O glavnom gradu Tajlanda sa osam miliona stanovnika sam imao oprečna mišljenja, zahvaljujući blogovima i forumima koje sam čitao kao i broju stanovnika koji je enroman. Bangkok na forumima ili hvale ili kude, nema srednje linije. Ja sam u bandi koja će ga hvaliti. Apsolutna neistina je da glavni grad treba zaobići, da tu nema šta da se vidi, da je prljav i haotičan. Dobro, haotičan jeste i pomalo prljav, ali da li ste vi u skorije vreme videli Južnu Moravu? Ja jesam, koliko se mogla videti. Pre svega, Tajlanđani su jedan veoma pažljiv i ljubazan narod koji će vam, iako barataju sa minimalnim znanjem engleskog jezika, uvek i u svakom momentu pomoći iako se to od njih ne zahteva ili traži. Ali kao što rekoh, morate biti obazrivi jer će vam neko pomoći iz koristi ili kako bi vas navukao da nešto kupite, uplatite i slično. Ipak ste njima vi jedini izvor prihoda.
Kada sletite u Bangkok, odmah će onih osam miliona i još toliko turista postati vaša realnost i svakodnevnica. Visoka vlažnost vazduha je karakteristična za ovaj deo sveta, tako da obratite pažnju na odevanje pri sletanju i uvek imajte flašicu vode kod sebe. U avionu ćete dobiti papir koji morate popnuti pre dolaska na pasošku kontrolu, upisujete ime, prezime, broj leta, adresu u Tajlandu i tako neke formalnosti, te zajedno sa vizom ulazite u državu. Od aerodroma do grada možete koristiti gradski voz, taksi, autobus ili Uber. Ja sam izabrao taksi kao najbrži vid transporta posle višečasovnih letova. Taksisti na Tajlandu znaju biti veoma naporni i naravno, žele naplatiti što više. Kada uđete u taksi, on će po nahođenju da proba da Vam predloži fiksnu cenu prevoza koja je obično viša nego da taksimetar odbrojava, zato insistirajte na taksimetru, možete im samo reći “meter”, pa će, doduše nevoljno, upaliti isti. Meni je konačni račun bio za 3 evra manji od njegove fiksne cene. Imajte takođe na umu da na iznos na taksimetru morate dodati 50 bati za aerodromsku taksu koju grad njima naplaćuje kao i na putarine do grada u iznosu od 75 bata (2 evra).
PREVOZ PO GRADU
Iako ogroman, Bangkok na kraju i nije nešto preterano težak što se transporta tiče. Na raspolaganju su vam gradski brodići kao jako dobar i brz način da sa tačne A stignete na tačku B, dobro organizovan i lak za upotrebu i što je najvažnije jako jeftin. Obavezno koristite gradske linije koje koristi i stanovništvo jer pre svega upoznajete jedan grad najbolje kroz narod koji u njemu živi. Postoji i “plava linija” koja je samo za turiste, koja je dosta skuplja od ostalih linija i koja je po mom mišljenju apsolutno nepotrebna. Jedino što ćete u njoj naći češće, je mesto za sedenje. Sledeći vid prevoza koji sam probao da koristim je gradski autobus, jednom uspešno dok sam kod drugog pokušaja več odustao. Mada u baš tom autobusu je kondukter koji raspolaže sa tek nekoliko reči engleskog jezika pitao mene i prijatelje gde smo se zaputili, kada smo mu pokazali na mapi gde želimo ići. On je nakon toga išao po autobusu i pitao ostale putnike kako je najbolje doći do tog mesta, na kraju izvadio olovku i na svojoj ruci ispisao broj autobusa koji je bolje uhvatiti. Na takve situacije smo se često sretali i kasnije, jedan od razloga zbog čega jako poštujem tajlandski narod. Jednostavno, na stajalištima ne postoje mape i neke rute linija, uglavnom je to ako ima, spisak nekih stajališta koje je komplikovano ispratiti. Taksi – objasnio sam uglavnom na početku više o njemu, najvažnije je da ne pristajete na fiksne cene, nagovaranja i na kompromise. Čuveni tuk-tuk, prepoznatljivi simbol ne samo Tajlanda ali i okolnih država. Avantura i doživljaj za sebe. Iako se vozači tuk-tukova služe raznim trikovima da vas prevare, naplate više i slično, morate se bar jednom voziti ovim prevoznim sredstvom. Najvažnije za vožnju je da obavezno ugovorite cenu vožnje pre ulaska u tuk-tuk, nemojte dati da vas odere sa cenom na kraju vožnje, posle je kasno da pregovarate. Budite jasni i ubedljivi sa destinacijom jer će vam ponuditi vožnju do nekog marketa, radnje ili slično gde na primer rade njegovi prijatelji i gde možete nešto lepo kupiti. Ne nasedajte takođe na priče da baš taj hram koji želite posetiti, danas ne radi pa će vas on odvesti na bolje mesto. Sve su to načini da od vas naplati što više para. Ako ste jasni i odlučni na početku, vožnja tuk-tukom je zanimljiv događaj i takođe brz način da tumarate Bangkokom. Uber. Uber je najveća konkurencija taksiju, doduše zvanično zabranjen na Tajlandu ali se svakako može koristiti. Možda najlakši način što se tiče destinacije, sami je postavljate u aplikaciji i nemate uobičajnih poteškoća oko objašnjenja taksisti ili tuk-tuk vozačima gde zapravo želite da idete, jer obično adresa izgovorena na engleskom jeziku njima ne znači mnogo. Što se tiče cena, nisam siguran šta je najjeftinije od ova tri, nekada je to bio tuk-tuk, nekada uber, nekada taksi, mislim da zavisi od doba dana, ili prilika u saobraćaju jer su cene za isto odstojanje varirale. Moj izbor redom je: brod, uber, tuk-tuk, taksi, autobus. Metroom se još uvek nisam vozio, verovatno ću kada se budem vratio u Bangkok za nekoliko dana pa ću o tome opširnije.
