BANGKOK NaPočetku

O glavnom gradu Tajlanda sa osam miliona stanovnika sam imao oprečna mišljenja, zahvaljujući blogovima i forumima koje sam čitao kao i broju stanovnika koji je enroman. Bangkok na forumima ili hvale ili kude, nema srednje linije. Ja sam u bandi koja će ga hvaliti. Apsolutna neistina je da glavni grad treba zaobići, da tu nema šta da se vidi, da je prljav i haotičan. Dobro, haotičan jeste i pomalo prljav, ali da li ste vi u skorije vreme videli Južnu Moravu? Ja jesam, koliko se mogla videti. Pre svega, Tajlanđani su jedan veoma pažljiv i ljubazan narod koji će vam, iako barataju sa minimalnim znanjem engleskog jezika, uvek i u svakom momentu pomoći iako se to od njih ne zahteva ili traži. Ali kao što rekoh, morate biti obazrivi jer će vam neko pomoći iz koristi ili kako bi vas navukao da nešto kupite, uplatite i slično. Ipak ste njima vi jedini izvor prihoda.

Kada sletite u Bangkok, odmah će onih osam miliona i još toliko turista postati vaša realnost i svakodnevnica. Visoka vlažnost vazduha je karakteristična za ovaj deo sveta, tako da obratite pažnju na odevanje pri sletanju i uvek imajte flašicu vode kod sebe. U avionu ćete dobiti papir koji morate popnuti pre dolaska na pasošku kontrolu, upisujete ime, prezime, broj leta, adresu u Tajlandu i tako neke formalnosti, te zajedno sa vizom ulazite u državu. Od aerodroma do grada možete koristiti gradski voz, taksi, autobus ili Uber. Ja sam izabrao taksi kao najbrži vid transporta posle višečasovnih letova. Taksisti na Tajlandu znaju biti veoma naporni i naravno, žele naplatiti što više. Kada uđete u taksi, on će po nahođenju da proba da Vam predloži fiksnu cenu prevoza koja je obično viša nego da taksimetar odbrojava, zato insistirajte na taksimetru, možete im samo reći “meter”, pa će, doduše nevoljno, upaliti isti. Meni je konačni račun bio za 3 evra manji od njegove fiksne cene. Imajte takođe na umu da na iznos na taksimetru morate dodati 50 bati za aerodromsku taksu koju grad njima naplaćuje kao i na putarine do grada u iznosu od 75 bata (2 evra).

PREVOZ PO GRADU
Iako ogroman, Bangkok na kraju i nije nešto preterano težak što se transporta tiče. Na raspolaganju su vam gradski brodići kao jako dobar i brz način da sa tačne A stignete na tačku B, dobro organizovan i lak za upotrebu i što je najvažnije jako jeftin. Obavezno koristite gradske linije koje koristi i stanovništvo jer pre svega upoznajete jedan grad najbolje kroz narod koji u njemu živi. Postoji i “plava linija” koja je samo za turiste, koja je dosta skuplja od ostalih linija i koja je po mom mišljenju apsolutno nepotrebna. Jedino što ćete u njoj naći češće, je mesto za sedenje. Sledeći vid prevoza koji sam probao da koristim je gradski autobus, jednom uspešno dok sam kod drugog pokušaja več odustao. Mada u baš tom autobusu je kondukter koji raspolaže sa tek nekoliko reči engleskog jezika pitao mene i prijatelje gde smo se zaputili, kada smo mu pokazali na mapi gde želimo ići. On je nakon toga išao po autobusu i pitao ostale putnike kako je najbolje doći do tog mesta, na kraju izvadio olovku i na svojoj ruci ispisao broj autobusa koji je bolje uhvatiti. Na takve situacije smo se često sretali i kasnije, jedan od razloga zbog čega jako poštujem tajlandski narod. Jednostavno, na stajalištima ne postoje mape  i neke rute linija, uglavnom je to ako ima, spisak nekih stajališta koje je komplikovano ispratiti. Taksi – objasnio sam uglavnom na početku više o njemu, najvažnije je da ne pristajete na fiksne cene, nagovaranja i na kompromise. Čuveni tuk-tuk, prepoznatljivi simbol ne samo Tajlanda ali i okolnih država. Avantura i doživljaj za sebe. Iako se vozači tuk-tukova služe raznim trikovima da vas prevare, naplate više i slično, morate se bar jednom voziti ovim prevoznim sredstvom. Najvažnije za vožnju je da obavezno ugovorite cenu vožnje pre ulaska u tuk-tuk, nemojte dati da vas odere sa cenom na kraju vožnje, posle je kasno da pregovarate. Budite jasni i ubedljivi sa destinacijom jer će vam ponuditi vožnju do nekog marketa, radnje ili slično gde na primer rade njegovi prijatelji i gde možete nešto lepo kupiti. Ne nasedajte takođe na priče da baš taj hram koji želite posetiti, danas ne radi pa će vas on odvesti na bolje mesto. Sve su to načini da od vas naplati što više para. Ako ste jasni i odlučni na početku, vožnja tuk-tukom je zanimljiv događaj i takođe brz način da tumarate Bangkokom. Uber. Uber je najveća konkurencija taksiju, doduše zvanično zabranjen na Tajlandu ali se svakako može koristiti. Možda najlakši način što se tiče destinacije, sami je postavljate u aplikaciji i nemate uobičajnih poteškoća oko objašnjenja taksisti ili tuk-tuk vozačima gde zapravo želite da idete, jer obično adresa izgovorena na engleskom jeziku njima ne znači mnogo. Što se tiče cena, nisam siguran šta je najjeftinije od ova tri, nekada je to bio tuk-tuk, nekada uber, nekada taksi, mislim da zavisi od doba dana, ili prilika u saobraćaju jer su cene za isto odstojanje varirale. Moj izbor redom je: brod, uber, tuk-tuk, taksi, autobus. Metroom se još uvek nisam vozio, verovatno ću kada se budem vratio u Bangkok za nekoliko dana pa ću o tome opširnije.

