Kako doći do Krčedinske Ade?

Krčedinska Ada je ostrvo na Dunavu, jedno od najvećih, kažu poslednja oaza recimo netaknute prirode u ovom kraju. Ostrvo je slobodno za posete te ukoliko imate svoj čamac možete ga bez najave posetiti. Ako pak svoj čamac nemate, prevoz možete potražiti u restoranu Sidro nadomak Mosta kod Beške. Lokaciju restorana možete pogledati ovde. Pozovite ih, pitajte za cenu u zavisnosti koliko vas ide, mi smo plaćali mali čamac 3000 dinara (do petoro ljudi), veliki 6000 dinara (do dvanaestoro, mada nekada daju više). Plovidba od restorana do ostrva traje oko dvadesetak minuta. Ulaz na ostrvo se ne naplaćuje i nije ničije vlasništvo.

fotograf: Jovan Čavić

Ukratko o ostrvu:
Ostrvo je kao što rekoh jedno od najvećih na Dunavu, nastalo je tako što je reka presekla sama svoj meandar, te je od njega ostao samo uski kanal koji usled niskog vodostaja možete preći i peške. Stanovnici ove ade su uglavnom životinje koje se slobodno kreću na oko devet kilometara kvadratnih kolika je njena površina. Neke su tu tokom cele godine, kao što su konji, kokoške i mangulice, dok se krave tokom zimskih meseci prebacuju u okolna sela kod svojih vlasnika. Magarci nažalost više nisu stanovnici ovog ostrva ali se nalaze na farmi nedaleko od njega. Većina životinja imaju svog vlasnika koji s vremena na vreme dolazi, oilazi ih, dohranjuje i slično, ali su svi zajedno u prirodnom okruženju i staraju se sami o sebi uglavnom. Žive u krdima, često su prema ljudima nepoverljivi, ali jako pitomi u smislu da vam se ne može ništa desiti.

Da li mogu povesti svog psa?
Da, možete povesti svog psa na ostrvo i to vam niko neće zabraniti. Naravno, to iskreno ne preporučujem osim ako pas nije zaista poslušan i dresiran da neće lajati na životinje, juriti ih i slično, jer se svima njima uglavnom javi nagon za lov. Ili će pak biti jako uplašeni konja i krava kada ih možda po prvi put vide. U suprotnom ne verujem da ćete uspeti napraviti bilo kakav kontakt sa životinjama.

Poseta magarcima
Magarce možete posetiti na farmi kraj sela Kovilj, nedaleko od Krčedinske ade. Iz restorana “Sidro” ćete morati autoputem preko Dunava do pomenute lokacije. Auto možete parkirati isped kapije ne blokirajući prolaz te ući na istu. Obavezno je za sobom ZATVORITE. Na samom tom prostoru žive konji i magarci, koji su uvek negde na sredini imanja tako da ćete morati peške do njih. Većina je jako pitoma i sami će vam prići, vole da se maze i naravno da dobijaju poslastice. Najviše preferiraju šargarepu, tako da ponesite par kilograma za piknik sa njima. Oni magarci koji nisu raspoloženi za druženje sa ljudima nemojte ih forsirati. Kada im dosadite sami će otići od vas. Mladunci vam neće prilaziti i jako su bojažljivi, majke su zaštitnički nastrojene te iako su ekstremno preslatki ne forsirajte kontakt sa njima. Fotografišite ih sa daljine. Prilikom izlaska sa imanja proverite još jednom da li je kapija za vama zatvorena, kako životinje ne bi slučajno izašle.