ZNAMENITOSTI
Pored više od 400 hramova u Bangkoku, zanimljivih četvrti, pijaca i restorana, nekada je dovoljno da besciljno lutate njegovim ulicama, dok vam nad glavom visi milijardu kablova kada sam se zapitao da li svaka kuća u Bangkoku ima poseban svoj vlasitit kabal. Milijardu kablova, zaklanja dobar deo neba što i nije toliko loše kada upeče zvezda. Prvo sam Bangkok obišao uzduž, rekom, što uglavnom morate u svakom gradu koji poseduje reku uraditi, jer je pogled sa vode na krovove grada uvek drugačiji nego kada se nalazite unutar. Od hramova koje treba obići a obišao sam ih u Bangkoku izdvajam: Wat Arun – moj omiljeni i jedan od najlepših u Tajlandu kao i Wat Pho, zanimljiv i drugačiji, sa manjem brojem turista, bar kada sam ja bio, sa zanimljivim sadržajem i figurama. Ulaz u hramove se plaća, obično je to simbolično oko pola evra do dva. Nedaleko od hramova, nalazi se i kraljevska palata (The Grand Palace), sagrađena 1782. koja je zapravo ceo kompleks hramova i građevina, raznih stilova i boja, sa dosta fotografija, islikanih zidova, zlatnih detalja. Mana ove atrakcije je što zaista u svakom momentu imate reku turista dok ste vi samo mala kapljica, ali svakako nemojte propustiti obilazak zbog toga. Naoružajte se stprljenjem i čuvajte svoje stvari onde gde je dosta turista. Cena ulaza je viša nego ulaz u klasičan hram, takođe i kodeks oblačenja je striktniji nego na ostalim mestima, pa tako ovde muškarci ne mogu ući u bilo kakvim bermudama već isključivo u pantalonama. Obavezno je prekrivanje ramena i grudi . Ukoliko nemate kod sebe odeću, preko puta palate imate dosta butika gde je možete kupiti ili iznajmiti. Ovakav vid iznajmljivanja odeće, marama i ešarpi je prisutan ispred skoro svakog većeg hrama. Nakon nešto više od sat vremena u kraljevskom kompleksu zaputio sam se u Amulet market, pijaca raznih džidžabidža da tako kažem, amajlija, rekao bih dosta zanimljiva za kolekcionare i ljude koji vole sitne figurice i stvari. Ukoliko Bangkok obilazite peške, imajte u vodu da je grad mnogo veći nego što vam se čini na mapi i da ne prenakrcate optimistično svoj dnevni plan razgledanja jer je samo za obići par hramova potrebno jako puno energije.
Najviše vremena u Bangkoku smo proveli na čuvenom Khaosan Road- u, iako sam došao tu sa predrasudama vreme provedeno tu je bilo fenomenalno. U par navrata sam svraćao tu, da jedem, šetam, kupim po koji suvenir i majice, uživam na masaži. Kada mi neko spomene Bangkok, prva slika u glavi mi je zapravo ovaj deo grada sa zanimljivim kafićima i restoranima, muzikom, bojama i mirisima. Ovde se može lepo jesti za pristojne pare ili popiti piće sa prijateljima. Ovaj kvart ima neku ludačku energiju, nije izlizan niti prenapadan, nekako taman za moj ukus. Za svakoga po nešto, za dnevnu ili večernju varijantu. Takođe, dosta hostela i apartmana se nalazi upravo ovde, ja nisam, ali dosta ljudi se opredeljuje za smeštaj u ovoj ulici. Ja sam bio smešten u Bunny Burrow hostelu, blizu glavne železničke stanice zbog svojih planova o obilasku okolnih mesta, ali se odatle lako do takozvanog centra grada, hramova i Khaosan ulice može doći brodom ili drugim prevoznim sredstvom. Obavezno idite na masažu, ako to ne uradite kao da niste ni bili u Tajlandu. Masaža stopala posle naporne i duge šetnje ili tajlandska masaža za totalni preporod tela, vaš je izbor. Moj je bio i jedno i drugo. Masaže se kreću oko 6 evra za sat vremena, što je sasvim pristojna cena. Nakon dnevnog ili večernjeg obilaska se možete zaputiti u Kinesku četvrt (China Town), koja je nastala u drugoj polovini 19. veka, pijaca koja rekao bih radi non stop, kada se sve ostalo zatvori ona radi. Kinezi su jedan vredan i marljiv narod. Pripremite svoje nozdrve i oči, ono što ste osetili na drugim mestima ovde je duplo. Hrana je uglavnom ono što tajlandski Kinezi, kojih je 14% ukupne populacije u zemlji, nude na svojim malim improvizovanim tezgama duž ulice. Usudite se da probate barem jedan griz raznoraznih đakonija, te svakako pripremite za put neki od probiotika, zlu ne trebalo. Teturao sam se po ovoj pijaci već vidno umoran, zbog čega sam se ubrzo zaputio ka hostelu, koji je sva sreća bio blizu Kineske četvrti. Laku noć i pozdrav do sledećeg javljanja iz ovog tropskog glavnog grada.