ZNAMENITOSTI
Pored više od 400 hramova u Bangkoku, zanimljivih četvrti, pijaca i restorana, nekada je dovoljno da besciljno lutate njegovim ulicama, dok vam nad glavom visi milijardu kablova kada sam se zapitao da li svaka kuća u Bangkoku ima poseban svoj vlasitit kabal. Milijardu kablova, zaklanja dobar deo neba što i nije toliko loše kada upeče zvezda. Prvo sam Bangkok obišao uzduž, rekom, što uglavnom morate u svakom gradu koji poseduje reku uraditi, jer je pogled sa vode na krovove grada uvek drugačiji nego kada se nalazite unutar. Od hramova koje treba obići a obišao sam ih u Bangkoku izdvajam: Wat Arun – moj omiljeni i jedan od najlepših u Tajlandu kao i Wat Pho, zanimljiv i drugačiji, sa manjem brojem turista, bar kada sam ja bio, sa zanimljivim sadržajem i figurama. Ulaz u hramove se plaća, obično je to simbolično oko pola evra do dva. Nedaleko od hramova, nalazi se i kraljevska palata (The Grand Palace), sagrađena 1782. koja je zapravo ceo kompleks hramova i građevina, raznih stilova i boja, sa dosta fotografija, islikanih zidova, zlatnih detalja. Mana ove atrakcije je što zaista u svakom momentu imate reku turista dok ste vi samo mala kapljica, ali svakako nemojte propustiti obilazak zbog toga. Naoružajte se stprljenjem i čuvajte svoje stvari onde gde je dosta turista. Cena ulaza je viša nego ulaz u klasičan hram, takođe i kodeks oblačenja je striktniji nego na ostalim mestima, pa tako ovde muškarci ne mogu ući u bilo kakvim bermudama već isključivo u pantalonama. Obavezno je prekrivanje ramena i grudi . Ukoliko nemate kod sebe odeću, preko puta palate imate dosta butika gde je možete kupiti ili iznajmiti. Ovakav vid iznajmljivanja odeće, marama i ešarpi je prisutan ispred skoro svakog većeg hrama. Nakon nešto više od sat vremena u kraljevskom kompleksu zaputio sam se u Amulet market, pijaca raznih džidžabidža da tako kažem, amajlija, rekao bih dosta zanimljiva za kolekcionare i ljude koji vole sitne figurice i stvari. Ukoliko Bangkok obilazite peške, imajte u vodu da je grad mnogo veći nego što vam se čini na mapi i da ne prenakrcate optimistično svoj dnevni plan razgledanja jer je samo za obići par hramova potrebno jako puno energije.

