Šta obići u Sokobanji?

Šta videti u Sokobanji dok ste na odmoru ili u prolazu? Evo predloga svih lokacija koje mogu biti zanimljive. Ispod spiska se nalazi google mapa svih lokacija, a klikom na naziv lokacije u tekstu dolazite pojedinačno do pina na mapi.

VODOPAD RIPALjKA
Vodopad se nalazi nedaleko od samog mesta, sastoji se od nekoliko kaskadnih vodopada ukupne dužine 40 metara. Najviši vodopad je visine oko 12 metara, u zavisnosti od količine vode u toku godine. Prilaz i samo okruženje vodopada je lepo uređeno sa prostorom za odmor i boravak. U okolini se nalazi nekoliko manjih pećina koje nisu dovoljno istražene još uvek.

SESALAČKA PEĆINA
U selu Sesalac, nekih 12 kilometara od Sokobanje nalazi se Sesalačka pećina. Ulaz je dosta veliki i sama dvorana unutra te se kolonije slepih miševa koji obitavaju ovde tokom letnjih meseci mogu bezbedno posmatrati. Kada sam je ja posetio tokom 2019. ulaz se nije naplaćivao, nije radilo osvetljenje te smo koristili ručne lampe tokom posete. Ispred pećine je uređen park i restoran.

SOKO GRAD
Sokograd je srednjovekovno utvrđenje za koje se ne zna tačno ni ko ga je sagradio niti kada. Nalazi se visoko na stenama nekih 100 metara iznad reke Moravice, i može se do njega doći peške obeleženom stazom. Ukoliko idete sa decom pripazite na njih jer postoje strme ivice. Ukoliko budete imali sreće, moguće je sa tvrđave posmatrati orlove koji lete unaokolo. Pogled je inače fenomenalan.

LEPTERIJA & HAJDUK VELjKOVA PEĆINA
Lepterija je najpopularnije izletište u Sokobanji, do koga se lako može doći kolima ili peške. U sklopu izletišta na samom ulazu postoji restoran u potkapni koju meštani nazivaju Babarogina pećina. Ako nastavite pravo dolazite do izletišta. Na putu od Lepterije do Soko Grada nalazi se i Hajduk Veljkova pećina, te je obiđite ukoliko ste u prolazu. Detaljniji opis onoga što možete videti na ovom mestu možete pročitati ovde.

VRMDŽA
Selo Vrmdža se nalazi na oko 15 kilometara od Sokobanje. Poznato je po strmim stenama koje se nalaze u samom središtu sela a koje kriju ostatke starog grada koji meštani nazivaju Latinski grad. Pored toga, možete ovde obići i Vrmaško jezero koje je u blizini. Na putu između sela i jezera nalazi se stara vodenica koja je sada pretvorena u restoran gde je hrana kažu jako ukusna i gde treba obavezno probati vrmdžanski ovčiji sir u lepinji. Nisam probao ali mi javite utiske!

Posetite moj instagram profil za više ovakvih tekstova i fotografija!

USPENjE PRESVETE BOGORODICE
Crkva potiče iz 11. veka i najstarija je bogomolja u ovom području. Građena je od kamena i poznata je po jako specifičnom ikonostasu koji joj krasi unutrašnjost. Ono što je retkost je zapravo ikona Isusa koja ga predstavlja u tri različita starosna doba – kao dečaka, čoveka i starca, što dalje predtsavlja sveto trojstvo.

BOVANSKO JEZERO
Bovansko jezero je idealno za pecanje sa dosta vrsta ribe ali i za kupanje sa nekoliko uređenih plaža. Pogodno je takođe za veslanje, jedrenje, a vožnja motornih čamaca je zabranjena. Tokom aprila i septembra održava se i jedriličarska regata na ovom mestu. Leti postoji organizovan prevoz iz Sokobanje do ovog jezera. Ne postoji uređeni kamp za kampovanje na samom jezeru.

BOGOVA VRATA
Bogova vrata je prerast u ataru sela Milušinac, nedaleko od Sokobanje. Nalazi se na planini Krstatac, do njega vodi šumski put a potrebno je osvojiti nadmorsku visinu od 690 metara. U blizini se nalazi i Milušinački vodopas kao i izvor reke Buk, koji je idealan za kupanje tokom letnjih meseci. Postoje naravno i legende koje govore da ukoliko prođete kroz vrata možete izlečiti razne bolesti. Pa eto, probajte.

