Vozom po Tajlandu

U Tajlandu nije dovoljno obići samo jedno mesto, biti u Bangkoku a ne videti savršene plaže, neverovatne stene, džunglu, mir i blud. Možda vam je najlakša opcija da izmedju gradova i ostrva u ovoj zemlji putujete avionom, ali ja predlažem mnogo racionalniju, zanimljiviju i eko frendli varijantu – voz. Proćićemo kroz nekoliko mesta koje sam posetio ali i one koje nisam, sa što više infomacija koje će vam poslužiti u organizaciji puta. Putovanjem vozom štedite novac za hotel (ukoliko putujete noću), ali i vreme tokom dana koje bi potrošili na aerodrome i letove. Naspavani stižete u sledeće mesto na mapi.

CHIANG MAI
Grad na severu, okružen džunglom, miran, zelen, zabavan. Obidjite hramove, zabavni vodeni park “Grand Canyon”, šetajte šumom sa slonovima u jednom od sirotišta za slonove (nemojte ih nikako jahati), jedite i pijte. Ovaj grad je jedan od jeftinijih što se turističkih centara tiče. Svratite na masažu svako veče, kako bi već sutradan bili spremni za akciju.

Iz Bangkoka postoji osam vozova dnevno za Chiang Mai, od kojih izdvajam tri kao najbolju opciju za turiste. Prvi na listi je voz sa brojem 9, kreće iz glavnog grada u 18:10H a stiže ujutru u 07:15H. Vozovi su uglavnom relativno tačni, kašnjenja nisu ogromna. Ovaj voz je nov uveden 2016.), najmoderniji u floti, lično isproban i samo pohvale mogu ići na njegov račun. Udoban, funkcionalan, čist. Sledeći po preporuci je takodje noćni voz sa brojem 13, koji kreće sa glavne stanice u 19:35 a stiže u Chiang Mai u 8:40H. Ukoliko ipak preferirate vožnju tokom dana tu je voz sa brojem 7, kreće u 8:30H a stiže u 19:30H. Cena karte po smeru je 29 evra (spavaća kola druga klasa), 47 evra (spavaća kola prva klasa) ili 18 evra za sedište u dnevnom vozu. Ralika izmedju druge i prve klase je što se ležajevi u prvoj klasi nalaze u privatnim kupeima (dva ležaja po odeljku), dok je druga klasa sa sedištima koja se pretvaraju u ležajeve u celom vaginu. Iako zvuči da ste svi zajedno tu, ležajevi su tako napravljeni da ste veoma odvojeni od drugih, prema koridoru postoji debela zavesa koja vas odvaja i pruža dovoljno privatnosti. Imate osećaj da ste u maloj sobici koja je tu samo za vas. Svaki krevet ima svoje noćno svetlo kao i utičnicu. Ukoliko imate opciju, birajte donji krevet (postoje donji i gornji kreveti na sprat) jer ima više mesta i imate pristup prozoru. Donji kreveti su i neznatno skuplji od gornjih. Kondukteri ili domaćini voza kako da ih nazovem su zaduženi da vaše sedište pretvore u krevet, te ujutru da krevet vrate u položaj za sedenje. Iz svog iskustva, većina turista koje sam sreo putovala je drugom klasom, i sasvim je fenomenalno iskustvo te nemate potrebe za plaćanjem prve klase. Vagon je tokom noći za vreme spavanja jako tih.

Povratak za Bangkok takodje ima tri opcije koje preporučujem: prva je noćni voz broj 10, kreće u 18:00H, stiže u 6:50H, drugi po redu je voz broj 14, kreće u 17H, stiže u 6:15H, ili dnevni voz broj 8, kreće u 8:50 i stiže u Bangkok u 19:25H.

AYUTTHAYA
Ovaj drevni i zaista predivan grad treba obići barem kao jednodnevni izlet, što smo mi i uradili. Vozom je jako lako stići do ovog mesta, putovanje traje oko 1 sat i 45 minuta, a vozovi idu na svakih sat vremena otprilike. Rezervacije nisu potrebne. Ono što trebate znati da u ovim lokalnim vozovima postoji samo jedna klasa – treća. Nisu moderni kao ovi na dužim relacijama ali su sasvim solidni i služe svrsi. Imaćete priliku da osetite svakodnevni život ovih ljudi, koji ovim vozovima putuju na i sa posla. Ponekad prazni, ponekad puni zavisi u kom delu dana putujete. Cena karte je oko 60 centi po smeru. Voz koji vozi za Chiang Mai staje i u ovom gradu tako da postoje i brži vozovi na ovoj relaciji, malo skuplji ali dosta ređi, tako da kako odlučite ili kako vam se zalomi. Svakako nama je bilo uzbudljivo iskustvo voziti se na ovoj relaciji.

