočekao sličnu sudbinu, bio je poturčen i odveden u Carigrad. Svakako, nije zaboravio na svoje korene, te je podigao ovo zdanje kome se divimo i dan danas. Kao što svi znamo, roman “Na Drini ćuprija”, našeg nobelovca Ive Andrića baziran je po istoriji ovog mosta, kroz koju je prikazana i istorija celog ovog podneblja. Ukoliko nakon šetnje želite da još malo uz jeftinu kafu uživate u pogledu na most, svratite do Hotela Višegrad i njihove terase.

KUĆA IVE ANDRIĆA
Nedaleko od mosta nalazi se i kuća u kojoj je sa svojom porodicom stanovao Ivo Andrić, tokom svog detinjstva i školskih dana. Iako nije rođen tu, već u Travniku, proveo je dosta vremena u ovom gradu. što ga je kasnije i inspirisalo za čuveni roman. Kuća je trenutno u privatnom vlasništvu te je možete pogledati samo spolja. Lokalna vlast pokušava godinama da dođe do vlasništva ali bezuspešno. Na samoj kući postoji tabla sa natpisom i oznakom.

BULKOVE STENE x ZIPLINE
Iskreno nisam znao da se tako zovu pri poseti. Sa mosta smo videli ljude na vrhu obližnje stene i zaputili se gore, odakle se pruža zaista fenomenalni pogled na most, Andrićgrad i ceo Višegrad. Sa istog mesta možete isprobati zipline ukoliko volite adrenalin, koji sa te tačke vodi ka Kamengradu u podnožju. Preletite Drinu i sagledajte grad da najbolji način. Preporučujem da i kada padne mrak posetite ovo mesto kako bi uživali u noćnom pogledu na grad i svetla. Mi smo zaista uživali.

ANDRIĆGRAD / KAMENGRAD
Relativno nova atrakcija u Višegradu, otvorena 2012. godine ali još uvek nije završena do kraja zbog problema koje retko ko zna. Ili svi znaju a ćute. Mi smo psetili ovo mesto tokom januara kada je bilo hladno i kišovito te je na nas ostavilo utisak jako pustog dela, nije bilo ljudi ali su ulice i zamisao jako simpatični. Ideja je da i kroz arhitekturu i sadržaj predstave sva razdoblja kroz koja je prošao ovaj grad. Da predstavi kako je Višegrad mogao izgledati da ga nisu zaobišli neki graditeljski poduhvati tokom istorije. Kamene ulice, zgrade raznih stilova, trgovi i bašte inspirisane su takođe delima Ive Andrića. U sklopu ovog tematskog parka, da ga tako nazovem, možete uživati u kafićima, restoranima, bioskopu, školi filma, hotelu, prodavnicama itd. Meni je falilo samo malo atmosfere i ljudi kako bi uživao u potpunosti, mada praznina je takođe na neki čudan način prijala. Grad duhova ogledao se u sopstvenom odrazu, kiše koja ga je prekrila. Lokalci pak čeznu za nekim prošlim vremenima kada su se na ovom mestu nalazili tereni za sport i park. Da li će Kamengrad doneti Višegradu ono zbog čega je napravljen, videćemo tokom narednih godina. Ja bih mu se ponovo vratio, kada vreme bude spremno za turiste.

SPOMENIK RUSKIM DOBROVOLJCIMA
Visoko iznad grada se nalazi i spomenik Ruskim dobrovoljcima, na proplanku okruženom šumom. Kažu da je pogled sa tog vidikovca još bolji od prethodnog spomenutog. Nažalost nisam imao dovoljno vremena niti su vremenski uslovi bili pogodni za posetu. Tako da taj poduhvat ostavljam vama da proverite i javite utiske. Ili svojoj nekoj narednoj poseti.

MANASTIR DOBRUN
Ukoliko dolazite iz pravca Srbije i Mokre Gore, malo pre Višegrada se nalazi jedan od najstarijih manastira u Bosni i Hercegovini. Tačan podatak kada je nastao ne postoji, neki kažu još u 9 veku, dok drugi navode 13. vek. Najpoznatije freske u manastiru su freska cara Dušana sa ženom Jelenom i sinom Urošem. Zdanje se nalazi odmah kraj pruge i reke Rzav, a iznad manastira se uzdiže brdo na koje se možete popeti a sa koga se pruža pogled na kopleks i krajolik. Na putu do vrha prolazite kraj simpatične drvene kapelice, dok vas na samom cilju čeka veliki krst i spomenik Karađorđu. Zajedno sa vama posmatra šta se u podnožju dešava. Pri našoj poseti, domaćini su renovirali neki deo manastira te na nas nisu mnogo obraćali pažnju. Jedini koji nam se obradovao bio je manastirski pas, skakao je oko nas, ispričao svoju priču i vratio se rutini. Preporučujem posetu.