Najviše vremena u Bangkoku smo proveli na čuvenom Khaosan Road- u, iako sam došao tu sa predrasudama vreme provedeno tu je bilo fenomenalno. U par navrata sam svraćao tu, da jedem, šetam, kupim po koji suvenir i majice, uživam na masaži. Kada mi neko spomene Bangkok, prva slika u glavi mi je zapravo ovaj deo grada sa zanimljivim kafićima i restoranima, muzikom, bojama i mirisima. Ovde se može lepo jesti za pristojne pare ili popiti piće sa prijateljima. Ovaj kvart ima neku ludačku energiju, nije izlizan niti prenapadan, nekako taman za moj ukus. Za svakoga po nešto, za dnevnu ili večernju varijantu. Takođe, dosta hostela i apartmana se nalazi upravo ovde, ja nisam, ali dosta ljudi se opredeljuje za smeštaj u ovoj ulici. Ja sam bio smešten u Bunny Burrow hostelu, blizu glavne železničke stanice zbog svojih planova o obilasku okolnih mesta, ali se odatle lako do takozvanog centra grada, hramova i Khaosan ulice može doći brodom ili drugim prevoznim sredstvom. Obavezno idite na masažu, ako to ne uradite kao da niste ni bili u Tajlandu. Masaža stopala posle naporne i duge šetnje ili tajlandska masaža za totalni preporod tela, vaš je izbor. Moj je bio i jedno i drugo. Masaže se kreću oko 6 evra za sat vremena, što je sasvim pristojna cena. Nakon dnevnog ili večernjeg obilaska se možete zaputiti u Kinesku četvrt (China Town), koja je nastala u drugoj polovini 19. veka, pijaca koja rekao bih radi non stop, kada se sve ostalo zatvori ona radi. Kinezi su jedan vredan i marljiv narod. Pripremite svoje nozdrve i oči, ono što ste osetili na drugim mestima ovde je duplo. Hrana je uglavnom ono što tajlandski Kinezi, kojih je 14% ukupne populacije u zemlji, nude na svojim malim improvizovanim tezgama duž ulice. Usudite se da probate barem jedan griz raznoraznih đakonija, te svakako pripremite za put neki od probiotika, zlu ne trebalo. Teturao sam se po ovoj pijaci već vidno umoran, zbog čega sam se ubrzo zaputio ka hostelu, koji je sva sreća bio blizu Kineske četvrti. Laku noć i pozdrav do sledećeg javljanja iz ovog tropskog glavnog grada.

TAJLAND Overall

Uopšteno mogu reći da mi se zemlja osmeha dopada. Zaista to i jeste, jer ćete uživati u razmeni osmeha sa totalnim neznancima na ulici. Možda se baš zbog toga osmeh nalazi na skoro svim statuama Bude u Tajlandu, a ima ih milion, na svakom koraku. U svim pozama, bojama i veličinama, svakako predmet divljenja i poštovanja pre svega. Sa svih strana ćete zapaziti natpise i apele da statue Bude ne trebate kupovati i koristiti kao ukras ili detalj u svom životnom prostoru jer to predstavlja nepoštovanje i protivno je njihovoj kulturi. A kultura im je jedna od važnijih stvari koliko sam primetio, te i pored “amerikanizacije” i mnoštva turista, novina sa zapada i slično, vrlo se striktno pridržavaju svojih običaja i načela. Za razliku od utiska koji sam imao u Japanu koji je dosta više poprimio taj namet. Tajland vam se može svideti ili ne. Definitivno, kao što je jedan hrvatski turista dok je čekao na palačinke rekao, sve zavisi od onoga šta očekuješ od jedne zemlje. Njegova očekivanja su bila drugačija, moja nisu.

Sa lokalnim stanovništvom je malo teže uspostaviti neku dublju konverzaciju pored obaveznog osmeha ili par neformalnih rečenica na engleskom jeziku. Lično smatram da to nije njihova mana, kao što im mnogi zameraju. Niko nije dužan da perfektno govori strani jezik da bi se prilagodio situaciji i turistima. Turisti su tu da razumeju, nauče i prilagode se kulturi u kojoj su gosti. Svakako govorni jezik nije jedini način da sa nekim ostvarite komunikaciju te da upoznate jedan narod. Nesumnjivo, za vaše turističke potrebe će svako od njih znati dovoljno. Možda je najbolje da pre puta naučite nešto njihovih reči.