KRABI
Ukoliko ste se zaputili do mora, a ko nije tokom boravka u Tajlandu, i to možete obaviti vozom. Postoje kombinovane karte voz+autobus, ili voz+brod. Za Krabi imate ovu prvu opciju gde cen akarte u drugoj klasi košta 27 evra, dok je prva klasa 43 evra. Za razlike ove dve klase pogledajte u pasusu “Chiang Mai” ukoliko niste pročitali. Mi smo putovali na ovoj relaciji drugom klasom i bili zadovoljni. Voz nije do te mere moderan kao onaj za Chiang Mai ali je sasvim solida, udoban i čist. Iz Bangkoka postoje dva voza, jutarnji i večernji, oba idu do stanice Surat Thani, gde presedate na autobus. Mi predlažemo opet – noćni. Noćni kreće iz Bangkoka u 19:30H stiže u Surat u 07:16H odakle dalje autobus kreće u 8:00H a u Krabi stiže u 11H. Dnevni kreće iz Bangkoka u 08:05H, stiže u 16:45H u Surat Thani gde je presedanje na autobus u 18:10. U Krabi se stiže u 21:10H, što je bez spavanja malo naporno verujem, tako da opet – glasam uvek za noćni voz. Iz mesta Krabi imate dalje tranfere do hotela, okolnih plaža i sela. Budite obazrivi kod svih tih tranfera, unapred se informišite o cenama jer će svako želeti da izmuze što više novca od vas. Oni prosto žive od turizma.

Povratak Za Bangkok: Krabi autobus 06:30 > 09:30 Surat Thani, odakle voz kreće u 10:40, stiže u Bangkok u 19:45. Bolja opcija večernja, autobus kreće iz Krabija u 16H, stiže u Surat u 19H da bi preseli na voz u 21:04H. U Bangkok stižete ujutru u 08:35H.

PHUKET
Do Puketa se dolazi istim vozom kao i za Krabi, na istoj stanici se preseda za autobus. Kombinovana karta autobus+voz za drugu klasu košta 29 evra, prvu klasu 45 evra. O vozovima i razlikama u klasama pročitajte iznad u odeljku “Chiang Mai”. Postoje dve noćne i jedna dnevna opcija. Prva kreće iz Bangkoka u 18:30, stiže u Surat Thani u 6:28H, gde presedate na bus u 7H koji stiže u Puket u 11H. Druga opcija je Bangkok u 19:30H, Surat Thani stiže u 7:16H, odakle autobus kreće u 9H i putuje do Puketa četiri sata. Dnevni voz kreće u 8:05H, stiže u Surat u 16:45, autobus dalje u 17:30H a stiže u Puket u 21:30H. Dalje iz Puketa postoje tranferi po ka ostalim mestima na ostrvu. Takodje budite obazrivi što se cena tiče jer znaju da traže više para nego što košta, i obavezno ugovorite cenu pre same vožnje.

Povratak: 06H iz Puketa, stiže u Surat u 10H, voz u 10:40H stiže u Bangkok u 19:45H. Druga opcija kreće u 12H, stiže u Surat Thani u 16:30 odakle voz kreće u 17:38H i stiže u Bangkok u 05:35H. Najbolja opcija je autobus u 16H, stiže u Surat u 20H, voz u 21:04H sa dolaskom u glavni grad u 08:35H.

KOH TAO
Kombinovanom kartom voz+brod možete lako stići do ovog divnog ostrva. Ona važi i za transfer od železničke stanice do luke. Cena u jednom smeru za drugu klasu košta 35 evra, dok u prvoj treba izdvojiti 49 evra.  Voz iz Bangkoka kreće u 19:30H, stiže u stanicu “Chumphon” u 4:23H, transfer do luke, kafica, brod kreće u 7H, i stiže na ostrvo u 9:30H. Povratak sa ostrva je brodom u 14:30H, dolazak u luku u 17:30, transfer do železničke stanice, voz kreće u 19:36 ili 21:22 (bolji voz). U Bangkok se stiže ujutru u 5:10H odnosno u 6:30H.

KANCHANABURI (most na reci Kwai)
Do ovog čuvenog mosta na reci Kwai može se stići vozom. Zapravo vozovi još uvek prelaze preko ovog mosta. Voz u jednom smeru košta nešto manje od 3 evra, a kreće ne sa glavne stanice već sa stanice Bangkok Thonburi. Rezervacija nije potrebna, karte se kupuju na šalteru i postoji samo jedna jedina klasa na ovoj relaciji – treća. Voz kreće u 7:50H i stiže kod mosta u 10:44H, povratak je u 14:40H, dolazak u Bangkok u 17:40H. Ukoliko imate vremena bolje je u Jančanaburiju ostati barem jednu noć kako bi obišli i ostala mesta u tom okrugu.