MOKRA GORA
Ukoliko odsedate na Mokroj Gori ili pak u Višegradu, ovde možete pogledati sve atrakcije koje možete dodatno posetiti. Tu je i predlog za smeštaj ukoliko vam zatreba, sjajni hotel Čarobni breg.

Sa Mokre Gore do Višegrada možete doći i vozom. Pozovite i raspitajte se o cenama i polascima.

Preporuka za hranu u Višegradu su restorani Anika i Kruna. Sve možete plaćati markama, evrima i dinarima.

Za više ovakvih priča, fotografija i video zapisa posetite moj instagram nalog.

Betovenove staze

Verujem da je svako od nas do sada bar jednom uživao u muzici koju je svetu podario fenomenalni nemački kompozitor Ludvig Van Betoven. Pričali smo o njemu na mom instagram profilu tokom decembra, pre svega jer je 2020. obeležena kao 250 godina od njegovog rođenja, a u tu čast je održano nekoliko koncerata (online, zbog trenutne situacije), izložbi i ostalih manifestacija koje veličaju i podsećaju na život i delo ovog, mogu reći, majstora svog zanata. Njegov život bio je satkan na raznim mestima koja danas svedoče o njemu, a ja sa vama želim da podelim neke lokacije koje možete obići tokom nekog svog putovanja po Nemačkoj.

Photo: Michael Sondermann

BON
Betoven je kao što možda većina već zna, rođen u Bonu. Iako mu se tačan datum rođenja ne zna, zna se da je kao beba kršten 17. decembra te se taj datum i obeležava. Njegova kuća u ovom gradu jedna je od 17 lokacija koje možete posetiti, a koje se vezuju za velikog virtuoza. U kući gde je rođen možete naći najveći broj njegovih ličnih predmeta, prošle godine je izložbeni prostor renoviran, proširen i upotpunjen kako bi posetioci imali još veći doživljaj. Kolekcija sadrži više od 150 eksponata među kojima su prepiske, pisma, manuskrupti, slike, nameštaj i predmeti iz svakodnevnog života velikog kompozitora.

Nakon obilaska rodne grude, možete svratiti do koncertne dvorane koja nosi njegovo ime – Beethoven Hall, spomenik svetske kulturne baštine koji se nalazi na samoj obali reke. Ova dvorana je dom Betovenovog orkestra koji za publiku svake godine nastupa oko 170 puta, što je otrprilike svaki drugi dan u godini.

Ono što želim da vam napomenem je da ukoliko putujete po Nemačkoj tokom jeseni, u Bonu se svake godine u to vreme održava Betovenfest, kada se organizuju koncerti na više od dvadeset lokacija širom grada, a u kojim učestvuju internacionalni solisti, ansambli, orkestri. Ovo je jedan od nezaobilaznih muzičkih programa čiji ljubitelji moraju doživeti barem jednom tokom svog života. Takođe, za mlađu publiku koja ipak voli moderan zvuk, tu su i interpretacije njegovih dela kroz savremen orkestre gde se kombinuju tradicija i modernizam, baletske predstave, radionice edukativnog sadržaja, džez svirke.

Najpoznatija Betovenova skupltura nalazi se na Munsterplacu u Bonu a delo je vajara Ernesta Hanela iz Drezdena koji je finansirao ovaj svoj poduhvat kroz dobrovoljne priloge a podigao 1845. godine. Ona se nalazi na najviše fotografija ukoliko ih pretražujete pod njegovim imenom. Svakako, to nije jedino delo u gradu posvećeno kompozitoru. Posetioci Rheinaue parka imaju priliku da se dive skulpturi koja je izvedena po uzoru na crtež Pitera Brojera iz 1914. godine, dok u Redouten parku možete videti skuplturu Betovenove glave koja je podignuta 2010. a urađena po ideji iz šezdesetih godina, umetnika Franca Toreta. Vrtovi kompozitorove kuće, da se vratimo na taj deo, takođe poseduju nekoliko bisti.
Širom grada se nalazi još nekoliko skulputura posveženih velikom virtuozu, tako da ćete uvek i na svakom mestu sresti Betovena. Bon je sa pravom jako ponosan na svog sugrađanina.

BERLIN
U gradskoj biblioteci ovog grada možete naći najznačajniju zbirku Betovenovih rukopisa, skicen blokova, pisama, kao i trećinu njegove celokupne muzičke zaostavštine zajedno sa rukopisom Devete Simfonije, koja se inače nalazi na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine. Nedaleko odatle, pozorište Schauspielhaus je mesto gde su stanovnici Berlina po prvi put mogli čuti izvođenje te najpoznatije simfonije, davne 1826. godine. Danas, kamerna muzika koju je komponovao ovaj genije zauzima važno mesto Koncertne Dvorane na trgu Gedarmenmarkt svake subote popodne, te ukoliko se zateknete na tom mestu u prvo vreme, bez razmišljanja uživajte u notama.

