Kulturnautove edukativne šetnje Beogradom

Zajedno sa Kulturnautom spremili smo za vas serijal edukativnih šetnji u kojima možete otkriti arheologiju i istoriju Beograda. Tokom šetnji ćete otkriti kako su živeli Rimljani u Singidunumu, kako se razvijao Beograd u vreme Despota Stefana Lazarevića, kada je knez Mihailo dobio ključeve Beograda, ali i koje su to znamenite građevine podignute za vreme Obrenovića. Nakon toga, kada zajedno utvrdimo gradivo, prelazimo na drugu obalu i otkrivamo Zemun iz XIX veka. Naravno, radićemo temlejno svako temu te će šetnje biti podeljene u nekoliko segmenata.

Prvi segment nosi naziv:
Kulturnautove edukativne šetnje : Tragom SINGIDUNUMA
Šetnja kreće sa Platoa ispred Filozofskog fakulteta gde će učesnici imati priliku da se upoznaju sa počecima osnivanja Antičkog Singidunuma, i šta je to što se nalazi ispod Platoa. Zatim odlazimo do Rajićeve (sada tržni centar iznad) gde saznajemo kako je živelo gradsko stanovništvo tog vremena, kako su se nosili, kakav su nakit i frizure imali, koliko im se život razlikovao od današnjeg. Prelazimo Parisku ulicu i obilazimo ostatke Rimskog vojnog logora. Saznajemo kakav su svakodnevni život vodili vojnici, kako se zvala legija koja je bila stacionirana u Singidunumu, te zašto je dobila nadimak Felix. Nakon toga se spuštamo u Veliki Barutni Magacin gde ćemo imati priliku da vidimo nadgrobne spomenike, saznamo o zagrobnom životu ali i kroz malu igru upoznamo Hekatu, Meduzu i druga božanstva.

Sve informacije o terminima i cenama možete dobiti na instagram profilima Kulturnaut i Putriota, ili na broj telefona 0628500706 – Jovana.

Stara Tisa / Tiha Tisa

Gde na kupanje? Gde na izlet?

Mi smo spojili izlet, klopu, piće i kupanje, tu kraj reke Tise. Zapravo Stare Tise, meandra koji je pretvoren u mrtvaju, dužine 24 kilometara. U selu Čurug, postoji dosta kafića i restorana na samoj vodi sa prilazom za kupanje. Tu je kafe restoran “Tiha Tisa” u kojem smo mi bili, sa divnom baštom i raznim simpatičnim detaljima, idealno mesto za odmor i kupanje. U sklopu bara postoji i lepo uređena peščana plaža sa suncobranima, kabinom za presvlačenje i improvizovanim tušem. Cene pića su jako pristupačne, nas petoro je cirkalo po dva do tri pića svako, ukupan račun je bio 1800 dinara. Voda u mrtvaji je solidnog kvaliteta, nije baš najčistija ali je skroz ok za kupanje. Temperatura vode je bila dobra, tokom plivanja prelazite iz toplih u hladnije delove i obrnuto. Na kraju dana smo seli u restoranski deo da klopamo ali je usluga bila jako spora zbog gužve te smo krenuli ka Zrenjaninu da večeramo. Preporuka za dnevni izlet i kupanje. Postoji opcija i da se vozite čamcem, ali i da noćite kod njih.

Nedaleko od Tihe Tise u produžetku mrtvaje postoji i javna plaža. Nismo je posetili ali možete proveriti kakva je situacija na istoj. Pored same plaže postoje takođe kafići gde se možete rashladiti .

Zrenjanin je sam po sebi jako lep grad tako da predlažem da ukoliko niste bili, večernju šetnju odvojite za isti. Mi smo večerali u restoranu “Zanatlija” i hrana je bila jako ukusna, a porcije isto tako velike, tako da ukoliko niste baš puno gladni možete ih deliti među sobom. Cene su osrednje, u skladu sa količinom. Nedaleko odatle je i čuveni kafić “Central Perk” koji je tematski uradjen po seriji “Prijatelji” što će oduševiti sve verne fanove ovog kultnog remek dela. Takođe, dobio sam preporuku za klopu u “Lion Pub“-u te možete čekirati i to mesto, ja nisam uspeo.