Pored regularnog voza postoji i turistički voz koji ide subotom i nedeljom, a kreće sa glavne železničke stanice u Brangkoku. Povratna karta u drugoj klasi košta oko 7 evra, dok je treća upola jeftinija.
06.30 polazak iz Bangkoka “Hualamphong” stanice
07:40 dolazak u Nakhon Pathom, 40 minuta pauza za obilazak hrama
09.35 dolazak do mosta na reci Kwai, pauza za razgledanje 25 minuta
10.00 polazak preko mosta i putovanje uz reku
11:30 dolazak u Nam Tok Sai Yok Noi. Vreme da se obiđe vodopad.
14:25 polazak iz Nam Tok Sai Yok Noi i dolazak u Kančanaburi gde se ostaje 60 minuta, sve do 16:53 kada se kreće nazad prema Bangkoku. Dolazak u Bangkok u 19:25H.
***za ovu rutu je najbolje rezervisati kartu unapred, lično na šalteru, nije moguće rezervisati ovaj voz online.

INFO: Svi autobusi koji prihvataju kombinovane karte su kompanije “Phantip“, videćete njihove autobuse koji su jasno naznačeni po izlasku iz železničke stanice.

Karte možete unapred rezervisati i kupiti preko sajta Tajlandskih Železnica.  Takodje i preko agencije 12Go, koja naplaćuje svoje usluge na cenu karte. Ja sam lično kupio direktno preko sajta i nisam imao nikakvih problema, kartu sa mejla odštampate i sa tim papirom idete u voz.

Mapu železničkih linija Tajlanda možete pogledati ovde.

TOP 10: Izrael & Palestina

10. Yehuda market, Jerusalem
Umalo da ne svratimo do ove pijace koja je u zapadnom delu grada, prostire se u dve ulice, sadži mnogo toga. Od začina, voća i povrća, fantastične hrane, do svih tih lokalaca koji dolaze da kupuju, snabdevaju se namirnicama, vojnike koji utoljuju glad, mnoštvo mladih ljudi koji daju jedan poseban vajb ovom mestu. Do pijace se može doći tramvajem, stanica se zove upravo po njoj. Potrebno vreme obilaska: do sat vremena.

9. Jaffa buvljak, Tel Aviv
Za ljubitelje buvljaka ovo je raj. Drangulije, drangulije, drangulije, odeća, ploče, stare stvari ali i fenomenalne radnje sa stilskim i modernim nameštajem. Žalio sam za raznim komodama, ugaonim garniturama i stočićima koje ne mogu uneti u avion, prelaze dozvoljenih 30 kilograma. Da. Raspametio sam se ponudom koju imaju za uredjenje enterijera.

8. Maslinova gora, Jerusalem
Na ovom mestu nam je bio stacioniran hotel, Seven Arches, koji svakako preporučujem. Ispred ili unutar hotela, imate na raspolaganju najlepši pogled na Jerusalim, boljeg nema zasigurno. Tokom noći ili doručka. Ovde se nalazi i jevrejsko groblje sa oko 150 hiljada grobova, a po verovanju, kada se Mesija bude ponovo pojavio upravo oni će uskrsnuti prvi. Nisam siguran da li i mi koji smo boravili u hotelu imamo kakve protekcije.

7. Zid plača & Brdo hrama, Jerusalem
Sveta mesta oko kojih se najviše diže prašine, gde je različitost loša osobina, a biti svoj vrlina. Obe lokacije su jedna do druge, a razdvaja ih kao i uvek – zid. Nijedna strana u ovoj drugoj nije dobrodošla, šteta. Preporučujem da se obidju u isto vreme kako bi imali poptuni doživljaj šta to ovaj grad čini posebnim, da osetite mir i teskobu. Molitva je univerzalna.

6. Pešačka tura, Nazaret
Da se razumemo, ovo nije klasična tura gde vas vodič šeta od crkve do crkve i govori šta je levo, a šta desno. Mona, naš vodič, žena, majka dvoje dece, ili troje, udata za Grka, govori nekoliko jezika, hebrejski jer mora. Radi dva posla, vredna, jedna od preostalih zanatlija u ovom gradu. Kaže da lokalne radnje izumiru, zbog toga se posvetila tome. Tokom ove šetnje upoznaćete ono što je vrednije od svake cigle u gradu – njegove ljude. Lokalce koji prave najbolje kolače, čaj sa orasima, nakit, torbe, čuti razne priče o istoriji, legendama i lokalnim običajima. Iz prve ruke.