Mapa svih lokacija oko Sokobanje.
Mapa svih lokacija u Srbiji.

Predlog za smeštaj: Vila Stefanović

*mape mogu bagovati na iPhone uređajima, te ukoliko do toga dođe najbolje ih je koristiti na desktop ili android telefonima.

MOMENTI: Vrag u odrazu

Pre svega sam razmišljao da li zaista volim planine više od mora, obrnuto ili je zločin porediti ih. Ne volim ono – sve je to super ali more je more. Osoliš guzu, plivaš, gnjuriš, prskaš, šetaš go, vadiš pesak iz usoljene. Spiraš so. Ne volim tu iritantnu so po telu, masne prste, lignje na žaru. Od pamtiveka sam zaljubljen u velike prozore, ali stakleni zid mi je novi fetiš i nakostrešene dlake na rukama. Kao mačka smećarka dve sekunde pošto će izmlatiti Džekija iz kraja. Neki ga zovu i Žuća jer je crn. Izabraću noći tokom kojih tražim sazvežđa u oblicima koji meni znače, jutra sa izmaglicom kada se sunce promalja, živeo bih zauvek taj trenutak. Zbog čega je sunce baš vraški uporno u osvajanju neba, nikada mi neće biti jasno. Jasno je da sam se u drvene planinske kuće zaljubio. Ova naša sinonim je za oštar vazduh, prostrana polja i borove šume. Zaista vam ne mogu opisati prirodu ovog kraja i neću se potruditi. Zatečeni, otvorenih vilica polurazumljivo smo ponavljali da planeta Zemlja ovo nije. Dok smo sedeli iznad Vražjeg jezera bio sam obuzet i odsutan, crveni krilati konj zlih obrva pokazao mi je dimenzije koje se sa dosadašnjim ne graniče. Moje omiljeno mesto u Crnoj Gori. Proplanak sa tim ljudima, ukusnim vazduhom, strahovima od vukova, mesečinom koja se urezala u nabrajanju ovaca svake večeri. Tri, četiri, pet, mesec, sto četrdeset dva, najlepši je u svom punom obliku. Vidim pore, na njemu i u sebi. Jezero je pod nama bilo sve mračnije u kojem su se dubine prelamale. Krave su odavno sa pašnjaka pobegle u od kamena satkane štale. Zvonik na crkvici ćutao je, mogli smo mu videti samo senku. Jedan stariji par šetao je svoj, vidi se, ustaljeni krug obasjan farovima parkiranog automobila. Odavno nisam doživeo roman. Ukoliko budete pisali svoj, želim bar najsporedniju ulogu; biću stena ili žbun, ćutaću.

Klopali smo dobro, znali gde je Valjevo, dobili popust za ulaz u park, pratili krišom rezultate izbora. Niti mi je danas jasno ko je tu šta dobio. Uvek je tako. Durmitor je planina, zaista to jeste. Nije brdo, nije proplanak, nije betonom posuti Zlatibor. Planina je. Mešavina Norveške, Škotske, Irske i svemira. Ne volim uostalom ni izjavu – ovo kao da nije kod nas. Oko Crnog jezera možete napraviti dobar krug, posmatrati kako su dva, s vremena na vreme spojena jezera različitih boja, četinari različitih nijansi zelene. Okupati se u manjem, u strahu da se planinska gromada iznad vas ne obruši i uništi trenutak. Smeha, dok pokušavate savladati glinu koja halapljivo guta od uspona umorne noge. Nije bez razloga kupanje u jezeru na vlastitu odgovornost. Ne birnite, preuveličavam, kupajte se, zdravo je.

Koliko je zdravo da leškarim kraj prozora ovde, glumim da čitam, a razmišljam o svemu ovome, plus da li ćemo svi na kraju završiti u Zadruzi jer od piskaranja leba nema? Živi li ovaj Ju Nesbe od piskaranja ili maklja tamo neku norvešku Miljanu Kulić? Uništih priču dok si rekao keks. Neka vam, tako i sebi ruiniram svaki nalet lepog. Još uvek sam zaljubljen u ovaj stakleni zid, gde se pogled pruža dokle su oko i um u stanju doseći. To nam treba. Ne zidovima.

Šta videti na putu do Crne Gore?

Life Is About The JourneyNot The Destination.