ŠIROM NEMAČKE
U mestu Koblenc-Erenbrajtstenu nalazi se kuća u kojoj je rođena Betovenova majka, a u kojoj se danas nalazi izložba o njenom, ali i zajedničkom životu. Imaćete priliku da pogledate predmete, instrumente, slike i postere, umetničke prikaze njih dvoje kroz istoriju.

Betovenov park u Kelnu zauzima oko 40 hektara i predstavlja jedan od mnogih parkova koji su nastali, tj. uređeni tokom dvadesetih godina prošlog veka.

Jedan od najekskluzivnijih kvartova u gradu Auzburgu, koji je nastao u periodu između 1880. i 1910. nosi Betovenovo ime.

U Muzeju lepih umetnosti u Lajpcigu posetioci imaju prilike uživati u najpoznatijoj Betovenovoj skulpturi na svetu – delu Maksa Klingera iz 1902. godine kao i savremenijoj verziji koja se nalazi ispred samog muzeja.

Biste i statue virtuoza možete naći i mnogim ostalim gradovima kao što su Frankfurt, Rostok, Ninberg, i mnogi drugi.

Želeo bih sa vama da podelim i fenomenalni youtube video koji ukoliko gledate sa mobilnih telefona možete uživati u 360 stepeni virtuelnoj turi, svirati klavir sa Betovenom i putovati Nemačkom zajedno. Preporuka da pogledate!

Šta videti na Zlataru?

Šta obići na Zlataru?

Mi smo po prvi put posetili Zlatar, a smešteni smo bili u prelepoj brvnari “Vilovi Botić” odakle smo obilazili okolinu. Moram reći da nikada pre nisam video toliko zvezda kao sa ovog mesta. Bungalov se nalazi u apsolutnoj prirodi, odaljeni ste od svega, totalni je mir i tišina, apsolutni mrak kada smo mi bili. Posetite njihov sajt i bacite pogled na fotke! Nego, da pređeno na predloge šta obići:

KANjON REKE UVAC
Definitivno naš najlepši kanjon, koji sam tek ove godine po prvi put posetio, iako mi je na listi već godinama. Uvek sam se oduševljavao fotografijama i prirodom ovog kraja, tako da je konačno i on stigao na red, doduše ne u baš najsrećnije doma (zimu), kada su boje uglavnom zamrle a voda u reci nije na svom vrhuncu. Ipak, ovaj tizer je bio dovoljan da obećam sebi jedno proleće ili leto na ovom mestu.

S obzirom da je dan kratak krenuli smo na hajking prema vidikovcu Molitva, koji je najpoznatiji pored svog suparnika preko puta – Ledenog vidikovca. Kažu da je pogled sa oba podjednako fantastičan, tako da ću se sledeći put uveriti u to. Iako se do oba vidikovca možete približiti kolima (makadam je u pitanju, ne baš najbilji na svim mestima), mi smo u našu šetnju po obroncima krenuli iz kampa odakle kreće obeležena, jako zanimljiva staza. Sve vreme idete po grebenu uz reku, dole, gore, tako da je za ovu šetnju potreban relativni napor i fizička spremnost, ali nije ništa prezahtevno. Šetnja od kampa do vidikovca trajala je nešto oko dva sata sa sve stajanjima usput, jer se nekoliko vidikovaca nalazi na toj ruti. Ipak, budite istrajni jer je sa ovog poslednjeg, pogled zaista najlepši.

Od proleća do jeseni ovaj dragulj lepote možete obići i čamcem, sada već nekoliko njih nudi obilaske kanjona i uživanje iz jedne druge perspektive. Ispod Ledenog vidikovca nalazi se i Ledena pećina koju možete obići isključivo čamcem jer je pod vodom. Na putu do “Molitve” možete i videti ogromni ulaz u pećinu koji voda ispunjava do pola. Najveća zvezda ovog kraja je svakako beloglavi sup, vrsta koja je ugrožena kako kod nas tako i u Evropi, ali se na ovom mestu polako, uz velike napore lokalaca, oporavlja. Stoga, vožnja drona je na ovom mestu zabranjena. Da ne zaboravim, na putu od kampa ka vidikovcu Molitva, prolazite kraj visećeg mosta koji može biti jako fotogeničan i zanimljiv te svratite do njega (potrebno je skrenuti sa puta jako malo), ali svakako je vidljiv sa glavne staze. Ukoliko ste gladni pri povrtku, u Sjenici smo overili po preporuci roštilj “E moj Deno“.

RADOINJSKO JEZERO
Tokom letnjih meseci preporučujem da dođete do Radoinjskog jezera gde postoji takođe jedan zanimljiv kamp, sa restoranima i kafićima, a čuo sam i žurkama. Jako simpatično mestašce za šetnju, odmaranje, plivanje, kampovanje. Mi smo svratili ali je zimi baš pusto. Pored samog kampa nalazi se brana i šuma. Pre samog kampa, ukoliko iz Nove Varoši idete kolima, možete posetiti i vidikovce iznad samog jezera “Vraneša 1″ i “Vraneša 2″. Ovo jezero takođe ima nekoliko meandara koji su daleko manje poznati od Uvačkih. Do oba vidikovca se kreće od istoimenog etno sela gde možete parkirati svoj auto.