Tajlandski narod mogu opisati kao suzdržan, dostojanstven, proračunat i srećan. Nailazio sam uglavnom na, reći ću, dobre ljude, prijatne i veoma staložene i strpljive ali i na one koji su malo bezobrazniji i arogantni, ali su srećom u jakoj manjini. Kao i svuda. Dosta njih će vam i pored nepoznavanja jezika, pomoći u svakom trenutku, neko zbog moguće novčane nagrade ali neko i iz svojih dobrih osobina. Imao sam jako prijatna iskustva gde su mi ljudi pomagali, crtali po svojim rukama putokaze i brojeve autobusa koje je potrebno da uhvatim jer nisu znali da izgovore. Nažalost, vremenom je kao i svuda, novac uspeo da iskvari jedan deo naroda, te morate biti jako oprezni sa ponudama koje dobijate sa svih strana na ulici. Stranac je tu da potroši novac, a novac je njima jako potreban zbog lošijeg ekonomskog stanja u zemlji kao i jako duboke korpucije koja vlada u svim porama društva. Ako ste imali novca da dođete do Tajlanda, imate sigurno dovoljno i da potrošite dosta para, neko je, po mom gledištu, javno mišljenje. Morate se dobro informisati o cenama u Tajlandu, začkoljicama koje vas čekaju, mogućim prevarama ili običnim precenjivanjem lokalnih usluga, kako vam se novčanik ne bi ispraznio nakon prvih pet dana odmora. Da se razumemo, niko vas neće oteti, opljačkati ili nešto nažao učiniti, samo će probati da vam naplate duplo skuplje uslugu ili stvar. Pokušaće da vas navede na svoju vodenicu od čega imaju koristi. Tajland nije jeftin kao što vlada generalno mišljenje. Jeste ako spavate po nekim sobicama bez klime, tople vode i slično, ili ako se hranite isključivo na ulici po štandovima, ne idete na izlete, masaže, ne putujete okolo. Nije dovoljno kupiti samo kartu do tamo, a onda možete živeti mesec dana za dvesta evra, jednostavno nije tako. Možda je nekada bilo, ali ova zemlja danas ima mnogo više turista samim tim i više cene. Ima jeftinijih stvari, ali cene su manje više slične kao u Srbiji, čak neke i više. Ali kao što sam spomenuo, najvažnije je se pre puta dobro informisati koliko šta otprilike košta, koje su to prave cene usluga i stvari kako ne bi došli u neprijatne situacije. Pogotovo jer će vam retko ko izdati fiskalni račun,pokazati odmah cenovnik, već je sve stvar dogovora, cenkanja i često natezanja. Sa jakim stavom i predznanjem, svakako ste u prednosti i mogućnosti da svoje rashode držite pod kontrolom.

Higijena u gradovima, na putevima i prevoznim sredstvima nije u istom rangu kao i u Evropi i jednostavno nemojte biti iznenađeni niti očekivati Švajcarsku na krajnjem istoku Azije. Ali svakako nije ni nepodnošljivo prljavo, kao što sam očekivao zbog raznih komentara na koje sam nailazio. Prljavije jeste, ali ništa mnogo strašnije od nekih delova naše zemlje ili delova glavnog grada Srbije kojima se ne bismo baš pohvalili. Možda je za nekog iz Norveške ili pomenute Švajcarske taj šok veći, ali za nas, ovakve, not a big deal. Ono što je mene iznenadilo, prosto rečeno, Tajlanđani ne smrde, ne u smislu uvrede da sam očekivao da narod smrdi, već nećete pronaći nijednu osobu da se oseća, pa čak ni u krcatom vagonu trećeg razreda lokalnog voza na 30 stepeni. Za razliku, recimo, od jedne naše prosečne pedesetpetice. Ali se pripremite da je temperatura tamo gde je klimatizovano, meni barem, nepodnošljivo niža od normalne, te ćete se u marketima, vozovima bolje klase kao i aerodromima srmzavati, navući neku prehladu ili bol u grlu. Obavezno uvek imajte nešto od dužih rukava kod sebe. Nisam siguran koja je fora sa preniskim temperaturama rashlađivanja ali njima očigledno ne smeta.