Ukoliko iz Srbije putujete ka Crnoj Gori, dosta je usputnih mesta koja možete obići, provesti možda jedan dan u njima. Evo nekih mojih predloga koje sam i sam obišao ali i oni koje su mi preporučili. Ovde postoji google mapa svih lokaliteta u Srbiji te možete baciti pogled. Krenućemo obrnutim putem, šta je najbliže granici sa CG pa dalje ka pučini Srbije. Klikom na lokacije ispod, otvara vam se pin na google mapama gde direktno možete koristiti navigaciju.

MANASTIR KUMANICA
Manastir se nalazi zapravo u zoni izmedju sprskog i crnogoroskog graničnog prelaza. Tik u prugu Beograd – Bar. Do dana današnjeg nije utvrđeno kada je ovaj manastir nastao niti ko ga je sagradio, pretpostavka je da je između 13. i 15. veka. Za ovaj manastir se vezuju brojna izlečenja i isceljenja pored čudotvornih moštiju Svetog Grigorija Kumaničkog. Iako se pouzdano zapravo i ne zna ko je on bio. Čak postoji i priča da se ovde zapravo čuvaju mošti Svetog Save a da su na Vračaru spaljene mošti nekog drugog. Dosta je polemika i verovanja u vezi ovog mesta, tako da je jako interesantno za posetiti i saznati više.

VODOPAD SOPOTNICA
Kažu da je ovaj vodopad jedan od najlepših u našoj zemlji ali i najbogatiji vodom. Postoji čitava serija i grupa vodopada duž toka reke Sopotnice, od kojih je najviši visine 25 metara. U istoimenom selu postoje domaćinstva koja se bave turizmom te ovde možete i odsesti. Moguć je i boravak sa punim pansonom.

MANASTIR MILEŠEVA
Nedaleko od Sopotnice nalazi se srednjovekovni manastir MIleševa, podignut u prvoj polovini XIII veka. U samom manastiru su bile položene mošti Svetog Save sve dok ih Turci 1594. tokom osvajanja nisu preneli na Vračar i spalili pokušavši da slome duh naroda.

TAVNIČKO JEZERO
Još jedno jezero koje je nastalo u oknu bivšeg rudnika sa preleom tirkino plavom bojom oivičeno četinarima. Leti je idealno mesto za kupanje. Nalazi se kraj magistralnog puta od Zlatibora ka Tavniku, potrebno je skrnuti samo nekih 200 metara makadamom. Najveća dubina jezera je 8 metara, a konstantno ga pune dva velika izvora. Mi se nažalost nismo okupali ali smo bili na ivici da uskočimo.

KANjON REKE UVAC
Nisam siguran da je potrebno nešto mnogo govoriti o ovom biseru za koji svako zna i koji se nalazi na apsolutno svačijoj listi želja. Ne smem ni izgovoriti da još uvek nisam posetio ovo čarobno mesto. Sam kanjon je svetski poznat širom sveta po svojim meandrima, koji su nastali 1979. potapanjem kanjona za potrebe hidroelektrane. Osim samog jezera, fascinantna je činjenica da se na ovom mestu gnezdi beloglavi sup, koji je samo pre dvadesetak godina bio blizu totalnog izumiranja. Danas je situacija bolja ali još uvek ne baš sjajna.

PRERAST U DOBROSELICI
Kraj sela Dobroselica nalazi se prerast, u narodu poznatiji kao Točkovička pećina ili Šupljica. Pećina i na južnoj i na severnoj strani ima otvore koji su udaljeni oko pedesetak metara jedan od drugog. Najviša visina je 15 metara. Kroz prerast protiče potok, nekadašnja ponornica koja je zapravo i razlog nastanka prerasta. Na drugom kraju od parkinga nalazi se i gnezdilište orlova, te budite pažljivi ukoliko izlazite na drugu stranu.

CRKVA U DOBROSELICI
Crkva brvnara u selu Dobroselica sagrađena je 1821. godine a posvećena je Svetom proroku Iliji. Sve je urađeno od drveta i nalazi se na jako lepom proplanku sa pogledom na okolna brda. Unutrašnjost crkve je takođe unikatan, nije svakako kao klasične pravoslavne bogomolje.

VODOPAD GOSTILjE
Jedan od najlepših vodopada Zlatibora, visine dvadeset metara. Zapravo je grupa od nekoliko vodopada duž reke, sa okolnim uređenim parkom prirode. Idealno mesto za predah i šetnju.