U okolini Zrenjanina i Stare Tise se nalazi nekoliko zanimljivih lokacija za posetu ukoliko imate vremena: Arača, Carska bara, kupalište Peskara, dvorac Fantast, specijalni rezervat prirode “Slano Kopovo“. Ispod se nalazi google mapa na kojoj možete pronaći sva ova mesta o kojima sam pisao, koristiti kao navigaciju. Ukoliko vam se dopao tekst, podelite ga sa drugima!

Mapa svih navedenih lokacija.

Za više ovakvih ideja zapratite me na instragramu.

Kako do Taorskih vrela?

Pre svega želim da kažem da su Taorska vrela za mene otkrovenje te da mi uopšte jasno nije zbog čega nisu više promovisana. Mada prijalo je biti sam u šumi dok sa svih strana žubori voda kroz prizore nerealne. Nerealno sam odlepio za ovim mestom. Druga stvar, da li me pratite na instagramu? Ukoliko ne, molim vas bez izgovora. Pod tri, znate li uopšte šta su Taorska vrela, da li ste čuli za njih?

Autor: Lidija Petrović

Za ovo mesto sam kao i za većinu stvari u našoj zemlji saznao slučajno, putem svojih instagram kolega. Jedva sam ga nešto našao na mapi i zabeležio da pri prvoj poseti tom kraju svratim i istražim. Nakon nekoliko dana u ranču Harmonija, uputili smo se ka Perućcu baš ovim putem, koji nije baš sjajan mogu vam reći na početku, ali jestiv što bi rekli. Put od Valjeva vodi kraj manastira Lelić dalje kaTaoru i Makovištu. Nekoliko kilometara pre skretanja za selo Taor asfaltni put prelazi u solidan makadamski put. Na ovom linku postoji mapa svih atrakcija valjevskog kraja izmedju ostalog i Taorskih vrela, gde skrećete sa glavnog puta, kuda možete doći, gde parkirati. Pin lokacije bez detaljne mape možete pronaći ovde. Kada skrenete sa glavnog puta, smenjuje se makadam i asfalt, ali nije strašno i može se doći do vrela bez većih problema osim što ćete biti prinuđeni da vozite sporije.

Na samoj lokaciji kada stignete postoje donji vodopadi i gornji, čisto da se ne zabunite da su donji jedini, što može dovesto do zablude jer je razmak izmedju nih sigurno nekih 100 metara, te gornji sa puta i nisu vidljivi. Mi smo čuli zvuk vode te se uputili uzbrdo ka gornjim vodopadima. Sumiramo, auto možete ostaviti kod prvih, ali se takođe možete popeti uz brdo i ostaviti na poljani ispred drvene brvnare iza koje se kriju drugi vodopadi. Brvnara je zapravo kafić/ kafana, ali nisam siguran u kom periodu radi, dok sam ja bio tamo nije radio. Vodopadi se nalaze u selu Donji Taor i mesto je jako mirno i umiljato, sa predivnom prirodom, jako je tiho tako da možete čuti prirodu. Mene je sve ovo podsetilo na neku manju verziju Plitvica, koje važe za jedne od najlepših vodopada. Inače ova reka je bila poznata i po vodenicama od kojih je sačuvana samo jedna mislim i to u jako lošem stanju. Nakon eksploatacije dela ove reke za vodosnabdevanje okolnih mesta, vrela su dosta izgubila na svom obimu i impozantnosti, ali su meni i dalje jako nestvarna.