U sledećim postovima ću pričati o svakom mestu opširnije, ovde sam samo želeo ukratko da prenesem svoj utisak o zemlji i narodu. Možda neki kao uvod, opšti utisak. Na ovom putovanju sam se vozio avionom pet puta, vozom dva puta, autobusom, tuk tukom, kombijem, čamcem i autom nekoliko puta. Kupao sam se na šest plaža i u jednoj laguni, izgoreo na suncu i zaledio u vozu. Spavao u vozu, avionu, aerodromu, bungalovu, hostelu i hotelu. Peo sam se uz jako strme litice na Rajliju, osvojio vidik i još jednu prelepu lagunu sakrivenu među planimama. Družio sam se sa majmunima i slonovima u džungli, posetio bezbroj hramova, naučio dosta o njihovoj kulturi. Malo su nas i meduze pozdravljale. Posetio sam i besciljno šetao po ne znam koliko njihovih šarenih pijaca, probao nekoliko jela i voća. U svakom slučaju za petnaest dana koliko sam bio tamo, dosta toga sam uradio i probao, što ću pokušati da vam na što bolji i slikoviti način prenesem u narednim tekstovima.

Rado ću vam odgovoriti na sva pitanja vezana za ovu zemlju i moje iskustvo.
Vidimo se uskoro u Bangkoku, glavnom gradu zemlje osmeha.

Kako do Kijeva?

Do Kijeva iz Beograda i drugih gradova Srbije se najlakše dolazi preko Budimpešte. Postoji nekoliko opcija:

BEOGRAD > BEČ > KIJEV (avion)
Avionom iz Beograda je najlakše stići preko Beča, kompanijom Austrian. Ukupno trajanje puta je uglavnom oko 5 sati, dok se povratna karta može naći već od 300 evra.

BEOGRAD > BUDIMPEŠTA > KIJEV (kombi + avion)
Iz Beograda se lako do aerodroma u Budimpešti može doći svojim kolima ili kombi prevozom jednom od agencija. Svoj auto možete parkirati na sigurnom parkingu nadomak aerodroma, link možete pogledati ovde a cene u forintama ovde. Cena povratne karte kombi prevoza agencije Gea je 50 evra.

Iz Budimpešte do Kijeva leti mađarska aviokompanija WizzAir, čije se povratne karte na ovoj relaciji mogu naći već od 73 evra, let traje oko 1h40min.

BEOGRAD > BUDIMPEŠTA > KIJEV (voz)
Voz na relaciji Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta saobraća tri puta dnevno, tačan red vožnje možete pogledati ovde. Cena povratne karte na ovoj relaciji je 26 evra. Od Budimpešte do Kijeva direktan voz saobraća jednom dnevno, red vožnje ovog kao i svih vozova po evropi možete proveriti ovde. Trajanje puta je oko 23 sata. Cena na ovoj relaciji je 80 evra.

Postoji i jeftinija verzija ove varijante vozom, s tim što uključuje više presedanja ali za avanturiste to nije problem. Prvo je potrebno uzeti isti voz kao gore naveden, s tim što idete od Budimpešte do stanice Zahony (poslednja stanica u Mađarskoj), cena 20 evra. Tu morate izaći iz voza, kupiti kartu iz Zahony do stanice Chop, što je prva stanica nakon granice, u Ukrajini. Cena ove karte je oko 4 evra, zatim je potrebno da sačekate lokalni voz. Na ovoj relaciji se putuje oko 17 minuta. U Chopu sada možete kupiti dalje kartu za Kijev, gde je cena 22 evra za kupe. Najčešće ćete svakako stići na direktan voz jer on u Chopu stoji svakako neko vreme zbog zamene lokomotive. Ukupna cena ove varijante je skoro pa duplo jeftinija – 46 evra.
Sajt železnica Mađarske
Sajt železnica Ukrajine
Sajt železnica Srbije

 

Pripreme za Tajland

Imam opsesiju da svoja putovanja isplaniram na vreme, pokupujem sve karte, možda malo i pre vremena, rezervišem, vidim, proučim. Avionsku kartu za Bangkok iz Beograda smo našli i pazarili za neverovatnih 420 evra po osobi, mada je moguće i malo jeftinije nekada naći, preko kompanije Qatar Airways, jedne od najboljih aviokopmanija  u svetu. Na ovoj ruti možete tražiti i kod kompanija Etihad i Turkish Airlines. Etihadom sam putovao do Japana i imam samo reči hvale za tu kompaniju. Veoma je važno da koliko god je moguće svoje karte rezervišete, tj. pazarite ranije, jer je trenutna cena ove koju smo mi kupili, oko 750 evra po osobi. Najbolje je početi sa pretragom oko tri meseca ranije, po mogućstvu i ranije. Ono što me raduje kod ovog puta je da letimo preko Dohe, glavnog grada države Katar, gde imamo pauzu između letova dovoljnu da obiđemo na brzinu cenatar grada. Uvek je dobro ne propustiti priliku da usput vidite sve što vam se pruži, a mi ovu priliku nećemo propustiti.  Sledeće što nas još više raduje je temperatura vazduha u ove dve zemlje. Prvo januarsko letovanje  u mom životu. Šlauf i peškir su spremni. Tehnikalije: Državljanima Srbije je potrebna viza za Tajland kao i za Katar, ali ne brinite se, samo formalno, i po koji evro, niko vam neće tražiti izvod iz matične knjige, potvrdu o zaposlenju i babinoj penziji. Kompanija Qatar Airways obezbeđuje svojim putnicima besplatne tranzitne vize, potrebno je da samo na njihovom sajtu aplicirate unošenjem svog koda koji ste dobili pri kupovini karte. Vize za Tajland se vade u konzulatu te zemlje u Beogradu, cena vize je 30 evra i važi tri meseca.