5. Stari grad, Jerusalem
Jedan grad, četiri strane sveta, četiri različita kvarta. Da li su različiti osim što su jedni bučni, drugi užurbani, treći okićeni, četvrti mirni? Ne mogu izdovijiti jedne od njih, arape, jevreje, jermene i hrišćane. Morate obići svakoga, na kratko, na kafu, molitvu, pitu ili “ne možete proći tuda”. Vojska i policija je inventar, svuda, nasmejani osim kada krenete prema njima. Spremni da pomognu. Te zidine, koliko su samo stare, koliko toga kriju i imaju da ispričaju, možete tumarati ulicama, kao da ste u nekom starom filmu, svi ti ljudi sa šeširima, mantijama, maramama. Koja je vaša uloga, imate milion mogućnosti. Milion godina. Milion razloga da volite Jerusalim.

4. Jaffa stara luka, Tel Aviv
Jedna od najstarijih luka na svetu, danas preinteresantno mesto za obilazak, ujutru, uz kafu i knjigu, poglede koji se ukrštaju sa ribarima, turistima, lokalcima koji kupuju ribu, mačkama koje čekaju svoj deo da omrste brk. Brodovi koji se lelujaju na vetru, zimskom. Sunce. Kiša, pa opet sunce. Toliko urbanih i alternativnih mesta da sednete, na piće ili klopu. Beton, ribarske mreže, staklo. Beli brodovi, žuti kamen, plavo more i nebo. Zaista autentično mesto, tik ispod starog jezgra Jaffe.

3. Masada, Izrael
Masada je jevrejska tvrđava na izdvojenoj kamenoj steni, na samom vrhu. Teško dostupna i osvojiva, danas povezana sa podnožjem žičarom. Svakako, ukoliko imate vremena možete se uputiti peške, nogu pred nogu, zmijskim vijugavim putem. Ne brinite, zmije nismo videli, barem ne tokom januara. Bilo je vruće, mogu zamisliti avgust ovde. Bolje uzmite žičaru, barem za uspon. Pogled sa 450 metara visine, bez teksta, jedan od najlepših tokom života, najlepši tokom ovog puta.

2. Zid izmedju Palestine i Izraela, Hotel Walled Off
Ovo nije turistička atrakcija, ne bi trebalo da postoji, pre svega ne bi smelo. Ovo je dokaz našoj nesavršenosti, ljutnji, bešću, gladi. Glad za novcem manja je od one za moć. Taoci smo uvek bili tudjeg egoizma, gluposti i bahatosti. Ukoliko imate vremena, prošetajte pored zida, pročitajte sve te poruke koje su rečima ili slikom iscrtane, zamislite se ako već niste. Moj utisak je bio snažan koliko i ovaj beton pred nama. Sa koje strane je sloboda pitam se, da li smo svi okovani ovim zidinama, pravim i fiktivnim, omadjijani lošima?

1. Mrtvo more
Ko još ne voli more, naročito zimi? nemojte se pretvarati. Smočiti guzicu uvek sam spreman, plivati, gnjuriti, leškariti. Ček, ovde je moguće samo poslednje. A guzica je jedino što ćete valjano smočiti jer su svi ostali delovi izbačeni iz vode, jer so je tako htela. Čudno, rekao bih masno. Da se može kupati u babinoj supi to bi izgledalo ovako. Kažu lekovito, puno minerala, blato za mazanje, sunce za uživanje. More u pustinji. Najniža tačka na planeti, najslanija voda, brdo Amera koji se deru i dovikuju, mnogo je ovde faktora zbog kojih je osećaj čudan, a opet fantastičan. Ako ništa, dan u kratkim rukavima i kupaćem u sred januara zaslužuje prvo mesto.

Milano

Milano nije najlepši grad u Italiji, ali mi je ipak jako drag. Njegov kosmopolitski duh, uske uličice sa najboljom hranom, velike ulice sa drvoredima, kanali, moderna arhitektura, pa čak i ceo fenseraj koji preliva. Svi ti skupi butici, modne marke, doterani ljudi, u Milanu nekako izgledaju prirodno, u svom izvornom staništu. Predstavljam jedan od mojih boravaka, u etapama, onako kako je bilo. Ah taj Milano, industrijski šišmiš. Sa stanice Porta Galibardi vučem kofer po praznim mračnim ulicama do smeštaja, srećom nedaleko odatle. Ovo je mesto gde se sav život odvija u par ulica, sve ostale su postnuklearna praznina. Klikom na sva mesta koja sam obišao, a koje preporučujem idete na tačnu lokaciju istih. Uživajte.