STOPIĆA PEĆINA
Stopića pećina je rečna pećina dužine oko 1600 metara, gde turistički deo ima nekoliko atraktivnih elemenata od kojih su najveći impresivni ulaz ali i Zaštitni znak pećine predstavljaju bigrene kade, udubljenja oivičena kamenim zidovima u kojima se nakuplja voda i kaskadno se preliva stvarajući slapove.

POTPEĆKA PEĆINA
Pretpostavlja se da je ova pećina bila čovekovo stanište još za vreme neolita. U njoj je pronađeno dosta keramike, oružje, rogovi i slično.

MANASTIRI
Ukoliko putujete preko Raške, u okolini se nalazi nekoliko manastira koje možete obići: Sopoćani, Crna reka, Petrova crkva i Đurđevi stupovi.

Ukoliko ste gladni a volite komplet lepinje, preporučujem krčmu “Kod Zore“, odmah nakon Zlatibora. Obavezno uz kiselo mleko.

Za više ovakvih ideja i fotografija zapratite moj instagram nalog!

Lično iskustvo:
Mi smo ovog puta ka Žabljaku svratili prvo do Zorine krčme gde smo klopali komplet lepinju sa domaćim kiselim mlekom, uživali nekih pola sata, odmorili od vožnje te se vratili par metara nazad magistralom ka Zlatiboru i skrenuli asfaltnim putem za selo Dobroselica. Prvo smo obišli prerast, ostatke nekadašnje pećine koja zaista već kada se približavate izgleda impresivno. Put vodi do samog lokaliteta ispred kojeg možete i parkirati auto. Proveli smo na ovom mestu nekih pola sata, nakon čega smo se vratili do sela i posetili jako zanimljivu crkvu brvnaru, sagrađenu isključivo od drveta. Nekako se uklapa u predivnu prirodu koja krasi ovaj kraj i sve te četinare koji se kao soliteri uzdižu poljem. Apsolutno predlažem posetu ovim lokalitetima ukoliko ste u prolazu ili stacionirani na Zlatiboru.

Dalje magistralom, nekih 10 minuta vožnje od krčme sa leve strane postoji skretanje za Tavničko jezero gde smo nažalost samo bacili pogled jer je već bilo kasno popodne te smo morali da nastavimo ka Žabljaku. Inače jezero je pogodno za kupanje, jako je bistro a boja vode je tirkizno zelena. Nije bila prevelika gužva pri našoj poseti. Javite mi svoje utiske ukoliko ste posetili neku od ovih lokacija!

Mali Dunav

Na samo 12 kilometara od centra Beograda nalazi se prirodnjački park, pod upravom Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Na više od pet hektara postoji nekoliko jezera i kanala u kojima možete pecati, voziti čamac, posmatrati živopisni biljni i životinjski svet. Mali Dunav je zaista jedna simpatična oaza kraj Smederevskog puta, za koju videh, malo ko zna. U sklopu parka nalazi se akvarijum sa oko četrdeset vrsta dunavskih riba, mali zoo vrt sa oko dvesta jedinki vodenih ptica, zečevi i kornjače. Na jednom od ostrva u sklopu prirodnjačkog centra se možete družiti sa dve jako umiljate i druželjubive kozice koje se slobodno po njemu kreću, dok im petlovi i kokoške prave društvo. Skakuću unaokolo čekajući da im ponudite neku travku, ili ih pomazite. Više se obradjuju prvom. Prosto nisam bio siguran u čemu prvo da uživam i koji pedalj parka da posetim.

Susedno ostrvo iza visećeg mosta krije spiralni put ka vrhu brdašca na kojem se nalazi drvena kućica. Nazvano je “Ostrvo evolucije” jer prikazuje naš put od momenta kada smo izašli iz vode, do trenutka kada smo se od prirode odvojili. Mali Dunav je zaista mesto na kojem možemo to na trenutak promeniti, pre svega naučiti decu da vole i poštuju prirodu. Sa sobom u park možete poneti svoju hranu, prostirku te na travnjaku ispod nekog drveta napraviti piknik sa porodicom ili prijateljima. Uz trouglaste sendviše i sok od pomorandže, kao nekada.

Još je sadržaja koji mogu da vam popune jedno popodne ili dan na ovom mestu. Možete posetiti i praistorijsko ribarsko naselje iz perioda sa kućicama iz Lepenskog vira, Starčevačke ali i Vinčanske kulture. Mi smo u celom parku proveli par sati i zaista uživali. Kasnije otišli do Dunava i klopali u restoranu “Da Vinči”, imaju sasvim dobru klopu, preporuka. Možete, ukoliko imate vremena posetiti i arheološko nalazište Vinča koje je odmah nadomak restorana. Sve lokacije imate u sekciji “Informacije”. Lep provod!