Aplikaciju vize za Katar  možete pronaći ovde.
*vuzu za Katar preko ove aplikacije možete zatražiti isključivo ako imate kupljenu avionsku kartu kod te kompanije sa presedanjem u Dohi.
Sve o vizi za Tajland možete pronaći ovde.

Odobrenje vize za Katar smo čekali dva dana, šalju Vam potvrdu mejlom koju kasnije štampate i nosite sa sobom na pasošku kontrolu u toj zemlji. Vizu za Tajland smo čekali 5 dana ali je sve prošlo kako treba, po dogovoru. Moram pohvaliti jako ljubazno osoblje u počasnom konzulatu ove zemlje u Beogradu. Zaista profesionalni ljudi. Ako u Dohi pravite pauzu i izlazite sa aerodroma, budite pažljivi jer je aerodrom zaista ogroman tako da je potrebno vratiti se nazad minimum dva sata pre sledećeg leta.

Naš plan je da u Tajlandu obiđemo Bangkok, Ajutaju, Krabi, Puket i Čijang Mai.
Smeštaj smo svuda pronašli i rezervisali preko sajtova Booking i Hostel World, cene se kreću od 8 evra do 20 evra koliko smo platili najskuplji smeštaj. U pitanju su privatne trokrevetne sobe u hotelima, hostelima kao i drvena koliba na samoj obali mora. Moguće je pronaći i jeftiniji smeštaj. Dosta ljudi putuje pa na licu mesta pronalazi smeštaj, što je kako kažu nekada dosta jeftinije, ali ja lično ne volim da gubim vreme na to, pogotovo ako putujete u samom vrhu sezone kao mi. Putovati od jednog mesta do drugog u Tajlandu je veoma lako, na raspolaganju su vam uglavnom sva prevozna sredstva, autobus, voz, brod ili avion. Mi smo se odlučili za dva putovanja vozom, jedno brodom i jedno avionom. Nismo preterani ljubitelji autobusa.

Inspiraciju, kao i savete o putovanju u Tajland sam nalazio po forumima, najčešće na forumu TripAdvisor, u vodiču Lonely Planet koji sam naručio ovde, kao i na pojedinom vlogovima od kojih bi izdvojio ovo dvoje predivnih ljudi, ovde. Uglavnom, ako imate volju i malo vremena, možete istražiti svaku zemlju uzduž i popreko. Svakako zanimljivije nego putovanje preko agencija.

Opširnije o celom putu možete čitati uskoro na blogu, fotografije gledati na mom instagram nalogu, svaki dan ću sumirati u što opširniji i jasniji tekst, saznaćete sve o mestima koje sam posetio, cenama, utiscima i savetima kako da na najbolji i jeftiniji način proputujete ovu , očekujem, čarobnu zemlju. Sva pitanja u vezi ovog puta ili bilo kog saveta o putovanjima mi možete postaviti u komentaru ispod ili poslati u poruci na nekoj od društvenih mreža.

Vidimo se uskoro u Bangkoku.
Putriota.

Kako do Tajlanda?

Do Tajlanda nije potrebno ići iz drugih gradova, iz Beograda vrlo često ima solidnih karata do Bangkoka ili Puketa. Povratne karte se mogu već naći od 400 evra u sezoni, naravno ako kupite ranije. Najgušća sezona turista je između novembra i februara meseca, kada su cene i najviše.

Kompanije kojima možete lelteti na Tajland:
Qatar Airways
Etihad 
FlyDubai
Turkish Airlines

Ostale opcije možete proveriti preko pretraživača SkyScanner.