Avgust. Kažu da Milanezi nisu tu tokom leta, da beže od proklete vrućine i užarenog vazduha, idu ka svojim vikendicama u planine ili plaže na jugu. Možda i to doprinosi ovoj praznini, momentima kada se sami vozite u tramvaju a lift u zgradi ostaje na vašem spratu satima. Nedelja jutro, krećem se ka severu, do zgrade Palazzo Lombardia, gde se svake nedelje (dan) možete popeti na vrh (39. sprat) odakle se pruža predivan pogled na grad. Kažu. Ja nisam imao tu sreću, baš tog dana su Italijani odlučili da praznuju, kažu e baš ove nedelje ne radimo, svih ostalih punom parom. Da im verujem. Svakako preporučujem da dodjete ovde i besplatno uživate u panorami, verovatno vredi, ostaje mi da proverim sledeći dolazak. Nedaleko od tih modernih visokih zgrada, nalaze se čuvene zgrade koje dišu, Bosco Verticale. Dve višespratnice, zelene, kao posute raznim rastinjem, drvećem, žbunjem, cvećem, sjajna ideja sprovedena u delo. Milano je inače poznat po zagadjenom vazduhu te je ovo jedan pomak ka promeni, koja se uskoro mora desiti. Ove zgrade takodje koriste otpadne vode kako bi sve te biljke po svojoj fasadi i terasama održavala, što je još jedan ekološki korak.

Ukoliko volite modernu arhitekturu, možete produžiti i do UniCredit tornja i uživati u okolnim zgradama, pre nego se zaputute južnije, ka toplom, obojenom centru, gde fasade nisu staklene a ljudi popunjavaju trotoare. Nekada i previše. Gladni? Brera distrikt nudi pregršt zanimljivih restorančića i barova, sa sjajnom klopom, uske uličice pune šarma, mir i žamor u jednom. Ponekad spora usluga, pomalo neljubazni, ipak zavodljivi. Italijani.

Sforza dvorac, sagradjen u 15. veku svakako je jedan od simbola ovog grada i nemoguće je izbeći ga. U sklopu samog zdanja se nalazi i muzej kao i galerija koje možete posetiti, veliki park iza zidina. Ovde možete provesti čitavo popodne u razgledanju svih detalja, prostorija, jezera, kapiju grada Porta Sempione.  Tokom dnevne vreline se možete odmoriti ispod nekog drveta, popiti nešto, pojesti, napraviti piknik. Zaklon od sunca možete pronaći ni manje ni više nego i na groblju. Monumentalnom groblju, severnije od tvrdjave, nekih 15 minuta hoda. Mesto gde su sahranjeni poznati Milanezi ali i stare porodice sa ovih prostora. Grobnice kojih ima bezbroj, predstavljaju zaista jedna umetnička dela svaka za sebe. Proveo sam ovde oko dva sata, ali mislim da nisam obišao ni trećinu onoga što ovaj muzej na otvorenom nudi. Nisam siguran da li obilazite ovakva groblja na putovanjima, ukoliko nikada niste, probajte jer možete doživeti zaista lepe trenutke koliko to bizarno zvučalo. Ovde se ispisuje istorija, čuvaju priče koje možete nekada i čuti.

Svoju porodičnu priču mi je ispričao totalno nepoznati lik, nekoliko kolena unazad mu žive u ovom gradu. Prošao sam pored njega, stajao je kraj grobnice sa flašom vode u ruci, zaustavio me i pitao odakle sam. Krenula je priča, od Srbije u kojoj je bio, fudbalskih klubova, do dirljive priče o njegovoj porodici, prabakama i pradekama koje je došao da poseti. Proveli smo na tom mestu nekih dvadeset minuta, a saznao sam celu jednu večnost. Najbolje uspomene i znanje o jednom mestu stičete kroz ovakve priče sa lokalnim ljudima, koji su zapravo živi svedoci onoga za čim na putovanjima tragate. Još nekoliko sati, pa i dana bio sam pod utiskom i dirnut pričom koju je odlučio da podeli sa strancem. Koliko nas je spremno da priča o svojim životnim pričama sa ljudima koje ne poznajemo? A koliko toga gubimo ne radeći to.

Gde Kineza nema, to grad nije. Kineska četvrt, više strpana u jednu ulicu nudi pregršt radnji sa jeftinom robom, koja se brzo kvari ali služi svrsi. Živo je, drugačije, neki čudan spoj kineske i italijanske mode, mirisa. Ako vam je draža njihova kuhinja od lokalne, ovo je pravo mesto da isprobate neke specijalitete. Ako vam je obe kuhinje preko glave, tu je i Mekdonalds, prkosi svima. Cela ulica ne izgleda kao blok 70, ne bojte se, mnogo čistije, lepše i doteranije. Italijani su velike estete, te su lokalni Azijati poprimili taj karakter. Na putu izmedju groblja i dvorca, vredi posetiti svakako ovaj kutak.