Autor: Lidija Petrović

Mi smo dalje od vrela ka Perućcu krenuli uzbrdo putem ka tački C koja se nalazi na mapi. Znači odakle smo došli, za vrela smo posle mostića skrenuli levo još nekoliko metara, sada smo samo od tog mostića nastavili pravo uz brdo ka širem putu. Ovo se ispostavio još bolji put jer je makdam samo na deonici od vrela do tačke C, kasnije je asfalt te ukoliko dolazite iz Beograda možda nije loše da do vrela dođete preko Kosjerića.

Imajte na umu da vode na vodopadima nema tokom cele godine dovoljno da ceo prizor izgleda kako je sada izgledalo. Ja sam bio tokom jula, dok su mi rekli prijatelji da tokom oktobra nije bilo vode, a bogme i u aprilu je manjkalo. Tako da raspitajte se da li je neko skoro bio pre nego krenete na put. Ukoliko usput želite da obiđete još nešto, uputite se do fascinantne Lazareve stene! Javite mi utiske sa putovanja!

Ostrvo Koh Chang

Gde na kupanje? Kako do ostvra Koh Chang? Plaže za kupanje?

Ostrvo na Dunavu, ili kako ga popularno zovu Koh Chang za mene je otkrovenje. Ko je ovo mesto nazvao po tajlandskim ostrvima, nije pogrešio niti delić. Peščani sprud koji je nastao tek pre nešto manje od dvadeset godina, danas je raj za one koji predah traže u hladnoj vodi, dobroj muzici, kampovanju, pitomoj divljini. Sprud je sve veći i obrasao je rastinjem, mala džungla za sve koji žele da se sjedine. Nakon prve posete dobio sam utisak da ljudi koji iz ljubavi rade na održavanju svega zaista brinu o čistoći, prirodi i ugođaju svakog od nas. Za razliku od pre dve, tri godine kada je retko ko znao za ovu šerpu punu svega što volimo, ovih dana je sve više turista, te se nadam da autentičnost ovog mesta nećemo uništiti.

Zapratite me na instagramu za više ovakvih objava.

Pre svega, kako se dolazi do ostrva Koh Chang?
Prevoz se obavlja čamcima koji kreću sa obale kraj hotela Dunav u Sremskim Karlovcima. Lokaciju možete pogledati ovde. Ukoliko dolazite autom, parkirajte ga na parkingu desno od hotela (parking se plaća svakog dana, uplatu možete izvršiti slanjem SMSa, cena dnevne karte je 200 dinara). Vikendom saobraća nekoliko čamaca, mada svakako može biti gužve, tako da je bolje doći što ranije. Mi smo došli oko 11h i čekali u redu nešto više od pola sata. Vožnja čamcem do ostrva traje oko 10 minuta. Po povratku sa ostrva svi koji ne kampuju se vraćaju otprilike u isto vreme tako da može biti gužva oko 20 časova. Ukoliko je moguće vratite se malo ranije kako bi izbegli red.
Ostvro poseduje dve plaže, severnu i južnu, tj. drugu i prvu. Na drugoj, severnoj, više je mesto za chill, alternativu, odmaranje, pijuckanje, oživljavanje oblaka. Prva plaža je pak veća i pogodnija za decu. Tu su i čuvene mekike, bar Ajkula, teren za odbojku. Obe plaže su povezane stazom kroz šumu gde se zapravo nalazi kamp. Cena prevoza čamcem iznosi 150 dinara do prve ili 200 dinara do druge plaže, po smeru/ po osobi.

Da li se može jesti i piti na ostrvu?
Da, na samom ostrvu postoji nekoliko barova gde se može kupiti piće i hrana. Takođe možete poneti svoju hranu, niko vas neće proveravati. Budite sigurni da ste za sobom poneli sve otpatke. Na ostrvu postoje vidno obeležene kante za smeće.

Da li se može kampovati?
Da, kampovanje je dozvoljeno u predviđene delove za podizanje šatora. Uglavnom je to deo koji je unutar ostrva (čitaj: ne na plažama, tik uz reku). Mesto za šator košta 100 dinara tokom radnih dana, ili 200 dinara tokom vikenda, po osobi. Plaćanje kamp mesta uključuje korišćenje: kamp mesta za šator, sudopere sa tehničkom vodom, tuš kabine, upotrebu toaleta, punjenje laptopa ili telefona.