Preko jezera prolazi magistrala kojom se inače ide iz Beograda ka Crnoj Gori, ali malo ko zna da je taj most koji se prelazi često za pravo jako lep i fotogeničan. Predlažem vam da sa mosta skrenete do ove tačke, tu parkirate auto i na trenutak odmorite i uživate u kamenim lukovima koji se obično ocrtavaju u vodi. Ko bi rekao da je iznad toga jedna od najprometnijih magistrala.

VIDIKOVAC ZLATAR
Auto možete ostaviti kod hotela Panorama i odatle se uputiti kroz šumu laganom šetnjom nekih 10 do 15 minuta do simpatičnog vidikovca. Kod samog hotela se nalazi i mala pijaca gde možete pazariti suvenire, med i slično.

ZLATARSKO JEZERO
Još jedno jezero, najveće u nizu u ovom kraju je Zlatarsko. Među lokalcima tokom leta i najpopularnije za kupanje, veslanje i ostale aktivnosti.

MANASTIR MILEŠEVA
Manastir Mileševa, zadužbina Nemanjića, izgrađen je 1219. godine. Osnovao ga je kralj Vladislav, sin Stefana Prvovenčanog. U manastiru je u najtežim vremenima radila i jedna od prvih srpskih štamparija.

PRERAST U DOBROSELICI
Kraj sela Dobroselica nalazi se prerast, u narodu poznatiji kao Točkovička pećina ili Šupljica. Pećina i na južnoj i na severnoj strani ima otvore koji su udaljeni oko pedesetak metara jedan od drugog. Najviša visina je 15 metara. Kroz prerast protiče potok, nekadašnja ponornica koja je zapravo i razlog nastanka prerasta. Na drugom kraju od parkinga nalazi se i gnezdilište orlova, te budite pažljivi ukoliko izlazite na drugu stranu.

CRKVA U DOBROSELICI
Crkva brvnara u selu Dobroselica sagrađena je 1821. godine a posvećena je Svetom proroku Iliji. Sve je urađeno od drveta i nalazi se na jako lepom proplanku sa pogledom na okolna brda. Unutrašnjost crkve je takođe unikatan, nije svakako kao klasične pravoslavne bogomolje.

TAVNIČKO JEZERO
Jezero koje je nastalo u oknu bivšeg rudnika sa prelepom tirkizno plavom bojom oivičeno visokim četinarima. Leti je idealno mesto za kupanje, iako je površina zapravo jako mala. Nalazi se kraj magistralnog puta od Zlatara ka Zlatiboru, sa desne strane, potrebno je skrenuti te nekih 200 metara makadmom doći do njega. Najveća dubina jezera je 8 metara, a konstantno ga pune dva velika izvora.

Ukoliko želite još fotografija ili video sadržaja sa mog putovanja sa Zlatara posetite moju instagram stranicu i u odabranim pričama potražite one sa naznakom “Srbija”!

Možete koristiti moju google mapu na kojoj se nalaze sve atrakcije u Srbiji na jednom mestu. Lako je možete upotrebiti i kao navigaciju tokom vožnje!

Nemačka od juga do severa / deo drugi

Drezden se, iskren da budem, nikada nije nalazio na mojoj listi mesta koja moram posetiti tokom života, ali sam nakon kraćeg istraživanja po blogovima i forumima shvatio da ga nije loše dodati kao usputnu stanicu tokom ove naše avanture po Nemačkoj. Ono što me je zapravo privuklo ka toj strani je most BASTEI, brutalno građevinsko delo koje spaja visoko izdignute stene isklesane od strane prirode, neke visine i do 190 metara. Ulaz se na most ne naplaćuje, a iz Drezdena se vrlo lako može organizovati jednodnevni izlet tokom cele godine. Početkom devetnaestog veka na ovom mestu je prvobitno izgrađen drveni most, da bi ubrzo zatim bio zamenjen trajnim kamenim koji i dan danas spaja stenovite formacije ali i omogućava nesvakidašnji pogled na okolinu i dobar deo Saksonije. Ova građevina zapravo nikada, od svog nastanka, nije služila u nekakve druge svrhe osim turističke. Godišnje ovim mostom prošeta 1.5 miliona ljudi. Zasigurno ću biti jedan u moru njih. Nedaleko od mosta nalaze se ostaci starog srednjovekovnog zamka, zapravo samo temelji jer je bio izgrađen od drveta. O njemu se ne zna mnogo te ga lokalci nazivaju samo – ruševina.