Odakle krenuti kada je centar grada u pitanju. Simpatičan, užurban, haotičan, pomalo odbojan, prepun ljudi. Koliko u ostalim delovima osećate samoću, toliko ovde čeznete za prostorom. Koliko ljudi toliko i tramvaja, mimoilaze se u centru i šire kroz sve pore Milana. Skoro da nemate ulicu u ovom gradu koja nema ili nije imala šine, uvek ih iznova postavljaju i vade, menjaju linije, produžuju i skraćuju. Nigde nisam video toliko koloseka koliko ovde, zapuštenih i u funkciji. Pored mode, ovo je grad sa jednom od najrazvijenijih tramvajskih mreža u zapadnoj Evropi. Ko još ne voli tramvaje, žute i šarmantne, sa drvenim klupama, uskim prozorima, harmonika vratima. Pre nego se odvezete iz centra, da mu se vratimo. Duomo katedrala predstavlja glavnu atrakciju, gradjena skoro šest vekova, danas treća najveća u Evropi. Možete sa krova najbolje videti svu tu masivnost i bogatstvo detalja. Ukoliko ne želite da platite, lep pogled se može imati i prekoputa, sa mesta Terrazza Aperol, doduše i ovde morate pazariti hranu ili piće, ali će pored očiju i stomak biti srećan. Fensi šoping je rezervisan za čuvenu galeriju Vittorio Emanuele II, tržni centar sa buticima visoke mode, skupih marki, svega onog što Milano čini centrom mode. Doduše, mislim da ni pet posto onih koji ovuda tumaraju, slikaju selfije, gledaju u izloge, ne udju a kamoli kupe nešto od robe. Tu su da se pokazuju, zato bežmo dalje, do Milanske skale, čuvene opere sagradjene 1778. na mestu stare crkve Santa Maria dela Skala, po kojoj je i dobila naziv.

Pre večere kod milanskih kanala, svratite da vidite “Poslednju večeru”, koja se krije u crkvi Santa Maria delle Grazie, možete platiti, ući, i uživati u ovom delu čitavih 15 minuta, a onda je vreme za sledeću turu. Napolje. Ekonomija je to. A kada smo kod nje, na putu od centra do crkve, prodjite preko trga Affari, gde veliki betonski srednji prst stoji na platou ispred banaka, statua postavljena na samom početku ekonomske krize. Tu je da pokaže javno mišljenje o bankama i bankarima koji su donekle i krivi za krizu kroz koju su svi prošli. Bilo je raznih kritika na statuu ali ona i dalje uspravno stoji, eto vam ga. Milano je jako, jako, ali jako vruć leti, već vam spomenuh, svako normalan beži odavde. Plaže nema, jezera nema, ima kanala koji su tu za šarmantni izlazak uveče ali ne i za kupanje. Spali smo na bazene, isprobali dva, jednim bili iole zadovoljni. Sledeći put kada budem pljuvao i kritikovao naše otvorene bazene, setiću se Milana. Bagni Misteriosi – u mnogo boljem stanju, voda vidno čista, mesta za ležanje, tračak hladovine. Milanosport Romano – prvi bazen koji smo overili bio je blagi šok, što bojom vode, te ostalim sadržajem. Nikako ne preporučujem ovaj, prvi možete posetiti i rashladiti se. Umočiti vrelu kožu, jer za plivanje i nema baš mesta.

Da li ste pomislili, u avgustu bolje da sam otišao na Arubu nego da se patim u ovom Milanu? Ionako sam mogao još malo da dodam za cenu karte preko Srbije pa da odletim do Arube, koliko sam je platio papreno. Svakako, u jednoj uličici ovde u ovom italijanskom gradu možete osetiti delić Arube, tačnije uživati u flamingosima koji se nesmetano i slobodno kreću po dvorištu jedne vile. Kupaju u fontani, uživaju u bogatom zelenilu, ignorišući turiste koji sa ograde pokušavaju da naprave neku dobru fotku. Kako bi stigli da otkrijete sve ove kutke, budete fleksibilni i uživate u sunčanim danima, preporučujem da iznajmite bajs i sa njim svuda špartate po gradu. Ima fora da se pretplatite na bajs na par dana, platite karticom, skinete aplikaciju na telefon i koristite bicikle koji se nalaze zaista po celom gradu. Na svakih kilometar, dva imate stanicu sa biciklama gde možete preuzeti ili ostaviti bajs. Više informacija možete naći na njihovom sajtu BikeMi. Zaista preporučujem. Tokom boravka smo možda jednom uhvatili tramvaj i jednom metro, sve ostalo smo obišli pedalama. Dobra stvar je da postoje i električni bicikli gde je potrebno upola manje truda oko pedalanja, prelaze se veće razdaljine a da se ne umorite previše.