Za više ovakvih objava i fotografija zapratie moj instagram nalog. Klipove o ovom mestu imate na profilu pod imenom “SRBIJA#2” u odabranim storijima.

Informacije:
Lokacija parka.
Lokacija restorana.
Lokacija arheološkog nalazišta Vinča.
Mapa svih turističkih lokacija Srbije.

Cela ulaza: 300 dinara po osobi/ za porodice 200 dinara.
Cena najma čamca: 100 dinara.
Više informacija na njihovom sajtu.

Carska bara

Odlučili smo da jednu avgustovsku subotu provedemo obilazeći rezervat prirode “Carska bara”, koji se nalazi na nekih sat i petnaest vožnje od Beograda. Kažu da je dom za više od 200 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 30 sisara. Mi smo videli lamu. Rezervat možete obići peške, dosta je obeleženih staza, brodićem organizovano ili kao i mi – kvadovima. Odmah bih naglasio da je važno kvadove voziti stazama predviđenim za to kako ne bismo oštetili biljni ili životinjski svet.

Izjutra smo stigli u etno selo Tiganjica, odmah seli u bar sa cvetnom bašticom i naručili domaću kafu i ceđeno. Vazda u Vojvodini poručujem ceđeno, mislim da je neka fora. Čekali smo vodiča i termin za početak avanture. Nisam doručkovao od uzbuđenja, ili pak jer sam kasno ustao, nisam siguran. Znam samo da mi je ovo bio drugi put da vozim kvad, iako se prvog puta ne sećam. Možda se nije ni desilo. Ljudi, fantastična vožnja je trajala sat i po vremena, što je dovoljno za jedno fenomenalno iskustvo po prirodi. Vozikao bih se ja ceo dan, da se ne lažemo, no moji me ne puštaju. Ruta je vodila kraj same bare, Belog jezera, do nepreglednih polja svega i svačega. Otkrio sam još jedno omiljeno selo u Srbiji, Belo blato. Taj drvored koji se proteže kroz celo mesto dovoljan je razlog za moje penzionisanje u nekoj od tih kuća. Recimo, zelena fasada i klupica ispred. Elem, postoje dve vremenski različite ture kvadovima, jedna od pola sata i druga od sat i po. Neću se suzdržavati od preuranjene izjave da nam je vožnja zaista bila “highlight” tog dana. Dobro, i Pako alpaka delio je titulu. Da ne kažem trofej.

Pako, izmislih mu ime, odnedavno je stanovnik Tiganjice. Poklon je Beogradskog zoološkog vrta, šarmantni momak sa frizurom kakve smo imali u četvrtom razredu osnovne škole. Iako svi misle da je klasična lama, Pako je alpaka, ne pljuje, voli da klopa, ne boji se, pravi je zavodnik. Preuzeo je uglavnom sve objektive posetilaca, uprkos tome što su i ostali stanovnici ovog vrta podjednako lepotani. Patke đuskaju, koze se izležavaju, srndać pod borovima razmišlja o životu, konji pasu i valjaju se u travi. Da li je potrebno da naglasim da je etno selo Tiganjica idealno mesto za familijarni odmor i beg iz užurbanog grada? Deca su bila u transu, jer pregršt je sadržaja za njih i nas. Vreme je za ručak uz promatranje svega što se dešava. Seli smo u restoran bliži ergeli konja jer mi se jako svideo luster koji se slušta sa staklenog krova. Bez zezanja.

Zapratite moj instagram profil za više fotografija i ovakvih pričica!

U sklopu etno sela postoji bar, dva restorana, ergela konja, mali zoološki vrt, apartmani od kojih nam je jedan zaustavio dah zbog svog izgleda. Celo selo urađeno je od cigli, drveta i prirodnih materijala, sa dosta zelenila i vode, jedna skroz autentična atmosfera.

Informacije:
Cena vožnje kvadova: 30min – 30 evra / 90min – 75 evra (cena po kvadu)
Rezervacije za vožnje: 0641201801 – Zoran

Lokacija.
Rezervacija smeštaja: Wood Mood Apartment
Instagram nalog etno sela: Tiganjica