Gde se uopšte nalazi ostrvo?
Evo gde se Koh Chang nalazi na mapi.

Da li mogu povesti psa?
Da, ostrvo je pet friendly i postoji dosta pasa na ostrvu. Njima je dozvoljeno kupanje na obe plaže. Budite odgovorni prema ostalim posetiocima.

Brojevi telefona čamaca (ukoliko imate pitanja):
Željko Gljiva – 0600160914
Ajkula – 0611707025

Javite svoje utiske!

Kako do Lazareve stene?

Meštani je zovu Lazareva, zvanično je Velika stena. Oduvek je bilo bolje slušati meštane.

Nedavno, 2015. završena je akumulaciona brana Rovni, kada je od reke Jablanice nastalo jezero. Pre svega služi za vodosnabdevanje Valjeva i okolnih mesta, ali lepota koja je nastala može služiti svima nama, za odmor, kupanje i uživanje. Vidikovac “Lazareva stena” iznad reke sada je postao još atraktivniji. Još uvek mnogima neotkriven, pogled sa ovog mesta na jezero je zaista fantastičan, po meni je ušao u top 5 vidikovaca u Srbiji, bez preterivanja. Kažem, jezero se uklopilo u ovaj predeo kao da je sama priroda napravila ovo čudo, a ona kada stvara to su uvek remek dela. Napravili smo nešto najbliže tome.

Tokom posete i nakon toga mnogi su me pitali kako da dođu tamo i gde je ta lokacija, te evo objašnjenja:

Do vidikovca uopšte nije teško doći, jako je pristupačan, tako da ga možete osvojiti sa malom decom, bez previše napora. Od tačke gde možete parkirati auto, potrebno je oko dvadeset minuta peške, laganog uspona do stene. Makadamska staza do vidikovca započinje u selu Stubo, nedaleko od seoskog groblja, gde inače možete parkirati auto kraj puta. Označio sam Vam na mapi ovde tačku gde uspon započinje. Makadam pratite blago uzbrdo, gde na dva mesta postoji i tabla sa oznakom da ste na pravom putu. Kada dodjete do raskrsnice na proplanku, imate tri opcije, vi birate levi put koji vodi blago nizbrdo.

Mapa svih lokacija u valjevskom kraju ovde.

Nakon toga imate još jedan mali deo kroz šumu i stižete do cilja! Sa leve strane ćete videti malo strmiji uspon do stene. Iz šume direktno izlazite na stenu sa najboljim pogledom, što daje još jednu čar i momenat iznenađenja.

SAVETI:
– Iako se makadam čini dovoljno širok da idete kolima do vidikovca, nemojte to raditi.
– Tokom boravka na steni budite obazrivi jer je dosta neravna a na velikoj ste visini.
– Zbog sve veće popularnosti, ukoliko imate mogućnosti obilazak odradite radnim danima u prepodnevnim časovima.
– Ponesite flašicu vode i čokoladicu sa sobom, ali smeće za sobom u povratku ponesite.
– Ovaj predeo je stanište zmija, iako ih nismo videli budite obazrivi naročito kod stena.
– Imajte na umu da je brana Rovni i jezero izgrađeno pre pet godina te da google mape nisu apdejtovale sve puteve u okolini, da i dalje prikazuju stare putove kroz jezero a ne prikazuju neke nove. Svakako nije teško snaći se prema navigaciji. Do sela Stubo možete doći preko same brane ili putem preko manastira Lelić, ukoliko dolazite iz pravca Valjeva.

Za više ovakvih informacija, fotografija i ideja zapratite me na instagramu.

Predlog za smeštaj u blizini Lazareve stene: Ranč Harmonija

Mapa svih turističkih lokaliteta u okolini.

Moj tekst o Lazarevoj steni i valjesvkom kraju na portalu pink.rs