Uveče, kada prodje dan, kada sumirate sve utiske, umorite se od sunca, obilazaka, fotkanja, kanali Navigli su pravo mesto za opuštanje uz hranu i muziku. Simpatično mesto, puno restorana, barova i zanimljivih prodavnica, uglavnom ručnih radova i zanimljivih predmeta. Mnoštvo ljudi, veselih i nasmejanih, imaćete utisak da ste u Veneciji, jer tu su i mostići kojima možete preći sa jedne na drugu stranu, ili okinuti jednu od poslednjih dnevnih fotki. Šta predlažem? Osim čuvenih pica sa rukolom u kojima sam se davio danima, sir i pršuta bili su nezaobilazni gost na stolu za ručak i večeru. Svakog dana. Uz zalogaje razmenite sa svojim saputnicima sve ono što ste doživeli, uživajte u priči, napravite planove za naredna putovanja. O čemu pričati na odmoru nego o narednim putovanjima?

A šta više reći o Milanu, imao sam mnogo toga da kažem, nisam siguran da sam uspeo deo. Obidjite parkove, ulice Torino i Corso di Porta Ticinesse, trg San Babila. Lutajte i pronadjite svoja omiljena mesta, obavestite šta je to što moram obići sledećeg puta. Obavezno probajte sladoled “Grom” sa ukusom kafe! A dok ga žnjapate u nenormalnim količinama, bacite pogled na moje fotke na instagramu.

Kako do Istanbula?

*** aerodom Ataturk se uskoro zatvara za saobraćaj, svi letovi sa njega biće preusmereni na novi IST aerodrom, najkasnije do kraja godine.

BEOGRAD > ISTANBUL (avion)
Iz Beograda je najjeftinije doći niskobudžetnom kompanijom Pegasus, koji do Istanbula leti Cene se kreću već od 88 evra (povratna karta, takse uključene, uključen ručni prtljag do 8kg, veliki kofer se doplaćuje 15 evra po smeru). Pegasus sleće na aerodrom Sabiha Gokcen.
Pored Pegasusa, direktne letove ka ovom prelepom gradu imaju i AtlasGlobal, AirSerbia i TurkishAirlines. Uvek proverite sve četiri kompanije za najnižu cenu za željene datume. Sve tri kompanije sleću na aerodrom Ataturk, ili uskoro na novi Istanbul aerodrom (do kraja godine). Cene se kreću od 179 evra (povratna karta, uključene takse). Čekirani kofer se kod nekih kopmanija podrazumeva u ceni kod nekih ne, tako da obratite pažnju na to šta ulazi u tarifu.
Nekada je moguće naći jeftinije karte preko kompanija Aegean i Tarom, ali sa njima je malo duži put zbog presedanja u Atini, odnosno u Bukureštu. Ukoliko su sve ostale baš skuplje, ovo nije toliko loša ideja.

SOFIJA > ISTANBUL (avion)
Za one kojima je Sofija bliža od Beograda, iz ovog grada do Istanbula lete TurkishAirlines (direktan let) kao i Aegean i Tarom sa presedanjem.

Sabiha Gokcen aerodrom
Ukoliko želite da sa ovog aerodroma dođete do centra grada, najjeftinija varijanta je da uhvatite autobus Havabus koji vozi do delova grada Kadikoy (1.70 evra) i Taksim (2.60 evra). Kadikoy je idealno mesto da uhvatite feribot jer autobus staje u luci. Taksi sa aerodroma do grada (Sutanahmet) košta oko 25 evra.

Ataturk aerodrom
Sa Ataturk aerodroma imate nekoliko opcija do starog jezgra. Postoji metro linija M1A kojim idete do stanice “Aksaray” gde prelazite na tramvaj T1 do trga Sultanahmet. Ceo put traje oko sat vremena i košta 1.70 evra po smeru. Za svaku vožnju posebno je potrebno kupiti poseban token, te će za put do starog jezgra biti potrebno dva komada. Ukoliko ostajete duže u Istanbulu, više se isplati da kupite IstanbulKart (1 evro) i sa njom plaćate prevoz (koji je jeftiniji ako njom plaćate). Ukoliko želite da idete do trga Taksim, postoji direktna autobuska linija preko kompanije Havabus. Put traje oko 40 minuta i košta 2.50 evra.

BEOGRAD/NIŠ > SOFIJA > ISTANBUL (autobus ili voz)
Iz Niša saobraća autobuska kompanija Niš Ekspres do Sofije, odakle kasnije imate nekoliko kompanija i dosta polazaka ka Istanbulu (Hunter, Metro, Alper, Has). Na sajtu Niš Ekspresa imate i informacije o konekcijama iz Subotice, Novog Sada i Beograda. Iz Beograda do Sofije saobraća i Florentia Bus, pa možete pogledati i njihove polaske da li vam odgovaraju. Cene se kreću od 40 evra za relaciju Beograd > Sofija, te od 50 evra za deo Sofija > Istanbul.