Kada se drugog dana probudite u centru grada, željni da od istog dobijete što više, ne zaboravite da pored istorijskog centra bacite oko i svoj korak na novij, alternativniji deo grada – Nojštat. Barokna arhitektura centralnog dela grada zahtevaće od vas barem jedan celi dan pešačenja i uživanja. Veći deo zapravo i nije toliko star, jer je tokom Drugog svetskog rata DREZDEN bio devastiran, ali se ubrzo kao Feniks izdigao iz pepela u istom ruhu. Ono što sam ja pronašao a i vama preporučujem je obilazak jedne od najpoznatijih opera na svetu, Frauenkirche – najpoznatiju crkvu Drezdena iz XVIII veka, koja je pored ostalog bila srušena tokom rata, a ponovo izgrađena i završena tek 2005. godine. Naravno po nacrtu nekadašnjeg izgleda. Palata Zwinger jedna je od najvažnijih građevina baroknog perioda u Nemačkoj ali i najlepše mesto za šetnju zbog svojih bašti u sklopu kompleksa. Da li ću ponovo biti dosadan sa svojim stavom o besciljnom lutanju ulicama gradskog jezgra? Hoću. Slučajne zgrade, kaldrme i ljudi su oduvek bili najbolji način da doživite destinaciju. Nije previše strano niti retko da se na nemačkim ulicama može čuti muzika, pa čak i ona koju ne komponuju niti stvaraju ljudi. Kada krene kiša, sistem odvoda i oluka na jednoj zgradi Drezdena pretvara se u simpatični šarenoliki muzički instrument. Sve padavine vam možda zvuče identično, ali simfonije koje nastaju tokom kiša, imaju svaka svoju posebnost. Posebna je dakako i japanska kamelija, čuvena biljka, vrlo retka u Evropi, koju su botaničari još 1776. doneli na evropski kontinent. Nekoliko godina kasnije, u zamku Pillnitz nadomak Drezdena, zasađena je ova jako osetljiva biljka koja na tom mestu živi i dan danas, iako joj život tokom istorije nije uvek bio baš najsjajniji. Prvih nekoliko oštrih zima, na koje lepotica nije navikla, preživela je umotavanjem u slamu, prekrivače i prostirke. Ubrzo su morali da preduzmu dodatne mere tokom zime te su svake godine pred niske temperature podizali drvenu “kuću” koja je uspešno svoj posao obavljala stotinak godina. Sto prve se nažalost kućerak zapalio a Kamelija je jedva izvukla živu glavu. Iako su joj prognozirali da neće preživeti, tog proleća je cvetala više nego ikada. Staklena kupola, njen konačno adekvatni smeštaj danas zajedno sa njom krasi ovaj park. Svake godine u proleće, kada se krošnja oslobodi staklenog štita, prekrije je jedan drugačiji – sa više od 35 hiljada ruža.

Za Berlin, našu narednu stanicu, ne bih znao šta da preterano kažem, osim da je to grad u kojem bih živeo, u koji sam se zaljubio već tokom raznih priča o njemu, pre moje prve posete. Što je kasnije eskaliralo pri susretu. Desila se ljubav na prvi pogled sa njegovom arhitekturom, trotoarima i izlozima, atmosferom i energijom, ljudima i napuštenim zgradama. Papirićima na ulici, ukusnim odevanjem i manje ukusnom hranom. Čak i snegom koji je u tom trenutku padao. Dva puta sam do sada posetio BERLIN, oba puta tokom zime te nešto razmišljam koliko li ću tek samo odlepiti kada vremenski uslovi budu povoljniji, a dan bude trajao do snova. Elem, ovaj grad ili zavolite ili ne, drugačiji je od svih evropiskih gradova, nema centar, nema ograničenja, ima jedan od najboljih sistema javnog prevoza, brdo zelenila, klubova, muzeja i slobodu koja se pri svakom uzdahu u vazduhu oseća. Na svežem vazduhu možete uživati u jednoj od najvećih uličnih galerija. Na najdužem delu berlinskog zida koji je preostao, davne 1990. razni umetnici ostavili su svoj trag i društvena dešavanja tog perioda pretočili u slike. Iza jednog od zidova nalazi se posleratna kućica sa suvenirima, gde smo za evro, dva, dobili nekadašnji pečat u pasošu. Pečat koji su svi dobijali pri prelasku iz istočnog u zapadni Berlin. Obećali su nam da nećemo imati problema, i nismo. Ovaj grad je raj za one koji vole urbanu, alternativnu kulturu, umetnost, muziku. Neću reći Meka za hipstere, jer u tom krugu nas nema, iako mnogi svetski vodiči dodeljuju baš takvu titulu. Sinonim mu je pak definitno TV toranj, koji se svakome nacrta pred očima na samu pomisao na glavni grad Nemačke. Muzeji, muzeji muzeji, celo jedno ostvro posvećeno je njima. Neću ih nabrajati, svi su dobri. Brandenburška kapija, ostaci izloglašenog zida širom grada, stakleni krov Rajhstaga, sedišta Bundestaga. I ostale nemačke reči. Pregršt je lokacija koje još uvek nisam obišao, iskreno razmišljam se da li da vam otkrijem one najpoželjnije, jer postoji bojazan da ćete pre mene stići tamo. To bi bilo nedopustivo. Da li ste znali da se na obodu Berlina nalazi bivša američka špijunska stanica – apsolutno napuštena, i apsolutno predivna? Barem za nas koji volimo napuštena mesta. Da li ste nekada sanjali o pikniku ili roštiljanju na aeordromskoj pisti za poletanje i sletanje? Ok, nisam ni ja sanjao ali zvuči kao nešto što se može godinama prepričavati. Stari aerodrom Tempelhof danas je gradski park. Od mene dosta, neću vam ništa više otkrivati, sledeće godine idemo zajedno za Berlin kada ćemo uživo istumbati spisak.