Restoran Sidro
Pri poseti Krčedinskoj adi smo doručkovali na samom ostrvu, napravili piknik uz sremske specijalitete, što i vama od srca preporučujem. Prelepo je jesti na ćebetu u divljini, daleko od asfalta. Kasnije smo po povratku ručali u restoranu “Sidro” odakle smo i krenuli, bili jako zadovoljni hranom i cenama. Jedino je malo usluga bila sporija jer je dosta ljudi pristiglo na ručak u isto vreme. Svakako možete uz tamburice uživati u fenomenalnom pogledu na Dunav, most i Koviljski rit.

fotograf: Mima Pavić

Saveti:
– ukoliko planirate posetu tokom jutarnjih sati imajte na umu da je trava svuda vlažna, ponesite rezervnu obuću i čarape. Obratite pažnju na najavljenu temperaturu te ponesite uvek nešto toplije.
– Na ostrvu ne postoji izvor vode niti prodavnica, obavezno ponesite svoju vodu i hranu koja je dovoljna za par sati boravka. Smeće ponesite nazad sa sobom.
– organizujte posetu ili ranije ujutru ili popodne pred zalazak, tokom letnjih meseci može biti jako vruće na otvorenom prostoru, a i životinje su manje aktivne.
– ponesite sa sobom poslastice za životinje, tako ćete najlakše ostvariti odnos. Kruške, šargarepu, kocke šećera za konje.
– najbolje je ostrvo obići od maja do oktobra.

Izleti:
Moj prijatelj Jovan, fotograf po struci, i ja smo krenuli sa organizacijom jednodnevnih izleta po Srbiji te bacite pogled na njegov i moj instagram profil za više informacija. Ovaj prvi izlet je bio i više nego uspešan gde je nas osamnaestoro uživalo u predivnom danu sa životinjama.

Za više fotografija i video zapisa pogledajte moj highlight odeljak “Srbija#3

.

Kako do Černobilja?

Kako doći do Černobilja? Kako posetiti Černobilj?

Iz Srbije kao i iz bilo koje druge države, najlakše je Černobilj i celu Zonu isključenja posetiti organizovanim turama iz Kijeva. Evo ukratko mog iskustva:

PREVOZ
Iz Beograda smo leteli kompanijom Lufthansa sa presedanjem u Beču i Minhenu u povratku. Ukupno sa presedanjem smo putovali oko pet sati, dok smo povratnu kartu platili 170 evra. Sada vidim da je na relaciji Beograd > Kijev aviokompnaija SkyUp pokrenula direktan let dva puta nedeljno te eto prilike da bez presedanja do glavnog grada Ukrajine stignete za manje od dva sata, a što je najvažnije karte se kreću već od 80 evra za povratno putovanje. Čekirani prtljag nije uračunat u osnovnu cenu, samo ručni prtljag do 7 kilograma.

SkyUp
SkyUp je privatna ukrajinska low-cost kompanija osnovana 2016. koja je prvenstveno krenula sa čarter letovima za ukraijinske turoperatore. Flota kompanije se sastoji od 11 aviona Boeing 737NG, dok se još uvek čeka isporuku sedam aviona Boeing 737MAX.

SMEŠTAJ
Smeštaj smo mi bukirali preko sajta booking.com, što i vama preporučujem. Kijev je jako jeftin bio, te je i apartman bio vrlo pristojan za relativno malo para. Preporučujem da smeštaj bukirate u blizini železničke stanice jer odatle kreću ture ka Zoni isključenja i nuklearnoj elektrani. Do centra se može peške ukoliko volite da šetate, ili taksijem koji je zaista jeftin u Ukrajini. Imajte na umu da većina stanovništva kako u turizmu i van njega u Ukrajini ne govori engleski jezik.