Što se tiče vozova, nažalost ne postoji direktna linija do Istanbula ali se može presedati u Sofiji. Voz Beograd Sofija saobraća samo leti (15. jun do 17. septembar) NOno što je dobro je karta Balkan Flexipass koja vam omogućava da putujete 3, 5, 7, 10 ili 15 dana unutar dva meseca, po ceni te jedne karte. To preciznije znači da kada pazarite kartu, ona vam važi dva meseca, a vi sami u ta dva meseca birate dane koje imate na raspolaganju za putovanja (imate 24 sata na raspolaganju za vožnju vozovima). Zemlje u kojima karta važi su Srbija, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Grčka, Crna Gora i Turska. A evo i cena:

Врста понуде

МЛАДИ

СЕНИОРИ

ОДРАСЛИ

Деца 4-12 год.

2. разред

2. разред

2. разред

2. разред

EUR

EUR

EUR

EUR

3 дана/2 месецa

45, 00

51, 00

60, 00

30, 00

5 дана/2 месецa

53, 00

71, 00

88, 00

44, 00

7 дана/2 месецa

70, 00

96, 00

120, 00

60, 00

10 дана/2 месецa

89, 00

125, 00

156, 00

78, 00

15 дана/2 месец

106, 00

149, 00

186, 00

93, 50

Kako do Jordana?

Jordan i drevni grad Petra su bili bliži nego ikada, uvodjenjem direktne linije niskobudžetne kompanije RyanAir iz Budimpešte do Amana. Možete za dosta solidan novac leteti i odsesti tamo, obići sve znamenitosti, uživati u istoriji, toploti, avanturi.

BEOGRAD/NS > BUDIMPEŠTA > AMAN 
Iz Beograda i Novog Sada do aerodroma u Budimpešti postoji kombi prevoz nekoliko agencija, od kojih je najpoznatija Gea Tours, koja naplaćuje svoju uslugu na ovoj relaciji 50 evra. Oni vas voze i kasnije pri povratku čekaju na aerodromu. Iz Budimpešte pomenuta kompanija za sada leti dva puta nedeljno, a cene povratnih karata  se kreću od 75 evra (takse uračunate kao i mali kabinski prtljag – ranac, veliki kabinski prtljag kao i čekirani prtljag se doplaćuju). Let traje 3 sata i 20 minuta.

Viza za Jordan
Viza se može dobiti na aerodromu pri sledanju i košta 50 evra, važi za jedan ulazak i msec dana. Za duži boravak i vize sa više ulazaka se moraju dobiti u konzulatu Jordana u Atini.

Aerodrom u Amanu
Najlakši način da se dođe sa aerodroma do grada je taksijem, put traje oko 35 minuta i košta oko 22 evra. Autobus sa terminala do grada ide na svakih 30 minuta, putuje oko sat vremena i košta 4.5 evra po osobi. Noću autobusi saobraćaju u 01, 03 i 05 časova. Od 6h ponovo kreće dnevni red vožnje.

Aman > Petra
Autobuska kompanija JettBus (trenutno im ne radi sajt pa zamolite svoj hotel/hostel da vam rezerviše polazak) ima svakodnevne polaske iz Amana za Petru i najlakši i najjeftiniji vid transporta je na ovoj ruti. Autobus kreće ujutru u 06:30 i stiže u Petru oko 10 časova. Povratak iz Petre za Aman je u 16H zimi ili 17H tokom leta. Svakako za obilazak Petre vam neće biti dovoljno jedno popodne tako da rezervišite smeštaj preko bookinga jednu ili dve noći. Cena u jednom smeru je oko 13 evra. Kada bukirate smeštaj za Petru, tražite u mestu Wadi Musa (mesto odmah pored lokacije drevnog grada).

Petra > Wadi Rum (pustinja)
Iz Petre (Wadi Musa) svakodnevno saobraća autobus do Wadi Ruma ujutru u 6h. Morate pitati u svom hotelu/smeštaju da vam rezervišu mesto u autobusu jer je broj ograničen. Cena je 6 evra po osobi, ukoliko ima malo putnika moraćete doplatiti jer u suprotnom vozaču se ne isplati ruta. Taksi na ovoj ruti izlazi oko 44 evra.

Aman > Aqaba > Wadi Rum
Direktan javni prevoz iz Amana do Wadi Ruma ne postoji, već se mora presedati u mestu Aqaba. Iz Amana možete ići kompanijom JettBus, put traje oko 4 sata i košta 8 evra. Nekoliko je autobusa iz mesta Aqaba (kreću blizu policijske stanice) do Wadi Ruma, u 06:30, 11, 13 i 15 časova. Cena karte je 4 evra.