Nakolin nekoliko stotina pređenih kilometara, na putu ka Libeku, usidrujemo se u pristanište mestašca SELIN, nemačkog bisera Baltičkog mora. Biserom su ga prozvali još krajem devetnaestog veka kada je nastala ulica koja kroz grad vodi ka pristaništu, a u koju su se tada sjatile arhitekte iz celog sveta ne bi li napravili što velelpnije kuće za bogate. Glavni fokus dizajna bio je “mediteranski” osećaj, dok su se tokom realizacije mešali razni lokalni stilovi. Samo pristanište koje je inače bilo centar zbivanja tokom letnjih meseci, menjalo je svoj izgled tokom istorije, pre svega zbog morskih oluja sa severa i ledenih nanosa koji su ga nekoliko puta rušili. Istina je, nije me u prvi mah privkla ta drvena konstrukcija, nestvarni pogled ka Baltičkom moru ili “fensi” restoran. U pitanju je ova metalna naprava, koja liči na podmornicu, leteći objekat, neindetifikovano telo koje žudi za istragom. A taj istraživač sam ja.

Oduvek su me privlačili severnjački gradovi na moru, ni sam nisam siguran koji je razlog, verujem da je zbog arhitekture i nepreglednih peščanih plaža. Zapravo, ovo drugo je verovatno samo slika u mojoj glavi, ali sav taj pesak iz mojih očekivanjima kompenzovaće kolači od marcipana, koji su prava poslastica u ovom delu Nemačke. Arhitektonska poslastica Libeka je njegova kapija iz XV veka koja je nekada predstavljala središte srednjovekovnog grada, danas pleni poglede turista, dok u njoj stanuje istorijski muzej grada. Svojim izgledom popunjava sve prezentacije i turističke reklame ovog severnog kolačića. Možda ne najlepša, ali se u Libeku nalazi gradska kuća sa najčudnijom arhitekturom u Nemačkoj, prelepe crkve, kao i bolnica Heiligen-Geist iz XIII veka, koja je prvobitno bila namenjena svim siromašnim pacijentima. Kao jedna od prvih socijalnih ustanova na svetu, kasnije menja namenu u dom penzionera, da bi na kraju postala i ostala turistička atrakcija, posebno zanimljiva tokom zime zbog prazničnih marketa koji se održavaju. LIBEK je bio jedan od najvećih pomorskih centara kroz istoriju, o čemu i dalje govore razni spomenici i detalji koje možete sresti na ulicama i fasadama. Ukoliko budete imali priliku, zavirite u dvorišta skrivena između zgrada, iznenadih se na fotografijama koje sam istraživao koliko su ova mesta fotogenična i autentična po svemu sudeći. Da li sam već spomenuo marcipan? Zapamtite ime Niederegger, jer je upravo to mesto sa tradicijom dužom od 200 godina gde možete probati stoprocentni marcipan, uživatu u svim njegovim oblicima i ukusima, formama i dodacima. Nekoliko ih je u gradu, a kapiram da ću obići svaki. Praveći se iznova da ih srećem baš po prvi put te da moram probati sve. Moram probati Libek.

Za kraj ovog našeg putovanja ostavio sam HAMBURG, grad koji sam posetio kao jednodnevni izlet tokom boravka u Berlinu, a koji se čvrsto drži na listi ponovnih susreta u budućnosti. Budućnost se približava, dok krojim mapu onoga što se treba pojaviti pred očima i ostati zabeleženo kamerom. Tada je, tokom zime pre nekoliko godina, Hamburg bio prenaglašen, noć je brzo pala, a ono što smo uspeli da vidimo je činjenica da ovaj grad definitivno ima materijala za dužu priču. Ponovo ću reći, severnjačka arhitektura mi je pasija, a ovdašnji magacini koji su pretvoreni u stanove, su mi želja poneti ih sa sobom kući. Ogromna luka i šetalište. Karolinen, ponovo hipsterska četvrt sa sjajnim lokalima, buticima, umetničkim ćoškovima, nakinđurenim balkonima. Riblja pijaca je takođe kažu iskustvo za sebe, svake nedelje od 5 ili 6 izjutra traje ovaj spektakl. Ko voli da spava, ovo će biti nemoguća misija jer se sve završava već oko devetke, kao da se ništa nije ni dogodilo. Mislim da ću preskočiti. Ne volim miris ribe, nije do ustajanja. Tokom letnjih meseci ne propustite kupanje u Elbi i izležavanje na peščanoj plaži sa jednim od najboljih pogleda na luku. Elem, ne brinite, kažu da je voda bistra i ispravna za kupanje. Tunel je ispod reke, izgrađen da spoji dva kraja, nekadašnje radnike i radna mesta. Tu je i Reeperbahn – hamburški “red light district”. Pa ja zaista ništa nisam video od Hamburga. Odoh da se pakujem i u niskom startu čekam da ovaj virus prođe. Što preporučujem i vama.