Najvažnije: ČERNOBILJSKA TURA
Zonu isključenja morate obići u sklopu neke organizovane ture, jer postoje provere, zabranjeno je kretati se po zoni bez nadrzora, a najvažnije od svega, zbog svoje sigurnosti. Postoje jednodnevne ture koje traju oko dvanaest sati, dvodnevne i više dana. Mi smo uzeli jednodnevnu koja nam je bila po mom mišljenju sasvim dovoljna. Platili smo je 90 evra gde je uključen prevoz iz Kijeva do zone, vodič koji vam non stop priča, ručak. Postoji mislim više turo operatera, ja sam našim bio prezadovoljan te evo i linka ka njima: Chernobyl Tour. Sve možete rezervisati online i dogovoriti se sa njima. Svi govore jako dobar engleski. Kod obilazaka važno je da vam telo bude prekriveno, znači nema papuča i sandala, šorceva, suknji, kratkih majica. Poželjno je imati i kačket, kapu, šešir. Ne dirati ništa od predmeta tokom ture, ne sedeti na zemlji. Sve te instrukcije ćete svakako dobiti od vodiča. Naša tura je kretala ujutru u 8h kada smo se našli kod železničke stanice, gde su nas uveče vratili.

HRANA
Hrana je u Kijevu kao i sve ostalo, relativno bila jeftina tokom mog boravka. Samo sam želeo da preporučim pekaru “Pirogova” koja ima najukusnija peciva za doručak. MUST.

GALERIJA
Sav video materijal kao i fotografije sa ture kojoj sam prisustvovao u Černobilju možete pogledati na mom Instagram profilu u sekciji “Ukrajina“. Javite utiske!

PUTOPIS
Ukoliko imate vremena, na portalu pink.rs možete pročitati moje putopise iz Černobilja u par delova:
Deo prvi
uskoro izlaze ostali.

Uživajte i javite utiske ukoliko budete posetili ovo mesto!

Kako do Taorskih vrela?

Pre svega želim da kažem da su Taorska vrela za mene otkrovenje te da mi uopšte jasno nije zbog čega nisu više promovisana. Mada prijalo je biti sam u šumi dok sa svih strana žubori voda kroz prizore nerealne. Nerealno sam odlepio za ovim mestom. Druga stvar, da li me pratite na instagramu? Ukoliko ne, molim vas bez izgovora. Pod tri, znate li uopšte šta su Taorska vrela, da li ste čuli za njih?

Autor: Lidija Petrović

Za ovo mesto sam kao i za većinu stvari u našoj zemlji saznao slučajno, putem svojih instagram kolega. Jedva sam ga nešto našao na mapi i zabeležio da pri prvoj poseti tom kraju svratim i istražim. Nakon nekoliko dana u ranču Harmonija, uputili smo se ka Perućcu baš ovim putem, koji nije baš sjajan mogu vam reći na početku, ali jestiv što bi rekli. Put od Valjeva vodi kraj manastira Lelić dalje kaTaoru i Makovištu. Nekoliko kilometara pre skretanja za selo Taor asfaltni put prelazi u solidan makadamski put. Na ovom linku postoji mapa svih atrakcija valjevskog kraja izmedju ostalog i Taorskih vrela, gde skrećete sa glavnog puta, kuda možete doći, gde parkirati. Pin lokacije bez detaljne mape možete pronaći ovde. Kada skrenete sa glavnog puta, smenjuje se makadam i asfalt, ali nije strašno i može se doći do vrela bez većih problema osim što ćete biti prinuđeni da vozite sporije.

Na samoj lokaciji kada stignete postoje donji vodopadi i gornji, čisto da se ne zabunite da su donji jedini, što može dovesto do zablude jer je razmak izmedju nih sigurno nekih 100 metara, te gornji sa puta i nisu vidljivi. Mi smo čuli zvuk vode te se uputili uzbrdo ka gornjim vodopadima. Sumiramo, auto možete ostaviti kod prvih, ali se takođe možete popeti uz brdo i ostaviti na poljani ispred drvene brvnare iza koje se kriju drugi vodopadi. Brvnara je zapravo kafić/ kafana, ali nisam siguran u kom periodu radi, dok sam ja bio tamo nije radio. Vodopadi se nalaze u selu Donji Taor i mesto je jako mirno i umiljato, sa predivnom prirodom, jako je tiho tako da možete čuti prirodu. Mene je sve ovo podsetilo na neku manju verziju Plitvica, koje važe za jedne od najlepših vodopada. Inače ova reka je bila poznata i po vodenicama od kojih je sačuvana samo jedna mislim i to u jako lošem stanju. Nakon eksploatacije dela ove reke za vodosnabdevanje okolnih mesta, vrela su dosta izgubila na svom obimu i impozantnosti, ali su meni i dalje jako nestvarna.

Autor: Lidija Petrović

Mi smo dalje od vrela ka Perućcu krenuli uzbrdo putem ka tački C koja se nalazi na mapi. Znači odakle smo došli, za vrela smo posle mostića skrenuli levo još nekoliko metara, sada smo samo od tog mostića nastavili pravo uz brdo ka širem putu. Ovo se ispostavio još bolji put jer je makdam samo na deonici od vrela do tačke C, kasnije je asfalt te ukoliko dolazite iz Beograda možda nije loše da do vrela dođete preko Kosjerića.

Imajte na umu da vode na vodopadima nema tokom cele godine dovoljno da ceo prizor izgleda kako je sada izgledalo. Ja sam bio tokom jula, dok su mi rekli prijatelji da tokom oktobra nije bilo vode, a bogme i u aprilu je manjkalo. Tako da raspitajte se da li je neko skoro bio pre nego krenete na put. Ukoliko usput želite da obiđete još nešto, uputite se do fascinantne Lazareve stene! Javite mi utiske sa putovanja!

Kako do Lazareve stene?

Meštani je zovu Lazareva, zvanično je Velika stena. Oduvek je bilo bolje slušati meštane.

Nedavno, 2015. završena je akumulaciona brana Rovni, kada je od reke Jablanice nastalo jezero. Pre svega služi za vodosnabdevanje Valjeva i okolnih mesta, ali lepota koja je nastala može služiti svima nama, za odmor, kupanje i uživanje. Vidikovac “Lazareva stena” iznad reke sada je postao još atraktivniji. Još uvek mnogima neotkriven, pogled sa ovog mesta na jezero je zaista fantastičan, po meni je ušao u top 5 vidikovaca u Srbiji, bez preterivanja. Kažem, jezero se uklopilo u ovaj predeo kao da je sama priroda napravila ovo čudo, a ona kada stvara to su uvek remek dela. Napravili smo nešto najbliže tome.

Tokom posete i nakon toga mnogi su me pitali kako da dođu tamo i gde je ta lokacija, te evo objašnjenja:

Do vidikovca uopšte nije teško doći, jako je pristupačan, tako da ga možete osvojiti sa malom decom, bez previše napora. Od tačke gde možete parkirati auto, potrebno je oko dvadeset minuta peške, laganog uspona do stene. Makadamska staza do vidikovca započinje u selu Stubo, nedaleko od seoskog groblja, gde inače možete parkirati auto kraj puta. Označio sam Vam na mapi ovde tačku gde uspon započinje. Makadam pratite blago uzbrdo, gde na dva mesta postoji i tabla sa oznakom da ste na pravom putu. Kada dodjete do raskrsnice na proplanku, imate tri opcije, vi birate levi put koji vodi blago nizbrdo.

Mapa svih lokacija u valjevskom kraju ovde.

Nakon toga imate još jedan mali deo kroz šumu i stižete do cilja! Sa leve strane ćete videti malo strmiji uspon do stene. Iz šume direktno izlazite na stenu sa najboljim pogledom, što daje još jednu čar i momenat iznenađenja.