Dok ne otputujemo, možete uživati u Nemačkoj na nekoliko načina:
Planirajte svoje putovanje iz svog doma!
Biciklističke ture po Nemačkoj! (možete gledati i sa 3D naočarima)
Nemačka noću!

Preporučujem da se prijavite na newsletter Turističke organizacije Nemačke kako bi prvi dobijali sve informacije, novosti i ponude vezane za turizam u ovoj zemlji.

U komentarima mi javite da li vam se dopada ovaj članak!
Do sledećih putovanja!
putriota.

Nemačka od juga do severa

Krenuo bih od juga ka severu, da za kraj uskočim u more, kao višnja u čokoladu.

Nemačka ima mnogo toga da ponudi, od zanimljivih pejzaža, dvoraca, srednjovekovnih gradića na rekama, jezerima, metropole i sela. Festivale i zabavu kakvu retko gde možete pronaći. Mesta za hedoniste, hipstere i bekpekere, bicikliste, planinare, nas instagramere. Neću obilaziti samo ona instagramična popularna mesta, već sve što mi nadražuje misli. Očekivanja. Hajde da na samom startu nagruvamo adrenalin i energiju do tačke pucanja.

Posetio sam EUROPA PARK pre nekoliko godina, čekao na taj momenat više od toga. Zavisnik sam od adrenalina, iako u većini slučajeva premrem od straha. Probijam i postavljam nove limite, a luna parkovi u tome igraju jako važnu ulogu. Jedan od najvećih takvih u Evropu je upravo ovaj na jugu Nemačke, na samoj granici sa Francuskom. Zaputili smo se tog dana isključivo zbog vožnji rolerkosterima. Ima li šta bolje? Slične uzbudljive trenutke kao tog dana mogu izborajti na prste. Sačekalo nas je sunce i trinaest ogromnih rolekostera. Hej, do tada sam toliko metalnih konstrukcija video samo na fotografijama i igricama koje sam bezdušno noćima igrao! Jurili smo od jednog do drugog, čekali u redovima, suzbijali strah, uživali u slobodi. Jedva sam pristao na najluđu vožnju, trebalo mi je malo ubeđivanja, ne krijem. Dok nismo dotakli najvišu tačku bučnih šina. Kada je krenulo nizbrdo, značenje te izreke izgubilo je značenje, osetio sam se živim više nego ikada. Sačekao sam još jednom red za tu istu vožnju. Sada čekam priliku da ponovo posetim Europa park.

Na putu ka simpatičnom gradiću na reci, o kojem ću pričati u narednom pasusu, svraćam do jednog od najšumovitijih delova Nemačke. Crna šuma zapravo nije baš mračna kao što zvuči, jako je popularna među turistima kako iz Nemčake tako i nas sa strane. Priroda u svojim kreacijama uvek ume da iznenadi, ali često i ljudska kreativnost i talenat. Iz predhodnog posta Urbanana ste mogli da zaključite da jako volim neobične građevine, moderne konstrukcije ravnih linija, industrijski momenat. Elem, linije su u ovom slučaju malo krivudave, ali ravno stižem do BAUMWIPFELPFAD parka (da li ste uspeli da izgovorite?), da ga tako nazovem. U pitanju je staza kroz šumu, među krošnjama drveća koja nudi jedno sasvim novo iskustvo i doživljaj prirodnih lepota, uz usputne informativne punktove koje prolazite a iz kojih možete svašta novo da naučite. Jako mi se dopadaju ovakvi projekti vidikovaca u prirodi te mi je žao što slični još uvek nisu zaživeli kod nas. Interesantni detalji koji svojim izgledom ali i namenom privlače turiste. Ja ću morati da čekiram. Nadisan svežeg vazduha, nastavljam dalje svojim putem.