SAVETI:
– Iako se makadam čini dovoljno širok da idete kolima do vidikovca, nemojte to raditi.
– Tokom boravka na steni budite obazrivi jer je dosta neravna a na velikoj ste visini.
– Zbog sve veće popularnosti, ukoliko imate mogućnosti obilazak odradite radnim danima u prepodnevnim časovima.
– Ponesite flašicu vode i čokoladicu sa sobom, ali smeće za sobom u povratku ponesite.
– Ovaj predeo je stanište zmija, iako ih nismo videli budite obazrivi naročito kod stena.
– Imajte na umu da je brana Rovni i jezero izgrađeno pre pet godina te da google mape nisu apdejtovale sve puteve u okolini, da i dalje prikazuju stare putove kroz jezero a ne prikazuju neke nove. Svakako nije teško snaći se prema navigaciji. Do sela Stubo možete doći preko same brane ili putem preko manastira Lelić, ukoliko dolazite iz pravca Valjeva.

Za više ovakvih informacija, fotografija i ideja zapratite me na instagramu.

Predlog za smeštaj u blizini Lazareve stene: Ranč Harmonija

Mapa svih turističkih lokaliteta u okolini.

Moj tekst o Lazarevoj steni i valjesvkom kraju na portalu pink.rs

Kako do Kipra?

Kako iz Srbije i okruženja najjeftinije stići do Kipra?

BEOGRAD > KIPAR avionom od 50 evra.
Iz Beograda do Kipra saobraća niskobudžetka kompanija WizzAir, za sada četvrtkom i nedeljom. Let traje oko dva i po sata, a najjeftinija karta koju sam pronašao u osnovnoj tarifi sa malim ručnim prtljagom (rancem) iznosi 50 evra. Veći kabinski ili čekirani prtljag se doplaćuju, sve cene možete videti kod njih na sajtu pri rezervaciji karte. Aerodrom na koji sleće WizzAir je “Larnaka”.

NIŠ > KIPAR avionom od 80 evra.
Iz Niša možete do Kipra stići kombinacijom letova te evo predloga:
Niš > Memingen > Larnaka (WizzAir)
Larnaka > Memingen > Niš (WizzAir)
Najniža ukupna cena povratne karte u najnižoj tarifi iznosila je 80 evra.

Putovanje niskobudžetnim kompnaijama VAŽNO!
Ukoliko kombinujete više letova niskobudžetnim kompanijama imajte na umu:
– pri bukiranju obratite pažnju da su letovi istog dana, da imate dovoljan razmak izmedju letova da izvršite transfer.
– ukoliko imate čekirani prtljag morate ga preuzeti lično sa prvog i predati na sledeći let.
– najniža cena karte se ondosi na putovanje sa malim ručnim prtljagom (rancem), veći kabinski prtljag (mali kofer) ili čekirani prtljag (veliki kofer) se dodatno doplaćuju.
– kod presedanja iako je ista kompanija u pitanju karte morate kupiti posebno, nije moguće do krajnje destinacije kupiti jednu kartu.
– posluženje u avionu nije uključeno u cenu karte.
– čekiranje se kod najnižih tarifa isključivo vrši online. Čekiranje na aerodromu se dodatno naplaćuje.

BUDIMPEŠTA > LARNAKA avionom od 50 evra + transfer
Ukoliko niste iz Beograda ili Niša pronašli jeftinu kartu, možete pokušati iz Budimpešte gde takodje direktan let vrši niskobudžetna kompanija WizzAir. Tokom leta na ovoj ruti saobraćaju pet puta nedeljno te imate više opcija. Najjeftinija karta koju sam pronašao bila je 50 evra za povratno putovanje. Iz Srbije do aerodroma u Budimpešti transfer vrše kombi prevoznici po principu “od vrata do vrata”: Terra, Gea, Pexon. Postoji mogućnost i da svoj auto ostavite na parkingu ispred aerodroma.

TUZLA > KIPAR avionom od 60 evra naviše.
Iz Tuzle možete do Kipra stići sledećom kombinacijom:
Tuzla > Salcburg > Larnaka (WizzAir)
Tuzla > Memingen > Larnaka (WizzAir)
Tuzla > Beč (WizzAIr); Beč > Larnaka (Ryanair)
Larnaka > Ajndhoven > Tuzla (WizzAir)