Za Ninberg sam slušao priče kako je prelep te da ga obavezno treba posetiti tokom života. Ipak, opredelio sam se za manju verziju slatkoće. Znam, netipično za mene. U prvi mah, kada pogledate fotografiju, ovaj gradić ne izgleda sasvim stvarno. Više je kao bajkovita fikcija u kojoj su kućice različitih boja, a krovovi podjednako zanosni. ROTENBURG OB DER TAUBER. Istina je, treba ovaj naziv zapamititi. Rotenburg na nemačkom jeziku znači “crveni zamak” a ceo naziv mesta “crveni zamak iznad (reke) Tauber”. Ukoliko želite da uđete u grad, dočekuje vas četrdeset odbrambenih kula na čvrstim zidinama, koje, kao takve, stoje već stotinama godina. Tek kada njih savladamo, možemo uživati u drvenim prozorima šarmantnih kućica ispod kojih na suncu leškari cveće, mačke i poneki turista u bašti. Ako me pitate zbog čega je “crvendać” na mojoj listi – postoje mesta koja su jednostavno muzej na otvorenom, kod kojih nemam posebne pojedinačne lokacije koje želim da obiđem, već je ovo celina u žudim da se izgubim u potrazi za svojim skrovištima. Podrumima, prolazima i zaboravljenim trgovima. Nedaleko u prošlosti ove ulice su ljudi delili sa domaćim životinjama, s obzirom da su farme bile veoma popularne u ovom kraju. Danas, kako svake godine beleži skok broja turista, ova varoš ima najviše potencijala da postane pravi srednjovekovni tematski park. Pronađite u crkvi Svetog Jakoba oltarsku sliku staru 500 godina, ili mali božićni muzej na spratu jedne prodavnice suvenira. Prošetajte nizvodno uz reku Tauber do još starijeg sela Detvang koji krije još istorije. Ja ću izdvojiti dva dana za ovaj ciklus, zatim nastavljam ka još jednoj istorijsko – arhitektonskoj poslastici.

Potrudio bih se da u BAMBERG stignemo u zoru, dok grad još uvek spava. Tada ga možemo okupirati i imati samo i isključivo za sebe. Biti sebični putnik u ovom smislu nekada nije loše, samo zahteva mali trud, uglavnom onaj koji najviše ne volim tokom odmora (i van njega) – da se probudim rano. Još jedan ušuškani gradić ispresecan uskim ulicama i nagužvanim šarenim kućercima. Unakrsno postavljene drvene grede po fasadi je nešto najšarmantnije u arhitekturi što postoji. Svakako, najveću pažnju mi je privukla gradska kuća koja se nalazi na uskom ostrvcetu na reci, nekako nespretno stoji između dva dela grada. Kao da je i sama deo mosta. Priča o kojoj se ne zna sa sigurnošću da li je istina, govori o ljutim stanovnicima Bamberga koji su, nakon što je gradski Biskup odbio da im dodeli zemljište za izgradnju gradske kuće, učinili to na sredini reke, na šipovima i stubovima. O legendama se najbolje razglaba uz lokalno pivo.

Od onih sam putnika koje ne mrzi i nije im glupo da pređu određenu kilometražu isključivo zbog jedne atrakcije, nazovimo je crkvom, brvnarom, mostom ili pogledom. Čak i kada se pored nje ne nalazi više ništa spektakularno, ili pak ni ona u očima većine nije spektakularna. Ja sam zacrtao da jeste te da je vredna posete, kotrljam kola ka napred. Kažu, tvrdoglavo. KIRCHE IM SEE je ili drvena koliba ili drvena crkva, treće nije. Na internetu nisam uspeo da pronađem mnogo toga o njoj, verujem da je novijeg datuma. Ljubav na prvi pogled se dogodila kada sam je ugledao na instagram nalogu @germanytourism te sam je uz pomoć njihovog taga lokacije i gugl satelita jedva našao u šumama Nemačke. Možda nije vredno skretati radi nje, ali jezero, kamp, šuma i brana po kojoj mogu da se pentram, mogu da začine poduhvat. Reći ću samo da je instagramično, a svi to volimo.

Naredna šuma koju sam na putu do Drezdena posetio, nakon što sam u auto iznova spakovao sve svoje snove vrativši ih na planiranu rutu, je Rotehofbachtal. Ukoliko vam taj naziv išta znači. U njoj se krije po meni još jedna mnogo zanimljivija kućica, palata, umetničko delo na stubu. Ne izvire iz vode. Sagradio ju je izvesni vojvoda Ernest, tik uz svoje lovište, kao mesto za poslelovni odmor, ali i svoje ljubavne aktivnosti, kako se pričalo po užim krugovima. HERZOGSTUHL je imao tajni ulaz, iliti izlaz te se pretpostavlja da je ljubavni život vojvode bio i više no interesantan. Zvanična namena ove čudne građevine je bila – beg od svakodnevnog života. Tokom i nakon rata, kućerak je menjao namene i vlasnike, da bi na kraju ipak dospela u ruke opštine. Neobično zdanje, danas je turistička atrakcija za ovakvu gospodu kao što sam ja. Da li se pronalazite u tome?

Nastavak priče sledi u narednom tekstu, budite strpljivi.

Do tada uživajte u Nemačkoj sa bicikla ili tokom noći. Ukoliko imate 3D naočare, zabava je još veća!

Prijavite se na newsletter Turističke organizacije Nemačke i saznajte sve o destinacijama, najboljim ponudama, festivalima i događajima iz prve ruke!